ALKALOIDI

Alkaloidi
Pojam i definicija: alkaloidi su otrovne, veinom optiki aktivne supstance, koje sadre
azot u svom molekulu. Nalaze se u biljkama u kristalnom obliku. Najee su bele
boje, rastvorni u vodi i izrazito gorkog ukusa. Ree se mogu sresti u obliku slobodnih
baza.Ime im je dao Majsner 1819. godine i ono potie od dve rei, alkali /arap./- soda; i
eidos /gr./-slian, tj. supstance sline alkalima. Ipak u alkaloide se ubrajaju i supstance
koje daju neutralnu reakciju na lakmus. Alkaloidi svoje fizioloko dejstvo ispoljavaju u
minimalnim koliinama. U malim koliinama ispoljavaju lekovita svojstva, meutim
zloupotrebom alkaloida nastala je narkomanija, bolest zavisti, koja se jo popularno
naziva i odloena smrt.
Podela alkaloida: postoje dva naina podele alkaloida:
a) podela prema biljnoj vrsti iz koje su izolovani;
b) podela prema strukturi- na ovaj nain alkaloidi se dele na alkaloide koji sade azot u
prstenu i alkaloide koji sadre azot van prstena;
Alkaloidi sa azotom u prstenu: kod ove grupe alkaloida azot se moe nai u sastavu
razliitih heterociklinih sistema. Predstavnici ove grupe su nikotin, atropin, kokain,
kodein, heroin, kao i alkaloidi sa indolskim skeletom (strihnin), ergot-alkaloidi
(ergotamin).
Nikotin: je glavni alkaloid lia duvana, izuzetno otrovan. Ima piridinski i
tetrahidropirolov prsten. Ne koristi se u terapeutske svrhe, ve slui kao sredstvo protiv
biljnih vai. Izdvaja se destilacijom uz pomo vodene pare.

Atropin: ima kondezovan pirolidinski i piperidinski skelet. Naen je u velebilju

(Atropa belladona), a danas se dobija sintetskim putem. U terapeutske svrhe se koristi u
obliku sulfata, deluje na centralni nervni sistem. Koristi se u okulistici. Smanjuje
luenje pljuvake i znojnih lezda.
Kokain: pronaen je u liu biljke Erythroxylon coca. Kao i atropin ima kondenzovan
pirolidinski i piperidinski skelet. Koristi se u obliku soli, najee hlorida, kao jak
lokalni anestetik. Negativna strana zbog koje se danas kokain sve manje upotrebljava je
da dua
upotreba dovodi do pojave bolesti zavisnosti.

Kodein: ima izohinolinski skelet i spada u opijumalkaloide. Kodein je monometoksi

derivat morfina, slabijeg analgetikog dejstva od morfina. Najee se koristi kao
antitusik (sredstvo protiv kalja).

Heroin: je diacetat morfina. Najotrovniji alkaloid, koji dovodi do tekih poremeaja u

organizmu zbog ega je njegova upotreba strogo zabranjena.

Strihnin: je alkaloid sa indolskim skeletom. Dobija se iz biljaka Strychnos vrste.

Predstavlja veoma jak otrov. Koristi se za unitavanje tetoina.
Ergotamin: spada u ergot-alkaloide, koji se izoluju iz micelija raane glavice
(Claviceps purpurea). Kao i ostali pripadnici ove podgrupe alkaloida i ergotamin je
derivat lisergne
kiseline . Koristi se u ginekologiji.
Alkaloidi sa azotom van prstena:
Efedrin: jedini alkaloid ove grupe koji ima terapeutsku primenu. Ekstrahuje se iz biljke
Ephedra vulgaris, ali se uglavnom dobija sintetskim putem katalitikom
hidrogenacijom metilfenildiketona u prisustvu metilamina. U leenju se koristi Lefedrin ili racemska smea u sluajevima astme, alergije odnosno za stimulisanje centra
za disanje.
L-efedrin
Znaaj: alkaloidi imaju izuzetan znacaj za medicinu. Njihova medicinska upotreba
moe biti veoma raznovrsna, jer svaki alkaloid ima svojstveno specifine fizioloke
osobenosti.
Antibiotici
Pojam i definicija: Antibiotici su metaboliti jednih mikroorganizama, koji deluju
inhibitorno ili ak latentno na druge mikroorganizme. Antibiotike je prvi uoio
Aleksandar Fleming 1929. godine kada je primetio da gljiva Penicillium notatum stvara
zonu u kojoj ne dolazi do razvia bakterija- zona inhibicije. Meutim tek 1940. godine
Hauard Flori i Ernst ejn su uspeli izolovati istu kulturu penicilina. Antibiotici se
najee dobijaju mikrobiolokim putem procesom fermentacije kao i polusintetskim i
sintetskim putem.
Podela: antibiotici se mogu podeliti na vie naina:
a) prema mikroorganizmu iz kog se dobijaju;
b) prema osobinama molekula- anjonski (kiseli), katjonski (bazni), neutralni;

