SKRIPTA BIOLOGIJA

Biologija
-teorija-
1|P ag e
@priprema_za_fakultet
2|P ag e
1.Citologija
 Nauka koja se bavi proučavanjem ćelija.
 Ćeliju je otkrio Robert Huk
 Veličine ćelija su različite: nervna ćelija čoveka je dužine 1.5m, dužina poprečno-
prugaste 4cm, a jajne ćelije ptica se vide golim okom.
Ćelijska populacija je skup ćelija koje imaju iste ili slične morfološke i funkcionalne
karakteristike.
Ćelije delimo na:
1) Somatske/telesne- grade organizam
2) Gametske/polne- učestvuju u procesu razmnožavanja.
Živi sistemi su otvoreni, stabilni i dinamični i oni su u stalnoj materijalnoj i energetskoj
razmeni sa sredinom u kojoj žive. Takođe, oni su uređeni i teže uređenosti da bi se izbeglo
bespotrebno trošenje energije.
Ćelijsku teoriju za biljnu ćeliju postavio je Šlajden, a za životinjsku Teodor Švan.
Ćelije se prema organizaciji dele na :
1. Prokariotske –nemaju jasno organizovano jedro, već je njegov materijal rasut po
jezgru, a mesto gde se nalazi skoncentrisan genetički materijal naziva se nukleoid
(carstvo monera – arhebakterije i eubakterije)
2. Eukariotske –imaju organizovano jedro i tu spadaju protisti, biljke, gljive i
životinje.
Izuzetak su eritrociti koji kod sisara nemaju jedro s izuzetkom kamila, dok ribe,
vodozemci, gmizavci i ptice imaju jedro.
Hemijski sastav
Biogeni elementi su oni koji ulaze u sastav živih bića. Prema procentualnoj zastupljenosti,
delimo ih na:
1. Makroelemente –nalaze se u velikoj količini i tu spadaju C, H, O, N, S, P.
Najzastupljeniji je ugljenik, koji može da veže mnoge različite grupe i naziva se
hiralan element. Najznačajniji je azot jer gradi proteine i nukleinske kiseline.
Sumpor gradi vitamine, aminokiseline, hormone(biljne), a fosfor gradi ATP i
fosfolipide.
2. Mikroelemente –nalaze se u manjoj količini ali su jednako bitni. Npr.kalcijum je
bitan za kontrolu mišića, izgradnju ćelijskog zida kod biljaka, koagulaciju krvi i
3|P ag e
čvrstinu kostiju. Gvožđe gradi hemoglobin i učestvuje u procesu disanja.

Magnezijum gradi hlorofil, ulazi u sastav porfirijskog prstena koji učestvuje u
građenju hemoglobina i magnezijum je bitan za funkciju nervnog sistema.
*B, Cu, Mn –regulišu brojne metaboličke procese
*B, Cu, Mn, Ca, Mg – aktivatori velikog broja enzima
Hemijski sastav ćelije

Neorganske materije su H2O, soli i joni. Organske su ugljeni hidrati, masti, proteini i
nukleinske kiseline.
Voda
To je procentno najzastupljenije jedinjenje ( 65.70%). Mali procenat vode imaju koštana
srž, kora drveta i zubna gleđ, dok veliku količinu imaju ćelijske meduze, mlada bakterija,
dinja, lubenica.
Količina vode je direktno proporcionalna brzini metabolizma. Ako imamo više vode,
metabolizam je brži i organizam brže eliminiše štetne materije.
Takođe, količina vode je direktno proporcionalna starosti organizma, pa je zato
metabolizam brži što je oranizam mlađi.
Voda ima dve bitne karakteristike:
1. Polarnost molekula –jedan kraj molekula je naelektrisan pozitivno, a drugi
negativne i usled te polarnosti dolazi do privlačenja molekula vode i formiranja
vodoničnih veza, koje su bitne za strukturu proteina i nukleinskih kiselina.
2. Temperaturni raspon u okviru koga se nalazi u tečnom stanju, tj. od 1 do 99
stepeni celzijusa
Sve organizme delimo na:
1. Homeotermne –imaju mali i veliki krvotok i stalnu telesnu temperaturu (krokodili,
ptice i sisari)
2. Pojkilotermne –njihova temperatura zavisi od spoljašnje sredine
Postoje tri vrste vode :
1. Slobodna –služi kao rastvarač, bitna je za održavanje strukture, kao i za
transporter. Na primer : krvna plazma je uglavnom izgrađena od vode, a služi kao
transporter i rastvarač i bitna je za održavanje strukture.
2. Vezana –voda može da se veže za so i proteine, stvarajući oko solli omotač, a sila
kojom se on stvara je osmotski pritisak koji iznosi 725kP, a sila kojom proteini
vezuju vodu je onkotski pritisak i iznosi 4kP. Proteini vezuju vodu i čine 20%
4|P ag e
materije u ćeliji. Oni zajedno čine koloidni sistem u kom su uronjene sve druge
materije i strukture.
3. Metabolička –nastaje kao rezultat metaboličkih aktivnosti i bitna je za regulaciju
temperature.
Soli i joni
Čine 1% materija i njihove uloge su:
 Utiču na funkciju nervnog sistema (Mg)
 Utiču na kontrakciju mišića (Ca)
 Utiču na propustljivost ćelijske membrane (K, Na)
 Utiču na pH vrednost
 Utiču na razne biohemijske procese jer aktiviraju mnogobrojne enzime.
Organske materije
Šećeri čine 2% materija u ćeliji i sastoje se iz C, H i O koji se nalaze u odnosu 1:2:1.
Često u njihovom sastav ulazi N. Vezivanje vode je hidratacija.
Šećere delimo na:
1. Proste –sastoje se samo iz šećerne komponente
2. Složene –pored šećerne komponente imaju i nešećersku
Proste šećere delimo na:
1. Monosaharide –ne mogu da se razlažu na prostije i dele se na trioze, tetroze,
pentoze (riboza i dezoksiriboza) i heksoze (glukoza, fruktoza, galaktoza)
2. Disaharidi – sastaji se iz dva monosaharida i najznačajniji su saharoza, maltoza i
laktoza.
3. Oligosaharidi –više od 2 do 10 monosaharida, imaju zaštitnu ulogu.
4. Polisaharidi- sastoje se od više od 10 monosaharida i najznačajniji predstavnici
su:
 Skrob- rezervni oblik energije kod biljaka
 Celuloza- gradivna uloga (gradi ćelijski zid biljaka)
 Glikogen- rezervni oblik energije životinja koji se skladišti u jetri
 Hitin- gradi hitinski o,otač insekai ćelijski zid gljiva
Ćelijski zid postoji kod bakterija, gljiva i biljaka i svi su izgrađeni od polisaharida.
5|P ag e
Glikoliza
 Proces kojim započinje sagorevanje glukoze i odvija se u citoplazmi
Jedan molekul glukoze reaguje sa dva molekula ATP-a, pri čemu nastaje fruktoza koja se
sastoji od 6C atoma . Taj molekul se razlaže na dva, sa po 3C atoma koji se nazivaju
pirogrožđana kiselina i na svaki molekul oslobodi se po 2 molekula ATP-a. Sve ukupno
se dobija 4 ATP-a, ali pošto se na početku koristi 2 molekula, bilans na kraju procesa 2
molekula ATP-a i 2 molekula pirogrožđane kiseline.
Pirogrožđana kiselina se u citoplazmi spaja sa koenzimom A i nastaje acetil koenzim A
koji odlazi u mitohondriju i tamo se spaja sa oksal-sirćetnom kiselinom, pri čemu nastaje
limunska kiselina koja je prvi produkt Krebsovog ciklusa.
Krebsov ciklus
Limunska kiselina se drugačije naziva trikarboksilna jer ima tri karboksilne (COOH)
grupe na kojima se vrši proces dekarboksilacije, tj. oslobađa se COO-, a od toga nastaje
CO2, i H, od čega se nagrađuje voda. Za svaki molekul ugljenika nagradi se 6 molekula
ATP-a, a kako ukupno ima 6C atoma, ukupan rezultat sagorevanja glukoze je:
 Ugljen-dioksid
 Voda
 38 molekula ATP-a
Limunska kiselina se na kraju prevodi u oksal-sirćetnu kiselinu i proces se ponavlja, zbog
čega je ovaj proces cikličan.
Za Krebsov ciklus je potreban kiseonik, a proces koji se odvija u mitohondrijama naziva
se ćelijsko disanje. Pošto se šećer oksiduje, on je jako redukciono sredstvo. U ovom
procesu učestvuje enzim oksidoreduktaza koja se nalazi u mitohondrijama i
hloroplastima.
Masti čine 5% materija u ćeliji, a 10% telesne težine. Sastoje se od C, H i O i imaju

dve uloge:
 Energetska- sekundarni izvor energije, koriste se kad organizam potroši rezervne
šećere
 Gradivna
 Toplotni izolator
 Zaštitna
6|P ag e
1.Proste masti-sastoje se od trihidroksilnog alkohola glicerola i tri više masne kiseline.

Trigliceridi su sekundarni izvor energije. Kod čoveka se nagomilavaju u ćelijama
masnog tkiva i taj proces je pod kontrolom hormona insulina i glukagona.
Masne čestice lako prolaze kroz ćelijsku memaranu i dospevaju u citoplazmu, gde
podleže beta-oksidaciji masnih kiselina, gde se više masne kiseline skraćuju za fragment
od 2C atoma koji se naziva acetilni ostatak. On se spaja sa koenzimom A i ide u
mitohondriju. Tamo se spaja sa oksal-sirćetnom kiselinom i gradi limunsku kiselinu.
Masti takođe podležu Krebsovom ciklusu, sem što im umesto glikolize predhodi beta-
oksidacija. Jedinjenje koje spaja ova dva procesa je acetil koenzim A.
Pošto jedan C atom daje 6 ATP-a, a više masne kiseline imaju i po 20C atoma, tako da
masti daju mnogo više energije od šećera.
2.Složene masti-nikada nemaju energetsku, već samo gradivnu ulogu. Kod njih se
umesto treće masne kiseline nalazi neki drugi element/jedinjenje.
U nervnom sistemu postoji mnogo lipida jer je mijelinski omotač izgrađen od
sfingolipida. On omogućava sprovođenje impulsa, pa ako se ošteti, nastaje Alchajmerova
bolest. Takođe, dosta lipida ima u koštanoj srži i spermatozoidima, kojima treba energije
za kretanje.
Steroidi se dosta razlikuju od lipida, ali se ubrajaju u njih jer su nerastvorni u vodi, a
rastvorni u polarnim rastvaračima (benzen, hloroform). Steroidne građe su vitamin D,
polni hormoni, hormoni nadbubrežne žlezde i holesterol.
Holesterol je masni alkohol koji se sastoji od 4 ugljenikova prstena i može biti dobar
(HDL) i loš (LDL). LDL je onaj koji se taloži na zidovima krvnih sudova i smanjuje
njihov promer. Naime, epitel krvnog suda je savršeno gladak da ne bi stvarao prepreku
trombocita koji su nošeni krvnom strujom. Nataložen holesterol je prepreka za koju se
trombociti zalepe i stvaraju ugrošak. Kada se povisi krvni pritisak, ugrušak se otkači i
nastaje infarkt. HDL je potreban za izgradnju ćelijske membrane i sintezu steroidnih
hormona.
Sve ćelijske membrane moraju da imaju holesterol u sebi. Izuzetak su unutrašnja
membrana mitohondrija i membrana većine bakterija.
Terpeni su derivati masti koji grade biološke pigmente (melanin)
Prostaglandini su derivati masti koji grade receptore. Ako postoji mnogo prostaglandina,
znači da ima mnogo receptora, što dovodi do niskog praga bola, a ako je obrnuto, ne
postoji osećaj za bol.
7|P ag e
Enzimi
Enzimi su biološki katalizatori koji ubrzavaju hemijske reakcije. Ni jedna reakcija nije
moguća bez enzima. Smanjuju energiju aktivacije, tj. najmanju količinu energije koju
moraju da imaju dve supstance da bi stupile u reakciju.
U hemijskoj reakciji se enzimi ne troše niti se menjaju, ne menjaju ukupan bilans reakcije,
niti ulaze u produkte reakcije.
Ime enzima dobijamo tako što na ime supstrata dodamo nastavak –AZA, ali ima izuzetaka
koji imaju empirijska imena, npr. Ptijalin.
Proteine delimo na:
 Proste- imaju samo porteinsku komponentu
 Složene- pored proteinske imaju i neproteinsku komponentu
*proteinski deo  apoenzim
*neproteinski deo koenzim/prostetična grupa
Apoenzim+koenzim holoenzim
Apoenzim je specifičan, zavisi od supstrata i na njemu se nalaze aktivacioni centri
pomoću kojih se kači za supstrat.
Koenzim je nespecifičan i nema veze sa supstratom, već samo određuje tip reakcije, tj. da
li će biti oksidacija ili redukcija.
Enzim delije na supstrat po principu brava-ključ. Brava je supstrat, u koji mi ubacujemo
ključ koji ima 2 dela. Deo koji ulazi u bravu je apoenzim koji ima aktivne centre pomoću
kojih se kači za supstrat.
Broj aktivacionih centara zavisi od veličine supstrata.

Enzimi imaju kvaternarni nivo strukture i sintetišu se u ribozomima. Ako deluju u ćeliji,
nazivaju se endoenzimi, a oni koji deluju van su egzoenzimi.
Enzime takođe delimo na konstitutivne i adaptivne.
8|P ag e
Konstitutivni su oni koji su uvek prisutni u ćelijama bez obzira da li postoji supstrat ili
ne.
Adaptivni se sintetišu onda kada se pojavi određeni supstrat.
Proenzimi/profermenti su enzimi koji se stvaraju u neaktivnom obliku pa se posle
prevode u aktivan oblik
Pepsinogen  pepsin
Himotripsinogen  himotripsin
Uslovi za delovanje enzima:
1) Temperatura – 36.5 stepeni celzijusa. Svaki put kada se temperatura peveća za 1
stepen, dejstvo enzima se smanji za 10% jer su oni jako osetljivi na promenu
temperature. Do denaturacije dolazi na 42 stepena.
2) pH - 6,5 – 8 (neutralna do slabo bazna). Ako se pH sa obe strane promeni za 2,
dejstvo enzima potpuno prestaje
3) Minimalna količina enzima
4) Supstrat
Oksidoreduktaze su složeni enzimi koji se nalaze u mitohodriji i hloroplastima. U sastav
oksidoreduktaze pored proteina ulazi i nukleotid i on je u tom slučaju koenzim. DNK u
jedru je obavijena histonima, zbog čega tu nema ovog enzima.
Ovaj enzim učestvuje u procesu oksidoredukcije pri kom se stvara ATP, a on je po prirodi
nukleotid.
Uloge nukleotida
1) Grade nukleinske kiseline
2) Nosioci energije (ATP –sadrži adenin, ribozu i 3 fosfatne grupe, GTP –guanin,
riboza i 3 fosfatne grupe)
3) Grade koenzime složenih enzima
4) Grade specifične signalne molekule u ćeliji ( ciklični adenozin monofosfat –
CAMP)
Hormoni
Hormoni su po prirodi proteini koji idu kroz krv, ali ne deluju na sve ćelije, već ona mora
da ima receptop za koji će se hormon zakačiti. Hormon ulazi u ćeliju pomoću CAMP-a
Nukleozid
Sastoji se iz pentoznog šećera za čiji je 1C atom vezana azotna baza. Češće sadrži
purinske baze, a ime dobija prema azotnoj bazi koju sadrži i ponaša se kao kiselina.
9|P ag e
Adenin Adenozin
Guanin Guanozin
Timin Timidin
Citozin Citidin
Za nukleozid može da se veže fosfor, i to se naziva fosforilacija (monofosfat, difosfat,
trifosfat)
Oksidativna fosforilacija
Odvija se u mitohondrijama prilikom ćelijskog disanja.
Fotosintetička fosforilacija
Vrši se u hloroplastima, kada biljka u toku dana upije sunčevu svetlost i pretvara je u
ATP.
Defosforilacija je proces sikadanja fosfora. Skidanjem jednog fosfora oslobađa se 31
kJ/mol energije.
ATP je po prirodi nukleotid jer već ima vezan fosfor.
Molekul DNK mogu da grade samo oni kod kojih se tačno zna koji šećer je u pitanju
(dezoksi-timidin monofosfat)
Ćelijska membrana
Građa
Ona daje ćeliji oblik, štiti je i predstavlja granicu između intracelularnog i
ekstracelularnog sadržaja. Ona odlučuje šta će ući, a šta izaći iz ćelije.
Troslojna je i ima 2 sloja fosfolipida i 1 sloj proteina. Glave fosfolipida su okrenute ka
periferiji, a repovi su okrenuti kao unutrašnjosti.
Između njih se nalazi sloj proteina koje delimo na:
 Integralne (sastavne) –po građi su to najčešće enzimi u vidu peptida (agregata) i
utiču na funkcionisanje ćelijske membrane.
 Periferne –transmembranski proteini kroz koje se vrši transport.
U sasav takođe ulaze holesterol i oligosaharidi (nalaze se preko ćelijske membrane i
vezani su za proteine i fosfolipide) Zbog oligosaharida koji se nalaze samo s jedne strane,
kažemo da je ćelijska membrana asimetrična.
10 | P a g e
Debljina ćelijske membrane je 10nm. Ona je polutečna i taj model naziva se Singer-
Nikelsonov ili fluidomozaični model.
Ćelijska membrana
može imati više
proteina ukoliko je
metabolički aktivna.
Proteini imaju ulogu
detektora receptora i
nosača
Uloge
Glavna uloga je da
obezbedi kontakt
izmđu dve susedne
ćelije. Taj kontakt se
može ostvariti na 4 načine:
 Dve ćelijske membrane mogu da budu priljubljene jedna uz drugu tako da između
njih uopšte ne postoji međućelijski prostor i to se susreće u folikulu štitast4e žlezda.
 Ćelijska membrana može da formira bočna zadebljanja koja se zovu
plazmodezme. Da bi ona ostvarila kontakt sa susednom ćelijskom membranom,
na tom mestu mora da postoji udubljenje. Karakteristično je za biljne ćelije.
 Ćelijska membrana može da formira prstolike izraštaje koji se zovu dezmasoni.
Da bi ćelije ostvarile kontakt, na tom mestu moraju da postoje prstolika udubljenja.
 Ćelijska membrana može da formira septu/pregradu koja postoji kod polarizovanih
ćelija. Septa ulazi u ćelijsku membranu i deli je na dva dela:
o Donji/bazalni –tu se nalazi pozicionirano jedro
o Gornji/vršni/apikalni –tu se vrši sekrecija sadržaja (izlučivanje)
Polarnost je pojava da se na ćeliji razlikuju ta dva dela. Polarizovane ćelije su uglavnom
žlezdane ćelije (npr. Nefron jer se iz njegovog gornjeg dela vrši sekrecija)
Od ćelijskih membrana poreklo vode sve membrane oko svih ćelijskih organela i jedrova
membrana i one imaju potpuno istu građu kao i ćelijske membrane.
Specifične uloge
Ćelijska membrana može da se kreće zahvaljujući citoskeletu i svojim osobinama. Ona
može nešto što se nalazi van ćelije da unese u svoju unutrašnjost ili da nešto izbaci i taj
proces naziva se citoza. Uslovljena je osobinom ćelijske membrane da se kreće. Deli se
na:
11 | P a g e
o Endocitozu –unošenje materije pri čemu se formira endocitozna vakuola. Deli se

na:
 Fagocitoza –unošenje materije u čvrstom obliku
 Pinocitozi –unošenje materije u tečnom obliku
o Egzocitozu –izlučivanje
Kod citoze ne mora da postoji koncentracioni gradijent, tj. da sa obe strane membrane
postoje rastvori različitih koncentracija.
Glikokaliks je izgrađen iz šećera i ima zaštitnu ulogu, poput filtera koji štiti ćelijsku
membranu.
Receptori mogu da budu proteini i glikoproteini. Ovaj periferni proteini je mesto za koji
se mogu zakačiti brojne materije iz spoljašnje sredine. Receptori se ne nalaze samo na
ćelijskoj membrani već i u citoplazmi.
Transport kroz ćelijsku membranu

Preduslov je da postoji koncentracioni gradijent. Transport može biti aktivan i pasivan,
Pasivan transport odvija se bez utroška energije, niz gradijen koncentracije, prema
zakonima fizike. Deli se na difuziju i osmozu.
Difuzija je isključivo vezana za transport rastvorene materije, dok je osmoza za transport
vode.
Veća koncentracija Manja koncentracija
Difuzija može da bude:
o Prosta/slobodna
o Olakšana (posredovani transport)
Prosta podrazumeva kretanje rastvorene materije iz sredine sa većom u onu sa manjom
koncentracije sve dok se koncentracije ne izjednače. Njom se transportuju svi
nenaelektrisani lipidi jer se
rastvaraju u fosfolipid ćelijske
membrane.
Olakšana je kretanje rastvorene
materije iz sredine sa većom
koncentracijom u sredinu sa
manjom koncentracijom dok se
one ne izjednače, pri čemu bepti
potpomanje transport (npr.
Insulin za glikozu i hormon rasta za amino kiselinu). To je transport koji obezbeđuje
12 | P a g e
prolazak polarnih jedinjenja i naelektrisanih lipida. Ovi nosači su po prirodi proteini, pa

se kaže da se olakšana difuzija vrši pomoću proteinskih nosača.
Osmoza je zapravo difuzija vode i podrazumeva transport vode iz hipotoničnog (onog sa
manje čestica) u hipertonični rastvor (onaj sa više čestica). Ipak, te dve koncentracije
nikada ne mogu da se potpuno izjednače.
Aktivan traspoer se vrši uz utrošak energije, uz gradijent koncetracije. Potrebni su
proteinski nosači koji se zovu pumpe. Primer za ovo je natrijum-kalijum pumpa.
Kada je ćelija u stanju mirovanja natrijum se nalazi u velikoj količini van ćelije i on je
glavni ekstracelularni jon i glavni katjon. Unutrar ćellije nalazi se samo par natrijuma.
Van ćelije se nalazi i hlor i on je glavni ekstracelularni anjon. On je jedini negativan
jon koji se nalazi van ćelije.
U ćeliji se nalazi puno K jona i on je intracelularni jon. Samo par njegovih jona se
nalazi van ćelije.
Unutar ćelije se nalaze pretežno negativni joni ( AK, proteini, SO4, PO4)
Kada izmerimo razliku naelektrisanja između intra i ekstracelularnog sadržaja, dobijamo
membranski potencijal mirovanja (mPm) koji iznosi 60mV. On nastaje zbog:
 Različitog rasporeda jona s jedne i druge strane membrane
 Različite propustljivosti membrane za jone
 Zbog rada Na-K pumpe
Na-K pumpa deluje kada ćelijska membrana miruje. Pošto Na ima više van ćelija, po
zakonu difuzije prelazi u ćeliju. Čim uđe u ćeliju, uzima ga ATP-aza koja je enzim, a u
isto vreme je i nosač i razlaže ATP. Ova pumpa izlučuje Na iz ćelije i to je aktivni
transport.
U ćeliji ima puno K i on po difuziji izlazi van. Čim izađe, aktivira se pumpa koja ga vraća
unutra i to je aktivni transport.
Akcioni potencijal nastaje naglom promenom potencijala mirovanja i taj proces naziva
se depolarizacija. Obično traje kratko i završava se vraćanjem u prvobitno stanje –
repolarizacija .
U trenutku depolarizacije se otvaraju natrijumski i Ca kanali, a zatvaraju K, tako da
pozitivni joni velikom brzinom ulaze u ćeliju i sa sobom nose pozitivno naelektrisanje,
pa samim tim i potencijal unutar ćelije postaje pozitivniji. Ubrzo se Na kanali zatvaraju,
a K otvaraju, pri čemu dolazi do repolarizacije. Ukoliko dođe do prisustva prevelikog
broja pozitivnih čestica, nastaje hiperpolarizacija.
Ovi procesi zavise od signala iz spoljasnje sredine, pa tako imam tri vrste kanala:
13 | P a g e
 Ligand zavisni –stvaraju se pod uticajem hemijskog signala

