Biotehnoloska proizvodnja luteina

Lutein je antioksidans kojem se poslednjih godina daje na znacaju zbog svoje

potencijalne uloge u prevenciji I poboljsanju simptoma starosne makularne
degeneracije. Trenutno se dobija iz nevenovog ulja , ali u poslednje vreme postoji
teza o njegovom dobijanju iz mikroalgi. Nekoliko vrsta mikroalgi imaju vecu konc
luteina u odnosu na vecinu sorti nevena, a ujedno je pokazano da je kolicina
dobijenog luteina iz mikroalgi 100 puta veca od dobijene kolicine luteina iz ulja
nevena po metru kvadratnom. Mikroalge I neven predstavljaju dve alternative za
dobijanje luteina koje se razlikuju po resursima koji su potrebni za proizvodnju
kao sto su zemljiste I ulozeni rad . u buducnosti ce se svakako smenjivati ove dve
alternative u zavisnosti od dostupnosti odredjenih resursa. Vrsene su razlicite
analize kojima se porede ove dve metode. Procenjeno je da mikroalge mogu da se
porede sa nevenom cak I bez novih poboljsanja u biotehnoloskoj proizvodnji.

Uvod

Karotenoidi predstavljaju grupu terpenoidnih pigmenata sa lancem od 40

ugljenikovih atoma koji sadrze dvostruke konjugovane veze. Imaju bitnu ulogu u
fotosintezi, zastiti od sunca, siroku upotrebu kao boja za hranu , I veliku fiziolosku
ulogu kao antioksidansi I filteri protiv zracenja koja emituju telefoni televizori I dr.

Ksantofili su grupa oksidovanih karotenoida koji sadrze hidroksilnu I karboksilnu

grupu koje dovode do povecanje njihove rastvorljivosti I distribucije u tkivima.
Lutein je ksantofilni karotenoid koji zajedno sa zeaksantinom u adekvatnim
dozama moze spreciti ili poboljsati stanje mnogoh degenerativnih oboljenja kao
sto je starosna makularna degeneracija. Pored toga imaju ulogu u ocuvanju
zdrvalja koze. Oni su jedini karotenoidi koji se u malom procentu apsorbuju posle
unosenja I akumuliraju u ljudskoj retini. Smatra da imaju zastitni efekat I
sposobnost da filtiraju plave zrake. Deluju I kao antioksidans tako sto inaktiviraju
jednovalentni kiseonik I na taj nacin smanjuju aktivne radikale.

Lutein se najcesce konzumiira kao boja za hranu. U EU lutein koji se koristi kao
aditiv za hranu dobijen je ekstrakcijom iz biljaka sa heksanom ili nekim drugim
dozvoljenim rastvaracem. Primena luteina u vidu suplementa se povecala nakon
dokazivanje njegove efikasnosti u prevenciji degenerativnih bolesti I
antioksidativnog efekta. Da bi se lutein smatrao vitaminom mora da ispuni tri
zahteva da bi se smatrao !esencijalnim nutritientom!! : 1) ne moze se sintetisati u
ljudskom organizmu I mora da se unese 2) dokaz da ishrana bez luteina dovodi do
slepila kod primata 3) diskfinkcija se moze vratiti ponovnim uzimanje luteina
putem ishrane ili kao suplement, sve dok stanje ne postanje nepovratno.

