28.03.2020.

 Izuzetno heterogena grupa biomolekula za razilku

od proteina (polimeri aminokiselina) ili ugljenih
hidrata (polimeri monosaharida)
 Zajednička karakteristika
 Nepolarne molekule
 Nerastvorljive u vodi (hidrofobne), a rastvorljive u
nepolarnim organskim rastvaračima (etru, hloroformu ...)
 Brojne funkcije u živom svetu:
 Osnovni su deo ćelijskih membrana i membrana organela
 Snabdevaju ćeliju energijom potrebnom za odvijanje
životnih procesa (najveća količina energije se oslobađa u
poređenju sa ostalim biomolekulama)
 Polazna su jedinjenja za sintezu nekih hormona i žučnih
kiselina – npr. Holesterol je polazno jedinjenje sa sintezu
steroidnih hormona
 Izgrađuju lipoproteinske čestice u krvi
 Strukturu lipida imaju i neki vitamini (A,D,E)
 Učestvuju u termoizolaciji tela
 Prema hemijskoj strukturi
 Jednostavni (prosti) lipidi (NEOSAPUNJIVI)
 Složeni lipidi (u sastavu imaju bar jednu estarsku
vezu) (OSAPUNJIVI)
 Jednostavni (prosti) lipidi ne podležu razgradnji (hidrolizi)
pod dejstvom baza (NaOH, KOH) → ne daju molekule
jednostavnije strukture
 U jednostavne lipide ubrajaju se masne kiseline i derivati
izoprena – terpenoidi i steroidi (najpoznatiji steroidni lipid je
holesterol)
 Složeni lipidi – pod dejstvom baza
(NaOH, KOH) dolazi do hidrolize
estarskih veza pri čemu nastaju
jednostavnije molekule – soli masnih
kiselina i alkoholi
 Reakcija hidrolize naziva se
saponifikacija pošto u reakciji sa
bazama nastaju Na ili K soli masnih
kiselina – sapuni
 U složene lipide ubrajaju se
triacilgliceroli (trigliceridi), fosfolipidi,
sfingolipidi i dr.
 Organske kiseline sa funkcionalnom –COOH grupom
 Čini ih kraći ili duži lanac sastavljen od atoma ugljenika –
ugljovodonični niz
 U svojoj strukturi mogu da imaju 1 ili više dvostrukih veza
 Masne kiseline koje ulaze u sastav humanih lipida u strukturi
imaju paran broj C atoma (npr. 16,18,20...)
 U zavisnosti od
prisustva dvostruke
veze postoje:
 Zasićene – u strukturi su
samo jednostruke veze
 Nezasićene – u strukturi
imaju 1 ili više dvostrukih
(nezasićenih) veza
 U lipidskim molekulama najčešće se sreću
 Palmitinska kiselina – 16C atoma
 Stearinska kiselina – 18C atoma

 Obe kiseline su čvrstog agregatnog stanja

 Mogu da sadrže jednu ili više nezasićenih (dvostrukih) veza u strukturi
 Mononezasićene
 Polinezasićene