 Voltažno zavisni –stvaraju se pod uticajem električnog signala
 Membranske pore –uvek su otvorene
Ćelijska membrana je semipermeabilna. Njena propustljivost zavisi od proteina, koji su
jako osetljivi na promenu temperature i pH vrednosti. Zbig tiga, na propustljivost utiču
temperatura, zračenje, pH, teški metali, toksini,...
Sve naelektrisane čestice i veliki molekuli prolaze aktivnim transportom.
Mali molekuli kao što je vode bez problema prolaze kroz pore. Isto tako prolaze kiseonik,
alkoholi, CO2,...
Sporo prolazi sve što je naelektrisano. Npr. Joni K i Cl 10000x sporije prolaze u odnosu
na O2 i H2O.
Jedro
Jedro/ nukleus/karion je glavna ćelijska organela. Ono kontroliše sve procese unutar
ćelije. Takođe, ono sadrži i DNK, pa ako se ukloni iz ćelije, ona će uginuti.
Oblik: Jedro je najčešće loptastog oblika, ali ne uvek.
Visokoprizmatične ćelije  ovalno
Niskoprizmatične ćelije  izduženo
Granulisani leukociti  režnjevito
Pozicija: Jedro se najčešće nalazi u centru, ali se može naći i u bazalnom delu. To je npr.
slučaj kod nefrona. Takođe, može se nalaziti i ispod ćelijske membrane ( ćelije poprečno-
prugaste muskulature)
Broj: Ćelija može biti :
1. Monojedarna –samo jedno jedro
2. Polijedarna –veliki broj jedara, npr. osteoklasti (ćelije koje razaraju koštano tkivo)
i mišićne ćelije (poprečno-prugaste)
Veličina: Veličina jedra se uglavnom ne menja od momenta kada je nastalo dok ne
postane zrelo. Izuzetak je jajna ćelija, koja se za to vreme uveća 500 puta. Najmanje jedro
imaju limfociti i spermatozoidi.
Na jedru razlikujemo dva dela :
1. Nukleusni ovoj (omotač jedra)
2. Nukleoplazma (nukleoprotein, hromatin) –sadržaj u jedru
14 | P a g e
Ćelijska membrana gradi membranu oko jedra, tj. na spoljašnju jedrovu membranu, a
ispod nje se nalazi unutrašnja, tj. prava
jedrova membrana. Te dve membrane
nisu slepljenje, već se između njih nalazi
šupljina zvana perinukleinski prostor ili
cisterna.
Pore su otvori pomoću kojih
nukleoplazma komunicira sa
citoplazmom. Broj pora na jedru zavisi od
metaboličke aktivnosti. Nastaju
spajanjem spoljašnje i unutrašnje jedrove
membrane.
Na jedrovoj membrani postoji fina opna koja se naziva dijafragma za koju je zakačen
nezim ATP-aza, što znači da se vrši aktivan transfer RNK iz jedra u citoplazmu. Za
aktivnosti ATP-aze neophodni su joni magnezijuma.
Sadržaj jedra:
1. Molekul DNK i histoni (60-90%) –zajedno čine nukleoprotein
2. Nehistonski elementi –Ca, Mg, Fe, lipidi u tragovima, malo RNK
Hromatin je zbirni naziv za ova tri elementa i njega nemaju bakterije, mitohondrije i
hloroplasti jer nemaju histone, tj. tercijarnu strukturu.
Hromatin delimo na:
1. Euhromatin
2. Heterohromatin
Euhromatin je svetao, difuzan, metabolički aktivan, disperzan, despiralizovan i tu se
vrše procesi replikacije i transkripcije. Uvek se nalazi u centru jedra.
Heterohromatin je taman, kondenzovan, metabolički neaktivan i nalazi se na periferiji
ispod jedrove membrane. Ovde je DNK jako spiralizovan.
Ćelije nemaju isti odnos u eu i heterohromatina i to zavisi od metaboličke aktivnosti
ćelije.
Postoje tri kriterijuma na osnovu kojih možemo da definišemo aktivnost jedne ćelije:
1. Debljina membrane –ako je debra od 10nm, onda je ćelija metabolički aktivna.
2. Broj pora koje se nalaze na jedrovoj membrani
3. Odnos između eu i heterohromatina.
Organele jedra su jedarce i hromozomi i oni nikada nemaju membranu oko sebe.
15 | P a g e
HROMATIN = HROMOZOM
Hromatin je DNK koji je razvučen, dok je hromozom ,,uvezan u mašnicu’’ Hromatin
vidimo u interfazi, a hromozom u toku deobe.
Proliferacija je pojava kada se ćelija pri deobi podeli na više od dve ćelije i predstavlja
maligni proces. Nastaje zbog greške na unutrašnjoj jedrovoj membrani koja obrazuje
izraštaje koji uđu unutra i podele nukleoplazmu i umesto da se jedro podeli na 2 dela, deli
se na više njih.
Hromozom
Hromozomi su tvorevine karakterističnog oblika koje se pojavljuju u jedru eukariotske
ćelije samo tokom ćelijske deobe. Između dve deobe, hromozomski materijal je u vidu
hromatina difuzno je rasut po jedru. DNK u hromatinu vezana je za histone, gradeći tako
nukleozome. Broj, oblik i veličina su karakteristične za svaku vrstu.
Broj  tačno određen za svaku vrstu:
 Ljudi - 46
 Majmuni - 48
 Voćna mušica - 8
 Kukuruz - 20
 Miš - 40
 Bakterije - 1
 Crni luk - 308
Oblik hromozoma može biti :
1. Kružan –bakterije
2. Linearan –kao mašnica, postoji kod eukariota
Centromera je primarno suženje koje se nalazi na sredini hromozoma. Svaki
horomozom ima samo jednu centromeru.
Uloge centromere:
1. Povezuje 2 hromatide
2. Obezbeđuje kretanje hromozoma duž vlakana deobnog vretena.
Hromozom se sastoji iz dve hromatide, a duž svake hromatide se pruža DNK koji je
spiralno uvijen (sem u predelu centromere) Ovaj molekul DNK naziva se
hromonema/hromatinsko vlakno.
Nukleozom je zadebljanje na molekulu DNK koje nastaje zbog vezivanja više histona.
Drugačije se naziva hromomera. Nju nemaju mitohondrije, bakterije i hloroplasti.
16 | P a g e
Hromozomi pored primarnog mogu imati i sekundarno suženje –satelit i hromozomi koji
ga obavezno imaju su akrocentrični.
Sem akrocentričnih, mogu ih imati i neki drugi hromozomi i svi oni se zovu nuklearni
organizatori jer će se oko njega formirati jedarce/nukleolus.
Lokus je mesto jednog gena na jednom hromozomu.
 Dvostruki hromozom –dve hromatide, jedna centromera, duž svake hromatide
pruža se 1 DNK (2 DNK – 4 polinukleotidna lanca)
 Jednostruki hromozom –jedna hromatida, jedan DNK, dva polinukleotidna lanca,
pretvara se u dvorstuki tokom replikacije.
Prema položaju centromere, hromozomi se dela na:
1. Metacentrične –centromera se nalazi tačno na sredini, naziva se medijalna
centromera, kraci u iste dužine
1, 3, 16, 19, 20
2. Submetacentrični –centromera je malo pomerena, zove se submedijalna, jedan
krak je duži i to je najbrojnija grupa.
3. Subtelocentrični/akrocentrični –centromera nije na samom kraju, ali je blizu
vrha i zove se subterminalna.
13, 14,15,21,22,Y (D i G grupa)
4. Telocentrični –centromera je na samom vrhu (terminalna). Taj hromozom ima
samo jedan krak. Ove hromozome nemamo u svom kariotipu, već samo u malignim
ćelijama
Hromozome delimo na:
1. Autozome –to su
hromozomi 1-22 i
oni nose gene za
telesne
karakteristike.
2. Gonozome –to su
X i Y i oni nose gene za polne i telesne karakteristike.
Haploidan broj hromozom podrazumeva jednu hromozomsku garnituru, tj. 23
hromozoma (22A + 1 gonozom). Svaki hromozom imamo u jednom primerku.
Diploidan broj hromozoma podrazumeva dve hromozomske garniture, tj 46 hromozoma
(44A + 2 gonozoma)
Polne ćelije ne sadrže samo gonozome, već i autozome, samo u jednom primerku.
17 | P a g e
Muški pol je heterogametan, tj. formira 2 tipa spermatozoida. Kod žena su svi
hromozomi homologi, dok su kod muškaraca X i Y heterologi.
Broj satelita može biti različit i on određuje koliko će se nukleolusa formirati.
Kariotip je skup svih hromozoma u telesnoj ćeliji, kariogram kada te hromozome
poređamo u homologe parove, a idiogram kada se to šematski prikaže i nacrta.
Kada je ćelija u fazi intenzivne deobe, na njoj viimo hromozome. Kada ih uslikamo,
dobijemo crno-belu fotografiju –kariotip.
Jedarce (nukleolus)
Na mestu gde se nalazi satelit prepisuju se regulatorni geni, čijim prepisivanjem nastaje
rRNK. Oko nje se prepisuju neki drugi regulatorni geni i nastaje tRNK, a oko nje se
nagomilavaju ribozomalni proteini. Sve to čini jedarce.
Hemijski sastav :
1. DNK
2. rRNK
3. tRNK
4. Ribozomalni proteini
U oblasti jedarceta se rRNK i ribozomalni proteini spajaju u dve subjedinice ribozoma.
Prekursore za ribozome stvara jedarce, odnosno satelit.
Jedarce se vidi u toku interfaze. Kada nastu hromozomi, ne vidi se, ali je prisutno.
Količina nukleolusnog materijala je uvek ista, sem kod malignih ćelija koje se brže dele
i imaju više ribozoma.
Ćelijske orgranele
Citoplazma se sastoji iz tečne komponente –citosol u koju su uronjene ćelijske organele.
On se sastoji uglavnom iz vode i proteina, što znači da je koloidni rastvor.
Ribozomi
Univerznalni –postoje i kod prokariota i
kod eukariota.
Ribozomi su sitni, oko 30nm. Njihova
sedimentraciona konstanta kod
prokariota iznosi 60C, a kod eukariota
70-80C. Sastoje se iz dve subjedinice
(veće i manje)
18 | P a g e
Nalaze se na spoljašnjoj jedrovoj membrani GER-u, mitrohondrijama, hloroplastima i u

citoplazmi.
U ribozomu protein dobija samo primarnu strukturu, a da bi bio biološki aktivan, mora
da ima prostornu. Sinteza proteina vriši se u citoplazmi, a ribozomi su anabolične
organele, tj. iz prostih materija formiraju složene.
Ribozomi nemaju membranu, oa se nekad smatra da nisu organele. Takođe. Smatra se da
nisu organele jer nastaju u jedru.
Endoplazmatički retikulum
Endoplazmatični retikulum je produžetak ćelijske membrane koji ulazi u ćeliju u gradi
mrežu.
Uloge:
1. Daje oblik ćeliji
2. Polarnost –kada razlikujemo bazalni i apikalni deo
3. Veza ćelije i jedrove membrane
4. Učestvuje u sintezi u transportu nekih materija.
Delimo ga na:
1. Granulisan –ima zakačene ribozome za svoju površinu.
2. Agranulisan –nema ribozome
Granulisani je karakterističan za eukariotske ćelije. Ima troslojnu membranu koja je iste
građe kao i ćelija, sem što su šećeri okrenuti ka unutra. Vidi se kao tamno obojeni deo
citoplazme zbog ribozoma.
Podseća na pločasto strukture koje su
paralelno postavljene i one na svojoj
površini nose ribozome. Nakon što protein
dobije primarnu strukturu u ribozomu,
upada u cisternu GER-a i tu dobija
prostornu strukturu. Za taj protein se vežu
šećeri i nastaje glikoprotein. On se pakuje u
prenosnu vezikulu koja to nosi dalje do
Goldžijevod aparata.
Uloga GER-a je sinteza proteina koji grade
ćelijsku membranu, lizozome, vanćelijski matriks i proteina koji su specifični produkti
ćelije (enzimi, interferoni)
19 | P a g e
Agranulisani je iste građe kao i GER, sem što se na njegovoj površini ne nalzeribozomi,
podseća na cevoliku strukturu i u njemu se vrši sinteza lipida.
Uloge:
1. Sinteza fosfolipida
2. Sinteza steroidnih hormona
3. Sinteza HCl (puno AGER-a ima u ćeliji želuca)
4. Sinteza neuromedijatora
5. Detoksikacija –prevode materije rastvorljive u fosfolipid u one rastvorljive u vodi
ne bi li se izlučile, pa puno AGER-a ima u jetri.
6. Depo kalcijuma u mišićima (sarkoplazmatični retikulum
Sve što se u AGER-u sintetizuje spakuje su u prenosnu vezikulu i odlazi u Goldžijev
aparat.
Goldžijev aparat
Iste je građe kao ćelijska membrana (šećeri ka spolja). Uvek se nalazi u centru ćelije u
blizini jedra i učestvuje u precesu citokineze.
Diktiozom je osnovna jedinica građe i sastoji se od sakula koje su na sredini sužene, a na
krajevima su bočno proširene. Bočno od sakula nalaze se vezikule. Postoje :
1. Bočne –spajaju se od centra ka periferiji i učestvuju u citokinezi.
2. Tranzitne –prenose produkte od GER-a i AGER-a do Goldžijevog aparata
3. Sektorne –izbacuju produkte Goldžijevog aparata izvan ćelija.
Što su vezikule bliže Goldžijevom aparatu, sitnije su.
Strana Goldžijevog aparata
okrenuta ka ćelijskog membranu je
trans strana, a ona okrenuta ka
jedru je cis strana .
Goldžijev apart je povezan sa GER-
om i AGER-om i u njega iz njih
dospevaju lipidi i proteini. Ukoliko
protein nije imao IV strukture, a
trebao je, ovo je mesto gde će je
dobiti. Tu se proteini i lipidi
eventualno menjaju ukoliko je to
potrebno.
20 | P a g e
Vrši sortiranje, razvrstavanje i usmeravanje, tj. određuje svakom proteini i lipidu

funkciju.
Takođe, njegova uloga je i sekrecija, pa ga dosta ima u žlezdanim ćelijama. Materije se
pakuju u sekretornu vezikulu, a ona dolazi do ćelijske membrane i egzocitozom se vrši
izbacivanje supstanci van ćelija.
Jedino što se vrši u Goldžijevom aparatu je sinteza celuloze.
Lizozomi
Karakterističan je samo za živa bića. Imaju jednostruku troslojnu ćelijsku membranu, pri
čemu se šećeri nalaze sa spoljašnje strane. Njihova uloga je da odstranjuju nepotrebne
materije iz ćelije. Puno ih ima u leukocitima. Postoje primarni, sekundarni i rezidualno
telo.
Primarni vodi poreklo od Goldžijevod aparata i u njima se nalaze spakovani hidrolitički
enzimi (60 vrsta). Oni su neaktivni jer nemaju supstrat i tu je pH vrednost kisela. Kada u
ćeliju uđe bakterija, on se spoji s njom i nastaje fagozom.
Sekundarni sadrži supstrat i aktivne enzime i pH je kisela. Tu se vrši uništavanje
bakterija, mitohondrija i drugih supstrata i najčešće je taj proces uspešan.
Ono što ne uspe da se razloži, pakuje se u rezidualno telo. Ono može da se vidi lako jer
se nalazi blizu ćelijske membrane i oslobađa se procesom egzocitoze.
Procesi vezani za lizozome
1. Autofagija –lizozom razlaže sopstvene delove ćelije, npr. mitohondrija,
hloroplast,... To je dobro kada se razlažu uginuli delovi, ali problem nastaje kada
se razlažu zdravi delovi ćelije i tako nastaju autoimune bolesti.
2. Heterofagija –pojava kada lizozom razlaže nešto što je došlo iz spoljašnje sredine.
3. Apoptoza –programirano ćelijsko izumiranje, npr. iskrajanje prstiju.
Lizozomi su bitni za lečenje malignih bolesti. Davanjem citostatika samo zaustavljamo
rast i deljenje malignih ćelija, a lizozomi su ti koji ih uništavaju. Ukoliko ih unište u fazi
prestanka deljenja, neće doći do razvitka bolesti.
Vakuola
Karakteristične su za biljne ćelije, obavljaju ulogu kao i lizozmi. Imaju jednu membranu
–tonoplast, a sadržaj se naziva vakularni sadržaj (hidrolitički enzimi, pigmenti,...)
21 | P a g e
Mitohondrija
Karakteristične su za eukariotske ćelije. Imaju dve membrane i obe su troslojne. Imaju
oblik cevčice/lamele. Spoljašnja membrana je glatka i propustljiva, a unutrašnja
selektivno propustljiva, duža je 5-10 puta od spoljašnje i obrazuje kriste mitohondrije.
Na kristama se nalaze čvorići, au njima enzimi koji se nalaze samo tu i nigde više –
oksidoreduktaze. Na unutrašnjoj membrani odvija se osidativna fosforilacija, tj. stvara se
ATP. Eritrociti nemaju mitohondrije, pa kod njih ne postoji ovaj proces, već direktna
oksidacija šećera.
Sadržaj u mitohondriji je matriks/stroma. U njemu se nalazi DNK koji za sebe nema
vezane histone. Ta mitohondrijska DNK se nasleđuje isključivo od majke i nosi
informaciju za sintezu proteina koji su potrebni mitohondriji. Ona može da se replicira i
u mitohondriji se stvara još jedan
molekul DNK, što je preduslov da bi
se mitohondrija delila. Takođe, nove
mitohondrije mogu nastati od
endoplazmatičnog retikuluma.
U mitohondriji se vrši replikacija,
transkripcija i nastaje molekul RNK
koji odlazi do ribozoma u
mitohondriji –mitoribozoma koji sintetiše proteine koji su potrebni mitohondriji.
Mitohondrije se mogu kretati uz pomoć citoskeleta.
U matriksu mitohondrije se vrši Krebsov ciklus.
Broj mitohondrija u ćelijama nije isti, već taj broj zavisi od metaboličke aktivnosti.
Hloroplasti/plastidi
Karakteristične su za biljne ćelije. Imaju dvostruku membranu. Kod biljaka imamo tri
ogranele sa dve membrane –jedro, mitohondrija i hloroplasti, dok su kod životinja to samo
jedro i mitohondrija.
Biljke imaju dve organele u kojima se vrši sinteza ATP-a (hloroplaste i mitohondrije).
ATP iz hloroplasta koristi se za sintezu hrane, zbog čega su biljke autotrofne.
Prema boji, plastide delimo na:
1. Hloroplaste –zelene boje, uglavnom se nalaze u listovima
2. Hromoplaste –od žute do crvene bje, nalazi se u plodovima i cvetovima
3. Leukoplasti –bezbojni
22 | P a g e
4. Etioplasti –bezbojni, kod biljaka koje žive u mraku

5. Amiloplasti –u njima se skladišti skrob, uglavnom se nalazi u korenu
Hloroplasti imaju spoljašnju, koja je glatka i propustljiva, i unutrašnju membranu koja je
selektivno propustljiva i ima izraštaje koji podsećaju na kriste mitohondrija –tilakoide.
Postoje dve vrste:
1. Tilakoidi strome –postavljen je paralelno sa uzdužnom osom i ovde se vrši tamna
faza fotosinteze (kalvinov ciklus). Biljka tokom noći uzima iz vazduha CO2, a iz
podloge H2O grade se glukoza, a troši ATP.
2. Tilakoidi granuma –naslagani su jedan na drugi i na njima se nalaze pigmenti.
Oni apsorbuju sunčanu svetlosti i uz pomoć proteina (enzima oksidoreduktaze)
stvaraju ATP. Ovde se vrše fotosinteza fosforilacija (svetla faza)
Sadržaj u hloroplastima je matriks/stroma. U njemu se nalazi molekul DNK koji nema
histone koji nosi informacije samo za proteine koji su potrebni hloroplastu. Pored toga se
nalaze enzimi oksidoreduktaze, ribozomi, RNK i skrobno zrno koje nastaje tako što se
glukoza sintetisana na tilakoidu granato povežu i natalože.
Peroksizomi
Karakteristične su za eukariotske ćelije. Imaju jednostruku troslojnu membranu pri čemu
se šećeri nalaze spolja. U njima se vrši degradacija vodonik-peroksida.
Vodonik-peroksid nastaje kao rezultat aminokiselina. Ako postoji višak aminokiselina,
postoji i višak H2O2 koji je toksičan. U njima se vrši glukoneogeneza (sinteza šećera iz
aminokiselina ili lipida)
Citoskelet
Karakteristična je za eukariotske ćelije i nikad nema membranu oko sebe.
 Membrane nemaju citoskelet, ribozomi, centrozom, jedarce i hromozome
Daje oblik ćeliji, određuje veličinu, daje potporu organeli, utiče na kretanje organele i
ćelijske membrane (citozu), na citokinezu, gradi vlakna deobnog vretena... Delimo ga na
aktinske mikrofilamente, mikrotubule i proteine.
Aktinski mikrofilamenti postoje kod svih eukariotskih ćelija sem kod eritrocita.
Eritrociti nemaju jedro, mitohondrije, oksidoreduktaze fosforilacije i ovo.
Oni utiču na sva unutarćelijska i vanćelijska kretanja. Izgledaju kao dva nakita bisera
umotana jedan oko drugog i mogu biti pojedinačni i u vidu mreži. Jedna kuglica
predstavlja globularni protein aktin .
23 | P a g e
Mikrotubuli su sitne cevčice koje gradi globularni protein tubulin. Mogu da budu u vidu
snopova i pojedinični.
Učestvuju samo u unutarćelijskim kretanjima, grade vlakna deobnog vretena i centriole
(9x3).
Dve centriole pod uglom od 90 stepeni grade centriozom koji postoji kod životinja i
primitivnih biljaka.
Oni grade i bičeve, i to u rasporedu 9x2 i u centru par. U osnovi biča se nalazi bazalni deo
koji je iste građe kao centriola.
Proteini su:
1. Aktin (sitan i globularni)
2. Miozin (debeo)
3. Tubulin
Aktin i miozin su povezani aktinsko-miozinskim nitima. Učestvuju u kontrakciji mišića,a
miozin ima enzimsku ulogu zbog razlaganja ATP.
Intermedijarni filamenti su nešto između tankih aktinskih i debljih miozinskih niti.
Nalaze se i u jedru i u citoplazmi.
Pseudioiduhe su izraštaji koji nastaju izbacivanjem citoskeleta, nakon čega se citoplazma
prelije, npr. praživotinje.
ĆELIJSKI CIKLUS
Ćelijski ciklus je vremenski period između dve generacije ćelija.
Deli se na dva perioda: INTERFAZU i DEOBU
Interfaza
To je period kada se ćelija ne deli i u njoj se vidi hromatinski materijal, ali je ona
metabolički aktivna i priprema se ćelijsku deobu koja jako kratko traje i u toku nje u ćeliji
vidimo hromozome, dok se tokom interfaze vidi hromatinski materijal.
Interfaza je dominantan period ćelijskog ciklusa, tj. traje najduže i deli se na:
 G1 –presintetički period u kom se vrši sinteza proteina potrebnih za S fazu
 S –vrši se replikacija molekula DNK, a jednostruki hromozomi pretvaraju se u
dvostruke
 G2 –postsintetički period u kom se vrši sinteza proteina deobnog vretena i najkrače
traje.
24 | P a g e
Deoba
Obuhvata dva procesa:
1. Kariokineza –deoba jedra
2. Citokineza –deoba citoplazme
Suština deobe je da se majka ćelija podeli na dve ćerke ćelije. Da bi se ona normalno
podelila, mora polako da prelazi iz jedne u drugu fazu, na šta utiču faktori spoljašnje i
unutrašnje sredine. Ako su oni povoljni ćelija se normalno deli, a ako ne, ona može početi
da se nenormalno deli. Neke ćelije nemaju sposobnost da se dele, a neke se dele određeni
broj puta, pa prestanu (ćelije mlečnih žlezda). Apoptoza je programirana ćelijska smrt.
Takođe, ne mora svaka ćelija svoj životni ciklus obavezno da završi deobom, već može
doći do transformacije, proliferacije, ćelijske smrti, a može i da se ne deli.
Vrste deobe:
1. Pupljenje –najprostiji vid koji postoji kod praživostinja, gljiva, sunđera (imaju
unutrašnje pupoljke koji se zovu gemule) i bakterija.
Bakterija ima jedan molekul DNK koji se replicira, pa se taj novonastali DNK izbacije
u pupoljak koji se odvoji, pri čemu nastaje nova jedinka. Ovo je vid bespolnog
razmnožavanje.
2. Amitoza –prosta /binarna/direktna/fisiona deoba. Njom se dele prokariotske ćelije.
U bakteriji dolazi do replikacije molekula DNK. Bakterije nemaju deobno vreteno (jer
su njegova vlakna grade citoskelet) jer njihov hromozom nema centromeru. Ta
bakterija se izduži, udubi na sredini i ona jednog momenta puca na dva dela, tj. na dve
bakterije.
Bakterije se vrlo brzo dele amitozom (na 30 minuta), ali one nemaju interfazu, tj.
nemaju G2, jer se tad sintetišu vlakna deobnog vretena.
Amitozom se mogu deliti i neke eukariotske ćelije (leukociti, ćelije endokrinih žlezda,
ćelije pri zarastanju rana).
3. Mitoza –indirektna deoba (u njoj se formiraju vlakna deobnog vretena)
4. Mejoza –redukciona deoba (broj hromozoma se smanjuje sa 46 na 23).
Mitoza
Deoba koja je karakteristična za somatske ćelije. Od jedne ćelije nastaju dve i broj
hromozoma je uvek 46, samo se dvostruki hromozom pretvara u jednostruki.
25 | P a g e
Mitoza ima 4 faze:

1. Profaza  46 dvostrukih
2. Metafaza  46 dvostrukih
3. Anafaza  46 jednostrukih
4. Telofaza  46 jednostrukih
Proizvod mitoze su dve ćelije koje imaju 46 jednostrukih hromozoma i duplo manje
citoplazme od majke ćelije. One su genetički iste jer u mitozi nema crossingover-a.
Profaza: najduža faza, traje 30-60 minuta. U ćeliji se nalazi jedro u kom se nalaze
hromatinske niti koje grade strukturu po imenu klupče. Na početku ove faze se lepo vidi
jedarce. Pored jedra u centru ćelije se nalazi centrozom koji se sastoji od dve centriole
pod uglom od 90 stepeni. One su po prirodi protein i centrozom se replicira jer se vrši
sinteza proteina. Oko ta dva centrozoma citoplazma promeni fustinu i nastaje aster, tj.
zrakast izgled citoplazme. Aster imaju svi oni koji imaju centrozom. Zatim jedan
centrozom ide na jedan pol, a druga na drugi i na taj način nastaje deobno vreteno. Ono
se sastaji iz dva centrozoma koji se nalaze na suprotnim polovima, a između njih se nalaze
niti deobnog vretena (mikrotubuli)
Imamo dve vrste niti:
1. Hromozomske –za njih se kače hromozomi
2. Međupolarne –idu od jednog do drugog pola i imaju ulogu da ojačaju to deobno
vreteno.
Ovi proteini se sintetišu u G2 periodu. Na ovaj načim nastaje deobno vreteno kod
životinja i primitinih biljaka a kod ostalih nastaje aktivnošću citoplazme ( ona se na
polovima zgusne, a za nju se zakače vlakna deobnog vretena)
Istovremeno, u jedru se vrši spiralizacija i kondenzacija genetičkog materijala, tj. nastaju
hromozomi.v Jedrova membrana se dezintegriše i hromozomi se raspu po citoplazmi,
zatim se pomoću centromere kače za vlakna deobnog vretena.
26 | P a g e
 46 dvostrukih hromozoma
 92 hromatide
 92 molekula DNK
 184 polinukleotidna lanca
Na mestu centromere je citoplazma malo glušća i naziva se kinetohor i on se najbolje
vidi na kraju profaze mitoze. Za jedan kintetohor se vezuju vlakna sa jednog pola, a za
drugi vlakna sa suprotnog pola.
Metafaza: hromozomi se nalaze na sredini i obrazuju ekvatorijalnu ravan. U

metafazi su hromozomi UVEK dvostruki u bilo kojoj deobi. Hromozomi su poređani u
jednom redu. Ova faza je najkraća, ali i najkarakterističnija faza mitoze jer su hromozomi
maksimalno spiralizovani, kondenzovani i nalze sa na sredini, pa možemo tačno odrediti
njihov broj, oblik i veličinu. Zbog toga za sve analize u genetici koristimo metafazne
hromozome.
 46 dvostrukih hromozoma
 92 hromatide
 92 molekula DNK
 184 polinukleotidna lanca
Anafaza: u ovoj fazi u svim deobama hromozomi se kreću ka polovima. Polovina

hromozoma, tj. jedna hromatida se kreće ka jednom, a druga ka suprotnom polu. U
anafazi se svaki dvostruki hromozom uzdužno podeli u predelu centromere i nastaju dva
jednostruka. Za jedan kinetohor vezano je vlakno sa gornjeg pola, pa će tad jednostruki
ići na gore, a ovaj drugi na suprotan pol
1.pol 2.pol Ukupno
46 jednostrukih 46 jednostrukih 92 jednostruka hromozoma
46 hromatida 46 hromatida
46 molekula DNK 46 molekula DNK
92 polinukleotidnih lanca 92 polinujkeitudnih lanca
Telofaza: oko 46 jednostrukih hromozoma ponovo se rekonstruiše jedrova membrana.