Ekstrakcijom iz latica nevena dobija se ulje koje sadrzi od 5% do 50% luteina u

diestarskom obliku. Ove konc se uglavnom koriste u proizvodnji suplemenata.
Daljim procesima preciscavanja (saponifikacija,koncentrovanje I kristalizacija)
dobija se kristalni oblik. Kristalni oblik luteina je tezak za upotrebu zato se
najcesce prodaje kao suspenzija karotenida za kukurizno I safranovo ulje. Mogu se
naci kristali luteina u prodaji u vidu mikrokapsula. Medjutim neven ima dosta
nedostataka kao izvor luteina. Cvetovi seperiodicno beru a latice se odvajaju pre
ekstarkcije. Sadrzaj luteina u laticama nevena varira I moze biti manja od 0.03%.
sama proizvodnja luteina zahteva intenzivni rad I veliku povrsinu obradivog
zemljista pa je moguca samo u razvijem zemljama. Lutein se moze dobiti I
sintetskim putem ali je mnogo skuplja metoda u odnosu na neven. Jedini izvor
luteina koji se moze uzeti u obzir su odredjeni sojevi mikroalgi. U sustini nekoliko
mikroalgi se moze smatrati potencijalnim izvorom luteina iz nekoliko razloga 1)
veci sadrzaj luteina 0,5-1,2 % suve materije u odnosu na neven 2) cela mikroalga
se moze koristiti za proizvodnji kod se kod nevena izdvajaju fizicki latice 3) moze
da se prozivede homogena biomasa bez obrzira na vreme I vremenske uslove sto
dovodi do bolje ekstrakcije 4) korisni sporedni proizvodi se mogu iskorititi za
proizvodnju proteinskih hidrolizata , drugih pigmenata, pa cak I korisnih lipida u
zavisnosti od sojeve. Postoji I drugi izvori luteina ali zbog njihove ogranicene
dostupnosti (rakovi,zumance) ili malog sadrzaja (kukuruz) se ne koriste.

Proizvodnja luteina Iz mikroalgi zahteva manje rada u odnosu na neven ali zahteva
obiman tehnoloski I precizno osmisljen proces, ne samo za lutein vec I za
sporednje proizvode. Na taj nacin se nadoknadjuje visak troskova biomase
mikroalgi u odnosu na latice nevena. Zbog ovih razloga se razmatra da mikroalge
postanu primarni izvor luteina u odnosu na ulje nevena. Proces ekstrakcije treba
da se osmisli tako da se pored luteina iskorite I drugi biomolekuli iz mikroalgi.
Proizvodnju luteina iz mikrolagi treba razmotriti jer postoji mogucnost da se deo
biomase mikroalgi iskoristi za dobijanje drugog proizvoda a ne luteina.

Lutein- proizvodnja iz mikroalgi

Dva glavna faktora koja mikroalga treba da ispuni su da sadrzi lutein I

produktivnost biomase. Ostali faktori kao sto su prisustvo celijskog zida ili drugih
karotenioda se uzmiju u obzir za izbor mikroalgi. Medju nekoliko vrsti mikroalgi
koje su testirane samo su Murielopsis sp. I Scenedesmus almeriensis
najpogodnije za masovnu proizvodnju luteina. Vrednosti luteina koje su dobijena
iz ovih mikroalgi mogu se porediti sa vrednostima proizvodnje iz nevena, I mogu
se uvrstiti kao alternative. U studiji koja je radjena 2007.god , dokazano je da
murielopsis ne samo da moze da se poredi sa nevenom vec I da se za godinu dana
moze dobiti preko 65g luteina odnosno 14kg biomase (suve materije) po m2 , sto
nikako ne moze da se dobije iz latica nevena.

Sistem obuhvata 55l zapremine I 22m2, maximalna vrednost proizvodnje je

dobijena u julu. Pojacavanje takvog sistema u osnovi sastavljenog od 90m2 cevi sa
unutrasnjim precnikom od 2.8cm, zadaje odredjene tehnicke tesskoce I veci su
troskovi sa postavljanje takve instalacije. S druge strane, sistem koji su koristili u
studiji 2005-e godine, takodje je bio zatvoreni cevasti sistem zapremine 4000 l, a
ispitivana je kolicina dobijena iz soja Scenedesmus almeriensis. Ovaj sistem je
najveci zatvoreni sistem za ovu namenu I jedan od najvecih zatvorenih
jednodelnih fotobioreaktora na svetu. Kasnije je sistem je izmenjen u pobgedu
povecanja kapaciteta I napravljen tako da sadrzi 10 pregradjenih jedinica od
2800l. Na ovaj nacin se povecava kolicina dobijenog proizvoda uz smanjene
troskove postavljanja instalacija. Da bi se sto bolje procenila funkcionalnost ovog
nacina proizvodnje prikazani su rezultati jednogodisnje prosecne kolicine
dobijenog luteina. Dobijeno je 6mg luteina po gramu biomase, odnosno 0,6g
biomase po l na dan, sto znaci da je prosecna kolicina dobijenog luteina bila 3,6mg
po litru dnevno, tj. 360 mg po m2 na dan. Maksimalna dnevna dobijena kolicina
bila je 10mg po l, odnosno 1000mg po m2. Ovi rezultati su jos jedan od
pokazatelja da mikroalge mogu da se porede sa nevenom I da mogu biti primarni
izvor luteina, iako su karakteristike I jednog I drugog veoma razlicite. Dobijanje
luteina iz nevena zahteva dostupno obradivo zemljiste I jeftinu radnu snagu, dok
tehnoloski procesi kojim se dobija lutein iz mikroalgi zahteva vecu novcanu
investiciju. Troskovi gajenja nevena su prakticno neznatni, pa se zbog toga
najcesce lutein dobija iz ovog izvora. Ukoliko se u bliskoj buducnosti dokaze
efektivnost upotrebe luteina, u vidu suplementa, u sprecavanju ili smanjenju
pogorsanja degenerativne bolesti makule oka ili u slucaju odredjenih
socioekonomskih promena u zemljama koje proizvode neven, ostavlja se dosta
prostora da se intenzivnije pristupi tehnoloskim procesima dobijanja luteina iz
mikroalgi. Mogucnost koriscenja nekog drugog soja mikroalgi je diskutabilna, jer
su sve ispitivane u strogim laboratorijskim uslovima, pod odredjenim
osvetljenjem, sto je tesko postici za potrebe vece proizvodnje.