c) podela na osnovu strukture- ova podela se danas najvie koristi i po ovoj klasifikaciji
antibiotici se dele u sedam grupa:
Antibiotici sa strukturom jednostavnih aminokiselina ili oligopeptida: najznaajniji
antibiotik ove grupe je penicilin. Penicilin je prvi izolovani antibiotik. U zavisnosti od
podloge na kojoj se gaje dobijaju se razliiti penicilini. Danas se penicilini dobijaju
mikrobiolokom sintezom i polusintetski. Polusintetski penicilini (ampicilin i
cefalosporin N) imaju poboljane osobine u odnosu na penicilin. Dobijaju se
naknadnim acilovanjem 6-aminopenicilinske kiseline.
penicilin
ampicilin
Antibiotici sa strukturom polipeptida: ciklini peptidi koji esto imaju toksino dejstvo
na ljudski organizam, zbog ega se retko koriste u terapeutske svrhe. Nastaju kao
proizvodi metabolizma razliitih sojeva bakterija. U terapeutske svrhe se koriste dva
ciklina dekapeptida: tirocidin i gramicidin S.
tirocidin
gramicidin S
Antibiotici sa strukturom glikozida: najznaajniji predstavnik ove grupe je
streptomicin. Streptomicin produkuje Streptomyces griseus. U terapeutske svrhe se
koristi u obliku sulfata ili hlorida. Deluje kao tuberkulostatik. Neeljena dejstva su
neurotoksino delovanje, oteenje sluha i dr., zbog ega se mora voditi rauna o
doziranju.
streptomicin
Antibiotici iz grupe makrolida: u ovu grupu ulaze svi oni antibiotici koji imaju
makrociklini laktonski prsten I monosaharide koji su glikozidnom vezom povezani sa
laktonskim sistem. Najvei terapeutski znaaj ima eritromicin ( proizvodi ga
Streptomyces erythreus). Sadri dezoamin i kladinozu. Deluje na stafilokoke,
streptokoke i pneumokoke.
eritromicin
Antibiotici iz grupe tetraciklina: veoma znaajna grupa antibiotika sa irokim spektrom
delovanja i malom toksinou. Dobijaju se izolovanjem iz podloga na kojima se
razmnoavaju Streptomyces vrste, takoe danas se koriste i polusintetski tetraciklini.
Najee primenjivani tetraciklini su oksitetraciklin i rolitetraciklin. Prilikom upotrebe
tetraciklina u terapeutske svrhe mora se voditi rauna o duini njegove primene, jer
moe dovesti do poremeaja normalne bakterijske flore u crevima.
rolitetracilkin

oksitetraciklin
Antibiotici polienske strukture: antibiotici ove grupe imaju vie nezasienih veza.
Deluju antifungalno zbog ega se koriste u leenju gljivinih oboljena. Najvie
primenjivani antibiotici ove grupe su mikomicin, nistatin i amfotericin.
mikomicin
Antibiotici tipa hloramfenikola: se proizvodi sintetski zbog proste strukture. Izolovan
je Streptomyces venezuelae. Hloramfenikol i njegovi derivati se u terapeutske svrhe
koriste u obliku masti za lokalnu terapiju.
hloramfenikol
Mehanizam delovanja: postoji vie naina na koji antibiotici deluju inhibitorno na rast i
razvoj mikroorganizama, pre svega bakterija. Neki antibiotici deluju tako to
spreavaju biosintezu proteina i polisaharida, ime onemoguavaju sintezu elijskog
omotaa. Drugi vid, odnosno nain inhibitornog dejstva jeste i zaustavljanje procesa
elijskog disanja, ime spreavaju dotok energije mikroorganizmima. Inhibicija
metabolizma, odnosno prenosa jona metala kroz elijsku membranu je jo jedan vid
antibiotskog delovanja. Na kraju neki antibiotici deluje tako to spreavaju ili izazivaju
poremeaje u biosintezu nukleinskih kiselina.
Znaaj i primena: antibiotici se koriste u terapeutske svrhe za leenje bakterijskih i
virusnih oboljenja. Dobijaju se iz hranljivih podloga na kojima se gaje razliiti
mikroorganizmi, kao i sintetskim i polusintetskim putem. Za upotrebu u farmakologiji
koriste se preieni antibiotici, koji se u sluaju dobijanja fermentacijom izoluju od
podloge taloenjem, adsrpcijom ili liofilizacijom. Antibiotici se izdaju samo uz lekarski
recept, jer nepravilnom konzumacijom moe doi do stvaranja rezistentnosti, odnosno
otpornosti na dejstvo nekog antibiotika. Rezistentnost bakterija se odreuje pravljenjem
antibiograma. Na zasejanu podlogu se postave filter papiri namoeni antibiotikom i
nakon inkubacije se vri merenje zone inhibicije. to je ta zona vea, bakterija je
rezistentnija na delovanje ispitivanog antibiotika.
Literatura: Velimirovi.S i Petrovi J. 2008.Hemija za IV razred gimnazije. BeogradZavod za udbenike i nastavna sredstva.
Stojanovi M.
1989. Mikrobiologija.
Beograd:
Zavod za udbenike i
nastavna sredstva.
21-08-2010 07:05 PM