Oni se zatim ponovo pretvore u hromatinski materijal i ponovo se pojavljuje jedarce.
Profaza, metafaza i anafaza su faze kariogeneze, a telofaza je citokineza.
Citokineza se vrši na dva načina.
1. Kod onih koji imaju centrozom, njihova citoplazma već ima osobinu da menja
gustinu. Ona se na sredini zgusne i za sobom povlači ćelijsku membranu koja se
27 | P a g e
ugiba sa obe strane. Ti uvučeni delovi se u jednom trenutku dotaknu i podele ćeliju
na dva dela.
2. Kod onih koji nemaju centriozom ne postoji ta osobina. Kod njih se deoba vrši
pomoću Goldžijevog aparata čije se vezikule (fagozomi) spajaju gradeći kanal
fagoplast koji podeli ćeliju na dva dela.
Rezultat mitoze su dve ćelije koje imaju duplo manju količinu citoplazme i po 46
jednostrukih hromozoma. Te dve ćelije su genetički iste. Zatim nastupa period interfaze.
U G1 periodu su oni i dalje jednostruki. Vrši se sinteza proteina i ćelija raste.
U S periodu se vrši replikacija molekula DNK i od jednostrukog nastaju dvostruki. Ove
dve hromatide se nazivaju sestrinske i grade hromozom u obliku slova X.
Jednostruki se pretvaraju u dvostruke u interfazi, podfazi S, a dvostruki u jednostruke u
anafazi.
Sada imamo dve ćelije koje iste veličine kao početna ćelija i imaju istu količinu
genetičkog materijala. Sada ona može da se deli, a da bi se delila mora da ima vlakna
deobnog vretena (mikrotubule) mora da prođe kroz fazu G2.
Ćelija ima 1 molekul MNK kada su hromozomi jednostruki, a to je u :
 Anafazi
 Telofazi
 G1
Ćelija ima dva molekula DNK kada su hromozomi dvostruki, a to je u :
 Profazi  S
 Metafazi  G2
Mejoza
Deoba koja je karakteristična za polne ćelije.
Polne ćelije se ne dele već samo nastaju mejozom. One se spajaju pri čemu nastaje novi
organizam.
Polne ćelije su jajne ćelije i spermatozoidi koji nastaju u gonadama tj. jajne ćelije u
jajnicima, a spermatozoidim u testisima.
U jajnicima i testisima postoji po jedna ćelija od koje će kasnije da se razvije polna ćelija
i naziva se klicina ćelija.Ona kod muških ulazi u proces spermatogeneze, a kod žena
oogeneze. U osnovi tih procesa je mejoza.
Klicina ćelija ima 46 dvostruka hromozoma i najpre se podeli mejozom 1.
27 | P a g e
Mejoza 1 je redukciona deoba, što znači da je rezultat dve ćelije sa po 23 hromozoma, a

onda obe ćelije ulaze u mejozu 2.
Mejoza 2 je ništa drugo nego mejotička mitoza. Broj hromozoma ostaje isti, sem što od
23 dvostruka nastaje 23 jednostruka hromozoma.
Na kraju celokupne mejoze dobijamo četiri ćelije sa po 23 jednostruka hromozoma koje
su genetički različite jer se desio crosscinover.
Crossingover se javlja kod mejoze, ne kod mitoze.
Razlike:
1. Mitoza ima samo jednu deobu, a mejoza dve
2. U mitozi je sve vreme broj hromozoma 46, a u mejozi 23
3. U mitozi su ćelije genetički iste, a u mejozi različite
4. U mitozi dobijamo 2 ćelije, a u mejozi 4
5. Mitozom se dele telesne, a mejozom nastaju polne ćelije.
Mejoza I
Redukciona deoba, ima 4 faze:
1.Profaza I –najduža, traje duže od svih drugih zajedno. Ova faza ima 5 podfaza:
 Leptoten/leptonema –početak profaze. Hromatinske niti se zakače za jedrovu
membranu i grade strukturu koja se naziva buket.
o 46 dvostrukih hromozoma
o 92 hromatide
o 92 molekula DNK
o 184 polinukleotidnih lanca
 Zigoten/zigonema –ovde više ne postoje hromozomske niti, već nastaje 46
dvostruka hromozoma. Ovde se homologi hromozomi pronalaze i spajaju i to se
naziva sinopsis. Najpre se spoje u delu gde su bili prikačeni za jedrovu membranu,
a zatim celom dužinom i ova struktura se naziva divalentna. Ovo je lažna
redukciona deoba jer se hromozomi slepljeni i deluje kao da postoji samo jedan.
Homologi hromozomi su isti po obliku i veličini, a različiti po poreklu i sparuju se
u zigotenu.
 Pahiten/pehinema –hromozomi se zalepe jedan za drugi da bi obavili
crossingover. Ovaj stadijum se naziva stadijum tetrade (jer imam 4 hromatide).
Tada dolazi do razmene genetičkog materijala, pri čemu se geni ne gube niti se
dupliraju, već se vrši samo rekombinacija. Mi ne vidimo sam prelazak gena, ali na
kraju vidimo da se desio. On se najčešće dešava između dve sestrinske hromatide
28 | P a g e
dva hromozoma, ali nekad može i između unutrašnje i spoljašnje dve nesestrinske
hromatide. Crossingover se javlja kod svih biseksualnih organizama.
 Diploten/diplonema –hromozomi koji su bili zaslepljeni počinju da se polako
razdvajaju, ali se nikad potpuno ne rastave, nego uvek budu spojeni na jednom
mestu koje se zove most/hijazma. On se u početku nalazi na sredini hromozoma,
tamo gde je centromera. Ipak, ako bi on ostao tu sve vreme, hromozom ne bi mogao
da se zakači za niti deobnog vretena, zbog čega se vrši terminalizacija hijazme,
tj pomera se ka periferiji, ali i dalje drži hromozome zajedno. (da bi se ta dva
hromozoma zajedno zakačila za niti deobnog vretena i da se još neki gen razmeni
ako za te potrebe). Broj hijazmi zavisi od veličine hromozoma. Ovde dolazi do
raskidanja sinapse, zbog čega hromozomi ostaju spojeni samo hijazmama.
 Dijakineza/dijakinezis –tokom promena na hromozomima istovremeno se
dešavaju promene u citoplazmi, tj.formiraju se vlakna deobnog vretena na isti način
kao kod mitoze. Hromozomi se kače za deobno vreteno pomoću centromere -2
jedinice, 2 dvojke,...
o 92 hromatide
o 92 molekula DNK
2.Metafaza I –hormozomi se nalaze na sredini i formiraju ekvatorijalnu ravan.

Raspoređeni su u dva reda jer su spojeni hijazmom.
o 92 hromatide
o 92 molekula DNK
Broj mogućih kombinacija kada se ti hromozomi raspoređuju je 223, što znači da imamo
svaki hromozom u dva primerka, a tih parova ima 23.
Na početku metafaze su hromozomi spojeni hajzmama,a na kraju se most gubi i nestaje.
(da bi oni mogli da idu na polove)
3.Anafaza I –celi hromozomi idu na jedan pol, i to 23 na svaki. Ovo je prava

redukciona deoba. Još uvek se nije desila citokineza.
o 23 dvostruka hromozoma
o 46 hromatida
o 46 molekula DNK
o 92 polinukleotidna lanca
29 | P a g e
Broj mogućih kombinacija dok se oni kreću ka polovima je 2 23 i ne mora svaki da ide ka
polu ka kom je okrenut. Svi oni se kreću ostom brzinom, bez obzira na veličinu. Ovde se
vrši razdvajanje X od Y hromozoma.
4.Telofaza I –kraj mejoze 1, vrlo je kratka i atipična. Prvo se oko 23 hromozoma

konstruiše jedrova membrana i nastaju dva jedra sa po 23 hromozoma, pri čemu se oni ne
pretvaraju u hromatinski materijal jer sledi mejoza 2. Zatim se vrši citokineza pri čemu
nastaju dve ćelije sa po 23 dvostruka hromozoma koji su genetički različiti.
Nakon ovoga ćelije idu u mejozu 2. Između njih nema interfaze, već sa,o G2 period jer
mora da postoje vlakna deobnog vretena.
Mejoza II
Mejotička mitoza / ekvaciona deoba. Ima 4 faze
1.Profaza II –kratka jer su hromozomi već lepo diferencirani. Jedrova membrana se

razlaže i 23 dvostruka hromozoma senađu slobodni u citoplazmi. Oni se zatim kače za
vlakna deobnog vretena pomoću centromere.
o 46 hromatida
o 46 molekula DNK
2.Metafaza II –nalaze se na sredini i formiraju ekvatorijalnu ravan. Raspoređeni su

u jednom redu.
o 46 hromatida
o 46 molekula DNK
3.Anafaza II – hromozomi odlaze na polove (po jedna sestrinska hromatida). U celoj

ćeliji imamo 46 jednostrukih hromozoma. Oni se kreću ka polovima
o 23 hromatida
o 23 molekula DNK
4.Telofaza II – kraj mejoze. Hromozomi se pretvaraju u hromatinski materijal.

Ponovo se javlja jedarce desi se citokineza.
Rezultat čitave mejoze su 4 ćelije sa po 23 jednostruka hromozoma.
30 | P a g e
Broj hromozoma na kraju mejoze I i II je isti, samo je razlika da li su jednostruki ili

dvostruki.
Te četiri ćelije ulaze u G1 i S period, ali nemamo G2, jer se polne ćelije ne dele. To znači
da samo mejoza ima interfazu.
U mejozi, ćelija ima dva molekula DNK u:
o Profazi I
o Metafazi I
o Anafazi I
o Telofazi I
o Profazi II
o Metafazi II
o Telofazi II
Jednostruki su
samo u :
o Anafazi II
o Telofazi II
Virusi
Virusi su izgrađeni od dve komponente:
 nukleinska kiselina (DNK ili RNK)
 omotač proteinske prirode
Iako poseduju genetički materijal, o virusima se ne govori kao o živim organizmima jer
nisu sposobni da rastu, da sintetišu svoje proteine, niti da obavljaju metaboličke procese
koji dovode do udvajanja njihovog naslednog materijala i potom do samostalne deobe.
Zbog toga su oni obligatorni (obavezni) intracelularni organizmi, tj. neophodan im je
domaćin u vidu prokariotske ili eukariotske ćelije.
Virusi se mogu podeliti na osnovu nukleinske kiseline koju sadrže, odnosno na DNK i
RNK viruse. Lanci nukleinskih kiselina mogu biti jednostruki i dvostruki, linijski i, u
slučaju nekih DNK virusa, kružni. Takođe, dele se i na osnovu oblika kapsida, prema
prisustvu ili odsustvu spoljašnjeg omotača.
31 | P a g e
Udvajanje nukleinskih
kiselina obavlja se u
citoplazmi ćelije domaćina
kod RNK, a kod DNK u jedru.
Kapsid je proteinski omotač
virusa, koji može imati
zavojičastu ili polihedričnu
simetriju ili pak kombinaciju
te dve. Uloga kapsida je da
obezbedi specifično
prepoznavanje i vezivanje
virusa za površinu ćelije
domaćina, kao i samu
simetriju.
Pored kapsida, neki virusi poseduju još jedan, spoljašnji omotač izgrađen od lipida i
glikoproteina. Proteini ovog omotača sintetišu se na osnovu virusne DNK, dok lipidi
potiču od plazmine membrane ćelije domaćina.
Bakteriofagi (fagi) su virusi koji napadaju bakterije. Na njima se razlikuju glava i rep.
Glava ima kubični izgled i u njoj se nalazi nukleinska kiselina (DNK). Rep je spiralno
simetričan, a u sredini šupalj i završava se baznom pločom od kojih polazi šest tankih
filamenata i kukica.
Bakteriofage odlikuju dva tipa životnog ciklusa:
1.Litički ciklus počinje pričvršćavanjem faga za površinu bakterije i razlaganjem
bakterijskog zida uz pomoć fagnih enzima, a potom virusna DNK biva ubrizgana u
ćeliju domaćina. Dejstvom enzima dolazi do razlaganja DNK bakterije koja se
zamenjuje virusnom. Ubrzo dolazi do sinteze RNK na osnovu virusne DNK i formiraju
se nov evirusne jedinice. Ove komponente se sklapaju u nove bakteriofage i oslobađaju
se iz ćelije domaćina razlaganjem bakterijskog zida pomoću svojih enzima.
2.Lizogeni ciklus podrazumeva da se u zaraženoj bakteriji DNK faga spoji sa
bakterijskom DNK i na taj način se udvaja zajedno sa njom. Određeni spoljašnji faktori
mogu dovesti do toga da bakterija pukne i oslobodi do tad napravljene virusne jedinice
u spoljašnju sredinu.
Tropizam podrazumeva osobinu virusa da inficira samo određene tipove ćelija.
Virusi imaju osobinu da dovode poremećaja u metabolizmu inficiranih ćelija ili do
njihovog umiranja. Time oni predstavljaju jedan od uzročnika karcinoma jer ćelije
postaju sposobne da se neograničeno dele.
32 | P a g e
DNK virusi  spiralno simetričan kapsid, nemaju spoljašnji omotač, spadaju herpes i
adeno virus
RNK virusi  spiralno simetričan kapsid, imaju spoljašnji omotač, izazivaju rubeolu i
zauške
Retro virusi  imaju dvolančanu RNK koja se obrnutom transkripcijom pretvara u
DNK, polihedričan kapsid i spoljašnji omotač, izazivaju HIV.
Carstvo bakterija
Bakterije odlikuju male dimenzije, prokariotska građa, brz rast i prisustvo u
najrazličitijim sredinama. Bakterijske ćelije su prokariotske.
Bakterije su nesumnjivo najstariji živi organizmi koji su se na Zemlji pojavili dve
milijarde godina pre jednoćelijskih organizama sa jedrom, gljiva, biljaka i životinja.
Najveći broj bakterija obrazuje jedna ćelija, koja može biti loptastog, štapolikog ili
zavojičastog, spiralnog oblika. Međutim, ima i bakterija koje predstavljaju končaste ili
grozdaste skupine velikog broja ćelija –kolonije.
Građa bakterija
Bakterije odlikuje prokariotska građa. Na njihovoj površini nalazi se kapsula, ispod nje
su bakterijski zid i plazmina membrana koja omeđava unutrašnjost ćelije. Unutrašnjost
bakterije obuhvata citoplazmu u kojoj su smešteni nasledni materijal –kružni molekul
DNK, kao i ribosomi.
Kapsula je želatinozni sloj prisutan na površini bakterija. U njegovoj izgradnji
učestvuju ugljeni hidrati ili polipeptidi, ili i jedno i drugo.
Bakterijski zid je odlika najvećeg broja bakterija, od čijeg hemijskog sastava zavise
oblik i čvrstina bakterije. U izgradnji bakterijskog zida obavezno ulazi peptidoglikan, a
na osnovu ostalih komponenti se dele na dve grupe:
 gram pozitivne – boje se plavoljubičasto, u sastav pored peptidoglikana ulazi
kiseli ugljeni hidrat, teihoična kiselina
 gram negativne – boje se crveno i pored peptidoglikana imaju spoljašnju
membranu koju grade specifični ugljeni hidrati, lipidi i proteini.
Ćelijski zid nekih arhebakterija grade molekuli veoma slični peptidoglikanima, dok ga
kod drugih arhebakterija obrazuju ugljeni hidrati, glikoproteini ili i proteini.
Na površini mnogih vrsta bakterija mogu se zapaziti duže ili kraće končaste strukture.
Proteinske su prirode, polaze od plazmine membrane i prolaze kroz bakterijski zid i
kapsulu a služe za kretanje ili većeg broja dugih, tankih bičeva, a pričvršćuju se za
33 | P a g e
podlogu ili jedna za drugu pomoću kraćih i brojnijih struktura koje podsećaju na vlati ili
na rese.
Pored ribosoma i molekula DNK, u citoplazmi mnogih bakterija prusutne su i strukture
koje se često označavaju kao inkluzije. Hemijski sastav i morfološki izgled inkluzija je
raznolik. Neke od njih su polisaharidne ili lipidne prirode, a kod nekih vrsta bakterija u
inkluzijama se nalaze jedinjenja sumpora. Sve ove inkluzije predstavljaju rezerve
molekula bogatih energijom. U unutrašnjosti ćelija nekih bakterija koje žive u vodenoj
sredini prisutne su takozvane gasne vakuole, koje im omogućavaju plutanje. Ima
bakterija u čijoj citoplazmi su prisutne membrane. U njihovoj izgradnji učestvuju i
pigmenti.
Izvesne gram-pozitivne bakterije koji u nepovoljnim uslovima, kada im nisu dostupni
osnovni hranljivi molekuli, formiraju endospore.One se obrazuju unutar bakterije, a
predstavljaju dehidratisane ćelije sa debelim zidom i dodatnim omotačem. Po
oslobađanju, u spoljašnjoj sredini endospore podnose nedostatak vode, visoku
temperaturu i druge nepovoljne uslove dugo vremena, ponekad i tokom hiljada godina.
U povoljnim uslovima endospore se transformišu u bakterijsku ćeliju koja dalje može
da nastavi svoj životni ciklus.
Treba istaći da se u citoplazmi bakterija, pored molekula DNK, koji predstavlja njihov
hromosom, nalaze i plazmidi. To su mali kružni fragmenti takozvane vanhromosomske
DNK. Njihova osobina da se udvajaju nezavisno od hromosomske DNK danas se
veoma koristi u molekularno-biološkim i biohemijskim istraživanjima.
Razmnožavanje bakterija
U najvećem broju slučajeva bakterije se razmnožavaju
fisionom deobom. U povoljnim uslovima te deobe su
izuzetno brze, na svakih pola sata. O njihovoj brzini
svedoče brojne vrste bakterija koje se mogu gajiti u
laboratorijskim uslovima, na odgovarajućim hranljivim
podlogama. Samo u toku jednog dana dobijene
bakterijske kolonije obuhvataju ogroman broj bakterija.
One nastaju mnogo puta ponovljenim deobama jedne
bakterije ili malog broja bakterija. Bakterijske kolonije
su vidljive i bez svetlosnog mikroskopa, a njihova
veličina, oblik i boja, između ostalog, zavise od vrste
bakterija i sastava hranljive podloge.
Ima nekih bakterija koje mogu da se razmnožavaju ne
samo fisionom deobom nego i pupljenjem. U tom
34 | P a g e
slučaju na roditeljskoj ćeliji formiraju se pupoljci –mlade ćelije koje se od nje otkidaju i
nastavljaju svoj životni ciklus.
Metabolizam bakterija
Za bakterije se sa pravom može reći da su to organizmi koji naseljavaju sva raspoloživa
staništa na našoj planeti, Njihova sposobnost opstanka u najrazličitijim, često
ekstremnim uslovima zasnovana je, između ostalog, i na ogromnoj metaboličkoj
raznovrsnosti.
U odnosu na kiseonik, bakterije se mogu podeliti na aerobne, anaerobne i fakultativne
bakterije. Aerobne bakterije žive u prisustvu kiseonika, dok anaerobne bakterije žive
bez prisustva kiseonika. Fakultativne anaerobne bakterije se prilagođavaju uslovima
sredine sa kiseonikom i bez kiseonika.
Bakterije koje za sintezu potrebnih hranljivih molekula koriste neogranske molekule
nazivaju se autotrofne bakterije. On među njima koje obavljaju fotosintezu, drugim
rečima koje kao izvor energije koriste Sunčevu svetlost su fotoautotrofne bakterije.
Među fotoautotrofnim bakterijama ima aerobnih, ali i anaerobnih. Autotrofne bakterije
koje potrebnu energiju dobijaju iz hemijskih reakcija neorganskih jedinjenja su
hemoautotrofne bakterije. Treba istaći da je ovakav način dobijanja energije poznat
samo kod nekih grupa bakterija. Neke od njih koriste energiju oslobođenu tokom
procesa oksidacije amonijaka ili nitrita. Veoma je značajna grupa bakterija koje su
same, ili u simbiozi sa biljkama, sposobne da redukuju molekulski azot iz vazduha i da
ga ugrade u svoje proteine i nukleinske kiseline. Zato se nazivaju azotofiksatori.
Azotofiksatori su od izuzetnog značaja jer biljni proteini predstavljaju jedini izvor
azota, koji je nužan i za formiranje proteina i nukleinskih kiselina drugih živih
organizama.
Najveći broj bakterija su heterotrofni organizmi, budući da koriste organska jedinjenja
kao izvor ugljenika i energije. Neka od njih su i jedinjenja koja se teško razgrađuju
poput fenola, nafte i nekih pesticida. Mnoge heterotrofne bakterije apsorbuju male
organske molekule koji potiču od uginulih biljaka i životinja. Ima i heterotrofnih
bakterija koje se organskim molekulima snabdevaju direktno iz tela živih organizama.
Značaj koji carstvo bakterija ima u živom svetu je ogroman. Kada bi, naime, bakterije
odjednom nestale, ubrzo ne bi bilo ni biljaka ni životinja, jer ne bi bilo azota koji je
neophodan u izgradnji njihovih proteina i nukleinskih kiselina. S druge strane, bakterije
imaju važnu ulogu u kruženju mineralnih materija. Njihova uloga je značajna u
prečišćavanju zagađenih voda. Premda su pripadnici ovog carstva izazivača brojnih
bolesti biljaka, životinja i ljudi, ne treba zaboraviti da su to nezamenljivi organizmi u
eksperimentalnim istraživanjima, od kojih mnoga imaju veliki praktičan značaj. Upravo
35 | P a g e
na proučavanju bakterija zasnovana su mnoga današnja znanja o osnovnim

molekularno-biološkim procesima koji odlikuju i druge žive organizme.
Sistematika bakterija
Carstvo monera podrazumeva dve grupe bakterija –eubakterije, prave bakterije i
arhebakterije.
Eubakterije, prave bakterije
Razmatranje osnovnih morfoloških odlika bakterija zasnovano je upravo na
eubakterijama. One obuhvataju nekoliko grupa, među kojima su gram-pozitivne
bakterije, proteobakterije, spirohete, ali i modrozelene bakterije, cijanobakterije.
Gram-pozitivne bakterije predstavljaju raznoliku grupu bakterija i to kako u pogledu
metabolizma koji ih odlikuje, tako i nekih morfoloških odlika. Neke od njih su izazivači
opasnih oboljenja, poput tetanusa, gangrene i botulizma, ili izazivači crevnih infekcija.
U ovu grupu svrstavaju se i bakterije koje se koriste u industriji sira i drugih mlečnih
proizvoda.
Među gram-pozitivnim bakterijama ima onih koje nemaju bakterijski zid. Pripadnici
ove grupe bakterija su najsitniji do sada poznati živi organizmi, a odlikuje ih parazitski
način života unutar ćelija biljaka i životinja.
Među gram-pozitivnim bakterijama ima onih koje po nekim morfološkim odlikama
podsećaju na gljive. Među njima su od posebnog značaja bakterije koje proizvode neke
od veoma važnih antibiotika. Treba pomenuti da su im srodne i bakterije koje izazivaju
tuberkulozu.
Eubakterije svrstane u grupu spiroheta su i aerobni i anaerobni organizmi tankog,
izduženog, zavojičastog tela. Odlikuje ih postojanje takozvanog unutrašnjeg biča, koji je
smešten između plazmine membrane i bakterijskog zida. Zavojičasto, spiralno uvijen
unutrašnji bič daje im spiralni izgled i omogućava plivajuće pokrete. Među
pripadnicima grupe spiroheta ima izazivača različitih bolesti, poput, na primer, lajmske
groznice,
Sve pripadnike grupe proteobakterija odlikuje gram-negativan bakterijski zid i
heterotrofan, ali fotosintetski način života. Mnogi heterotrofni pripadnici ove grupe
bakterija su crevni paraziti, poput, na primer, ešerihije, kao i neki od izazivača
zapaljenja pluća. U fotosintetske bakterije svrstavaju se purpurne sumporne bakterije.
Veoma su značajne i proteobakterije koje simbiotski žive u oblasti čvorića na korenu
mahunarki. Odlikuje ih sposobnost da molekulski azot iz vazduha redukuju i ugrađuju u
proteine i nukleinske kiseline, pa se, kao što je već pomenuto, označavaju kao
azotofiksatori.
36 | P a g e
Dugo se smatralo da su modrozelene bakterije, cijanobakterije –alge i svrstavane su

u carstvo biljaka. Međutim, kako njihov nasledni materijal nije morfološki izdvojen,
preovladalo je gledište da je reč o organizmima koje odlikuje prokariotska građa.
Najveći broj bakterija ove grupe u aerobnim uslovima obavlja fotosintezu i tom
prilikom, poput biljaka, oslobađa kiseonik. Ima i heterotrofnih cijanobakterija.
Modrozelene bakterije se u morfološkom smislu razlikuju od mnogih drugih grupa
bakterija po prisustvu unutarćelijskih membranskih struktura. U njihovoj izgradnji
učestvuje isti tip hlorofila koji odlikuje i hloroplaste. Cijanobakterije nemaju na svojoj
površini strukture za kretanje, poput resa ili vlati. Neke imaju spoljašnji sluzav
želatinozan omotač, u kome mogu biti prisutne materije otrovne za mnoge životinje.
Ova grupa bakterija pokazuje sposobnost obrazovanja končastih ili grozdastih kolonija.
U izgradnji nekih od kolonija, pored ćelija koje obavljaju fotosintezu i unutar kojih su
prisutne gasne vakuole, učestvuju i hemociti. Ove ćelije su sposobne da vezuju azot i da
ga ugrade u amino-kiseline.
Cijanobakterije naseljavaju vlažna staništa, mora i slatke vode. Svojom fotosintetskom
aktivnošću doprinose proizvodnji kiseonika, a neke su hrana za heterotrofne organizme.
Namnožavanje modrozelenih bakterija dovodi do takozvanog cvetanja vode, fenomena
koji ima negativne posledice i koji, između ostalog, izaziva i pomor riba.
Arhebakterije
Osnovne morfološke odlike arhebakterija odgovaraju opštim odlikama pravih bakterija.
Na molekulskom nivou razlike između ove dve grupe bakterija su velike. One se, na
primer, ogledaju u nivou molekulskog sastava bakterijskog zida, u vrsti lipidnih
molekula koji učestviju u izgradnji plazmine membrane. Razlike su posebno izražene u
nivou ribosomske RNK.
Jedna od mogućih klasifikacija arhebakterija podrazumeva tri njegova osnovna tipa –
metanogene, ekstremno halofilne i termoacidofilne arhebakterije.
Metanogene arhebakterije su tako nazvane jer tokom hemijske reakcije koja im
obezbeđuje energiju prozivode metan. Ova grupa arhebakterija može da živi samo u
sredinama u kojima nema kiseonika, tako da se nalaze na dnu močvara, tresetišta,
baruština, jezera, akumulacija u koje se izliva kanalizacija. Ima ih i u crevnom sistemu
životinja. U toj sredini molekule koji su im nužni oslobađaju druge grupe bakterija.
Ekstremno halofilne arhebakterije nose naziv prema staništima koja naseljavaju –
poljima solana, obalama okeana, u Mrtvom moru. Ta staništa su ekstremno, krajnje
bogata solima (na grčkom halo označava so, a filija voleti) Ove arhebakterije su
heterotrofi, ali imaju i jedan crveni pigment koji ima omogućava da koriste svetlosnu
energiju.
37 | P a g e
Termoacidofilne arhebakterije žive u toplim kiselim izvorima u kojima se