Mikroalge pokazuju veliku metabolicku plasticnost u smislu da njihov biohemijski

profil moze podneti znacajne promene kao odgovor na odredjene spoljasnje
uslove, a posebno nekim tzv stresnim faktorima koji mogu da izazovu dramaticne
promene kao sto je idukcija formiranja cisti u Haematococcus intenzivnim
svetlom povecanjem fikocijanida u Spirulina amonijumom. Ova mogucnost je
iskoriscena u radovima iz 2001 I 2008 god ali za sistemsko istrazivanje jos nije
sprovedena najpovoljnija kombinacija stres faktora.

Najznacajni faktori koji uticu na lutein su osvetljenje(mereno kao spoljasnje

zracenje),pH,temperatura,izvor azota I njegova dostupnost, salinitet ili jonska
jacina, prisustvo oksidirajucih supstanci I naravno stopa rasta (μ). Ovaj faktor je
narocito zahtevan za istrazivanje zato sto zahteva odrzavanje u kontituitetu.
Prateca tabela pokazuje odredjenje informacije efekata ovih faktora u sadrzaju
luteina I produktivnosti. Imajuci na umu da bilo koji od ovih faktora moze uticaniti
ili na sadrzaj luteina ili produktivnost biomase u suprotnom smeru, tako da
povecanje sadrzaja luteina je u ravnotezi sa smanjenjem prodiktivnosti biomase.

Tesko je sakupiti informacije sadrzane u tabeli 2, ali cini se da visoke tempetarure

favorizuju aakumulaciju luteina ,posebno kada je temperatura na ivici da postane
stres. Dalje povecanje temperature je stetno I smanjuje produktivnost biomase.
Visok nivo radijacije takodje utice povoljno, ali unutrasnja smesa kultura
Murielopsis prikazane u tabeli 2 ukazuju na suprotno. Studije iz 2001 2004 2007 se
slazu za ovom informacijom jer je najveca produktivnost I sadrzaj luteina
prijavljena u mesecima sa najvisom radijacijom. Sancez (2008) takodje sugerise da
postoji veza izmedju radijacije I temperature nivoa spoljasnje radijacije, cega
proizilazi pitanje da li se ovii faktori trebaju proucavati odvojeno ili su oni ustvari
medjusobno znacajni kao izolacioni faktori. Podaci prikazani na slici 2 pokazuju
vrednosti sadrzaja luteina u spoljasnju kulturu S.Almeriensis sadrzi preko
1,000mg/g tokom Maja I Juna. Mi ovo nismo mogli da proizvedeno u
laboratorijskim uslovima pokusavajuci da repliciramo sve uslove kao u spoljasnjoj
sredini,ukljucujuci I osvetljenje solarnog ciklusa. Veci sadrzaj koji je zabelezan u
spoljasnjim uslovima moze biti uzrok pada temperature nocu,sto se nije desavalo
u laboratorijskim uslovima sto moze da izazove termicki sok ili svetlosnog soka
zbog niskih temperatura koje su zabelezene u prvim jutarnjim casovima.

