ULOGE I PODELA UGLJENIH HIDRATA

Ugljeni hidrati su jedinjenja veoma rasprostranjena u prirodi, naročito u biljnom svetu. Ugljenim
hidratima se smartraju sva jedinjenja koja su po strukturi polihidroksilni aldehidi i polihidroksilni
ketoni.

Uloge ugljenih hidrata su :

 Glavni su izvor energije za sva živa bića ( glukoza )

 Rezerve energije ( skrob i glikogen )
 Izgrađuju biljne strukture ( celuloza )
 Ulaze u sastav biomakromolekulskih kompleksa ( glikoproteini, glikolipidi,
nukleinske kiseline... )
 Od njih mogu da se sintetišu biomolekuli ( npr. od glukoze mogu da se sintetišu
masne kiseline).

Ugljeni hidrati se prema složenosti dele na :

 Monosaharide
 Oligosaharide
 Polisaharide

Monosaharidi

Monosaharidi su najprostiji ugljeni hidrati. Mogu da sadrže 3 -8 ugljenikovih atoma ( C atoma ),

pa se prema tome i dele na :

 Trioze ( sa 3 C atoma )
 Tetroze ( sa 4 C atoma )
 Pentoze ( sa 5 C atoma )
 Heksoze ( sa 6 C atoma )
 Heptoze ( sa 7 C atoma )
 Oktoze ( sa 8 C atoma )

Pentoze koje su značajne su riboza i dezoksiriboza ,jer ulaze u sastav RNK i DNK.

Značajne heksoze su :

 Glukoza ( grožđani šećer, krvni šećer, dekstroza ) – glavni je izvor energije za sva živa
bića, izgrađuje složenije ugljene hidrate, od nje mogu da se sintetišu masne kiseline.
Glukoza se u krvi nalazi u koncentraciji 3,3 – 6,1 mmol/L,u urinu je nema kod zdravih
osoba. Glukoza se u urinu pojavljuje kada se pređe bubrežni prag za glukozu koji
iznosi 8-10mmol/L.To znači kada glukoza u krvi pređe vrednosti od 8 ili 10 mmol/L,
bubrezi više ne mogu da je zadržavaju, već je izbacuju urinom. Prisustvo glukoze u
urinu naziva se glikozurija.
  Fruktoza ( voćni šećer, levuloza ) – ima je u voću,medu, izgrađuje saharozu, bitan je
izvor energije za spermatozoide.
 Galaktoza – ulazi u sastav laktoze.

Oligosaharidi

Oligosaharidi su ugljeni hidrati koji se sastoje 2 – 10 molekula monosaharida povezanih

glikozidnomvezom. Ako sa sastoje od dva monosaharida nazivaju se disaharidi, od tri – trisaharidi,
od četiri – tetrasaharidi...

U prirodi su najznačajniji disaharidi i to su :

 Saharoza ( šećer iz šećerne repe i šećerne trske, invertni šećer ) – izgrađena je

od jednog molekula glukoze i jednog molekula fruktoze.
 Laktoza ( mlečni šećer ) - izgrađena jeod jednog molekula galaktoze i jednog
molekula glukoze.
 Maltoza – nastaje razgradnjom skroba i izgrađena je od dva
molekulaglukoze.

Polisaharidi

Polisaharidi su ugljeni hidrati koji se sastoje od velikog broja molekula monosaharida povezanih
glikozidnim vezama. Dele se na :

 Homopolisaharide – koji se sastoje od iste vrste monosaharida i

 Heteropolisaharide - koji se sastoje od različitih vrsta monosaharida.

Homopolisaharidi koji se sastoje od velikog broja molekula glukoze su :

 Skrob – on je rezervni polisaharid biljaka. U zavisnosti od toga na koji

način su molekuli glukoze povezani, skrob ima dve strukture – amilozu
( gde su molekuli glukoze povezani linearno ) i amilopektin ( gde
molekuli glukoze grade račvastu strukturu ).
 Glikogen – on je rezervni polisaharid ljudi i životinja. Nalazi se u jetri i
skeletnim mišićima. Kada u organizmu nema dovoljno glukoze,
gikogen se razgrađuje do glukoze i taj proces se naziva glikogenoliza.
Ako smo uneli i previše glukoze , onda se taj višak deponuje u
glikogen tj. vrši se sinteza glikogena od glukoze i taj proces se zove
glikogeneza.
 Celuloza – ona izgrađuje biljne strukture. Naš organizam ne vari
celulozu, jer nemamo enzim za to. Celulozu vare preživari i neke vrste
puževa. Bitno je unositi celulozu u organizam jer ona ubrzava
radcreva i podstiče brže pražnjenje creva.
Milica je bog
Marija je smorusa