temperatura kreće i do 90 stepeni celzijusa, a procenat kiselosti je veoma visok. Upravo
razliku između kiselosti okoline i unutarćelijske sredine ove arhebakterije koriste kao
izvor energije za transporte kroz plazminu membranu. U okviru ove grupe postoji oblici
koji su autotrofi, ali i oni koji su heterotrofi, poput stanovnika kiselih toplih izvora
bogatih gvožđem.
Korišćenje metoda molekularne biologije i ispitivanje ribosomskih RNK kod
eubakterija i arhebakterija ne samo što je dovelo do izdvajanja arhebakterija u poseban
domen živog sveta, nazvan arhea, nego je pokazalo da se i klasifikovanje unutar ovog
domena mora izmeniti. Treba naglesiti da su ove izmene još uvek u toku.
2. Molekularna biologija
Nukleinske kiseline su dobile naziv po tome što su prvi put izolovane iz nukleusa, tj.
jedra. U nukleinske kiseline spadaju DNK i RNK.
Osnovna jedinica građe je nikleotid. Svaki nukleotid se sastoji iz tri komponente:
pentozni šećer, azotna baza i ostatak fosforne kiseline.
Za 1C atom pentoznog šećera direktno je vezana azotna baza, a za 5C atom je vezan
ostatak fosforne kiseline.
Skelet, tj. nespecifični deo je isti kod svakog nukleotida i to su pentozni šećer i ostatak
fosforne kiseline
Specifični deo, tj. ono što sem menja su azotne baze. Sve azotne baze podelili smo na
purinske, koje su veće i imaju dva prstena i to su adenin i guanin, i pirimidinske, koje
su manje, imaju jedan prsten i to su timin, citozin i uracil.
Prema šećeru razlikujemo dva tipa nukleotida:
 Dezoksiribonukleotid –u njegov sastav ulazi šećer dezoksiriboza i gradi DNK
 Ribonukleotid –šećer riboza, gradi RNK
Prema azotnoj bazi razlikujemo 4 tipa nukleotida u molekulu DNK i u molekulu RNK.
Azotne baze se vežu po principu komplementarnosti, odnosno saradnje, što znači da se
uvek veže jedna velika purinska i jedna mala pirimidinska, tj. uvek se vežu adenin i timin
dvostrukom vodoničnom vezom i guanin i citozin trostrukom vodoničnom vezom.
U molekulu DNK se nalazi azotna baza timin, a u RNK uracil.
38 | P a g e
DNK
DNK se sastoji iz dva spiralno uvijena polinukleotidna lanca koja su uvijena na desnu
stranu i do uvijanja dolazi na svakih 10 baznih parova.
DNK se nalazi u jedru, jedarcetu, mitohondrijama i kod biljaka u hloroplastima.
Dva naspramna nukleotida se vežu vodoničnim vezama koje se uspostavljaju između
azotnih baza. One su okrenute ka unutrašnjosti, dok je skelet okrenut ka spoljašnjosti.
Vodonične veze su unutrašnje, poprečne, između azotnih baza, pojedinačno slabe, a
ukupno jake.
Dva susedna nukleotida vezuju se
fosfodiestarskim vezama koje nastaju
tako što se PO4 grupa prvog nukleotida
veže za 3C atom pentoznog šećera drugog
nukleotida. Fosfodiestarske veze su
spoljašnje, uzdužnje i uspostavljaju se
između skeleta, tj nespecifičnog dela.
Skelet molekula DNK je okrenut ka
spoljašnjosti.
Da bi se smatrao naslednom supstancom,
molekul DNK mora da ima 4 osobine:
1. Da nosi genetičku informaciju koja
je zapisana u vidu rasporeda
nukleotida.
2. Sposobnost replikacije, tj. da sam sebe stvara
3. Sposobnost spiralizacije i despiralizacije
4. Sposobnost promenljivosti strukture i funkcije, čime se objašnjava varijabilnst
organizma i njihova evolucija.
Kod svih organizama je nosilac genetičke informacije molekul DNK. Jedini izuzetak su
RNK virusi kod kojih je nosilac RNK.
Na kraju jednog polinukleotidnog lanca nalazi se slobodna PO4 grupa koja je vazana za
5C atom i taj kraj se označava kao 5’ kraj, a na kraju drugog je slobodan šećer
dezoksiriboza u čiji sastav ulazi OH grupa koja je vezana za 3C atom i to je 3’ za kraj.
Molekul DNK je negativno naelektrisan zbog PO4 i OH grupe.
Kod ili genetička šifra je triplet nukleotida na molekulu DNK i jedan kod određuje mesto
za jednu aminokiselinu.
39 | P a g e
Gen je deo ili segment molekula DNK koji ima 400-1800 nukleotida i jedan gen određuje
sintezu jednog proteina.
Odnos azotnih baza u molekulu DNK je uvek 1:1. Molekul DNK je celom dužinom iste
širine zato što se uvek veže jedna velika purinska i jedna mala pirimidinska baza.
Komplementarnost podrazumeva da se u molekulu DNK uvek spajaju A i T, odnosno
G i C.
Dva polinukleotidna lanca u molekulu DNK su antiparalelna.
Odnos parova baza je specifičan i karakterističan je za vrstu.
U molekulu DNK imamo 4 na 3,2 milijarde, dužina DNK je 5 cm, a širina je 2nm. Broj
kombinacija je beskonačna.
Struktura DNK
Razlikujemo tri nivoa strukture
1. Primarna struktura –predstavlja broj, raspored i vrstu nukleotida u jednom
polinukleotidnom lancu. Bitna su fosfodiestarske veze.
2. Sekundarna struktura –znači da se molekul DNK sastoji iz dva spiralno uvijena
lanca i postoji u vidu heliksa ili spirale. Orvi put model molekula DNK dali su
naučnici Votson i Krik 1953. godine i to je Votson-Krikov model molekula DNK.
Bitne su vodonične veze.
3. Tercijarna struktura –omogućava molekulu DNK da se spakuje u prostor koji je
znatno manji od njega samog, a to se postiže tako što se za njega vežu histoni, koji
su bazni i pozitivno naelektrisani, dok je molekul DNK negativno naelektrisan
zbog slobodne PO4 i OH grupe. Histoni se vežu za DNK jonskom vezom.
U molekulu DNK razlikujemo dve vrste gena:
1. Strukturni geni –određuju strukturu proteina i njihovim prepisivanjem nastaje
iRNK. U jednoj ćeliji imamo oko 30000 strukturnih gena, vali nisu svi oni aktivni
u istoj ćeliji, već je ejdan aktivan u jednoj, a drugi u drugoj. Gde će koji gen biti
aktivan određuju regulatorni geni.
Epigeneza je pojava da su različiti strukturni geni aktivni na različitom mestu u
različito vreme.
2. Regulatorni geni –određuju gde če koji struktureni gen biti aktivan i njihovim
prepisivanjem nastaju rRNK i tRNK.
RNK
RNK je jednolančana i odgovara veličini jednog gena. Nalazi se u jedru, jedarcetu,
mitohondrijama, citoplazmi, ribozomima i granulisanom endoplazmatičnom retikulumu.
40 | P a g e
Postoje tri tipa RNK:

1. Informaciona –prenosi genetičku informaciju od DNK do ribozoma, gde se vrši
sinteza proteina. iRNK nastaje prepisivanjem jednog polinukleotidnog lanca uz
poštovanje. Kada se kod sa molekulom DNK prepiše na iRNK, nastaj kodon.
Kodon je triplet nukleotida na iRNK i određuje mesto za jednu aminokiselinu.
iRNK je različita kod:
 Različitih organizama iste vrste (različit DNK)
 Različitih ćelija istog organizma (različiti strukturni geni su aktivni)
 Iste ćelije u različitim fazama ćelijskog ciklusa
2. Transportna –prenosi aminokiseline sa periferije citoplazme do ribozoma u
kojima se vrši sinteza proteina. Ona je u obliku trolisne deteline/zvezdaste
formacije/latiničnog slova L
Na njoj se razlikuju dva mesta:
 Antikodon –komplementaran kodonu sa iRNK
 Mesto gde se veže aminokiselina
Za jednu tRNK veže se jedna aminokiselina, a jedna aminokiselina može imati više
različitih RNK.
Ona je najmanja, ima od 70 do 80 nukleotida i ista je kod svih organizama.
3. Ribozomalna –pravi ribozome zajedno sa ribozomalnim pro teinima. Ona je
najzastupljenija i čini 80% svih RNK.
Ista je kod organizama iste vrste, a različita (slična) kod organizama iste klase.
Proteini (belančevine)
Proteini čine 20% materije u ćeliji. Dobile su naziv od latinske reči proteus, što znači
prvi/najvažniji. Sastoji se iz aminokiselina.
U prirodi postoji 70 aminokiselina, a njoh 20 ulazi u sastav proteina i to su esencijalne
aminokiseline. Njih organizam ne može da sintetiše, već ih unismo hranom.
Opšta formula aminokiselina se sastoji iz:
 NH2 grupa (amino grupa) je ista u svakoj aminokiselini i zbog njese
aminokiselina ponaša kao baza.
 CH grupa je grupa za vezivanje i ista je u svakoj aminokiselini.
 COOH grupa (karboksilna) ista je u svakoj aminokiselini i zbog nje se
aminokiselina ponaša kao kiselina.
41 | P a g e
Aminokiseline su amfoterna jedinjenja jer se ponašaju kao kiseline i kao baze.

Radikal je različit u svakoj aminokiselini i od njega zavisi kako će aminokiselina da se
ponaša. Može da bude samo jedan atom, npr. sumpor, ili grupa atoma. Može da bude
pozitivno ili negativno naelekt5risan, rastvorljiv ili nerastvorljiv u vodi.
Dve aminokiseline u jednom proteinu se vezuju peptidnim vezama. One nastaju tako što
se COOH grupa prave aminokiseline veže za NH2 grupu druge, pri čemu se troši energija,
a oslobađa voda. Ova sinteza se zove dehidrataciona sinteza.
Aktivirana aminokiselina podrazumeva da ona poseduje određenu energiju u sebi.
Prema građi, proteine smo podelili na:
 Proste
 Složene
Prosti proteini su izgrađeni samo iz aminokiselina i to su:
 Albumini –u krvnoj plazmi, mleku, jajima
 Globulini –u krvnoj plazmi, čine imunitet
 Histoni –bazni i pozitivno naelektrisani
 Kolagen i elastin –u koži, mišićima i zglobovima, najzastupljeniji protein u
organizmu.
 Keratin –u kosi u noktima.
Složeni proteini se sastoje iz aminokiselina i neproteinske komponente. Složeni proteini
nazivaju se propeptidi, a ako su obojeni, to su hromopropeptidi.
Hemoglobin je složeni protein koji se sastoji iz proteinskog dela, tj. globulina i
neproteinske komponente, tj. hem grupe. Hem grupa se sastoji iz četiri Pirolova prstena,
a u centru je gvožđe, a proteinski iz 4 polipeptidnih lanaca spojeni disulfidnim vezama.
Struktura proteina
Razlikujemo četiri nivoa strukture proteina:
1. Primarna –određuje raspored, broj i vrstu aminokiseline u jednom polipeptidnom
lancu. Određena je strukturnim genom.
Da bi gen bio biološki aktivan, nije dovoljno da ima samo primernu strukturu, već mora
da ima neki od oblika prostorne strukture, koja može biti sekundarna, tercijarna i
kvaternarna.
2. Sekundarna –postoji u vidinu alfa zavojnice i beta ploče. Alfa zavojnica nastaje
tako što se formiraju vodonične veze između svake četvrte aminokiseline, a beta
ploča nastaje imeđu udaljenih aminokiselina.
42 | P a g e
3. Tercijarna –nastaje
povezivanjem alfa
zavojnica i beta ploča i
postoji u vidu dva podtipa:
 Globularni –loptasti,
albumini i globulini
 Fibrilarni –trakasti,
kolagen, keratin
4. Kvaternarna –postoji u
vidu agregata loptica, tj.
više spojenih loptica i postoji kod hemoglobina i enzima.
Denaturacija predstavlja narušavanje strukture proteina pod dejstvom velike
temperature ili hemijskih supstanci. Može se desiti na bilo kom nivou strukture proteina
i to je ireverzibilan proces.
Uloge proteina:
1. Gradivna uloga –grade ćelijsku membranu.
2. Transportna
 Hemoglobin transpurtuje gasove u krvi
 Mioglobin prenosi gasove u mišićima
 Transferin prenosi gvožđe
 Albumin prenosi toksine i lekove
 Globulini prenose steroidne hormone od mesta sinteze do mesta delovanja.
3. Enzimska –svi enzimi su po prirodi proteini
4. Regulatorna –svi hormoni su po prirodi proteini i steroidi
5. Proteini čine naš imunitet –imunoglobulini
6. Kontraktilna uloga –aktin i miozin
7. Rezervoar aminokiselina –albumini
Proteini se u crevu razlažu do aminokiseline i ne nagomilavaju se u organizmu, već se
višak izbacuje u vidu amonijaka.
 Alfa keratin – koža, kosa, krzno i vuna sisara
 Beta keratin – perje, koža, kandže i kljunovi ptica i gmizavaca
U nekim slučajevima se nekoliko alfa zavojnica povezuje međusobno vodoničnim
vezama, gradeći trostruku zavojnicu, što se javlja kod kolagena i alfa keratina.
Kolagenske bolesti nastaju zbog poremećaja strukture kolagena i tu spadaju skorbut,
koji nastaje zbog nepravilne strukture kolagenskih vlakana i odlikuju ga oštećenja kože,
43 | P a g e
pucanje krvnih sudova i sporo zarastanje rana, i Ehlers-Danlosovi sindromi koji nastaju
usled nedostatka kolagena i odlikuju se visokom elastičnošću kože i zglobova.
Gen
Jedan gen –jedan protein
Jedan gen –jedan polipeptidni lanac (jer se jedan protein može sastojati iz više
polipeptidnih lanaca)
U genu postoje nizovi nukleotida koji nose genetičku informaciju o rasporedu
aminokiselina i to su egzoni. Oni su ispresecani nizovima nukleotida koji tu informaciju
ne nose i oni se nazivaju introni.
Gen koji sadrži egzone i introne je diskontinuiran gen, tj. ima modularno mozaičnu
građu.
Egzoni su kraći i ukupna dužina egzona je manja od ukupne dužine introna

Kada se gen prepisuje, prepisuju se i introni i egzoni i nastaje primarni transkript iste
dužine kao gen. Potom se iz njega u jedru pomoću splajsozoma isecaju introni i ostaju
egzoni. Oni mogu da se povežu istim redom kao i u genu ili da se kombinuju na različite
načine i to je alternativna obrada primarnog transkripta.
U našem enzimu ima oko 1500-2000 egzona čijim kombinovanjem nastaje 100000
različitih proteina.
Što je organizam složeniji, to ima više introna. Kod prokariota su oni retka pojava, kod
najprostijih eukariota kao što je pekarski kvasac koji ima 96% egzona i 4% introna. Kod
voćne mušice ima 83% egzona i 17% introna, a kod ljudi 90% introna i 10% egzona.
Najveći gen ljudskog organizma je za mišićni distrofin koji sadrži 99% introna i 1%
egzona.
Genom je skup svih gena u polnoj ćeliji, tj. na 23 hromozoma, tj. u jednoj hromozomskoj
garnitirui.
Genotip je skup svih gena u telesnoj ćeliji, tj. na dve hromozomske garniture, tj. na 46
hromozoma.
Nauka koja izučava genom je genomika, a koja izučava genotip genetika.
44 | P a g e
Veličina genoma nije uvek proporcionalna složenost organizma i genom čoveka nije u
živom svetu.
Genom
Genom čoveka je 200x veći od genoma najjednostavnije jednoćelijske eukariote i isto
toliko manji od genoma amebe.
Nizovi nukleotida koji ne prenose informaciju za sintezu proteina nazivaju se intergenski
nizovi ako se nalaze između gena, ili introni ukoliko su u samim genima. Udeo ovakvih
nizova u genomu prokariota je manji od 25%, kod jednoćelijskih eukariota 25-50%, a kod
čoveka 98,5%.
Ovi nizovi se neopravdano nazivaju ,,smeće DNK“, ali čak iako ne prenose genetsku
informaciju, prenose informacije potrebne za sintezu regulatornih RNK (tRNK i rRNK).
Pored nizova nukleotida koji su zastupljeni samo sa jednom ili nekoliko kopija, postoje i
oni koji se ponavljaju mnogo puta. Razlikuju se uzastopno ponovljeni, tj. sateliti, i
ponovljeni, a rasuti po genomu.
Sateliti su serije kratkih nizova nukleotida koji se ponavljaju uzastopno ogroman broj
puta. Njihova zastupljenost varira, pa kod sisara čine 10% genoma, dok kod nekih vrsta
organizama čine skoro polovinu. Skoncentrisani su uglavnom u regionima centromera.
Uloga satelita nije poznata, ali zna se da ne nose genetičke informacije i ne prepisuju se.
Smatra se da učestvuju u sparivanju homologih hromozoma i u održavanju strukture
hromozoma, ali i da su u toku evolucije mogli biti značajni za nastanak novih vrsta.
Ponovljeni nizovi rasuti po genomu su:
 Familije gena
 Uzastopno ponovljeni geni
 Pokretni genski elementi
Familije gena sastoje se iz dva ili više članova slične primarne strukture, a nastele su
duplikacijama predačkog gena.Njihovi proteinski proizvodi čine proteinsku familiju.
Uzastopno ponovljeni geni nastaju kada ćelija ima potrebu da sintetiše veću količinu
proizvoda nekog gena, pa ga umnožava. Najpoznatiji su geni za rRNK i tRNK.
U genomu čoveka postoji oko 350 gena za rRNK. Oni se nalaze na sekundarnim
suženjima na pet hromozoma – 13, 14, 13, 21 i 22. Svaki od ovih skupova je jedna
transkriptivna jedinica u kojoj se nalaze tri gena za tri različite rRNK.
Geni koji kodiraju tRNK takođe su umnoženi i procenjeno je da se u genomu nalazi 1310
kopija.
45 | P a g e
Pokretni genetički elementi (skočni geni) su nizovi nukleotida koji menjaju mesto u
genomu, što znači da genom ima promenljivu strukturu. Čine 45% genoma.
Genetički kod
Genetičku šifru jednog organizma čini 64 različita koda. Taj broj smo dobili prema
obrascu 43
Jedan kod označava jednu aminokiselinu. Pošto imamo 20 esencijalnih aminokiselina,
treba da postoji 20 kodova. S obzirom da postoji 64 koda, to znači da za jednu
aminokiselinu postoji više različitih kodova i ovi različiti kodovi koji označavaju istu
aminokiselinu zovu se sinonimni kodovi ili kodoni.
Od 64 koda, 61 su aktivni, a 3 su stop kodoni i tov su UAA, UAG, UGA. Stop kodoni
nikada ne označacaju mesto za aminokiseline, za njih se nikad ne veže transportna RNK,
v eć se veže oslobađajući protein i oni označavaju kraj sinteze proteina.
Startni ili inicijalni kodon je onaj koji započinje sintezu proteina i to je kodon AUG koji
označava aminokiselinu metionin.
Osobine genetičkog koda:
1. Specifičnost –jedan genetički kod označava mesto samo za jednu aminokiselinu.
Izuzetak od ovog pravila je kodom GUG. Ukoliko se on nađe kao prvi u iRNK,
onda označava aminokiselinu melatonim, a ukoliko se nađe na bilo kom drugom
mestu onda označava valijum.
2. Univerzalnost –to znači da se genetički kod svih organizama čita isto.
3. Odsustvo preklapanja –elementi jednog genetičkog koda ne mogu istovremeno
biti i elementi drugog.
4. Izrođenost/degenerativnost –ukoliko u genetičkom kodu zamenimo treću azotnu
bazu, taj kod će da označava i dalje istu aminokiselinu, a ukoliko zamenimo prvu,
kod će označavati drugu aminokiselinu. Ovo je bitno jer znači da ne mora svaka
promena u genotipu fenotipski da se izrazi.
Replikacija DNK
Replikacija se vrši u interfazi u podfazi S, kada se ćelija priprema za ćelijsku deobu.
Prvo se kidaju vodonične veze i razdvoje se dva polinukleotidna lanca. Svaki od tih lanaca
predstavlja kalup, tj. matricu, na osnovu kog se po principu komplementarnosti vrši
sinteza drugog polinukleotidnog lanca, tako da od jednog molekula DNK dobijamo dva i
u svakom od ovih molekula je jedan lanac stari, a drugi novi, što znači da je ovo
semikonzervativni proces koji dokazuje gajenje bakterije ešerihije koli na podlozi sa
teškim azotom N15 .
46 | P a g e
Replikacijom se postiže prenošenje genetičkog materijala kroz prostor i vreme.

Replikacija kod prokariota
Prokarioti nemaju jasno definisano jedro, već imaju jedan cirkularni hromozom u kome
se nalazi DNK koji je ,,go’’ tj. nije vezan za histone, zbog čega je replikacija brža nego
kod eukariota jer molekul DK ne mora da se despiralizuje.
Replikacija započinje na jednom mestu i dešava se u oba pravca, pa zato kažemo da je to
bidirekcioni proces. Završava se na mestu koje se nalazi tačno preko puta mesta početka
i to je terminaciono mesto.
Prokarioti imaju dve replikativne viljuške koje su u obliku Y formacije.
Replikacija kod eukariota
Počinje na više mesta istovremeno i od svakog mesta dešava se u oba pravca. Kod njih
postoji veliki broj replikativnih viljuški koje su u obliku Y formacije.
Enzimi koji učestvuju u replikaciji su:

1. Nukleaze –seku vodonične veze,razlikujemo:
 Egzonukleaze –seku veze počevši od kraja molekula DNK
 Endonukleaze –seku vodonične veze u unutrašnjosti molekula DNK.
Posebna vrsta su restrikcioni enzimi koji seku molekul DNK na tačno
određenom mestu.
2. Polimeraze –vrše ubacivanje dezoksiribonukleotida i razlikujemo 3 tipa:
 DNK poli 1 –vrši ubacivanje u 3’5’ pravcu, a izbacivanje u 5’3’ pravcu.
 DNK poli 2 –njegova uloga još uvek nije razjašnjena, ali se smatra da radi
isto što i DNK poli 1.
 DNK poli 3 –vrši ubacivanje u 5’3 pravcu, a izbacivenje u 3’5’ pravcu.
3. Ligaze –vezuju dezoksiribonukleotide u okviru istog polinukleotidnog lanca.
Enzim koji započinje replikaciju je RNK polimeraza, tj. primaza. Supstrat za ovaj
enzim je mala količina RNK koja se nalazi u hromozomu. Primaza ubacijue
ribonukleotide i sintetiše se RNK.
47 | P a g e
Za RNK se vezuje DNK poli 3 i on prvi ubaciju dezoksiribonukleotide, tj. prvi počinje
sintezu DNK. Kod replikacije jedan lanac se sintetiše u pravcu rasplitanja, a drugi u
suprotnom pravcu. DNK poli 1 izbaciju kratak segmet RNK.
Replikacija se odvija sa velikom preciznošću, tako da je stopa mutacije po nukleotidu
10-9. Svi enzimi koji vrše ispravljanje grešaka pri procesu replikacije nazivaju se reper
enzimi.
Replikacija prolazi kroz tri faze:
 Inicijacija
 Elongacija
 Terminacija
Kod replikacije se prepisuju oba polinukleotidna lanca.
Hromozomi se sastoje iz:
 DNK
 Male količine RNK
 Histona
 Nehistonskih proteina
 Kalcijuma, magnezijuma i gvožđa
Polimeraze vrše ubacivanje najčešće po 1000 nukleotida i to su Okazakijevi fragmenti.
Transkripcija
Proces prepisivanje genetičke informacije na molekul RNK, tj. prepisuje se samo gen.
Da bi započeo proces transkripcije, neophodno je da se formira transkripcioni
kompleks koga čine:
 Promotor –regulatorni niz nukleotida koji se nalazi na molekulu DNK iznad gena
koji želimo da prepišemo.
 Enzimi RNK polimeraza
 Transkripcioni faktor, tj. regulatorni protein.
Primarni produkt transkripcije su sve tri vrste RNK u zavisnosti od vrste gene koji
prepisujemo.
Pri transkripciji se prepisuje smo jedan lanac i taj lanac je matrični lanac. Poštuje se
komplementarnost, s tim da umesto timina ide uracil.
Početak transkripcije je kada enzim RNK polimeraza naiđe na veliki broj uzastopno
ponovljenih adenin-timin parova. Tada se kidaju vodonične veze u dužini od 17 baznih
parova i nastaje transkripcioni mehur koji je uvek iste dužine.
48 | P a g e
U okviru transkripcionog mehura se prepisuje samo jedan polinukleotidni lanac i to u 5’3’

pravcu. Sintetizovana RNK se svojim 3’ krajem veže za molekul DNK i nastaje hibrid
DNK-RNK koji je dužine 12 baznih parova.
Kraj transkripcije je kada RNK polimeraza naiđe na puno uzastopo ponovljenih adenina.
Transkripcija se vrši u jedru, kao i obrada primarnog transkripta.
Obrada iRNK se ogleda u toma da sintetizovana RNK na svom 3’ kraju dobije od 100 do
200 adenina i to je poli A rep koji joj obezbeđuje iRNK stabilnost i da nesmetano prođe
kroz pore na jedru i pređe u citoplazmu. Na 5’ kraju dobije jedinjenje 7-metil-guanozin
i to je 5’ kapa koja obezbeđuje iRNK da se zakači za ribozom, tako gradeći
poliribozom.
Obrada tRNK se ogleda u tome da na mestu gde će se vezati aminokiseline dodajemo
triplet nukleotida CCA.
Obrada rRNK se ogleda u tome da se specifično pakuje sa ribozomalnim proteinima i
gradi dve subjedinice.
Sintetizovana RNK je komplentarna u odnosu na matrični, a ista u odnosu na matrični, a
ista u odnosu na nematrični, s tim što umesto timina ide uracil.
Translacija/biosinteza proteina
Dešava se u ribozomima, tj- u citoplazmi i prolazi kroz tri faze:
1. Inicijacija
2. Elongacija
3. Terminacija
Da bi otpočeo proces translacije neophodno je da se formira početni transkriptivni
kompleks koji čine:
 iRNK
 tRNK
 Ribozomi vezani za iRNK
 Veliki broj enzima
Za ribozom u svakom momentu vezane su po dve tRNK. Na ribozomu se nalaze dva
mesta, i to P mesto za koje se vezuje jedna tRNK koja nosi za sebe zakačen protein, i A
mesto za koje se vezuje druga koja nosi aminokiselinu.
Translacija započinje kada se u P mestu nađe startni kodom AUG. Tada se za P mesto
veže tRNK, koja za sebe nosi vezanu aminokiselinu metionin. A mesto pokriva sledeći
kodon, npr. GUG. Tada se za A mesto veže tRNK koja nosi aminokiselinu valin.
49 | P a g e
Metionin, koji je u P mestu vezan za

tRNK odvaja se tRNK, prelazi u A
mesto i postavlja se kao prva. Metionin
i valin, koji se nalaze u A mestu, vežu
se peptidnom vezom. Sada u A mestu
imam tRNK sa dve aminokiseline
(metionin i valin), a P mesto je prazno.
tRNK sa dve aminokiseline iz A mesta
pređe u P mesto, a A mesto ostaje
prazno.
Potom se ribozom pomeri za tri
nukleotida, odnosno jedan kodon. Sada
u P mestu imamo tRNK i dve
aminokiseline, a A mesto pokriva
sledeći kodon, pa se proces ponavljda sve dok se u A mestu ne nađe jedan od stop
kodona. Vrši se u 5’3’ pravcu. Svaki put kada se ribozom pomeri za jedno mesto, protein
postaje duži za jednu aminokiselinu.
Kod prokariota transkripcija i translacija se dešavaju u isto vreme i na istom mestu, a kod
eukariota su ova dva procesa prostrono i vremenski odvojena.
Vrši se u 5’3’ smeru, a polipeptid se sintetiše od N kraja do S kraja.
Regulacija genske aktivnosti