Sledeca znacajna razlika je visoka koncentacija kiseonika sadrzana u spoljasnom

sistemu sama ili u kombinaciji sa viskom temperaturom I svetloscu tokom Maja I
Juna. Efekat specificnog rasta je ispitivan u kontinualnim ili semikontinualnim
kulturama, I cini se da lutein tezi da se akumulira pri manjim razblazenjima ali ne
dovoljno da suprotstavi smanjenu prodiktivnosti biomase koja se desava u ovim
okolnostima. Dakle proucavani sistemi su produktivniji u luteinu kada se koristi sa
optimalnim nivom razblazenja. Tri stvari se desavaju u kontinualnim kulturama pri
niskim razblazenjima 1) prosecna starost populacije se povecava 2) dostupnost
osvetljenja se smanjuje zbog povecanja gustine populacije 3) neki nitrienti se
mogu iscrpeti.

Poslednji verovatno nije razlog rasta luteina jer su eksperimenti u referencama

bili zasiceni hranljivim nitritientima u vecini slucajeva. Za sintetisanje luteina je
potrebno vreme ili povecanje velicine antene izazvane niskim svelosnim
idukcijama moze zahtevati dodatni lutein sto ukazuje da ovaj pigment ima ulogu u
istrazivanju mikroalgi. Efekat Ph je kontradiktoran izmedju serija I kontunualnih
eksperimenata. U prvom, sadrzaj luteina se povecava u ekstemima testiranog
opsega, dok su u drugom najbolji rezultati zapazeni na ph koji maximizira topu
rasta. U kulturama mikroalgi ph ima specijalnu ulogu jer odredjuje I dostupnost
co2 . ovo je razlika izmedju serije eksperimenata I koji se co2 kontunualno uvodi
kao 1% struje aeracije I preko dve referance koje koriste ph kontrolisana injekcija
na zahtev. U svakom slucaja maximalna produktivnost se odvija uz optimalni ph
na povecanju produktivnosti biomase koja preovladava razliku u sadrzaju luteina.

Koncentacija azota u kulturi uvodi se kao nitrat, ne izaziva nikakve promene u

luteinskom sadrzaju biomase,ali niska konc azota smanjuje produktivnost biomase
sto dovodi smanjenja proizvodnje luteina. U studiji koja je radjena 2008 god
zakljuceno je da azot treba snadbevati u umerenom visku tako da se stopa rasta
ne smanjuje I zbog toga sto hranljivi visak moze naglo promeniti performanse
kulture sto dovodi do fizioloskog stresa. Ovo je takodje prikazano u
eksperimantima sa razlicitim konc NaCl sastavljene u tabeli 2, sto pokazuje da
malo na niskim salinitetima I obelezena opadanje za fizioloski rastvor konc preko
100Mm.

Konacno, poslednji faktor koji je posmatran sa blagim I pozitivnim efektom u

indukovanom stresu je dodavanje hemikalija kao su su H2O2 I NaClO u prisustvu
Fe2+ . idukcija oksidativnog stresa ima smisla pod predpostavkom da je lutein
antioksidativnu zastitinu ulogu posebno u heretotroficnim kulturama gde je
oksidativni stres odsutan zbog prirode procesa.

Ekstakcija luteina iz mikroalgi

Biomasa mikroalgi se znatno razlikuje od nevena u dva aspekta a to su bogatiji

sastav I prisustvo debelog tvrdog celijskog zida. Suvo mlevene latice nevena se
uglavno obradjuju sa ekstakcijom rastvaraca da bi se dobili karotenoidi koji
sadrze oleoresin(80%lutein 5%zeksantin) uglavnom u estarskom obliku I mnogo dr
sups. Ovo je obicno praceno visestepenim procesom preciscavanja sto ukljucuje
korak hidrolize za oslobadjanje hidroksilovanih karotenoida iz pratece masne
kiseline I obicno zavrssava rekristalizacijom dajuci cist lutein /zeaksantin. Ipak se
lutein retko prodaje u kristalnom obliku zbog teskoce u koriscenju I zbog
staabilnosti ali u masnim ekstaktima urasponu od 5-60%. Biomasa mikroalgi moze
da se obraditi da bi se dobio ekstrakt koji je slican oleoresinu i koji sadrzi 25%
luteina u slobodnom obliku. On moze biti koriscen direktno za formulaciju
suplemenata ili za dalje preciscavanje na isti nacin kao ekstak.ti iz nevena
Ustvari,dobijanje oleoresina bogatog karotenoidom iz mikroalgi, osuseni ili u
obliku paste je jednostaniji postupak kao sto se vidi na slici (3). Ovako dobijeni
ekstrakti mogu se podvgnuti postojecim postupcima za dobijanje cistog luteina, I
mogu se takmiciti sa nevenom.