 U lipidima se najčešće sreću

 Palmitolelinska – 16C atoma; dvostruka veza na C9 atomu
 Oleinska – 18C atoma; dvostruka veza na C9 atomu
 Linolna – 18C atoma; dve dvostruke veze na C9 i C12 atomu
 Linoleinska (linolenska) – 18C atoma i tri dvostruke veze
 α linoleinska – dvostruke veze na C9, C12 i C15 – ω3 masna kiselina
 γ linoleinska – dvostruke veze na C6, C9 i C12 – ω6 masna kiselina
 Arahidonska – 20C atoma – četiri dvostruke veze na C5, C8, C11 i C14
 Nervonska – 24C atoma; dvostruka veza na C15
 Masne kiseline mogu da budu
neesencijalne i esencijalne (moraju da se
unose hranom)
 Esencijalne masne kiseline – linolna i
linoleinska; neki autori tvrde i arahidonska
 Zbog nezasićenih veza sve nezasićene
masne kiseline su u tečnom stanju
 Sve masne kiseline od vitalnog značaja
poseduju cis-konfiguraciju dvostrukih veza
 Prilikom industrijske prerade (npr.
Hidrogenizacija biljnih ulja) može nastati
trans konfiguracija – nazivaju se
transmasnim kiselinama (trans masti) –
značajna uloga u procesu ateroskleroze
 Jedan od najvažnijih prostih lipida sa
karakterističnom steroidnom strukturom
 Nepolarna (hidrofobna) molekula
 Bela kristalna supstanca, nerastvorljiva u
vodi, rastvorljiva u nepolarnim organskim
rastvaračima (etru, hloroformu...)
 Unosi se hranom, a značajne količine
sintetišu se u jetri
 Ulazi u sastav ćelijskih membrana
 Polazno je jedinjenje sa sintezu žučnih
kiselina
 Izgrađuje i neke vrste lipoproteinskih
čestica u krvi
a) Paran broj C atoma
b) Neparan broj C atoma
c) Paran ili neparan broj C atoma
d) Nijedno od navedenog
a) Palmitinska kiselina
b) Oleinska
c) Linolna
d) Linoleinska (linolenska)
e) Stearinska kiselina
f) Palmitolelinska
a) Palmitinska kiselina
b) Oleinska
c) Linolna
d) Linoleinska (linolenska)
e) Stearinska kiselina
f) Palmitolelinska
a) Cis nezasićene masti
b) Trans nezasićene masti
c) Ne postoji razlika u pogledu zdravstvenog
rizika
d) Nijedno od navedenog
a) Čvrstom agregatnom stanju
b) Tečnom agregatnom stanju
c) I čvrstom i tečnom agregatnom stanju
d) Nijedno od navedenog
a) Se isključivo unosi hranom
b) Se isključivo sintetiše u jetri
c) Može da se unosi hranom i sintetiše u jetri
d) Nijedno od navednog
 Najzastupljenije lipidske molekule u biljnom i životinjskom svetu
 U ishrani većinu masti čine triacilgliceroli
 Po svojoj hemijskoj strukturi triacilgliceroli su estri trohidroksilnog
alkohola glicerola i više masnih kiselina
 Masne kiseline koje ulaze u sastav triacilglicerola su najčešće palmitinska,
stearinska i oleinska
 Agregatno stanje zavisi od masnih kiselina – više zasićenih kiselina daje
čvrstoću (životinjska mast); više nezasićenih ih čini tečnim (biljna ulja)
 Triacilgliceroli se deponuju u adipoznom (masnom) tkivu – po potrebi se
koriste za energetske potrebe, ali i druge metaboličke potrebe
 Estri dve vrste alkohola
 Glicerola – glicerofosfolipidi
 Sfingozina – sfingofosfolipidi

 Pored odgovarajućeg alkohola sadrže i

 Masne kiseline
 Fosfatnu grupu
 Specifičan molekul – najčešće alkohol

 Jedna od glavnih uloga je izgradnja ćelijskih

membrana
 Derivati fosfatidne kiseline
 Fosfatidna kiselina – izgrađena od glicerola, masnih kiselina i fosfatne grupe
 U slobodnom obliku se nalazi u zanemarljivoj količini
 Kada se za fosfatidnu kiselinu vežu različiti alkoholi sa važnim ulogama u
organizmu
 Lecitin – fosfatidil holin; za fosfatidnu kisleinu vezan holin
 Najrasprostranjeniji glicerofosfolipid u ćelijskim membranama
 Najveći rezervoar holina
 Dipalmitol lecitin je snažan emulgator i surfaktant – pluća

 Kefalin (fosfatidiletanolamin)
 Fosfatidilinozitol – inozitol vezan za fosfatidnu kiselinu; strukturni element
ćelijskih membrana; delovanjem određenih hormona razgrađuje se do
diacilglicerola i inozitoltrifosfata – drugi glasnici u ćelijskoj signalizaciji
 Kardiolipin (difosfatidilglicerol) – glavni lipid
mitohondrijalnih membrana
 Plazmalogeni – čine gotovo 10% fosfolipida u
mozgu i mišićima
 Osnovu strukture čini alkohol sfingozin
 Najpoznatiji predstavnik je sfingomijelin –
većina se nalazi u mozgu i nervnom tkivu
 Sastoje se iz lipida i neke ugljenohidratne molekule
 Rasprostranjeni u svim tkivima, a posebno u nervnom tkivu i
mozgu
 U spoljašnjem dvosloju ćelijskih membrana
 Glavni glikolipidi u životinjskim tkivima su sfingoglikolipidi
 Galaktozilceramid – je glavni glikolipid mozga, nervnog tkiva
i mijelina
 Glukozilceramid – nalazi se u ostalim tkivima
 Gangliozidi – složeni sfingoglikolipidi – nalaze se u nervnom
tkivu i imaju ulogu receptora
 Nepolarne molekule
 Masne kiseline, fosfolipidi, sfingolipidi
i donekle holesterol poseduju polarne
grupe (hidroksilna OH ili karboksilna
COOH grupa)
 Jedan deo molekule hidrofilan, a drugi
hiodrofoban – amfipatični molekuli
 Polarni deo je manji – polarna glava
 Nepolarni deo je dominantan –
nepolarni rep
 u vodi se organizuju tako da
glave budu okrenute ka vodi, a
repovi od vode – pri tome
nastaju: micele (lipoproteinske
čestice), dvosloji (ćelijska
membrana), emulzije, lipozomi
(farmakologija)