Ekspresija gena podrazumeva sintezu funkcionalnog proteinskog proizvoda nekog gena.
Regulacija transkripcije zasniva se na interakciji regulatornog proteina
(transkripcionog faktora) sa regulatornim nizovima nukleotida, tj. promotorima i
pojačivačima.
Pojačivači su neophodni za punu aktivnost mnogih promotora. Najčešće su iznad gena,
u okviru promotora, ali mogu biti i udaljeni. Njihovom interakcijom dolazi do ubrzavanja
transkripcije. Utišivači, tj. negativni pojačivači, imaju inhibitorno dejstvo na
transkripciju. U regulaciji može da učestvuje više pojačivača i utišivača, a za svaki od
njih može da se veže više različitih transkriptivnih faktora.
Mnogi geni se transkribuju samo u nekim tkivima ili samo u pojedinim fazama razvića i
fiziološkim stanjima. Za regulaciju transkripcije tih gena zaduženi su specifični
transkripcioni faktori koji su prisutni samo u nekim tkivima.
Drugi važni deo ove regulacije predstavljaju promene strukture hromatina. Da bi se
neki gen transkribovao, u toj oblasti treba doći do ’’otvaranja’’ hromozoma kako bi RNK
50 | P a g e
polimeraza i transkripcioni faktori mogli da priđu promotoru. Najznačajniji enzimi kod

ove reakcije su oni koji katalizuju hemijske modifikacije histona.
DNK čipovi su staklene pločice sa hiljadama vezanih jednolančanih DNK koje
odgovaraju različitim genima. Njihovom primenom se istovremeno ispituje ekspresija
više od 10 000 gena.
U ćelijama koje nemaju jedro, npr. eritrociti, u vezi ekspresije gena suštinski značaj ima
regulacija translacije jer transkripcija kod njih izostaje. Kod eritrocita, sinteza globina
usklađena je sa količinom raspoloživog hema. Ovaj mehanizam zasniva se na fosforilaciji
proteina čija je uloga da započne translaciju vezivanjem iRNK za ribozom. Fosforilisan
gen je zarobljen, a sinteza globina se obustavlja ukoliko nema hema.
Poslednji korak u ekspresiji gena je pretvaranje u biološki aktivan oblik. Česta
modifikacija je ograničena proteoliza kojom se sa neaktivne preteče proteina, tzv.
proproteina uklanja deo polipeptidnog lanca čime postaju aktivni (tripsinogen i
himotripsinogen u tripsin i himotripsin)
Poliproteini su jedan polipeptidni lanac koji sadrži nekoliko proteina. Nakon translacije,
specifične proteaze hidrolizuju odgovarajuće peptidne veze i oslobađaju pojedine aktivne
proteine. Primer je propiomelanokortin koji različitom obradom u srednjem i prednjem
režnju hipofize daje najmanje osam hormona:
Prednji deo:
 Adenokortikotropni (ACTH)
 Beta-lipotropin
Srednji deo:
 Alfa, beta i gama melanostimulirajući (MSH)
 Gama-lipotropin
 Beta-endorfin
 Metenkefalin
Više od 150 različitih kovalentnih modifikacija aminokiselina ulazi u sastav proteina.
Fosforilacija je mehanizam kojim ćelija odgovara na signale iz spoljašnje sredine
usklađujući aktivnost enzima i drugih proteina. Katalizuje je enzimi proteinske kinaze
koji prenose PO4 grupu sa ATP na serinske, treoninske i tirozinske ostatke u proteinu.
Genetički inžinjering ili molekularna biotehnologija

Obuhvata skup metoda i postupaka, pri čemu se manipuliše genetičkim materijalom.
51 | P a g e
Prvo odaberemo gen koji želimo da umnožimo, zatim taj gen isečemo pomoću
restrikcionih enzima. Tako isečen gen ima takozvane ,,lepljive krajeve’’. Taj gen potom
ugradimo u DNK vektora za kloniranje, a to su
plazmidi i bakteriofagi. Kada se gen ugradi u DNK
vektora, nastaje takozvana rekombinativna DNK.
Ona se potom ugradi u bakteriju ešerihiju koli.
Pošto se bakterija deli na svakih pola sata, pred svaku
ćelijsku deobu dešava se replikacija, tako da nastaje
veliki broj gena koje želimo da umnožimo. Pošto je
genetički kod univerzalan, taj gen će određivati
sintezu istog proteina.
Genetičkim inžinjeringom možemo da dobijemo sve
što je proteinske prirode (enzime, antitela, interferone, vakcine)
Prvi protein koji je ovako proizveden jeste insulin 1982.godine.
Kloniranje je postupak stvaranja genetički istovetnih organizama, ćelija, DNK i delova
DNK.
Kloniranje se vrši tako što se iz oplođene jajne ćelije odstrani jedro, a ubaci se jedro
ćelije koju želimo da kloniramo. Prvi živi klon je ovca Doli 1997. godine.
Lančana polimerazna reakcija je brz, jednostavan i automatizovan proces umnožavanja
fragmenta DNK bilo kog porekla.
Genska terapija je postupak lečenja naslednih bolesti koji se zasniva na unošenju stranog
molekula DNK u genom ćelije. Ovaj vid terapije pogodan je za lečenje samo
monogenskih bolesti i ove promene se nasleđuju.
3.Biologija razvića
Biologija razvića je naučna disciplina koja se bavi individualnim razvićem jednog
organizma, koje se nalziva ontogeneza. Ona obuhvata period od trenutka spajanja
spermatozoida i jajne ćelije i stvara se zigot, pa sve do smrti jedinke.
Ontogeneza se deli na tri perioda:
 Prenatalni
 Natalni
 Postnatalni
Prenatalni period deli se na:
52 | P a g e
 Embrionalni (prvih 8 nedelja)

 Rani fetalni ( 8-28 nedelja)
 Kasni fetalni (8-40 nedelja)
Embriologija je nauka koja se bavi proučavanjem embrionalnog perioda.
Filogeneza je razviće jedne vrste. U toku individualnog razvića ljudi prolaze kroz
skraćenu filogenezu, odnosno kroz svoje razviće prolazi kroz periode kroz koje je prošla
naša vrsta.
Za polno razmnožavanje karakteristično je obrazovanje gameta, to jest polnih ćelija
(sprematozoida i jajna ćelija)
Gameti se dele u dve grupe:
1. Izogameti (homogameti) –istog su oblika i veličine, a razlikuju se u funkciji,
postoje kod jednoćelijskih i najprostijih višećelijskih organizama.
2. Anizogameti (heterogameti) –različitog su oblika, veličine i funkcije.
Partenogeneza je razviće iz neoplođenog jajeta i postoji kod valjkastih crva, pčela, osa,
mrava,... Prvo se desi mejoza i nastaju haploidne ćelije iz kojih se kasnije razvija mužijak
ukoliko se ne oplode, a ako se oplode, ženke. Iz ovoga sledi zaključak da oplođenje nije
preduslov za nastanak novog organizma.
Hermafroditi su oni organizmi koji istovremeno produkuju i muške i ženske polne ćelije,
tj. sadrže i ovarijalno i testikularno tikvo. Ovde spadaju metilji, pantljičare, kišne gliste,
puževi, školjke,... Ipak, nikad se ne spajaju polne ćelije iste jedinke.
Polni dimorfizam je pojava kada se jasno razlikuje muški i ženski pol.
Gametogeneza je proces stvaranja polnih ćelija i obuhvata skup procesa koji se dešavaju
u jedru i citoplazmi nediferenciranih klicinih ćelija. Obuhvata tri faze:
1. Faza ranog razmnožavanja
2. Faza rasta
3. Faza sazrevanja
Tokom gametogeneze nastaju visokodiferencirane polne ćelije. U osnovu nje je mejoza.
Deli se na spermatogenezu (nastanak spermatozoida) i oogenezu (jajna ćelija)
53 | P a g e
Spermatogeneza
I faza : razmožavanje
Prvo imamo klicinu (stem/ izvorna/ germinativna) koja ima 46 dvostrukih hromozoma.
Ona se deli mitozom pri čemu nastaju dve ćelije koje imaju 46 dvostrukih hromozoma i
nazivaju se spermatogonije. One se mitozom podele po 50 puta pre nego što uđu u
sledeću fazu. One su takođe stem ćelije.
II faza : rast
Spermatogonija ulazi u fazu rasta, raste i
uvećava se i nastaje primarna
spermatocita
(prvog reda) koja ima 2n hromozoma.
III faza : sazrevanje
Primarna spermatocita deli se mejozom 1 i
kao rezultat nastaju dve ćelije koje imaju n
broj hromozoma, tj. haploidan broj i to su
sekundarne spermatocite (drugog reda).
One imaju 23 dvostruka hromozoma i dalje
se dele mejozom 2, pri čemu nastaju 4 ćelije
koje su genetski različite i imaju po 23
jednostruka hromozoma i nazivaju se
spermatide.
Rezultat spermatogeneze su 4 ćelije koje su loptastog oblika, imaju po 23 jednostruka
hromozoma, nazivaju se spermatide i nastaju u testisima.
Svaka spermatida ima 4 puta manje genetskog materijala u odnosu na klicinu čeliju X i
Y hromozomi se razdvajaju u anafazi 1.
Najmanje deferenciranje ćelije su klicine, a najviše spermatide.
Sertolijeve ćelije su ćelije piramidalnog oblika koje se nikad ne dele, već daju potporu i
hrane sve ostale ćelije. Nalaze se u zidu semenih kanalića.
Lajdigove ćelije su telesne ćelije koje se nalaze između semenih kanalića i luče hormon
testosteron koji utiče na razvoj sekundarnih polnih karakteristika. Ovo znači da testisi
imaju endokrinu i egzokrinu funkciju.
Spermatide iz testisa prelaze u pasemenik i transformišu se u spermatozoide i stiče
pokretljivost kod dođe u kontakt sa tečnošću iz pasemenika.
54 | P a g e
Spermiogeneza obuhvata završno kondenzovanje molekula DNK, odbacivanje viška

citoplazme i promenu oblika ćelije (dobija glavu, rep i bič)
U procesu spermiogeneze se vrši pretvaranje jednostrukih hromozoma u dvostruke.
Glava spermatozoida sadrži jedro sa 23 dvostruka hromozoma i na prednjom delu ima
akrozom koji je po prirodi ribozom i sadrži 60 različitih vrsta hidrolitičkih enzima koji
su neaktivni i supstrat im je jajna ćelija.
U vratu se nalaze dve centriole jer jajna ćelija ne sadrži centriole. Oko vrata se nalaze
mitohondrije koje obezbeđuju energiju potrebnu za kretanje. Bič sadrži 9x2 mikrotubula.
Spermatozoid je veličine 60nm i može se videti samo pod električnim mikroskopom. Kad
dođe u dodir s vazduhom, gubi pokretljivost. Kada dođe u reproduktivni sistem žene, ima
energiji da izvrši oplodnju tri dana.
Spermatogeneza započinje odmah po nastanku muškog embriona, tj. kada procesom
organogeneze nastanu testisi. U 7. nedelji trudnoće, iz žumancetne kese u uterus dolazi
jedna telesna ćelija koja se naziva klicina ćelija koja se tako naziva jer se razlikuje od
ostalih telesnih ćelija koje grade testise.
Klicina ćelija se deli mitozom i nastaju spermatogonije, ali se ne može reći da nastaje
spermatogeneza jer one ne ulaze u drugu fazu, nego se ponovo dele još 50 puta. Zbog
toga, kada se rode, svi dečaci imaju spermatogonije.
Spermatogeneza se ne nastavlja do puberteta. Kad dečak uđe u pubertet, hipofiza počne
da izlučuje FSH i LH koji deluju na testise. FSH utiče na spermatogonije da nastave
spermatogenezu i postanu spermatozoidi, a LH utiču na Lejdigove ćelije da luče
testosteron.
Svi hormoni vezani za polne žlezde su povezane po principu negativne povratne sprege.
Spermatogeneza je intezivan, kontinuiran proces koji traje tokom celog života, a na nju
utiču temperatura i hormoni.
Metoda kojom se određuje broj spermatozoida u 1ml semene tečnosti naziva se
spermatogram.
Azospermija je pojava da u premazu nema spermatozoida.
55 | P a g e
Oogeneza
I faza : razmožavanje/ proliferacija
Imamo klicinu ćeliju koja ima 46 dvostruka
hromozoma koje se dele mitozom, pri čemu nastaju dve
ćelije sa 2n brojem hromozoma koje se nazivaju
oogonije.
II faza : rast
Oogonija raste, uvećava se i nastaje primarna oocita
koja sadrži 2n hromozoma.
III faza : sazrevanje
Primarna oocita se deli nejednakom mejozom 1, što
znači da se nejednako deli citoplazma, a jednako
genetski materijal. Skoro sva kolikčina citoplazme iz
primarne oocite odlazi u prvu ćeliju  sekundarnu
oocitu (drugog reda). Druga, manja ćelija je
primarna polocita/ polarno tela. Obe ćelije imaju 23
dvostrukih hromozoma.
Sekundarna oocita se ponovo deli nejednakom
mejozom 2, pri čemu nastaje veća ćelija ootida i manja
sekundarna polocita (drugog reda), dok se primarna polocita, takođe mejozom 2, deli
na dve sekundarne polocite. Ove tri sekundarne polocite se gube i resorbuju se, a ostaje
samo oocita, koja ima 23 jednostruka hromozoma.
Oogeneza je manje intenzivan proces od spermatogeneze jer od jedne klicine ćelije
nastaje jedna ootida.
Onog momenta kad nastane ženski embrion, počinje i oogeneza u jajnicima. Kao i kod
muškaraca, u 7. nedelji u jajnike iz žumancetne kese dolazi klicina ćelija.
Već u 7. mesecu trudnoće, beba ima 6-7 miliona primarnih oocita koje su okružene
vencom folikulnih ćelija što se naziva primarni folikul.
Folikularne ćelije su telesne ćelije i imaju sledeće uloge:
1. Štite primarni oocitu
2. Hrane primarnu oocitu
3. Luče estrogen
56 | P a g e
Broj folikula se smanjuje i pred porođaj beba ima oko 2 miliona primarnih folikula.
Nekoliko dana pre porođaja primarna oocita ulazi u 3.fazu, ali se zaustavlja u mejozi 1,
potfazi diploten.
Sve devojčice u trenutku rođenja imaju primarne oocite, koje se nalaze u mejozi 1,
potfazi diploten.
Oogeneza se ne nastavlja do puberteta, a do tad se broj folikula smanji na 40000.
Pubertet je strogo kontrolisan hormonima i u tom periodu se iz adenohipofize izlučuju
FSH i LH, pri čemu FSH utiče na rast folikula i sazrevanje jajne ćelije, a LH utiče na
pucane folikule (ovulaciju) i formirane žutog tela.
FSH od svih deluje na samo 15 folikula, koji rastu i postaju sekundarni folikuli (koji
sadrže primarnu oocitu) Od tih 15, izdvaja se najkrupniji, tercijarni/ Grafov folikul. U
jednom momentu Grafov folikul puca, što znači da je završena mejoza 1 i naziva se
ovulacija.
Do sada se oogeneza dešavala u jajovodu, a sada se nastavlja u gornjoj trećini jajovoda i
teče sve do mejoze 2 u metafati 2, kada se ponovo zaustavlja i čeka 24h da je spermatozoid
oplodi. Ukoliko se to ne desi, ona propada. Ako bi oocita nastavila mejozu 2, imala bi 23
jednostruka hromozoma, a ne postoji proces koji bi te hromozome udvostručio, zbog
čega ne bi došlo do oplodnje.
Oogeneza je diskontinuiran proces. U toku svog života žena oslobodi 450-500 jajnih
ćelija, što znači da reproduktivni period žena traje oko 40 godina.
Jajna ćelija je krupna, loptasta, nepokretna i nema centriole. Kod ptica je veličine 40mm,
kod žaba 2mm, a kod ljudi 0,1mm
Jajne ćelije poseduju vitelinski omotač i kortikalne granule
Menstrualni ciklus
U hormonsku regulaciju oogeneze uključeni su gonadotropini, a tu spadaju FSH i LH.
Jajnici umaju egzokrinu (stvaranje jajne ćelije) i endokrinu funciju ( proizvode estrogen,
progesteron i testosteron)
Estrogenov ciljani organ je materica. On čini da njen zid bude prokrvljen, da ima mnogo
hrane i kiseonika, tj. da bude spremna da prihvati oplođenu jajnu ćeliju. Najveći nivo
estrogena je tokom ovulacije.
Pucanjem folikula oslobađaju se sekundarna oocita i primarna policita i sa sobom ponesu
određen broj folikulskih ćelija. Ipak ,ostatak folikulskih ćelija ostaje u jajniku i obrazuju
corpus luteus, tj žuto telo. Ono nastaje pod dejstvom LH i stvara manju količinu
estrogena i znatno više progesterona. Žuto telo nestaje nakon ovulacije, tj. ako posle 24h
57 | P a g e
ne nastupi oplođenje. Ipak, ukoliko se to desi, ono ostaje i nastavlja da luči progesteron.
Mala količina estrogena služi da bi materica bila dobro prokrvljena, a progesteron služi
da bi se oplođena jajna ćelija dobro implantirala.
Ako dođe do oplođenja, žuto telo traje naredna tri meseca,a kasnije njegovu ulogu
preuzima placenta.
Ukoliko se ne desi oplođenje u toku 24h, žuto telo propada, a samim tim se smanjuje nivo
estrogena i progesterona dok se potpuno ne umanji i ovaj proces traje u proseku 14 dana.
Kada žuto telo potpuno propadne, nema šta da drži zid materice, zbog čega se on ljušti,
što se manifestuje menstruacijom.
Onog momenta kada menstruacija nastupi mozgu se šalju informacije da je nizak nivo
estrogena i progesterona, zbog čega se luči FSH koji stimuliše rast folikula i ciklus
počinje iz početka.
Oplođenje/fertilizacija
Može biti spoljašnje i unutrašnje
Spoljašnje se javlja kod riba, vodozemaca, tj. kod organizama koji žive u vodi. Ženka u
spoljašnju sredinu izbaci veliku količinu jaja, a mužjak preko njih prelije spermatozoide,
a zatim se oni spoje. Stvara se velika količina jaja jer je većina njih osuđena na
propadanje.
Unutrašnje se javlja kod organizama koji žive na kopnu. Stvara se znatno manji broj jaja
jer se oplođenje vrši u organizmu, zbog čega su ona mnogo vbolje zaštićena. Svi
organizmi koji imaju unutrašnje oplođenje imaju kopulatorne organe koji omogućavaju
mužijacima da izbace spermatozoide u reproduktivni sistem ženke.
Oplođenje prolazi kroz tri faze:
1. Prepoznavanje i kontakt –spermatozoidi pomoću kopulatornih organa uđe u
reproduktivni sistem ženke, gde mora da ostane neko vreme da bi stekao
mogućnost oplođenja i taj proces naziva se kapacitacija. Ovo znači da se
sazrevanje odvija na dva mesta –u pasemeniku (stiče pokretljivost) i u
reproduktivnom sistemu žene (stiče mogućnost oplođenja)
Na glavi spermatozoida nalaze se receptori/kukice koji su pokriveni poklopcima
koji moraju nestati da bi on mogao da izvrši oplođenje. To se vrši pomoću enzima
koje luči jajnik, što znači da se oplođenje vrši po takozvanom hemijskom
afinitetu jajne ćelije i spermatozoida.
Oko jajne ćelije se nalazi jedna plodonsna supstanca koja se naziva fertilizin i u
sastav te kiseline često ulazi hijaluronska kiselina.
58 | P a g e
2. Kontrolisani ulazak spermatozoida u jajnu ćeliju –normalno je da se spajaju

gameti iste vrste. Spermatozoid se pomoću kukica zakači na jajnu ćeliju. Oko jajne
ćelije se nalazi vitelinski omotač, ispod njega se nalazi ćelijska membrana, a u
citoplazmi su kortikalne granule.
Mesto na kom se spermatozoid i jajna ćelija dodirnu naziva se fertilizaciona
kupa koja nastaje uzdizanjem vitelinske opne i ćelijske membrane koji uvlače
glavu spermatozodia. Ona se zatim pomera u vidu koncentričnih krugova, koji se
na kraju spoje tačno na mestu preko puta ulaska spermatozoida.
Da bi uopšte ušao u jajnu ćeliju spermatozoid prvo mora da razloži vitelinski
omotač pomoću enzima koji se nalaze i akrozomu i to se naziva akrozomalna
reakcija.
Spermatozoid u jajnu ćeliju ulazi pomoću aktinskih mikrofilamenata. U jajnu
ćeliju ulazi samo glava i dve centriole, a napolju ostaju mitohondrije i bič.
Onog momenta kad spermatozoid uđe, automatski se otpuste kortikalne granula. U
njima se nalazi iRNK i polisaharid koji nabubri i na mestu vitelinskog omotača
obrazuje se fertilizacioni omotač. Ovo se naziva kortikalna reakcija. Njegova
uloga je da štiti oplođenu jajnu ćeliju od ulaska drugih spermatozoida i štiti je u
toku prvih dana razvića. On traje 6-7 dana, tj. dok je jajna ćelija u jajovodu i dok
postoji mogućnost da spermatozoidi naknadno uđu, a gubi se kada uđe u matericu,
u stadijumuv blastociste.
Kada u jajnu ćeliju uđe jedan
spermatozoid, to se naziva
monospermija, a kad uđe
više polispermija (može biti
fiziološka i patološka i dešava
se kod ptica.
3.Spajanje haploidnih
pronukleusa – mesto na kom
je ušao spermatozoid kasnije
postaje deobna ravan. Jajna
ćelija postavlja svoje
hromozome na sredinu, a kada spermatozoid dođe sa bilo koje strane, najčešće
muški pronukleus se zarotira 180 stepeni i onda se spoje 2 jedinice, 2 dvojke,... To
spajanje haploidnih hromozoma je pravo oplođenje.
Nakon toga, jajna ćelija završava mejozu 2 do kraja. Kod nas, riba i vodozemaca
se ona nalzi u drugoj mejotičkoj deobi kad se desi oplođenje. Kod sunđera mejoza
tad nije ni počela, kod morskih crva je završena mejoza 1, a kod morskog ježa je
završena u potpunosti.
59 | P a g e
Jajna ćelija posle oplođenja vrši sledeće procese:

1. Povećanje propustljivosti ćelijske membrane da bi se zakačila za zid
2. Povećanje potrošnje kiseonika jer se prilikom deobe troši ATP
3. Sinteza protoličkih fermenata koji razaraju zid materice
4. Intenzivna sinteza genetskog materija jer se pred svaku deobu vrši replikacija DNK
Usađivanjem jajne ćelije počinje graviditet.
Ako se desi unutrašnje oplođenje i formira se zigot, moguće su tri opcije:
1. Zigot može odmah da se izbaci u spoljašnju sredinu i da oplođeno jaje nema
kontakta s majkom i hrani se na račun žumanceta. Ova pojava se naziva
oviparija i postoji kod žaba, ptica i većine beskičmenjaka.
2. Viviparija –oplođeno jaje ostaje u telu majke i sve vreme se hrani na račun tela
majke jer njihove jajne ćelije imaju malu količinu žumanceta i postoji kod sisara.
3. Ovoviviparija –ostaje u telu majke, ali se hrani na račun žumanceta i postoji kod
gmizavaca i ajkula.
Rekombinovane hromozome sadrže primarna oocita i spermatocita jer se obe dele
mejozom 1 u toku koje se vrši crossingover.
Žumance (vitelus)
Žumance je glavna rezervna materija u jajnoj ćeliji i njegova osnovna uloga je da
pomogne u ishrani embriona i formira se u II fazi oogeneze –fazi rasta.
Žumance nastaje kroz dva procesa:
1. Previtelogeneza –pre formiranja žumanceta
2. Vitelogeneza –sam proces formiranja žumanceta i obuhvata tri faze:
 Intenzivan rast jajne ćelije
 Kvalitativne promene u citoplazmi
 Povećanje količine žumanceta u jajnoj ćeliji
Žumance se sastoji iz proteina, fosfolipida i neutralnih masti, a u zavisnosti kojih materija
ima više, razlikujemo proteinsko i masno žumance. Proteinsko postoji kod
beskičmenjaka i nižih kičmenjaka, a masno kod organizama čija jaja sadrže veliku
količinu žumanceta.
Žumace može biti raspoređeno u vidu:
 Žumancetnih granula
 Žumancetnih pločica
60 | P a g e
Oligolecitna jajnka ćelija ima malu količinu žumanceta koje je raspoređeno u vidu
žumancetnih granula koje se nalaze u jednom delu jajne ćelije. Postoji kod bodljkožaca,
amfioksusa i sisara. Kao podtip se javalja izolecitna jajna ćelija koja ima malu količinu
žumanceta, ali je ono ravnomerno raspoređena.
Telolecitna jajna ćelija ima veću količinu žumanceta i postoje dva podtipa:
1. Umereno-telelecitna (mezolecitna) –ima srednju količinu žumanceta. Žumance u
vidu žumancetnih pločica koje se nalaze na jednom delu jajne ćelije koji se naziva
vegetativni deo, a tamo gde se nalazi citoplazma sa jedrom je animalni deo.
Pojava da razlikujemo animalni i vegetativni deo se naziva polarnost i uslovljena
je rasporedom žumanceta i iRNK. Postoji kod vodozemaca.
Uloga animalnog dela je da se na njemu razvija embrion, jer se na tom polu nalazi
jedro, tačnije od animalnog pola se razvija leđna strana embriona. Zatim se taj
embrion putem pupčane vrpce vezuje sa vegetativnim polom, odakle se hrani.
Pored ishrane embriona, od vegetativnog dela se razvija trbušna strana embriona,
2. Izrazito-telolecitna –ima ogromnu količinu žumanceta koje je raspoređebi oi celoj
jajnoj ćeliji. Zapravo, ono ispunjava skoro celu jajnu ćeliju, samo se na animalnom
polu nalazi malo ostrvce plazme sa jedrom. Postoji kod gmizavaca (najveća
količina), ptica i riba.
Centrolecitna je vrsta telolecitne jer ima veliku količinu žumanceta, ali ono nije
raspoređeno po celoj jajnoj ćeliji, već samo u centru, pa se zbog tog specifičnog
rasporeda tretira kao zaseban tip. U sredini gustog žumanceta se nalazi ostrvce
citoplazme u kom se nalazi jedro a i oko njega se nalazi citoplazma. Javlja se kod
zglavkara i insekata. Ove je najčešći tip jajne ćelije, tj. najveći broj organizama ima ovaj
tip.
Omotači jajne ćelije