Problem obrade mikroalgi sto je neophodna agregacija murielopsis sp ili

s.ameriensis pre ekstrakcije da bi se probio celijski zid. Ovaj problem moze biti
resen raznovrsnim procedirama kao sto su:
mlevenje,ultrazvuk,mikrotalasima,zamrzavanje-odmrzavanje ili hemijskom
obradom. Prva tabela pokazuje na niz operacija na pripravnom nivou razmene I
uslovi obrade pogodni za razbijanje celijskog zida Scenedesmos species bez
znacajne degradacije luteina. U tabeli 3 su prikazane metode za razbijanje
celijskog zida I njihove prednosti I mane. Dve metode koje se izdvajaju su
sonikacija I upotreba mlinske lopte!!!fali deo

Ovaj autor dopunjuje mehanicku obradu alkanim tretmanom (4%KOH, 40o) sto
pomaze da se dovrsi degradacija kao I da se joniraju osetljivi lipidi. Karotenoidi
mogu da se ekstakuju sa heksanom sto se desava I pri obradi latica nevena.
Prednost alkalnog tretmana je sto prevodi lutein I zeaksantin u njihov slobodni
oblik a zadrzava masne kiseline I hlorofil u vodenoj fazi. Procedura sprovedena na
pripremnoj skali (stotine g obradjenih) daje ekstakt sa 25-40% karotenioda
zavisno od sastava pocetne biomase a ostatak se sastoji od sterola. Studije iz
2008(ceron) opisuju celu proceduru ekstakcije luteina/zeaksaniti pocevsi od
mikroalgalne biomase medjutim krajnji proizvod nije bio cist slobodan lutein vec
suspenzija u maslinovom ulju. Ova procedira je prikazana na slici 4.

Drugi autori su radili na proizvodnji karotenoidnih koncentrata iz biomase

mikroalgi ali nije bilo kako naci izvestaje koji su fokusirani na lutein I svaki od njih
je sadrzao samo korak ekstakcije iskljucivo u kvantitativnom smislu. Metoda kao
sto je super kristalna ekstakcija tecnosti (sfe)) ili sa nekoliko modifikacija ili
modifikovanih procedura su primenjena na mikroalgalnoj biomasi.
 Vecina tehnologija je sumirana na tabeli 4; neki nisu koriscenje za mikroalgalnu
biomasu ali su ukljucene kao mogucnost potencijalne upotrebe. Metode u kojima
se koriste rastavraci koji nisu pogodni za coveka imaju zanemarljivu potrosnju.

Ekstakcija rastvaracem ,heksanom, je najklasicnija metoda i prikazana je u studiji

(2008ceron) I vazi za biomasu mikroalgi sa velikom cistocom I obnovom,ali
zahteva visestepeni proces I neophodnu opremu. Prirodno poboljsanje ektrakcije
rastvaraca je upotreba metodologije ubrzane ekstrakcije rastvaracem,koja koristi
posebni tip kontaktora da bi rastvarac cirkulisao pod visokim pritiskom kroz cvrsto
upakovani sloj(pregrade). Ovi uredjaju su postali veoma rasprostranjeni u
poslednji nekoliko godina zbog izvodjenja brze ekstakcije na analitickom nivou za
pretkoncentaciju I ciscenje uzoraka. Ova tehnologija je koriscenja u razlicitim
vrstama biomase I (Herrero) je primenio na izvlacenja antioksidasa iz Spiriline.
Iako nije posebno lutein, hemijska priroda ciljanih jedinjenja daje ideju o niskoj
efikasnosti metode za opisane svrhe. Jos jedan bitan nedostatak ove tehnike je
sto se izvodi na visokim temperaturama (preko 60o I obicno do 170 ) tako bi se
smanjio viskozitet rasvaraca,ali to dovodi do formiranja !feoforbida! iz hlorofila u
mikroalgalnoj biomasi sto je dovodi do zabrinutosti zbog toksicnosti. U svakom
slucaju ekstakcija rastvaracima kao sto je heksan ili etanol dozvoljava lako
odvajanje rasvaraca I nastajanje visokog sadrzaja luteinskog ekstakta. S druge
strane odvajanje rastvaraca nije moguce za tehnike ekstrakcije kao sto je direktna
ekstrakcija sa biljnim uljima opisane od strane nonomura(1987). Procedura u
ovom patentu opisuje direktnu ekstakciju sprovedenu na vlaznoj biomasi
dodavanjem biljnog ulja koje se tada emulguje I ostavi da odstoji. Ove metode
koje su opisane su bez razbijanja celijskog zida, pa je pitanje da li se mogu koristiti
kod murielosis Ili scenedesmus koje sadrze debeli celijski zid.

