Стајшић Ксенија, Коларски Тијана IV4

ФОСФОЛИПИДИ(ФОСФОГЛИЦЕРИДИ)
 Фосфоглицериди су деривати L-фосфатидинске
киселине.
 L-фосфатидинска киселина настаје
естерификацијом хидроксилних група на С-1 и
С-2 атому глицерола масним киселинама.
 Трећа ОH група је естерификована фосфорном
киселином.
L-ФОСФАТИДИНСКА КИСЕЛИНА
 Обично се за секундарну ОH групу везује
нека незасићена масна киселина.

 L-Фосфатидинска киселина се ретко

налази у природи слободна , јер је само
прекурсор за добијање фосфоглицерида.
НАСТАЈАЊЕ ФОСФОГЛИЦЕРИДА:
 Ова једињења настају естерификацијом остатка
фосфорне киселине L-фосфатидинске киселине неком
алкохолном компонентом.
 Назив фосфоглицерида изводи се из имена алкохола.
 Најраспрострањенији фосфоглицериди су:
 фосфатидилхолин ( лецитин)
 фосфатидилетаноламини ( кефалини)
 Деривати L-фосфатидинске киселине са серином и
инзоцитолом
Лецитин
 Настаје реакцијом L-фосфатидинске киселине са
холином.

ХОЛИН
фосфатидилхолин
 До сада је изоловано око 80 различитих
лецитина који се разликују по
маснокиселинском остатку.
 Добри су емулгатори за масти и зато се користе
у прехрамбеној индустрији, фармакологији и
дијетологији.
 Чврсте безбојне супстанце налик на воскове.
 За те потребе се издваја из зрневља соје која
садржи око 1% лецитина, такође из семена
сунцокрета ,памука,јаја млека.
 Учествују у изградњи ћелијске мембране.
КЕФАЛИНИ
 Естри L-фосфатидинске киселине са
етаноламином.
 Жуте аморфне супстанце које су саставни делови
нервних влакана и ћелијских мембрана.

ЕТАНОЛАМИН
 У живим ћелијама чине 25% свих липида.
 У састав кефалина улазе различите
засићене (14-18 С-атома) и незасићене (18-
22 С-атома) масне киселине.
 Може се изоловати екстракцијом из
семена соје.
Ћелијска
мембрана
 Фосфолипди се у ћелијској мембрани организују у
двослоје.
 Глава фосфолипида је хидрофилна а реп је
хидрофобан.
 Хидрофилна глава има негативно наелектрисану
фосфатну групу а може да садржи и друге поларне
групе.
 Хидрофобни реп се састоји од дугачких
маснокиселинских ланаца.
СФИНГОЛИПИДИ
 Налази се у мембранама биљака и животиња , а
нарочито пуно их има у можданим и нервним
ткивима.
 Сфинголипиди су деривати амино-алкохола
сфингозина или његовог хидрогенованог
деривата дихидро-сфингозина.

СФИНГОЗИН
 Код сфинголипида је за амино-групу везан остатак
масне киселине ( најчешће незасићене) амидном
везом, а за примарну хидроксилну групу нека
поларна компонента.
 За примарну хидроксилну групу може бити везана
гликозидном везом и нека шећерна компонента(
најчешће глукоза или галактоза) при чему настају
гликосфинголипиди.
 Зову се још и цереброзиди.
СФИНГОМИЈЕЛИН
 Најпозназији сфинголипид.
 Поларну главу чини фосфохолински остатак.
 Код људи чини 85% свих сфинголипида.
 Улази у састав мијелинског омотача који окружује
аксоне неуроне.
 Улога: пренос ел. сигнала од неуронског ћелијског
тела ка другим неуронима или ка мишићним
жлездама.
Воскови
 Воскови су естри виших масних киселина и
монохидроксилних алкохола дугог низа(
такозваних масних алкохола).
 По структури и особинама блиски су неутралним
мастима.
 Воскови су класа хемијских једињења која
су пластична (дуктилна) на собној температури.
 Њихова тачка топљења је типично изнад 45 °C.
 Воскови су нерастворни у води, али се растварају у
органским, неполарним растварачима.
Општа формула структуре свих воскова
 Масне киселине које улазе у састав воскова могу
бити засићене и незасићене.
 По правилу имају паран број С атома али постоје
они и са непарним.
 Поред палмитинске,стеаринске и олеинске које
срећемо и у неутралним мастима овде улазе и
 карнауба
 церотинска
 монтанска и др.
 Масни алкохоли који улазе у састав воскова имају
паран број С атома а међу њима најчешће се срећу
 лаурил алкохол
 цетил алкохол
 n-хексакозанол
 n-октакозанол
 n-триа-контанол