Mogu a nastanu na dva mesta :
1. Jajnik –mogu nastati sekrecijom oocite, folikularnih ćelija ili kombinacijom ova
dva.
2. Jajovod
Ptice imaju izrazito telolecitnu jajnu ćeliju. Prvo se oko njega formira vitelinski omotač
koji nastaje u jajniku, a zatim se u jajovodu formira belance. Oni prolaze kroz jajnik gde
se formiraju 2 podljuštane opne, a treća se formira ljuska, koja je krečnjačke prirode,
porozna i propustljiva za gasove.
Morski jež ima izolecitnu jajnu ćeliju i ima iste omotače kao jajna ćelija pitca.
Kod sisara postoji dodatni omotač –zona pelucida
61 | P a g e
Ona je izgrađena iz puknutih folikularnih ćelija. Ispod nje se nalazi vitelinski omotač koji
se kod nas sastoji iz:
 70% proteina
 20% heksoza
 3% sijalinske kiseline
 2% sulfata
Kod nas postoji proteinsko žumance, a ispod njega se nalaze ćelijske membrane i
kortikalne grane.
Brazdanje
Spermatozoid i jajna ćelija se spajaju u gornjoj trećini jajovoda i nastaje zigot, koji počinje
da se deli nakon 24h mitozom, čime nastaju dve ćelije po imenu blastomere.
U toko brazdanja ne postoji interfaza, pa se novonastale blastomere ne mogu dalje deliti.
Ovo je rešeno time što se genetski materijal prvo duplira (4n), pa se on odmah podeli na
dve ćelije sa 2n hromozoma. Svaka blastomera ponovo duplira genetski materijal i
nastavlja deobu geometrijskom progresijom. Ipak, ovaj proces se ne odvija u nedogled,
već je strogo programiran i karakterističan ua vrstu.
Prva deobna ravan nastaje na mestu gde je spermatozoid ušao u jajnu ćeliju.
Posle 96h nastaje kratkotrajna struktura –morula, tj- dudinja koja nastaje u gornjoj
trećini jajovoda.
Ćelije koje su u sredini morule se razdvajaju, idu ka periferiji i grade loptastu strukturu –
blastulu, na kojoj razlikujemo blastoderm (zid) koji je izgrađen iz dva sloja ćelija:
1. Trofoblast –spoljašnji gloj od kog nastaje horion
2. Embrioblast –unutrašnji sloj od kog nastaju embrion, amnion, pupčana vrpca i
žumancetna kesa
Unutar blastule se javlja šupljina koja se naziva blastocel, tj. primarna embrionalna
duplja. Nova blastula isto izgleda, sem što se naziva blastocista. Blastula nastaje u drugoj
trećini jajovoda.
Sve vreme ćelije oko sebe imaju fertilizacioni omotač. Oni zajedno klize kroz jajovod
6-7 dana i ulaze u matericu, gde nastaje gertilizacioni omotač. Tada trofoblast formira
62 | P a g e
kukice koje se zakače za zid materice i one su zapravo horionske resice. Taj horion luči
protolitičke fermente koji će da razore zid materice i napraviće rupice u koje će da se
ubace hormonske resice. Ovako započinje graviditet.
Tokom brazdanja se ne menja oblik, veličina embriona, već količina citoplazme i broj
ćelija.
Brazdanje je skup mitotičkih deoba gde od jednog zigota nastaje višećelijski embrion i
kroz njega prolaze svi višećelijski organizmi.
Brzina brazdanja zavisi od količine žumanceta, tj. ono inhibira brazdanje. Naime,
žumance je gusto i ako ga ima dosta, sprečavaće da se ćelije dele i zbog toga će vremenom
nastajati sve krupnije ćelije –makromere, a tamo gde je citoplazma i jedro ćelije se brzo
dele, postaju sitnije –mikromere. Ipak, na brazdanje ne utiče veličina i vrsta jajne ćelije.
Tokom brazdanja veličina jedra uvek ostaje ista, što znači da se vrši intenzivna sinteza
genetskog materija i svaka naredna blastomera ima 2n hromozoma. Jedino se menja
količina citoplazme, što znači da se menja odnos između jedra i citoplazme.
Tipovi brazdanja prema količini žumanceta su:
1. Holoblastično (potpuno) –brazda se cela jajna ćelija, javlja se kada ćelija ima
malu količinu žumanceta.
 Potpuno ravnomerno (potpuno ekvalno) –kada se jajna ćelija brazda cela
istom brzinom. Sve blastomere koje nastanu su iste veličine i ovo se javlja
kod oligocetne jajne ćelije. Ovakva blastula se naziva celoblastula i postoji
kod bodljokožaca, amfioksusa i sisara. Blastocel je centralno postavljen.
 Potpuno neravnomerno (potpuno inekvalno) –brazda se cela, ali ne
svugde istom brzinom i to postoji kod mezolicitne jajne ćelije. Tamo gde je
žumance, brazdanje će se vršiti sporije i obrnuto. Blastocel je pomeren ka
animalnom polu. Ovaj tip blastule se naziva amfiblastula i postoji kod
vodozemaca.
Kod nas se u početku javlja potpuno ravnomerno, a završava se kao potpuno
neravnomerno jer nemamo izolecitna već oligolecitna , tj. malo žumance
koje je pomereno na jedan kraj.
2. Meroblastično (nepotpuno) –jajna ćelija se ne brazda cela, već samo na animalno
polu. Postoji kod izrazito telolecitna koja se javlja kod gmizavaca, ptica i riba.
Žumance ostaje nepodeljeno, a na animalnom polu su sve blastomere jednake.
Ovakva blastula naziva se diskoblastula/blastodisk i blastocel je centralno
postavljen.
3. Površinsko (supraficijalno) – vid meroblastičnog jer je nepotpuno, javljda se kod
centrolecitne jajne ćelije. Prvo se jedro mnogo puta podeli i u centru nastaje veliki
broj jedara koja migriraju kroz nepodeljeno žumance ka periferiji. Oko njih se
63 | P a g e
naknadno podeli citoplazma i postoji utisak da se deli samo površinski deo. Ovaj
tip blastule naziva se periblastula i postoji kod centrolecitna jajna ćelija
(zglavkari). Ovo je najčešći tip blastule.
4. Stereoblastula –je slična celoblastuli, sem što blastocel nije jasno diferenciran, već
se u njemu nalaze ubačene pojedinačne blastomere. Postoji kod crva.
Tipovi brazdanja prema rasporedu blastomera:

1. Radijalno –blastomere gornjeg sloja leže tačno iznad onih iz donjeg slova i nastaje
jer je spermatozoid ušao u jajnu ćeliju pod uglom od 90 stepeni.
2. Spiralno –kada spermatozoid uđe više pomereno na stranu, deobno vreteno je koso
postavljeno. Postoje:
 Dekstralno –blastomere gornjeg sloja su pomerene u desno i svaka
blastomera gornjeg sloja leži na mestu gde se spajaju dve iz donjeg.
 Sinistralno –blastomere gornjeg sloja su pomerene u levo
3. Bilateralno –jedna ili dve blastomere su veće u odnosu na ostale
Gastrulacija
Blastula je loptastog oblika, a zatim se pretvara u potkovičastu strukturu koja se zove
gastrula. Ovo se odvija u materici.
Jedan deo blastule se gastrulacionim pokretima pomera, i to onaj sa vegetativnog pola.Ti
pokreti su:
1. Involucija –uvlačenje sloja blastomera u unutrašnjost i njihovo raspoređivanje uz
spoljašnji zid. Ovako nastaje mezoderm žabe
2. Invaginacija –uvlačenje sloja blastomera u unutrašnjost. Tako nastaje endoderm
morskog ježa
3. Ingesija –upadanje pojedinačnih blastomera, tako nastaje mezoderm morskog ježa
4. Delaminacija –raslojavanje i tako nastaje endoderm ptica i sisara
5. Epibolija –ćelije jednog sloja rastu preko drugog. Ovako nastaje ektoderm žabe
invaginacija involucija ingresija delaminacija epibolija
64 | P a g e
Invaginacija je najčešći tip pokreta i javlja se kod svih tipova gastrule. Kod čoveka se
javljaju invaginacija i delaminacija.
Endoderm nastaje invaginacijom i delaminacijom, ektoderm ingestijom i mezoderm
involucijom.
Kada se blastula ugradi u zid materice, prvo se vegetativni pol zaravni, a zatim počinje
da se kreće pomoću aktinskih mikrofilamenata, potiskuje blastocel i kada dođe do
animalnog pola, nastaje gastrula.
U prvoj fazi gastrulacije embrion ima dva sloja:
1. Ektoderm –spoljašnji klicin list, nastao od animalnog pola
2. Endoderm –unutrašnji klicin list, nastao vegetativnog pola
Ovo su primarni klicini listovi. Nastaju u prvoj fazi gastrulacije.
Između ektoderma i endoderma se nalazi ostatak blastocela. Javlja se nova duplja –
gastrocel i to je sekundarna embrionalna duplja. Takođe, ona je i primarno crevo jer
kasnije od ove duplje nastaje crevni sistem –arhenteron. Ona je sa svih strana okružena
endodermom, što znači da ceo crevni sistem nastaje od endoderma.
Gastrocel komunicira sa spoljašnjom sredinom, što kod blastocela nije slučaj. Komunicira
sa njom preko otvora koji se naziva blastoporus. Od blastoporusa mogu da nastanu otvori
od kog se kasnije može razviti ili usni ili analni otvor. U zavisnosti od toga, životinje
delimo u dve grupe:
1. Protostome –od blastoporusa nastaje usna duplja. To su prstenaste gliste, mekušci
i zglavkari. Kod njih znamo unapred što će da se razvije od svake blastomere i
takvo razviće se naziva determinisano.
2. Deuterostome –nastaje analni otvor. To su bodljokošci i hordati. Oni imaju
nedeterminisano, što znači da se svaka blastomera ponaša kao zasebna jajna
ćelija (ako neku od njih odvojima, nastaće novo ljudsko biće)
Blastoporus nsataje na mestu gde je počela invaginacija i odgovara ektodermu jer se
nalazi sa spoljašnje strane.
Primitivne strukture postoje kod žaba, ptica i sisara. Kod žaba su te primitivne strukture
dorzalna (leđna) i ventralna (trbušna) duplja. Kod nas se javlja otvor u obliku
pravougaonika i zove se primitivna traka. U njoj se nalazi otvor –primitivna brazda,
na čijem kraju se nalazi Hansenov čvor. Primitivne strukture odgovaraju ektodermu i
blastoporusu.
U drugoj fazi gastrulacije se formira sekundarni klicin list koji se zove mezoderm. On se
formira između ektoderma i endoderma, tj. na mestu gde je bio ostatak blastocela.
65 | P a g e
Mezoderm se formira na tri načina:

1. Odvajannjem od enoderma, tj. od zida arhentenora. Te ćelije se odvajaju u vidu
mehurova (kod amfioksusa) ili u vidu naslaganih kompaktnih ćelija (vodozemci)
2. Ćelija koja je na mestu kontakta između ektoderma i endoderma se diferencira, deli
i obrazuje mezoderm
3. Migracijum ćelija sa primitivne trake (kod sisara). Ćelije u primarnoj traci se dele
i upadaju u prostor između ektoderma i endoderma, obrazujući mezoderm
Da bi se videlo iz kog klicinog lista potiče neki organ, u tkivo se ubrizgavaju tri
neškodljive boje. U zavisnosti koji boju poprime, razlikujemo:
 Plavu –ektoderm
 Žutu –endoderm
 Crvenu –mezoderm
Ovo se naziva metod sudbinskih mapa.
 Ektoderm –koža, kožne tvorevine, nervni sistem, čula
 Endoderm –crevni i respiratorni sistem
 Mezoderm –unutrašnji skelet, mišići, sistem za izlučivanje
Gastrula je najznačajniji embrionalni stadijum.
Gastrula se kreće na osnovu aktinski mikrofilamenata, tj. na osnovu određenih hemijskih
signala, tj. određene iRNK koja se nalazi u svakoj blastomeri. Po tome blastomera zna
kuda će da ide, a ti putevi su izgrađeni iz vanćelijskog matriksa. Ovde se javlja
bilateralna simetrija (glaveni i repni deo)
Derivati ektorderma
1. Epidermis
 Epidermis kože
 Perje
 Dlake
 Kandže
 Neke ganglije
 Očno sočivo i rožnjača
 Zubna gleđ
 Kopita
 Kožne žlezde (znojne, lojne, mlečne)
 Proktoderm (epitel zadnjeg creva)
 Somatoderm ( epitel prednjeg creva, usne i nosne duplje)
 Adenohipofiza
66 | P a g e
2. Nervna cev
 Mozak
 Neurohipofiza
 Očni i čulni mehur
 Srž nadbubrežne žlezde
3. Od ektoderma poreklo vodi ceo sistem za disanje bezkičmenjaka, tj. traheje i škrge
(beskičmenjaka)
4. Spoljašnji skelet kod beskičmenjaka (egzoskelet) i hitinska opna kod insekata
5. Ljuštura kod gmizavaca i rožna opna kod kornjača, dok je oklop mezodermalnog
porekla.
Osobine ćelija
Anabolizam je biohemijski proces u toku kog se od jednostavnih materija, uz prisustvo
odgovarajućih enzima i utrošak energije iz ATP-a, sintetišu složena.
Katabolizam je proces razlaganja složenih materija na proste, u prisustvu enzima, uz
oslobađannje energije koja se vezuje u obliku ATP-a.
Sinteza je sposobnost da obezbede proizvodnju novih materija.
Sekrecija je proces lučenja proizvoda, koji se u ćeliji mogu nalaziti u obliku granula.
Apsorpcija je unošenje materija u citoplazmu ćelije.
Perspiracija je proces u kom se koristi kiseonik za oksidaciju organskih materija, pri
čemu se oslobađa energija.
Anaerobno disanje/ fermentacija je proces razlaganja glukoze bez prisustva kiseonika
na sastavne komponente uz oslobađanje energije. Ovaj vid disanja je značajan za
embrionalne i tumorske ćelije, ali i za mikroorganizme koji žive u anaerobnim uslovima.
Deoba je udvajanje, a rast uvećanje ćelije.
Polarnost je karakteristika ćelija da nagomilavaju proizvode svoje aktivnosti u
specifičnim granulama.
Izgradnja osovinskih organa

U stadijumu gastrule započinje organogeneze iz klicinih listova. Ebrion počinje da se
izdužuje i prestaje da liči na pehar.
Prvi organ koji se formira je crevna cev koja nastaje napočetku gastrulacije od
endoderma. Nastaje tako što se spajaju krajevi primarne cevi/ arhenterona.
Od mezoderma koji se nalazi iznad gastrocela nastaje notohorda koja je prelazni staijum
i kasnije se od nje formira kičma. Horda je embrionalni stadijum koji postoji kod svih
67 | P a g e
hordata, sem što kod nekih ona ostaje za ceo život, dok se kod drugih obrazuju kičmeni
prišljenovi koji je polako potiskuju. Ona je izgrađena od vaskularizovane hrskavice.
Hordati se dele u 4 grupe:
1. Cefalohordati –amfioksus
2. Hemihordati/poluhordati
3. Tunikati (plaštaši) –salpe, apendikulare
4. Vertebrati –kičmenjaci
Notohorda luči supstance koje stimulišu ektoderm da zadeblja, pri čemu nastaje
nervna ploča. Ona se
udubljuje i nastaje nervni
oluk. On ide sve dublje i
dublje, a gore se krajevi
približavaju dok se ne spoje,
a nastaje nervna cev i ovaj
proces se naziva
neurulacija. Pre nego se
nervni oluk udubi, nekoliko
ćelija se odvoji i to su ćelije
nervne kreste.
Šta će nastati od ovih ćelija zavisi od toga kako su pozicionirane. Ako se nalaze u
prednjem delu embriona, tj. blizu mozga, nastaje čulo mirisa i sluha, što znači da ona
vode poreklo od ektoderma. Ona nastaju tako što se odvojene ćelije zadebljavaju, pri
čemu nastaju plakade, od kojih kasnije nastaju ova čula. Ako se nađu u zadnjem delu,
grade srž nadbubrežne žlezde i spinalne ganglije.
Ovaj stadijum se naziva neurula i tada se uspostavlja leđna i trbušna strana embriona u
zavisnosti od nervne i crevne cevi. Postoji kod svih organizama koji imaju kičmu.
Sa leve i desne strane osovinskih organa nalaze se mezodermalne trake, čijim
delejenjem nastaju somiti, tj. začeci mišica.
Nervna cev se pruža celom dužinom embriona, a u zadnjem delu se deli prvo na tri, pa na
pet mehurova. Kako ljudi spadaju u grupu deuterostoma, sve što je u embrionalnom
razviću pozadi, zapravo je prednji deo tela.
Iz nervne cevi nastaje kičmena moždina, koja je evolutivno stariji deo, a ona se zatim deli
na mozak koji je evolutivno mlađi. Mozak je u početku bio trodelan, pa petodelan.
68 | P a g e
Embrionalna indukcija
Pojava kada tokom embrionalnog stadijuma jedna struktura izaziva promene na drugoj.
Struktura koja izaziva te promene je primarni organizator. Primarni organizatori mogu
biti:
1. Dirzalna usna blastoporusa
2. Krov arhenterona
Oni promene izazivaju tako što luče morfogene, odnosno signalne molekule –
ribonukleotide i proteine.
Krov arhenterona je zapravo mezoderm, od kog nastaje notohorda, koja će stimulisati
promene, zbog čega je krov arhenterona primarni organizator.
Morfogen utiče na to da u okolnim ćelijama bude aktivan određeni strukturni gen.
Prepisivanjem tog grna nastaje iRNK pa određeni protein.
U zavisnosti od pravca dešavanja promena, postoji tri tipa embrionalne indukcije:
1. Jednosmerna/primarna –kada jedna struktura izaziva promene na drugoj, ali
druga ne izaziva povratnu promenu, npr. neurulacija.
2. Dvosmerna/sekundarna –kada jedna struktura izazove promene na drugoj, a
druga na prvoj, npr. nervna cev se proširi u tri mehura, srednji luči morfogene koji
utiču na ektoderm i nastaje očni pehar. On zatim izaziva promene na srednjem
moždanom mehuru i nastaje očno sočivo i očna jabučica.
3. Višesmerna/ tercijarna –rpilikom nastajanja kože i pankreasa. Koža nastaje
interakcijom ektoderma i mezoderma kao i pankreasa.
Svu tipovi embrionalne indukcije se dešavaju u stadijumu gastrule.
Citodiferencijacija
To je skup procesa kada nediferencirana ćelija dobije morfološke i biohemijske
karakteristike i tako postaje visokodiferencirana. Ovaj proces je postepen, tj. stupnjevit.
Obuhvata 5 morfogenetske aktivnosti:
1. Ćelijsko rastenje
2. Produkcija vanćelijskog sadržaja
3. Promena oblika ćelije
4. Lokalizovana ćelijska smrt
5. Histogeneza
Histogeneza je proces nastanka tkiva povezivanjem ćelija. Tkivo je grupa ćelija koje
imaju slične morfološke i funkciolne karakteristike, ali i zajedničko embrionalno poreklo.
69 | P a g e
Pluripotentna ćelija je ona koja može da se razvije u više drugih ćelija. One se nalaze u
žumancetnoj kesi i zapravo je to primarna uloga žumancetne kese kod jajne ćelije koje
imaju malo žumanceta. U endodermu žumancetne kese nastaju prve polne, a u
mezodermu prve polne ćelije. Takođe, ceo polni sistem je mezodermskog porekla.
Eritropoeza se vrši u žumancetnoj kesi, jetri i slezini, a od 4. meseca trudnoće pa do kraja
života u koštanoj srži. Eritropoeza se dešava u žumancetnoj kesi samo prvi put, a svaki
naredni su nam potrebne ishodne ćelije. To su ćelije koje stvaraju prekursore, tj. materijal
od kog će nastati visokodiferencirana ćelija. Njim imamo i u embrionalnom stadijumu i
tokom odraslog doba. One su međustupanj između nediferenciranih i difirenciranih
ćelija.
Ćelija zna kako treba da se diferencira jer je ta informacija zapisana u iRNK koja se nalazi
u kortikalnim granulama neravnomerno raspoređenim ispod membrane jajne ćelije.
Odluka kakva će ćelija biti donosi se još u stadijumu gastrule. Takođe, tada započinje
sinteza novih iRNK, a sve što se dešavalo pre toga bilo je na osnovu iRNK majke.
Derivati endoderma
1. Ceo crevni sistem kičmenjaka i žlezde u sklopu njega (jetra i pankreas)
2. Krajnici
3. Štitna i paraštitne žlezda (ždrelnog porekla)
4. Respiratorni sistem kičmenjaka (pluća i škrige)
Derivati mezoderma
1. Kičma i ceo skelet
2. Svi mišići
3. Srce i krvni sudovi
4. Sistem organa za izlučivanje
5. Polni skelet
6. Hematopoezni organi
7. Peritoneum
8. Kora nadbubrežne žlezde
9. Krzno kože
10. Dentin
11. Sudovnjača i beonjača
Polipotentnost
To je poledica nedeterminisanog razvića. Javlja se kod deuterostoma i znači da od svake
blastomere može da nastane novi organzam. Ipak, to se može desiti samo do nastanka
70 | P a g e
osme ćelije, a ako se desi nakon toga, dolazi do smrti organizama. Primer su jednojajčani
blizanci, trojke, četvorke,...
Polipotentnost se javlja kod čoveka, žabe i ježa, ali ne kod ptica i insekata.
Ekstraembrionalne tvorevine (adaptacije)

Embrion ima potrebu da se hrani, diše i oslobađa štetnih materija, a ove potrebe
zadovoljavaju strukture koje se nalaze oko embriona.
 Tvorevina –postoji kod svih organizama (žumancetna kesa)
 Adaptacija –nastaje kao rezervna prilagođavanja jedinki na određene uslove života
(amnion, horion, alantois)
Žumancetna kesa je tvorevina koja nastaje za vreme gastrulacije. Žumance se formira u
II fazi oogeneze i može biti rasuto po čitavoj jajnoj ćeliji ili koncentrovana u jednom
delu,a nakon toga se prebacuje u žumancetnu kesu.
Žumancetna kesa nastaje tokom gastrulacije i to na vegetativnom polu. Sastoji se iz
endoderma i mezoderma. Ukoliko sadrži veću količinu žumanceta, njena primarna uloga
je ishrana embriona dok je u suprotnom njega uloga da stvara stem ćelije.
Kičmenjake delimo na:
 Anamniote –žive u vodi i imaju
samo žumancetnu kesu
 Amniote –žive na kopnu i pored
žumancetnekese imaju amnion,
horion i alantois.
Embrion nastaje na animlanom polu. Sa
prednje strane se formira prednji/
glaveni, a sa danje zadnji/ repni nabor.
Ova dva nabora se sužavaju i spajaju se sa donje strane embriona, obrazujući pupčanu
vrpcu koja povezuje embrion sa žumancetnom kesom. Sastoji iz iz ektoderma,
endoderma i mezoderma, dve arterije i jedne vene koje vode poreklo od alantoisa.
Amnion (vodenjak)
Nastaje za vreme gastrulacije, tačnije 12-14 dana nakon oplođenja.
Ptice i gmizavci imaju izrazito telolecitne jajne ćelije i kod njih amnion nastaje izdizanjem
amnionskih nabora. Oni se izdižu sa gornje strane embriona za vreme gastrulacije i
spajaju se, pri čemu se formira amnionska duplja koja se ispuni amnionskom tečnošću.
Kod sisara amnion nastaje delaminacijom leđne strane embriona.
71 | P a g e
Amnion se sastoji od ektoderma i mezoderma, s tim što je njihov raspored obrnut, pa je

ektoderm okrenut ka unutra, a mezoderm ka spolja.
Uloge amniona su:
1. Zaštitna –vrši amortizaciju pokreta iz spoljašnje sredine
2. Ima koncentraciju jona koja sprečava smežuravanje kože embriona
3. Trag toga da je život nastao u vodi, skraćena filogenija u individualnom razviću.
Kod pilećeg embriona, amnion ima negativnu ulogu jer udaljava embrion od izvora
kiseonika.
Amniocenteza je metod prenatalne dijagnostike. U amnionu se nalaze epitelne ćelije
bebe. Iglom se ulazi u amnionsku duplju, aspirira se 20ml tečnosti i ona se ubacuje u
centrifugu. Te ćelije se odvoje i u njih se ubacuje sredstvo za deobu. Kada se napravi
ćelijska kolonija, iz nje se izvlači kariotip ploda.
Horion
Nastaje istovremeno sa amnionom, 12-14 dana od oplođenja.
Kod gmizavaca i ptica nastaje izdizanjem horionskih nabora, s tim što se oni izdižu iznad
amnionskih i spajaju se sa gornje strane embriona.
Kod sisara nastaje od posebne vrste ćelija –trofoblasta. Trofoblasti obrazuju resice
(vile) koji ulaze u zid materice i pomoću njih se embrion zakači za njega.
Sastoji se iz ektoderma i mezoderma, s tim što imaju pravilan raspored –ektoderm
spolja,mezoderm unutra.
Uloge:
1. Kod pilećeg embriona u disanju (ide uz ljusku jajeta, uzima kiseonik i donosi ga
pilećem embrionu).
2. Ide uz zid materice i gradi posteljicu kod sisara.
Sve nastaje od embrioblasta sem horiona.
Prostor između amniona i horiona naziva se ekstraembrionalni celom i sa svih strana je
okružen mezodermom.
Alantois
Kod svih organizama nastaje u isto vrmee i na isti način. Nastaje 21. dan nakon oplođenja
i imaju ga gmizavci, ptice i sisari. Nastaje kao izraštaj crevne cevi. Sastoji se od
endoderma i mezoderma.
72 | P a g e
Uloge:
1. Kod pilećeg embriona se štetne materije ne mogu izlučiti u spoljašnju sredinu, pa
se talože u alantoisu, koji biva odbačen po izleganju jajeta.
2. Kod nas ide uz horion i zajedno sa njim i zidom materice učestvuju u izgradnji
posteljice.
3. Kod pilećeg embriona ima ulogu u respiraciji jer ide uz horion i ako membrana
nema dovoljno kiseonika, približi se horionu i potpomaže intenziviranju disanja.
Nastaje tako što se sa donje strane embriona odvoji izraštaj crevne cevi, sa trbušne strane
duplje i ispuni ekstraembrionalni celom.
Krvni sudovi alantoisa ulaze u horionske resice, a sa njima u zid materice. Zajedno sa
horionom i zidom materice gradi posteljicu koja obavlja ekstrakciju štetnih materija.
Placenta
Placenta (posteljica) je jedinstven organ u živom svetu jer je grade tkiva dva različita
organizma. Grada je zid materice (tkivo majke), alantois i horion (tkiva embriona).
Posledica je viviperije i postoji samo dok je plod u utrobi majke. Postoji kod protaheata,
tunikata, placentalnih sisara i nekih riba. Nastaje 21. dan nakon oplođenja.
Prema tkivu se deli :
1. Horiovitelinsku –sastoji se iz horiona, žumancetne kese i zida materice, postoji
kod torbara..
2. Horioalantoisna –iz horiona, alantoisa i zida materice, postoji kod sisara.
Prema rasporedu horionskih resica:
1. Difuzna –horionske resice su raspoređene po čitavoj površini placente, postoji kod
konja i svinja
2. Kotiledona –horionske resice su raspoređene u vidu krugova, tj. kotiledona,
postoji kod krava
3. Zonalna –horionske resice su raspoređne u vidu pojasa/zona, postoji kod zveri.
4. Diskoidalna –horionske resece su u jednom delu placente u vidu diska, postoji kod
čoveka i glodara.
5. Bidiskoidalna –u vidu dva diska, postoji kod majmuna
Prema krvarenju:
1. Adecidualna/nekrvareće –kada se horionske resice izvuku iz zida materice bez
da ga povrede i postoji kod torbara i kopitara.
2. Decidualna/krvareća –prilikom izvlačenja horionske resice povređuju zid
materice i izazivaju krv. Pri idealnom porođaju žena izgubi 350ml krvi. Mehur koji
73 | P a g e
dovodi do krvarenja dovodi i do zaustavljanja istog, tj. hormoni koji izazivaju

porođaj (samim tip i krvarenje) uzrokuju i vazokonstrikciju tih krvnih sudova.
Postoje kod čoveka, primata, bubojeda i glodara.
Prema prisutnosti veze razlikujemo:
1. Epitelohorijalna –horionske resice samo dodiruju epitel zida materice. Placentna
barijera je debele, kontakt slab i uvek je nekrvareća. Postoji kod torbara i
kopitara.
2. Endotelohorijalna –ulaze malo dublje, do endotela krvnog suda majke. Barijera
je tanja, kontakt prisniji, može biti i krvareća i nekrvareća. Postoji kod zveri.
3. Hemohorijalna –direktno uronjene u krv majke. Barijera je tanka, kontakt je
najprisniji i uvek je krvareća. Postoji kod bubojeda, glodara, primata i čoveka. Krv
majke i embriona se ne mešaju.
Prisnost između majke i embriona se povećava većim brojem horionskih resica ili
smanjenjem placetne barijere.
Uloge placente su:
1. Fizički kontakt između majke i deteta
2. Respiracija
3. Izlučivanje
4. Nutritivna
5. Uloga endokrine žlezde –luči hormone koji utiču na:
 Održavanje trudnoće
 Razviće embriona
 Početak porođaja
 Početak laktacije
6. Zaštitna uloga –nije 100% sigurna jer mnoge štetne materije mogu proći kroz
placentu i štetno uticati na embrion
Prolazi : HIV, rubeola, hepatitis, bleda spiroheta, alkohol, nikotin, psihoaktivne
supstance.
7. Ima visoku koncentraciju hranjivig materija
Dopuna
Organogeneze napreduje tokom 3. i 4. nedelje. Na kraju 4. nedelje, embrion je 500x većii
od početne veličine. Embrionalni period se završava 8. nedeljom.
U ranom fetalnom periodu ( 8-28 nedelja) razviće uključuje rast organa i celog
organizma,pa je na kraju tog perioda fetus dugačak oko 30cm i teži oko 600 grama.
Većine organizma je formirana, a krajem 5. meseca se pomoću stetoskopa jasno može
čuti srčani ritam.
74 | P a g e
Kasni fetalni period ( 28 nedelja-rođenje) se odlikuje potpunim uobličavanjem tela

fetusa do ljudskog oblika. Porođaj inicira sam fetus, tj. placenta luči hormone koji
kontrahuju mišiće uterusa. Porođaj može trajati od nekoliko sati do više od 24h. Nakon
njega, placenta se odvaja od zida uterusa i kontrakcija biva potisnuta i izbačena.
Novorođenče je minijaturni adult koji za 2 meseca udvostruči težinu, pri čemu je

najznačajniji faktor rasta majčino mleko.
Tokom detinjstva organi rastu pretežno deobom ćelija, a manje njihovim rastom. Glava
je i posle rođenja najveća, ali raste sporije. Ovakav način rasta se naziva alometrijski.
Rast
Rast je povećanje mase žive supstance. On može biti:
1. Apsolutan –razlika u masi na početku i na kraju vremenskog perioda
2. Relativan –tempo rasta, na koji način raste organizam. Taksativno navodimo
stupnjeve rasta.
Jedan organizam može da raste:
1. Povećanjem broja ćelija
2. Povećanjem mase ćelija
3. Povećanjem međućelijskih supstanci
Najčešće se rast odvija kombinovanjem ova tri, ali npr. hrskavičasto tkivo raste samo
povećanjem međućelijskih supstanca.
Faktori rasta su:
1. Genetika (poligenska osobina)
2. Ishrana
3. Hormoni
75 | P a g e
Rast može biti:

1. Izometrijski –kada organi rastu istim tempom –parni organi, npr. bubrezi
2. Alometrijski –kada jedan organ raste brže od ostalih, npr. mozak
Tipovi rastenja
1. Neuralni tip –ti organi rastu u embrionalnom periodu i prvih godina života. Ovako
rastu nervni i čulni sistem.
2. Genitalni –rastu u periodu puberteta (jajnici , dojke, materica)
3. Limfoidni –rastu do perioda puberteta, a nakom toga atrofiraju (grudna žlezda,
krajnici)
4. Visceralni –kako raste organizam, rastu i njegovi organi (najčešće)
Regeneracija
Regeneracija je sposobnost organa da nadoknadi oštećen ili čak izgubljen deo tela.
Epimorfoza je sposobnost organizma da nadoknadi deo tela koji mu fali.
Morfolaksis je vid bespolnog razmnožavanja. Ako organizam podelimo na više delova,
iz svakog će nastati nova jedinka.
Kod nas dolazi do tkivne regeneracije, a organ sa najvećom sposobnošću regeneracije je
jetra. Mogu se regenerirati i koža (formira se regenerisan pupoljak/blastema) i krv.
Na regeneraciju utiču temperatura i stanje nervnog sistema, dok ishrana nema uticaj.
Regeneracija je uglavnom vezana za niže evolutivne stadijume, tj. kako evolucija teče,
mogućnost regeneracije se smanjuje
Metamorfoza
Metamorfoza je pojava kada se mladunče rodi/izlegne ne podseća na roditelje, već mora
proći kroz promenu da bi dobilo izgled adulta i postiglo polnu zrelost.
U zavisnosti od toga kako mladunče izgleda i koliko treba da se promeni, imamo tri
stepena promena :
1. Rast i remodeliranje –najmanji stepen, postoji kod ljudi
2. Nepotpun preobražaj –kod insekata (stadijum larve lutke)
3. Potpuni preobražaj –žabe i leptiri
Potpuni preobražaj ima tri grupe promena:
1. Progresivne –nastaju strukture koje do tada nisu bile prisutne
2. Regresivne –gube se pojedine strukture
3. Diferencijacija –sistem organa ima istu namenu, ali menjaju se neke osobine istih.
76 | P a g e
Proces metamorfoze regulisan je hormonima T3 i T4 podstiču metamorfozu, dok je

prolaktim inhibira.
Neotenija je pojava da organizam ostane u stadijumu larve, ali dobija sposobnost
razmožavanja.
Starenje i smrt
Starenje je fiziološki, progresivni proces koji kontroliše molekul DNK, tj. u genomu je
zapisan maksimalni životni vek vrste. Maksimalni životni vek čoveka je 121 godina.
Teorije kako organizam stari su:
1. Teorija nagomilavanja mutacija –najstarija teorija zasniva se na tome da vremenom
mutacije postaju sve češće, a reper enzimi manje efikasni.
2. Teorija skraćivanja krajeva hromozoma –prilikom svake deobe je potrebno skinuti
telomere, pri čemu se gubi oko 100 nukleotida. Vremenom, ovako se gubi sve veći
broj gena
3. Teorija slobodnih radikala –pod dejstvom jonizujućih zračenja, molekul vode se
razlaže na slobodne radikale, tj. H+ i OH- jone, koji se pri replikaciji mogu ugraditi
umesto azotnih baza.Supstance koje ovo sprečavaju su antioksidansi (vitamini
C i E, koenzim Q10)
4. Teorija genetskog sata
4. Evolucija
Evolucija je proces promena u populacijama koje prevazilaze životni vek jedinke, tj.
promene u genetskom materijalu koje se nasleđuju kroz gen. Koristi se i u značenju
filogenije, tj. evololutivne istorije neke grupe (evolucija konja i primata)
Fosili su okamenjeni ostaci bića koja su nekad živela. Oni između ostalog govore o
prelaznim formama (npr. predak kitova je bio kopneni kičmenjak sa 4 noge i neobično
velikim glavama, zatim su prešli u vodu)
Uporedoanatomska analiza savremenih organizama se može uočiti prilagođavanje
zahtevima sredine.
Konvergentna evolucija podrazumeva da se manje slični organizmi mogu na slični način
prilagoditi uslovima sredine.
Kod različitih životinja razviće kontrolišu iste grupe, što znači da imaju zajedničku
evolutivno istoriju. Velike promene često su rezultat mutacija u genima koji registruju
razviće, što može dovesti do modifikacija osnovnog plana tela (npr. nedostatak nogu kod
zmija)
77 | P a g e
Poređenje sastava molekula koji imaju sličnu funkciju kod različitih grupa organizama
može poslužiti za određivanje filogenetskih odnosa između tih grupa. Npr. citohrom C,
protein potreban ua aerobno disanje, sreće se kod bakterija, mušica i ljudi, što znači da se
javio kod nekog davnog zajedničkog pretka.
Hibridizacija DNK je proces u kome se dva polnukleotidna lanca po principu
kompletnih azotnih baza povezuju vodoničnim vezama. Koristi se pri ispitivanju
filogenske srodnosti organizma, tj. njihove genetske sličnosti. Ukoliko se lanci spoje u
velikom procesu, vrste su srodnije. DNK čoveka hibridizuje sa DNK šimpanze u 95%,
miša 13%, a bakterija 0.15%
Lamarkova teorija evolucije je prva teorija postavljena 1809. godina. On je smatrao da
postoji urođena težnja organizma ka povećanju složenosti a tip promene određen je
uslovima sredine i potrebama organizma. Upotreba/neupotreba organa dovodi do
morfoloških promena koje se nasleđuju u potomstvu. Zastupa kasnije odbačenu teoriju
da se osobine koje jednom steknu tokom života prenose na njeno potomstvo.
Lamark nije bio u pravu u nekim delovima svoje teorije (urođena težnja ka većoj
složenosti, nasleđivanje stečenih osobina), ali je njegov doprinos neosporan.
Darvinova teorija izložena je 1859. godina u delu ,,Postanak vrsta’’. Njegove osnovne
teze su da su organizmi nastali od zajedničkog pretka putem ,,porekla sa modifikacijama’’
i da je glavni mehanizam evolucije delovanje prirodne selekcije na naslednu varijabilnost.
Reproduktivni potencijal znači da vrste imaju sposobnost da proizvedu mnogo više
pomaka nego što može da ih preživi/doživi polnu zrelost (npr. miševi, bakalar)
Kompeticije,tj. suparništvo nastaju kao posledica postojanja ograničenja u pogledu
dostupnih količina vode, hrane, svetlosti i prostora. Pošto ima više jedinki nego što
sredina može da izdrži, neće sve doživeti da ostave potomke, a pošto nisu sve iste, neke
će u toj borbi za opstanak proći bolje od drugih. One koje poseduju najpovoljnije
osobine za tu sredinu imaće najveće šanse za preživljavanje.
Prirodna selekcija je uspešnije preživljavanje i reprodukciju genetske varijabilnost u
odnosu na druge, što dovodi do menjanja po menjanja popilacije kroz generacije.
Varijabilnost je matrica od kojeg prirodna selekcija oblikuje bolje prilagođene forme.
Da bi prirodna selekcija delovala, varijabilnost mora biti nasledna.
Evolucioni mehanizmi su:
1. Mutacije –njime nastaju nove genetske varijante čimo se obezbeđuje varijabilnost.
One se dešavaju spontano i mogu biti korisne, štetne i neutralne.
2. Genetički drift –promene učestalosti alela u populaciji mogu biti rezultat
slučajnosti i mogu rezultovati gubitkom jednog alela, tj. smanjenjem
varijabilnosti.Te promene izražene su u populaciji male brojnosti.
78 | P a g e
3. Protok gena –kada geni pređu iz jedne populacije u drugu i postanu deo njegovog
genetskog fonda. Razmenom gena populacije postaju sličnije po genetskim
strukturama. S druge strane, ako nešto ometa protok gena, populacija će biti
različitija. Ovo je jedan od načina da se u populaciji pojave novi geni.
4. Prirodna selekcija –deluje kada postoje različite genetske varijabilnosti koje se
različite genetske varijante koje se razlažu po adaptivnoj vrednosti, tj. po tome
koliko, preko potomstva, doprinose genetskom fondu slični gen. Za forme koje više
doprinose kažemo da prirodna selekcija deluje u njihovu korist.
Adaptacija je svaka nasledna osobina koja svojim nosiocima omogućava da ostave veći
broj potomaka nego jedinke koje nemaju.
Evolucione novine su složene adaptacije, tj. sistemi adaptacija –ključne osobine koje
bitno menjaju odnos organizma i sredine (endotermija, pojava jajeta, spore,...)
Industrijski melanizam je pojava porasta brojnosti tamnih (melaničnih) formi u odnosu
na svetle u zagađenim, industrijskim sredinama (Biston betularia)
Evolucioni mehanizam u prirodu deluju zajedno –za prirodnu selekciju potrebna je
varijabilnost, a njen izvor su mutacije i rekombinacij
Kada selekcija deluje na kvantitativnu osobinu, raspodela vrednosti može biti:
1. Direkciona –selekcija favorizuje jedinke na jednom kraju (ekstremu) raspodele
2. Stabilizaciona –favorizuje jedinke sa srednjim vrednostima osobine, postoji kada
je populacija dobro prilagođena, a uslovi stabilni.
3. Disruptivna –favorizuje istovremeno jedinke na oba kraja raspodele, a rezultuje
razvajanjem dve grupe jedinki.
Koevolucija je zajednička, međuzavisna evolucija dve vrste koje utiču jedna na drugu i
menjaju se u skladu s time.
Interakcija između predatora i plena je jedna od najvažnijih interakcija u prirodi.
Predator mora biti uspešan u hvatanju plena, a plen u izbegavanju predatora.
Simbioza je bliska asocijacija između dve vrste koja donosi korist bar jednoj od njih.
Interakcija parazit-domaćin podrazumeva da je odnos štetan za jednu, a koristan za
drugu. Paraziti retko izazivaju smrt domaćina.
Nastanak vrsta
Specijacija je proces nastanka novih vrsta pri čemu je ključno uspostavljanje
reproduktivne izolacije.
79 | P a g e
Mehanizmi reprodukcione izolacije su bili mehanizmi koji sprečavaju ukrštanje

pripadnika različitih vrsta. Oni čuvaju genetičku celovitost vrste, sprečavajući protok
gena između različitih vrsta.
Preoplodni mehanizmi sprečavaju da uopšte dođe do oplođenja. Oni uključuju
razmnožavanje u različito vreme, različita staništa, razlike u ponašanju ili građi
reproduktivnih organima, kao i biohemijsko neslaganje gameta.
Postoplodni mehanizmi deluju posle oplođenja, a protok gena je sprečen tako što se ne
dobija plodno potomstvo. Hibrid ili ugine tokom embrionalnog razvića ili nema
mogućnost da ostavi potomstvo (sterilan je).
Alopatrička specijacija (geografska specijacija) podrezumeva da se vrsta podeli na
grupe koje su razdvojene u prostoru. Zasniva se na ulozi geografskih barijera u podeli
populacije i sprečavanju protoka gena. Najčešći oblik specijacije
Simpatička specijacija podrazumeva pojavu novih vrsta na istoj teritoriji kao i
roditeljska, tj. odvaja se od roditeljske vreste reproduktivno, ali ne i prostorno.
Postanak života
Savremenu teoriju postanka živote (biogeneze) postavilu su ruski biohemičar Oparin i
engleski genetičar Holdejn u prvim decenijama prošlog veka.
Zemlja se formirala pre oko 4.5 milijardi godina, a život se pojavio pre 3.8 milijardi.
Najstariji mikrofosili stari su oko 3.5 milijardi godina.
Atmosfera prvobitne Zemlje imala je malo/nimao slobodnog kiseonika, a bila je bogata
vodonikom, metanom i amonijakom. Sadržala je druge gasove kao što su CO, CO2 i H2S
Tokom prve faze hemijske evolucije, od malih neorganiskih molekula nastali su organski:
aminokiseline, nukleotidi, šećeri. Uslovi za njihov nastanak bili su prisustvo osnovnih
gradivnih komponenti, izvor energije i odsustvo kiseonika.
RNK svet
Prema Oparinu, koncentracija organskih materija bila je toliko gusta da se okean mogao
nazivati ,,prebiotička supa’’. Mali molekuli su se nakupljali, pa se spajali u polimere.
Današnji podaci pokazuju da u početku nije moglo biti toliko organske materije, već da
je do njene veće pojave došlo na mestima sa posebnim uslovima (plitki, poluisušeni zalivi
i vrući izvori na dnu okeana)
Prvo je nastala RNK, kao prvi molekul sa sposobnošću da se udvaja, koji je nosio
informacije i imao ulogu i enzima i supstrata. To je bio RNK svet. Prvi molekuli RNK
nastali su povezivanjem malog broja nukleotida. Neki od nizova bili su sposobni da
80 | P a g e
opstanu i umnože se, a greške su dovodile do pojave sličnih, ali ne istih molekula i
povećala se raznovrsnost.
Zatim je došlo do sinteze proteina, RNK je počela da povezuje aminokiseline, a proteini
su preuzeli deo njenih funkcija. Smatra se da su tada nastale prve ćelije. RNK ima
sposobnost da se brzo menja (RNK virusi)
Genetska informacija se zatim preselila na DNK. Najpre su se pojavile gradivne
komponente DNK, pa je postepeno, u više koraka, nastao čitav složeni mehanizam za
ponovno prepisivanje informacija u RNK i za udvajanje DNK. Ona je stabilnija od RNK
i teže se razgrađuje, a i omogućila je razdvajanje procesa replikacije i translacije.
Veliko drvo života
Na zajedničko poreklo živih bića ukaziju razne zajedničke osobine. Najstariji oblici
života bili su jednoćelijski, a najstariji fosili prokariotske ćelije slične današnjim cijano
bakterijama, starosti oko 3.5 milijarde godina. Prve ćelije bile su anaerobne.
Veliko drvo života deli se na arhebakterije, eubakterije i eukariote. Ćelijske organele
uekariota, kao što su mitohondrije i hloroplasti, vode poreklo od prokariotskih organela
koji su slučajno dospeli u eukarioti i postali simbiotički sa njom.
Fosili su okamenjeni ostaci ili tragovi bića koja su nekada živela, a nauka koja se bavi
njihovim proučavanjem je paleontologija.
Nalaze se u sedimentima stena nastalih taloženjem i stvrdnjavanjem slojeva peska i mulja.
Fosilizacija počinje kada se organizam nađe zatrpan u sedimentnom sloju, pri čemu je
veća šansa da se sačuvaju tvrdi delovi. Pod posebnim okolnostima, mogu se očuvati i
meki delovi.
Starost stena i fosila određuje se relativnim i apsolutnim metodama. Relativna starost
utvrđuje se na osnovu redosleda stena.
Rediometrijska metoda omogućuje apsolutno merenje starosti. Ona se zasniva na
raspadu nestabilnih izotopa, pri čemu od roditeljskog elementa, nastaje potomački. Na
osnovu proporcije dva elementa u steni, može se utvrditi njena starost. Ovaj metod je
pouzdan, a upotreba različitim izotopima omogućava više nezavisnih procena.
Istorija života na Zemlji
Prvi deo geološke istorije Zemlje trajao je oko 4 milijarde godina. Za to vreme su se
odigrali neki od najznačajnijih događaja u istoriji živog sveta, ali su fosilni ostaci iz
tog razdoblja malobrojni, pa se ono naziva ,,vreme skrivenog života’’.
Najstariji fosili su male, loptaste ili končaste tvorevine nalik na današnje bakterije i alge.
81 | P a g e
Paleozoik (vreme beskičmenjaka) –početkom ove ere pojavile su se sve velike grupe
današnjih životinja, raznovrsni beskičmenjaci i najstariji kičmenjaci. Život je bujao u
plitkim vodama, a kasnije je prešao na kopno. Male, jednostavne biljke i sitni zglavkari
prvi su nastanili kopno. Te biljke imale su posebne tipove ćelija i spore.
Sredinom paleozoika morima su dominirale ribe (ajkule), a na kopnu su se pojavili
vodozemci. Geološki period karbon dobio je naziv po bogatim naslagama uglja,
ostacima ogromnih šuma drvolikih paprati, prečica i rastavića.
Mezozoik (vreme gmizavaca) –do tada jedinstveno kopno počelo je da se deli na
kontintente. Evoluirale su mnoge grupe životinja, ali najznačajniji su bili gmizavci. Biljni
svet se takođe menjao, došlo je do dominacije golosemenica.
Živi fosili su drevne vrste, poslednji predstavnici grupe koje su izumrle pre više miliona
godina (riba latimerija, ginko)
Izumiranje vrsta
Vrsta je izumrla kada nestane njen poslednji pripanik. Iščezla vrsta se ne može vratiti i to
se dešava neprestano. Masovno izumiranje podrazumeva da za relativno kratko vreme
nestane veliki broj vrsta. Najveća su se dogodila na krajevima paleozoika i mezozoika.
Uzroci izumiranja su brojni i složeni, a masovna su uzrokovana velikim promenama u
životnoj sredini. Najpoznatije je bilo pre 65 miliona godina.
Kenozoik (doba sisara) obeležen je evolucijom sisara, a što se tiče biljaka, dominiraju
skrivenosemenice. Za kvartar je karakteristično globalno zahlađenje. Vrhunac
poslednjeg ledenog doba bio je pre oko 18 000 godina.
Evolucija čoveka
Naša vrsta spada u primate, jedan od najstarijih redova sisara. Nakon izumiranja
gmizavaca, primati su promenili način života i prešli na drveće. Adaptacije na takav život
odnose se na način kretanja i ishrane (građa šake, pokretljivi prednji udovi,...)
Tokom evolucije je došlo do povećanja mase mozge i promena u čulima. Prvo su bili
noćne životinje, a kada su postali dnevne, sve više su se oslanjali na vid. Pomeranje očiju
sa bočnih strana napred omogućilo je dubinski vid, tj. preciznu procenu razdaljine.
Za njih je karakteristično da imaju mali broj potomaka i produžen period brige roditelja
o potomstvu.
U primate spadaju majmuni, polumajmuni, čovekoliki majmuni i čovek. Za vrste u liniji
čoveka (od vremena poslednjeg zajedničkog pretka sa najbližim čovekolikim
majmnunom –šimpanzi) koristi se termin hominini.
82 | P a g e
Na molekulskom nivou postoje izuzetno male razlike između čoveka i čovekolikog

majmuna. Npr. redosled aminokiselina u hemoglobinu čoveka i šimpanze je isti, a kod
gorile se razlikuje za dve aminokiseline.
Karakteristično za evoluciju čoveka je pojava uspravnog hoda i znatno povećanje mase
mozga. Uspravno godanje se pojavilo vrlo rano i uzrokovalo niz promena u građi tela.
Kičma je dobila oblik slova S, karlica postala kraća i šira, promenio se izgled butne kosti,
a palac više nije bio nasuprot drugim prstima. Pojavio se u šumskom staništu, a
promenom staništa (savana) pružao je niz prednosti.
Povećanje mase mozga izraženo je od pojave prvih predstavnika našeg roda (Homo) pre
2.5 miliona godina. Tokom evolucije je došlo do velikih promena oblika lobanje (lice
zauzima manji deo lobanje, oblik vilice se menja i postaje ovalan, a zubi manji)
Australopitecine
Najstariji čovekovi preci koji su naseljavali istočnu i južnu Afriku. Pojavile su se pre više
od 4 miliona godina, a nestali pre milion. Dobili su naziv po prvom opisanom rodu
Australopithecus, što znači ,,južni majmun’’ Lice mu je bilo slično savremenom
čovekolikom majmunu i imali su znatno manju zapreminu mozga u odnosu na savremene
ljude, a kretali su se uspravno. Prva opisana je Australopithecus africanus, a do tada
je najstariji čovekov predak bio ,,javanski čovek’’ koji je pripadao redu Homo. Živeli su
u istočnoj Africi.
Red Homo
Najstariji je Homo habilis, tj. ,,spretan čovek’’. Imali su veći mozak i manje zube od
australopitekusa, pojavili us se pre 2.4 miliona godina i prva su vresta hominida za koju
se zna da je koristila oruđe.
83 | P a g e
Homo erectus, tj ,,uspravni čovek’’ pojavio se pre 1.8 miliona godina i sa Afrike prešao
na druge kontintente. Pronađen je na Javi, pa se naziva ,,javanski čovek’’. Takođe,
otkriveni su i ostaci vrste koja je bilo naziv ,,pekinški čovek’’ ali se utvrdilo da se radi o
Homo erectus-u.
Karakteristična je pojava velika povećanja moždane mase, korišćenje savršenog oruđa,
lov i korišćenje vatre.
Arhaični čovek ( ,,starinski’’) pojavio se pre pola miliona godina i veoma je ličio na
savremenog čoveka. Ipak, moždana masa bila je manja, oblik lobanje drugačiji, a skelet
i zubi masivniji. Karakteriše ih povećanje mase mozga u odnosu na starije vrste.
Neandertalci su se pojavili pre 250 000 godina i živeli su u isto vreme sa arhaičnim
ljudima širom Evropa, Bliskog istoka i zapadne Azije. Njihova lobanja je drugačijeg
oblika, duža i niža sa istaknutom vilicom, zakošenim čelom i isturenim srednjim delom
lica, sa nešto većom zapreminom mozga od savremenog čoveka, niski, zdepasti i snažni.
Imali su razvijenu kulturu, napredna tehnologija izrade oruđa, izuzetni lovci, brinuli su o
povređenim i bolesnim članovima. Nestaju pre 30 000 godina.
Homo sapiens se pojavio pre 190 000 godina, ima veliku zapreminu mozga. Najpoznatiji
fosil je kromanjonski čovek. Kromanjonska kultura nastala je pre 40 000 godina i
karakteriše se pećinskim slikarstvom. Smatra se da su nastali od arhaičnog čoveka u
istočnoj Africi, a zatim velikom migracijom naselili najpre Bliski istok, Evropu i južnu
Aziju, a kasnije i ceo svet, potiskujući arhaičnog čoveka.
5. Ekologija
Ekologija je nauka koja proučava opstanak i aktivne odnose organizama i njihovih
zajednica prema spoljašnjoj sredini, kao i uzajamne odnose organizama. Prvu definiciju
ekologije dao je Ernst Hekel 1866. godine, a moderna ekologija se zasniva na Darvinovim
principima prirodne selekcije i borbe za opstanak.
Nivoi organizacije:
Biomolekul  organele  ćelije  tkiva  organi  sistemi organa jedinke 
populacije  životne zajednice  ekosistemi  biomi  biosfera
Svaki od ovih bioloških sistema čini prirodnu, funkcionalnu celinu, a istovremeno je i deo
sledećeg niova organizacije, deo kvalitativno novog sistema u čijoj izgradnji i
funkcionisanju učestvuje.
Značaj ekologije je u tome što otkriva zakonitosti na kojima počivaju priroda što
omogućava čoveku da sagleda prirodu u celini, a time i da je razume.
84 | P a g e
Ekološki faktori:
1. Abiotički
 Klimatski (svetlost, toplota, vlažnost, vazduh)
 Edafski (fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta)
 Orografski (karaktreristike reljefa)
2. Biotički
 Uticaj biljaka
 Uticaj životinja
 Uticaj čoveka (antropogeni faktor)
Kompleks svih uslova na Zemlji koji omogućavaju život organizama čini životnu
sredinu. Osnovne životne sredine su vodena i vazdušna, ali po nekim mišljenjima se ovde
ubraja i zemljište.
Ekološka valenca/amplituda je raspon promena ekoloških faktora u okviru kojih se
ostvaruje opstanak organskih vrsta.Na osnovu širine valence, sve organizme delimo na:
1. Eurivalentne (opstaju u uslovima širokog variranja ekoloških faktora)
2. Stenovalentne (uska ekološka valenca)
U prirodi se svi faktori međusobno uslovljavaju, zbog čega ni jedan ne može da ispolji
optimalno dejstvo, pa je najčešća situacija veće ili manje odstupanje od optimalnih uslova
života. Što se više jedan faktor približava svojoj graničnoj vrednosti, veće su šanse da
ugrozi ili čak unušti mogućnost opstanka nekog organizma. Na ovaj način oni postaju
limitirajući / organičavajući faktori.
U zavisnosti kakva im temperatura odgovara, organizme delimo na:
1. Termofilne
2. Frigoriflne
Ekološko prilagođavanje je reakcija živih bića na promene uticaja životne sredine.
Adaptacije su karakteristike vrste nastale u toku evolucije koje su nastale u toku evolucije
i uslovljene su naslednom osnovom. Proces prilagođavanja događa se postepeno, a iste
probleme životnog staništa organizmi različitih vrsta rešavaju na različite načine,
zavisno od mogućnosti i širine ekološke valence.
Životna/ekološka forma je skup svih adaptivnih oblika koje se javljaju kod organizama
jedne vrste kao odgovor na uticaje faktora životne sredine.
Modifakcije su neposredne reakcije organizma na trenutne uslove spoljašnje sredine.
One nisu genetički uslovljene i traju samo dok traje dejstvo spoljašnjeg faktora.
85 | P a g e
Jedinka (individua) predstavlja posebno organizovanu, stabilnu i harmoničku biološku