Ekstrakcija sa superkriticnim CO2 je uvek zanimljiva u pogledu dobijanja

farmaceutcke ili nutritivne supstance zbog njegove cistoce I nedostatak
toksicnosti CO2 kao rastvaraca. CO2-SCF je primenjen na siroku paletu biljnih
materija u svrhu ekstakcije razlicitih karotenoida sa skromnim rezultatom u vecini
slucajeva. Efikasnost CO2-SCF u referencama je data u tabelu 4 ali nisu apsolutne
vrednost vec uporedjivanje sa klasicnim ekstrakcijama rastvaraca (npr
heksan,etanol I dimetilformamid DMF). Kada se ne koristi u kombinaciji sa
dodatnim rastvaracem CO2SCF daje siromasne rezultate u odnosu na klasicne
ekstakcije cak I za mikroalge sa slabim celijskim zidom(dunalilela).(2009b) sancez
je pokusao da poboljsa prinos dodatkom ultrazvuka sa CO2SCF-om I sa samo
umerenim rezultatima je dobio slicne rezultate kao gao (2009) proizvodnjom iz
latica nevena. Jos jedan nedostatak CO2SCFa je sto ima tendenciju ka ekstaktama
hlorofila sa efikasnoscu boljom od karotenoida dajuci zagadjene ektrakte.
Koriscenjem dodatnog rastvarca daje malo bolje rezultate I poboljsan je u odnosu
na standarne ali ugrozava glavnu prednost ove metode a to je brza eliminacija
rastvaraca. stoga uzimaju u obzir troskove SCFa I ACE opreme tesko se te tehnike
mogu porediti sa ekstrakcijom rastvaraca jer se one vrse na suvoj biomasi.

Selektivna adsorpcija luteina na cvrstoj fazi moze biti veoma efikasna tehnika
separacije/preciscavanja posebno ako se koristi zajedno sa metodom ubrzane
ekstrakcije rastvaracem! Opisao u studiji iz 2007 godine sto dozvoljava preradu
sirovih ekstakta I tolerantan je cak na prisustvo celijskih ostataka ili dr cestica koje
prouzrokuju veliki probleme konvencionalnoj hromatografiji. Poslednja tehnika
prikazana u tabeli 4 je selektivna precipitacija opisina u studiji iz 2008 (migel) koji
je predlozio da se koristi superkriticni CO2 posle klasicne ekstakcije rastvaraca
karodenoida. Rastvarac koji sadrzi karotenoide se mesa sa superkriticnim CO2 I
uslovi pritiska I temp su podesavaju da dovedu do precipitacije luteina. U ovom
radu se koristio rastvoreni lutein,posebno pripremljen, a ne ekstakti karotenoida
dobijeni od biljnih izvora ali idalje izgledaju kao obecavajuca mogucnost
istrazivanja. Trenutno je samo ekstrakcija sa rastvaracem pokazala dobru
efikasnost I cistocu dovoljnu da se smatra osnovom za proizvodnju luteina velikih
razmera, iako bi selektivna adsorpcija u cvrstoj fazi ili selektivna precipitacija sa
superkriticnim CO2 bila zanimljiv napredak. Takodje novi ratvaraci sa ociglednim
prednostima kao sto je etil-laktat su predlozeni za druge biljne materije I mogu da
se primene i na mikroalgama.

Jos jedan znacajni napredak bi bio da se eliminise potreba za susenjem

mikroalgalne biomase pre procesa extrakcije. U tom smislu u studiji iz 2008
godine je fernandez sevila predlozio modifikaciju u procesu oppisanom od strane
cerona iz 2008 u cilju direktne odrade vlazne paste biomase (20% suve tezine). Na
osnovu faze ekstakcije sacinjene od heksana,etanola I vode I KOH za alkalni
tretman za jonizaciju osetljivih lipida kao I ekstakcije. Ovim se smanjuje broj
operacija na minimum I omogucava bi spojeni dizajn sa proizvodnjim
fotobioreaktorom u kontunualnom rezimu sto bi eliminisalo potrebu za
stabilizacijom I skladistenjem biomase.

