Органски састојци

ћелије
У органским једињењима ћелије, најзаступљенији хемијски елемент је угљеник.
Он има специфичну грађу. Четворовалентан је и гради молекуле прстенасте и ланчасте
структуре.
Органска једињења у ћелији се могу поделити на проста и сложена.
Проста су: моносахариди, више масне киселине, амино-киселине, азотне базе.
Сложена су: масти (уља) - липиди, угљени хидрати (шећери, сахариди), беланчевине -
протеини, нуклеотиди и нуклеинске киселине.
Угљени хидрати
Угљени хидрати су добили назив по томе што садрже угљеник, а однос броја атома
водоника и кисеоника је 2:1 (као у води).
Они су најраспрострањенија једињења у живом свету.
Према степену сложености деле се на: моносахариде, дисахариде, олигосахариде и
полисахариде.
1. Моносахариди су прости шећери који се према броју угљеникових атома деле на:
- триозе - са 3 угљеникова атома;
- пентозе - са 5 угљеникових атома;
- хексозе - са 6 угљеникових атома;
За ћелију су најзаначајније пентозе и хексозе.
Пентозе:
- рибоза - учествује у грађи рибонуклеотида (рибонуклеинске киселине РНК);
- дезоксирибоза - учествује у грађи дезоксирибонуклеотида (дезоксирибонуклеинске
киселине ДНК).
Хексозе:
- глукоза и фруктоза и галактоза
Најзначајнија хексоза је глукоза која даје енергију за све животне процесе у организму.
2. Дисахариди су изграђени од два молекула моносахарида.
Најзначајнији су:
- сахароза - кристал шећер ( глукозa и фруктозa) добија се из шећерне репе
- малтоза (два молекула глукозе)
- лактоза - млечни шећер.
3. Полисахариди су изграђени из више хиљада молекула моносахарида (полимеризацијa).
Најзначајнији су:
- целулоза - гради ћелијски зид биљака;
- скроб - резерва хране за биљке (налази се у кртолама, семену, луковицама...)
- гликоген - резервни полисахарид код човека (налази се у јетри и мишићима)
- хитин - гради спољашњи оклоп инсеката и ракова.
- пектин - налази се у љускама воћа (додаје се у џемове и користи се за добијање желеа).
 Липиди
Липиди или масти су разноврсна група једињења која се не растварају у води. Садрже
много више енергије од угљених хидрата. Већину липида граде масне киселине ,
неразгранати угљоводонични ланци.
Најједноставнија подела липида:
1. Прости липиди – масти (свињска маст, лој), уља (сунцокретово, маслиново, рибље
уље), воскови
2. Сложени липиди – фосфолипиди
3. Деривати липида - стероиди.
Улоге простих липида:
- резерва енергије у организму човека, чува се у виду триглицерида у масним ћелијама
- облажу унутрашње органе (нпр. бубреге), па их штите од механичких повреда;
- нагомилавају се као поткожне наслаге, па штите од смрзавања;
- као воштана превлака, штите плодове биљака од смрзавања и повреда.
Сложене масти:
У њиховом молекулу, једна масна киселина је замењена неким другим
молекулом.
То може бити: угљени хидрат (гликолипиди), фосфатна група (фосфолипиди),
протеин (липопротеини) итд.
За ћелију су најзначајнији фосфолипиди јер два слоја фосфолипида изграђују
ћелијске мембране биљака и животиња
Код њих је једна виша масна киселина замењена фосфатном групом.
Молекул фосфолипида је грађен од:
- хидрофилне главе - то је фосфатна група - која је растворљива у води и
- хидрофобног репа - то су два молекула виших масних киселина - које су
нерастворљиве у води.
 Стероиди су посебна група липида, њима припада
холестерол, од ког се синтетишу женски и мушки полни
хормони, као и витамин Де и К.
Ћелијска мембрана животиња садржи холестерол.
Холестерол настаје у ћелијама, али се у организам
уноси и храном.
Вишак унетог холестерола може довести до
артериосклерозе и стварања каменца у жучној кеси.
Протеини
Састављени су од аминокиселина, међусобно повезаних пептидним везама.
Аминокиселине су органске киселине које поред обавезне карбоксилке групе ( COOH)
имају и амино групу ( NH2) и бочну групу тј. радикалну групу
Познат је велики број аминокиселина али само 20 АК изграђује протеине свих биљака и
животиња.Све АК имају исту молекулску основу (карбоксилну и амино групу) али се
разликују само по бочној групи.
Протеини који садрже 50 АК у низу називају се пептиди, ако се
повежу више пептидних ланаца заједно граде полипептиде.
Протеини могу бити прости и сложени.
Прости су грађени само од аминокиселина (албумин и глобулин који
се налазе крвној плазми, колаген, еластин, кератин).
Сложени - од аминокиселина и неког другог молекула.
Тај други молекул може бити:
- маст - липопротеин (граде ћелијске мембране);
- угљени хидрат - гликопротеин;
- метал - феропротеин (хемоглобин)...
Протеини могу бити и кончасти и лоптасти.
Кончасти (влакнасти) протеини су:
- колаген - у кожи, зидовима крвних капилара;
- кератин - у коси и ноктима.
Лоптасти (глобуларни) протеини су нпр. протеини крви.
Улога протеина:
- граде ћелију - ћелијску мембрану и ћелијски скелет;
- започињу, убрзавају и усмеравају биохемијске реакције - ензими (ферменти);
- у транспорту гасова (кисеоника и угљен диоксида) - хемоглобин;
- у фотосинтези - хлорофил;
- хормони - инсулин;
- у имунској реакцији организма - антитела;
- у транспорту електрона - цитохроми;
- као резерва хране - жуманце у јајету- вителин
- у грчењу мишића - влакна актина и миозина итд.