Lipidi

Danijela Ristovski
Složeni biomolekuli različitog hemijskog sastava.

Zajedničko za sve lipide jeste da se ne rastvaraju u vodi, već u nepolarnim

organskim
rastvaračima.
Imaju različite biološke funkcije: učestvuju u građi ćelijske membrane, imaju zaštitnu
funkciju, izvori su energije i imaju vitaminsku i hormonsku funkciju.

Prema hemijjskom sastavu dele se na:

1. Proste (neosapunjivi)
2. Složene (osapunjivi) jer u sastavu imaju bar jednu masnu kiselinu i alkoholnom
hidrolizom (NaOH), daju sapune (soli višemasnih kiselina).
Neosapunjivi lipidi nemaju ni jednu masnu kiselinu.

Složeni lipidi se dela na:

1. Neutralne masti,
2. Fosfogliceride,
3. Sfingolipide i
4. Voskove.
VIŠEMASNE KISELINE
Dele se na: zasićene i nezasićene višemasne kiseline.
Zasićene masne kiseline su linearni nerazgranati lipidi sa parnim brojem C-
atoma.
Nezasićene višemasne kiseline imaju jednu ili više dvostrukih veza. One koje imaju
samo jednu dvostruku vezu nazivaju se neesencijalne. One sa više od jedne
dvostruke veze su esencijalne. Te ljudski organizam ne može da sintetizuje, već mor
a da ih unosi.
Tu spadaju:
NEUTRALNE MASTI
Estri višemasnih kiselina i trohidroksilnog alkohola glicerola.
Zovu se triacilgliceroli ili trigliceridi.
Ako su u neutralnim mastima zastupljene zasićene masne kiseline, onda su čvrstog
agregatnog stanja, ako su zastupljene nezasićene masne kiseline onda su tečnog
agregatnog stanja.

2
FOSFOLIPIDI

Složeni molekuli koji spadaju u sapunjive složene lipide.

Nalaze se u ćelijskim membranama i moždanom tkivu.
Osnovni molekul fosfolipida je L-fosfatidinska kiselina.

Ona je nastala:
1. esterifikacijom glicerola sa zasićenom masnom kiselinom (prva –OH grupa),
2. esterifikacijom glicerola sa nezasićenom masnom kiselinom (druga –OH grupa),
3. esterifikacijom glicerola sa fosfornom kiselinom (treća –OH grupa).