Zdravlje

Zakljucak

Trenutno su oleorini dobijini iz nevena dobro poznati izvori luteina u razlicite

svrhe. Ekonomija ovih procesa se oslanja na dostupnost jeftine radne snage I
sirokog koriscenja zemljista, koje moze biti loseg kvaliteta I neupotrebljivo za
druge useve ali u ovom slucaju usevi zahtevaju cak I veci rad. Iako ima velikih
razlika u prinosima koji se mogu ostvariti iz obrade nevena ali 13kg
cvetova/hektar * dan je optimisticna vrednost koja predstavlja osnovu za
poredjenje. Ova vrednost se smanjuje za 85% kada su latice odvojene I kada se
izgubi vlaznost, rezultata je 1,9kg suvih latica po hektaru I danu. Sadrzaj luteina
takodje varira znacajno kao sto mozemo da vidimo iz izvestajima iz 2002 I 1998.
Ovi autori su izucaavali razlicite sorte Tagetes, u kojima se nalazi prosecno 420mg
I 170mg u 100g suvih latica. Uzimajuci 295mg u 100g kao odgovarajucu vrednost I
imaju na umu da proces susenja I skladistenje prouzrokuje 50% gubitka luteina,
prosecna prodiktivnost je oko 3,000mg po danu I hektaru. S druge strane sistemi
mikroalgi prikazuju produktivnost u redosledu od 100 mg luteina po m2 I
danu.(tabela1) sto bi znacilo 1kg/ha*dan. Prema tome spoljasnji cevasti sistem 50l
baziran na Murielopsis koji u opisan u studiji 2004 godine proizvodi godisnji
maximu 1,8g/ha *dan 600puta vise nego procenjenih 3g/ha *dan za Tagetes.
Studija koju je radio sancez je cak I znacajnija zato sto godisnja prodiktivnost ima
vrednost 2,9g/ha *dan koji radi u pilot skali I delom zato sto je sistem redizajneran
I povecan 28,ooL kao sto je prikazano na slici(4). Sistem koji se na slici je sacinjem
od 10X2,800L jedinica u konfiguraciji ogradjenoj na povrsini od 500m2, sto znaci
znaci da je gustina kulture 56l po m2. Sistem je u potpunosti automatiznovan,
ukljucijuci pripremu medijuma sto je ucinjeno upotrebom poljoprivredne
proizvodnje I moze je izvrsiti samo jedan radnik. Konzervativna procena
produktivnosti luteina ovog sistema je 220mg/m2*dan tj 2,2g/ha*dan. Dakle ovaj
sistem koji zauzima 500m2 bi bio jednak povrsini od 36ha nevena, kako je
procenjeno. Ovo daje prednost mikroalgama u smislu rada I potrebnog zemljista.

Dostupnost metoda ekstakcije specificno dizajnirane za mikroalgde kao sto je

opisao ceron 2008 je drugi vazan faktor jer je sva industrija okrenuta ka
proizvodnji oleorisina iz nevena kao srednji proizvod koji dolazi iz zemlje
proizvodjaca. Ovaj oleoresin se koristi da se proizvede cist lutein,koji se kasnije
razblazi u ulju kako bi se proizvod plasirao na trziste proizvodjaca suplemanata.
Stoga,proces predlozen 2008 posebno dizajniran za vlazne paste mikroalgi ima za
cilj prozivodnje ektakata niske do srednje konc koji se dodaju u biljnom
ulju,pozeljno u maslinovom ulju. Ovi ekstakti su se pokazali da se najbolje
apsorbuju u digestivnom sistemu coveka I najprikladniji za doziranje pacijenta.
Mnogo toga ostaje da se uradi,ali potencijal mikroalgi cini se neospornim s
obzirom na brojeve.glavni problemi moraju biti reseni,kao sto je inercija idustrije I
pravni status karotenoida iz mikroagli. Ali ako se socioekonomija promeni u
proizvodnim zemljama kao sto je cena radne snage ili dostupnost zemljisne
povrsine mikroalge bi bile u najmanju ruku na listi izvodljivih alternativa.