celinu koja se jasno može razgraničiti i odnosu na sredinu u kojoj živi.
Populacija
Populacija je grupa jedinki iste vrste koja naseljava određeni prostor, a međusobno je
povezana odnosima razmnožavanja. Ovo je neprestano promenljiv dinamičan sistem
koji se nalazi u stalnom procesu kretanja i njene odlike su:
1. Gustina/veličina
2. Prostorni raspored
3. Natalitet i mortalitet
4. Uzrasna struktura
5. Rastenje
Gustina populacije predstavlja njenu veličinu određenu brojem jedinki ili njihovom
biomasom po jedinici prostora koji naseljavaju. Izražava se po jedinici površine ili
zapremine u određenom vremenu. Veličinu populacije određuje i brojnost koja obuhvata
aktivne jedinke populacije. Veličina zavisi od uslova spoljašnje sredine.
Prostorni raspored je posebna karakteristika populacije. Jedinke su u populaciji
raspoređene na određen način po staništu koje naseljavaju i on zavisi od potreba jedinki
i slovi koji vladaju u staništu. Raspored jedinki može biti:
1. Neravnomeran –ukoliko je sredina u kojoj žive ujednačeno povoljna za
zadovoljstvo njihovih potreba.
2. Ravnomeran –retko se sreće, i to samo ako je sredina ujednačeno oskudna.
3. Grupni –kada su uslovi povoljni samo lokalno
Natalitet i mortalitet su pozitivni i negativni faktor rastenja populacije. Natalitet
označava produkciju novih jedinki procesom razmožavanja u određenom vremenskom
periodu. Kao faktor rastenja podrazumeva da se novonastale pridružuju populaciji, a njen
kapacitet je specifičan za vrstu i zavisi od uslova sredine. Mortalitet je smanjenje broja
jedinki u populaciji umiranjem u određenom vremenskom periodu. To je negativan faktor
rastenja i slovljen je delovanjem ekološki faktrora, ali i genetičke konstitucije
organizama.
Uzrasna struktura populacije obuhvata brojčani odnos između jedinke koje se nalazi na
razlilčitim stupnjevima individualnog razvića. Populacija obično raste ako su u populaciji
zastupljene mlađe jedinke, a opada ili stagnira ako su zastupljene starije.
Rastenje populacije je promena brojnosti ili veličine populacije u određenom
vremenskom periodu u zavisnosti od promanljivih ekoloških faktora, mogućnosti
razmnožavanja i odnosa nataliteta i mortaliteta.
86 | P a g e
Potencijal razmnožavanja je maksimalni broj novonastalih jedinki koje jedna

populacija može da stvori u optimalnim uslovima. On određuje rast populacije, pri čemu
opšte sume novonastalih jedinki određen broj nema mogućnost preživljavanje.
Otpor sredine podrazumeva kompleksno delovanje ekoloških faktora na stanište, zbog
čega se potencijal razmnožavanja samo delimično ostvaruje. Time se reguliše brojnost
populacije.
Biocenoza
Biocenoza (životna zajednica) je složena celina koju čine populacije različitih vrsta koje
su međusobno povezane.
Kvalitativni sastav biocenoze podrazumeva prisustvo i karakterističnu kombinaciju
zastupljenih vrsta. U svakoj biocenozi se pojedine vrste izdvajaju sa svojim brojnošću, tj.
biomasom. One vrste koje su brojnije su dominantne.
Strukturna organizacija ogleda se pre svega u prostornom rasporedu, koja se ispoljava
spratovnošću, tj. slojevit raspored populacije, pre svega u vertikalnom, a manje u
horizontalnom pravcu. Ovo je jedna od najizraženijih karakteristika biocenoze. Na
strukturne odlike biocenoze utiču brojnost, gustina i prisutnost određenih populacija,
naročito dominantnih vrsta ili graditelja.
Životni kompleksi su manje zajednice određenog sastava u kojoj su živa bića tesno
povezani. Najčešće su mozaično raspoređeni i nalaze se obično samo na jednom spratu
osnovne životne zajednice.
Specifička promenljivost biocenoze izražena je u vremenskoj organizaciji. Svaka
životna zajednica se odlikuje periodičnim promenama koje nastaju zbog dnevno-noćnih
i sezonskih promena životne sredine, zbog čega u životnim aktivnostima postoji
periodizam, odnosno vreme aktivnosti karakteristično za neke vrste.
Sukcesije (vekovne promene) su one koje se odvijaju tokom dugog vremenskog
perioda i dovode do smene jednih biocenoza drugima i do potupe promene predela.
Fotosinteza i odnosi ishrane

Autotrofni organizmi su oni koji sami proizvode hranu. Najkarakterističniji način za
proizovdnju hrane je fotosinteza.
Heterotrofni organizmi su oni koji se ne mogu hraniti samostalno, već uzimaju hranu
koje biljke stvore.
Trofički odnosi su zapravo odnosi ishrane i u njima su autotrofni organizmi
producenti organske materije, dok su heterotrofni konzumenti.
87 | P a g e
Heterotrofni potrošači su:

 Biljojedi
 Mesojedi
 Saprofagi
U potrošače se ubrajaju predatori (koji love hranu) i paraziti (koji otimaju hranu
drugima)
Reducenti (razlagači) su oni koji koriste neutrošenu organsku materiju, organski otpad,
leševe i sporedne produkte metabolizma organizama.
Proizvođači, potrošači i reducenti čine trofičke
kategorije članova biocenoza, koji se hrane
jedni drugima i grade trofički lanac ili lanac
ishrane. Svi organizmi povezani odnosima
ishrane čine trofičku strukturu zajednice
kroz koju materija kruži, a energija
jednosmerno protiče od jednog do drugog
trofičkog nivoa. Pritom se menja oblik materije
i energije, a deo energije izlazi iz sistema u
vidu toplotne energije.
Trofičke mreže su složene strukture koje nastaju kao posledica toga da je jedan
organizam član većeg broja lanaca ishrane.
Trofička/ekološka piramida je grafički prikaz odnosa ishrane u jednoj biocenozi.
Oblik i veličina ekološke piramide ukazuje na koliko odnose između članova životne
zajednice, na mogućnost proizvodnje organske mase i na dužinu lanaca ishrane.
Ekosistem
Ekosistem je složen ekološki sistem koji čine biocenoza (skup populacija različitih vrsta
organizma) i biotop (mesto na kom se ostvaruje njihov zajednički život)
Osnovne karakteristike svakog ekosistema su:
1. Struktura i dinamika
2. Ekološki odnosi
3. Kruženje materije i proticanje energije
4. Organska produktivnost
Struktura ekosistema predstavlja njegovu organizaciju u prostoru. Strukturu određuju:
brojnost, raspored i sastav populacije, organizama i životnih formi, raspoređenih u skladu
sa usovima spoljašnje sredine na staništu.
88 | P a g e
Dinamika predstavlja određeni tip vremenske organizacije i odnosi se na sezonsku

promenljivost biocenoza u ekosistemu, a u dugim vremenskim periodima podrazumeva
sukcesije.
Ekološki odnosi se dele na:
1. Akcije
2. Reakcije
3. Koakcije
Akcije su uticaji kojima biotop koji ,kao kompleks ekoloških faktora, deluje na živa bića.
Živa bića reaguju na ove uticaje, prilagođavaju im se i menjaju uslove sredine, što se
naziva reakcije. Opstanak živih bića uslovljen je uzajamnim uticajima među organizama
u biocenozi, što se naziva koakcije.
Kruženje materije i proticanje energije predstavlja procese pomoću kojih se održava
metabolizam ekosistema. Između abiotičke i biotičke kompatibilnosti ekosistema
neprekidno kruži uglavnom ista količina materije i jednosmerno protiče energija koja
prelazi iz jednog oblika u drugi, koristi se za životne procese i na svakog trofaznom nivou
deo energije se oslobađa i u vidu toplote napušta ekosistem. Zato se u ekosistem
konstantno moraju unositi nove količine energije.
Organska produktivnost predstavlja ukupnu količinu obrazovane organske materije ili
biomase koji svi organizmi, na različitim trofaznim nivoima, produkuju u određenom
vremenskom periodu, na jedinicu površine ili zapremine nekog ekosistema. Nju čine:
1. Primarna produktivnost –ukupna količina sintetizovane organske materije koji
su izgradili proizvođači.
2. Sekundarna produktivnost –ukupna količina organske materije koju stvaraju
potrošači i razlagači.
6.Genetika
Sve osobine delimo na:
1. Monogenske (kvalitativne) čije razviće određuje jedan gen, pri čemu ne utiče
faktor spoljašnje sredine (krvna grupa, boja očiju, Rh faktor)
2. Poligenske (kvantitativne, metrički merljive) –kada više gena utiče na razviće
date osobine, pri čemu snažno utiče i faktor spoljašnje sredine (telesna masa,
visina, boja kože, inteligencija)
89 | P a g e
Osobine delimo na:

1. Dominantne –one koje su više zastupljene u jednoj populaciji
2. Recesivne –one koje su manje zastupljene
Jednu osobinu određuje jedan gen i taj gen može da ima više različitih oblika. Različiti
oblici jednog istog gena su aleli. U somatskoj ćeliji se nalaze uvek dva alela jednog
gena, a u polnoj jedan. Postojanje alelnih parova je karakterističan za biseksualne
organizme.
Ukoliko se jedan alel ispoljava, onda ga obeležavamo velikim slovom i to je dominantni
alel, dok se recesivni obeležava malim slovom.
Homologi hromozomi su istog oblika, iste veličine, na istom mestu imaju centromeru,
imaju isti raspored genskih lokusa. Stvaraju se tokom ćelijske deobe, ali imaju različito
poreklo –jedan je od oca, drugi je od majke.
Lokus je mesto jednog gena na jednom hromozomu.
Dominantna osobina se ispoljava u dominantnom homozigotu i heterozigotu, a recesivne
u recesivnom homozigotu.
Genotip je skup svih gena u jednom organizmu, a fenotip je skup svih osobina i funkcija
koje poseduje jedan organizam. Od roditelja se nasleđuje genotip, a fenotip se razvija na
osnovu njega.
Homologi hromozomi nose kvalitativno različite gene.
Monohibridno nasleđivanje
Monohibridno nasleđivanje znači da pratimo jednu osobinu koju određuje jedan gen,
pri čemu taj gen ima dva alela.
Ispitivanje je vršio naučnik Johan Gregor Mendel na baštenskom grašku, pri čemu je
pratio 22 monogenske osobine punih osam godina, a objavio je rezultate za 15 osobina.
Mendel je definisao dva osnovna pravila nasleđivanja:
1. Pravilo rastavljanja naslednih činilaca - ,,Pri formiranju gameta, dva alela se
razdvajaju, pri čemu jedan nosi jedan, a drugi drugi faktor nasleđivanja’’
2. Pravilo slobodnog kombinovanja naslednih činilaca - ,,Geni za različite osobine
raspoređuju se nezavisno jedan od drugog, pri čemu dolazi do stvaranja novih
kombinacija“ Ovo pravilo važi za gene koji se nalaze na različitim hromozomima.
Mendel je u perijetalnoj, tj. roditeljskoj generaciji ukrstio biljku graška koja je imala
okruglo zrno (AA) sa biljkom koja je imala smežurano zrno. Zrno će biti okruglo ukoliko
90 | P a g e
postoji enzim koji će polučvrsti šećer stahiozu, da prevede u skrob, a sintezu uslovljava
dominantni alel.
p: AA x aa  parijetalna generacija
g: A ; A x a ; a  gameti ( I pravilo)
F1: Aa ; Aa ; Aa ; Aa  generacija potomaka ( II pravilo)
F2: Aa x Aa  povratno ukrštanje
G: A ; a x A ; a
F2: AA ; Aa ; Aa ; aa
 Odnos genotipa: 1:2:1
 Odnos fenotipa: 3:1
 Gameti: 2
 Broj kombinacija: 4
Dihibridno nasleđivanje
Kod dihibridnog nasleđivanja pratimo dve osobine, pri čemu svaku osobinu određuje
jedan gen i svaki gen ima po par alela.
p: AABB x aabb
g: AB ; AB x ab ; ab  I pravilo
F1: AaBb ; AaBb ; AaBb ; AaBb  II pravilo
F2: AaBb x AaBb  povratno ukrštanje
g: AB ; Ab ; aB ; ab x AB ; Ab ; aB ; ab I pravilo
91 | P a g e
 9 jedinki  obe osobine dominantne ( 9/16)

 3 jedinke  prva dominanta druga recesivna ( 3/16)
 3 jedinke  prva recesivna, druga dominantna ( 3/16)
 1 jedinka  obe recesivne (1/16)
 Odnos fenotipa : 9:3:3:1
 Gameti: 4
 Broj kombinacija: 16
G= 3n  Računanje broja genotipa
F = 2n  Računanje broja fenotipa
g= 2n  Računanje broja gameta
Tipovi nasleđivanja osobina (interakcija između alela)

Ovde se radi o monogenskim osobinama, što znači da jednu osobinu određuje jedan
gen, pri čemu taj gen ima par alela i mi posmatramo na koji način ti aleli međusobno
reaguju. U zavisnosti od načina njihove interakcije razlikujemo sledeće tipove
nasleđivanja:
1. Intermedijarno
Radimo na primeru jagorčevine. Jedan roditelj ima jednu osobinu, a drugi drugu,
dok potopak ima osobinu koja se nalazi između roditeljskih osobina.
Ako ukrstimo jagorčevinu crvene boje sa jagorčevinom bele boje, u F1 generaciji
dobićemo potomke roze boje. Ukoliko izvršimo povratno ukrštanje, u F1 generaciji
dobićemo isti odnost genotipova i fenotipova.
 Odnos genotipova: 1:2:1
 Odnos fenotipova : 1:2:1
2. Dominantno-recesivno
Ona osobina koja je češće zastupljena je dominantna i ispoljava se u dominantnom
homozigotu i heterozigotu.
Osobina koja je ređe zastupljena u populaciji je recesivna i ispoljava se u
recesivnom homozigotu.
Npr. kod parazajza su dominantne osobine okrugao plod crvene boje sa peteljkom,
a recesivne osobine su srcolik oblik, narandžasta boja i bez peteljke.
3. Kodominantno
Na ovaj način nasleđivanje ABO i MN sistem krvnih grupa. ABO sistem određuje
gen koji ima tri alela : A, B i nefunkcionalni nulti alel.
A krvna grupa ima genotipe AA i AO i nasleđuje se dominantno-recesivno
B krvna grupa ima genotipe BB i BO i nasleđuje se dominantno-recesivno
Aleli A i B su u odnosu na nulti dominantni
92 | P a g e
O krvna grupa ima OO i nasleđuje se dominantno-recesivno

Kodominantno je tip nasleđivanja kada se u heterozigotu ispoljavaju oba
dominantna gena.
Krvna grupa koja je obavezan homozigot je O, a obavezan heterozigot je AB
krvna grupa.
Krvne grupe koje mogu biti i homozigoti i heterozigoti su A i B
Aleli A i B su međusobno kodominantni, odnosno sarađuju.
 Grupa A  aglutinogen A/ aglutinin anti B
 Grupa B  aglutinogen B/ aglutinin anti A
 Grupa AB  aglutinogeni A i B/ nema aglutinina
 Grupa O  nema aglutinogene/ aglutinini anti A i anti B
MN sistem određuje jedan gen koji ima dva alela i to alel M i alel N.
M krvna grupa ima genotip MM, a N krvna grupa NN genotip i obe se nasleđuju
dominantno-recesivno
MN krvna grupa ima genotip MN i nasleđuje se kodominantno.
4. Korelativno/vezano
Na hromozomu se nalaze poređani geni i kada se taj hromozom prenese s roditelja
na potomke, svi geni koji se nalaze na tom hromozomu ispoljiće se jedan za
drugim. Vezani geni se nalaze na bilo kom hromozomu i mogu se razdvojiti
crossingover-om
Primer:
Kod paradajza se geni za boju cveta, oblik i boju ploda nalaze na istom hromozomu, tako
da ako je cvet šaren, plod će biti okrugao i crvene boje, a ukoliko je žut, plod će biti
izdužen i narandžaste boje.
Darvinove mačke –susreće se plejotropan gen, odnosno pojava kada jedan gen utiče na
više osobina, pa ako dođe do mutacije u tom jednom genu, doći će do promene svih
osobina. Kod mačaka jedan gen određuje boju očiju, dlake i sluh. Ukoliko se desi mutacija
na tom genu, mačka će biti bela, plavih očiju i gluva.
Anemija srpastih ćelija –još jedan primer za plejotropan gen. Nastaje kada u genu za
hemoglobin dođe do zamene mesta dve aminokiseline, tj. glutaminska kiselina sa
mesta broj 6 zameni mesto sa valinom na mestu broj 12. Hemoglobin tada postaje
nerastvorljiv u vodi i eritrociti dobijaju srpast izgled.
5. Nasleđivanje stečenih osobina
One se ne nasleđuju, ali se nasleđuje genetička predispozicija da se razvije neka
osobina. Takođe na njihov razvoj utiče i faktor spoljašnje sredine.
93 | P a g e
Genetička rekombinacija je proces koji dovodi do pojave novih kombinacija alela na

različitim lokusima kojih nije bilo u roditeljskoj generaciji. Verovatnoća rekombinovanja
zavisi od toga koliko su geni međusobno udaljeni. Što je veća udaljenost, veća je
verovatnoća da će doći do njihovog rekombinovanja.
Genetičko mapiranje je pravljenje hromozomskih mapa koje pokazuju raspored i
relativan položaj gena na jednom hromozomu.
Oblici interakcije među genima

Ovde se radi o poligenskim osobinama, što znači da više gena utiče na razviće date
osobine i mi pratimo na koji način ti geni međusobno reaguju.
Razlikujemo:
1. Komplementarnost
2. Epistaza
3. Aditivnost/ sabirno dejstvo
Komplementarnost (saradnja)
Može da bude ostvarena između različitih gena.
1.Komplementarnost između dva dominantna gena

Radimo na primeru biljke latirus. Boju cveta latirusa određuju dva gena i ukoliko su oba
gena dominantna, doći će do sinteze pigmenta ampocijana i cvet je ljubičast. Ukoliko je
jedan dominantan, a drugi recesivan ili ako su oba racesivna, cvet će biti bele boje.
Komplementarnost između dva dominantna gena ima karakteristike dihibridnog
nasleđivanja i primenjuje se i na monogenske i na poligenske osobine.
9 jedinki A__B__  ljubičasti
3 jedinke A__bb  beo
3 jedinke aaB__  beo
1 jedinka aabb  beo
Odnos fenotipova: 9:7

2.Komplementarnost između dva recesivna gena
Radimo na primeru biljke hoću-neću. Oblik semena ove biljke određuju dva gena.
Ukoliko su oba gena dominantna ili ukoliko je jedan gen dominantan, a drugi recesivan,
zrno će biti sočivastog oblika. Komplementarnost između dva recesivna gena ima
94 | P a g e
karakteristike dihibridnog nasleđivanja i primenjuje se i na poligenske i na monogenske

osobine
9 jedinki  A__B__  trouglasto
3 jedinke  A__bb  trouglasto
3 jedinke  aaB__  trouglasto
1 jedinka aabb  sočivasto
Odnos fenotipova : 15:1
3.Komplementarnost između dva dominantna, dominantnog i
recesivnog i dva recesivna gena.
Radimo na primeru biljke bundeve. Ukoliko su oba gena dominantna, plod će biti
elipsoidnog oblika, ako je heterozigot, onda je oblika paradajza, a ako su oba recesivna
biće kruškolikog oblika.
9 jedinki  A__B__  elipsoidni
3 jedinke A__bb  oblik paradajza
3 jedinki  aaB__  oblik paradajza
1 jedinka  aabb  kruškolikog oblika
Odnos fenotipova: 9:6:1
Epistaza
To je pojava kada jedan gen svojim dejstvom inhibira dejstvo drugog gena. Radimo na
primeru boje perja kokoške.
Boju perja određuju dva gena, gen C i gen I. Gen C uslovljava razviće pigmenta ukoliko
se nalazi u dominantnom homo i heterozigotu, a ukoliko je u recesivnom homozigotu ne
dolazi do sinteze pigmenta. Pored gena C, boju perja određuje i gen I koji inhibira njegovo
dejstvo ukoliko se nalazi u dominantnom homo i heterozigotu, a ukoliko se nalazi u
recesivnom homozigotu ne može da inhibira njegovo dejstvo.
9 jedinki C__I__  bela
3 jedinke  C__ii  obojena
3 jedinke  ccI__  bela
1 jedinka  ccii  bela
95 | P a g e
Odnos fenotipa: 13:3

Aditivnost (sabirno dejstvo)
Radimo na primeru pigmentacije, odnosno boje kože ljudi. Boju kože određuju tri do pet
gena, ali radi lakšeg praćenja uzimamo da boju kože određuju dva gena.
Odnos fenotipova kod aditivne poligenije je 1:4:6:4:1
Broj fenotipova kod aditivne poligenije računa se prema obrscu F=2n+1, gde je n broj
gena koji sarađuju.
Kod aditivne poligenije postoji veliki broj fenotipova i aditivnost se primenjuje samo na
poligenske osobine
1  AABB  Crnci (sva 4 dominantna)
4  AABb/ AabB/ AbBB/ aABB  melezi (1 recesivan)
6  Aabb/ aaBB/ AaBb/ AabB/ aABb/ aAbB  umereno tamna (dva recesivna)
4  Aabb/ aAbb/ aaBb/ aabB
Izvori genetičke varijabilnost

1. Kombinativno nasleđivanje –broj kombinacija hromozoma pri stvaranju jajnih
ćelija je 223, kao i kod spermatozoida, a broj mogućih kombinacija pri stvaranju
zigota je 246. Verovatnoća da će bračni par dobiti dvoje dece koja su genetski
istovetna iznosi 2-46, to jest 1:70 triliona.
2. Crossingover –razmena genetičkog materijala između dva homologa hromozoma.
Prilikom crossingover-a ne dolazi ni do dupliranja, ni do gubitka gena, već samo
dolazi do novih kombinacija i rekombinacija. Nemoguće je videti proces, već se
samo konstatuje da je došlo do njega. Karakterističan je za biseksualne
organizme, tj. eukariote i prokariote. On se dešava u pahitemu.
3. Modifikacije –nisu promene u genotipu, već u fenotipu i modifikacije traju koliko
traje dejstvo faktora spoljašnje sredine. To nisu promene u jedru, već u citoplazmi.
Kada faktor spoljašnje sredine prestane da deluje, prestaje i nastala modifikacija.
Ukoliko neki faktor deluje dugo vremena ili pak snažno, doći će do velikih
promena u citoplazmi. Kada se desi citokiza, deo citoplazme se prenosi na ćerku
ćeliju i data promena se kod nje ispoljava, pa zbog toga imamo utisak da se radi o
nasleđivanju. Ovaj proces naziva se produžena modifikacija, za šta je primer
muškatla.
96 | P a g e
4. Genske mutacije –predstavljaju glavni izvor genetičke varijabilnosti. Mutacije

nastaju zbog smanjenog dejstva reper enzima koji treba da ispravi greške u
molekulu DNK. Stopa mutacije po genu iznosi 10 -4 -10-6
Promene u hromozomima
Izmene u hromozomima mogu biti:
1. Strukturne aberacije  promene u strukturi hromozoma
2. Numeričke aberaicje  promene u broju hromozoma
Strukture aberacije su:
1. Duplikacije u delecije
2. Inverzije
3. Translokacije
4. Genske mutacije
Sve osim genskih mutacija mogu se videti pod mikroskopom.
Duplikacije u delecije
Nastaju zbog nejednakog crossingover-a. Delecije su
uvek štetne jer dolazi do gubljenja gena, dok
duplikacije mogu biti i štetne i korisne,
Najpoznatije delecije su :
1. Delecije kratkog kraka hromozoma broj 5 i
dovodi do nastanka sindroma mačijeg plača.
Bebe na rođenju imaju malu glavu, tj.
mikrocefaliju, težak oblik mentalne retardacije i
plač koji podseća na mjaukanje mačke
2. Delecije dugog kraka hromozoma broj 22, koji
se naziva Filadelifija hromozom i vodi pojavi mijeloidne leukemije.
Primer gde je duplikacija korisna jeste evolucija molekula DNK. Kod virusa molekul
DNK ima nekoliko hiljada nukleotida, a kod čoveka 3,2 milijarde.
Inverzije
To je strukturna aberacija kod koje ne dolazi ni do dupliranja, ni do gubitka gena, već
samo do promene rasporeda gena na jednom hromozomu.
Inverzije se dešavaju u interfazi i ranoj profazi, kada se stvori inverziona petlja. Unutar
te petlje dođe do prekida, pa se potom spoje pogrešni krajevi.
97 | P a g e
Inverzije su normalna pojava kod insekata dvokrilaca i

vode povećanju genetičke polimorfnosti organizma.
Osobe koji su nosioci inverzije su fenotipski normalne,
ali je njihovo potomstvo ugroženo i može imati
duplikacije i delecije. Takođe kod osoba kod kojih
dolazi do inverzija povećana je stopa sterilnosti.
Inverzije mogu biti:
1. Paracentrične –dolazi do prekida samo na
jednom kraku hromozoma
2. Percentrične –dolazi do prekida na oba kraka
hromozoma, pri čemu deo između prekida
zahvata centromeru i dolazi do promene oblika hromozoma, pa nastaje prstenast,
tj. ring hromozom.
Translokacija
To je razmena genetičkog materijala između dva nehomologa hromozoma.
Translokacija može biti:
1. Homozigotna –kada obuhvata oba
hromozoma iz dva hemologa para. Na
primer; dve jedinice razmene genetički
materijal sa oba hromozoma 3.
2. Heterozigotna –kada obuhvata po jedan
od hromozoma iz dva nehomologa para.
Npr.: jedna jedinica razmeni genetički
materijal sa jednim hromozomom 3, a
druga jedinica i trojka ne razmene
genetički materijal.
Heterozigotna translokacija se u pahitemu vidi kao krstasta formacija, a u
dijakinezi u vidu jednostrukih i dvostrukih prstenova.
Vrste translokacija
1. Uravnotežena –predstavlja razmenu genetičkog materijala između dva
nehomologa hromozoma, pri čemu su osobe koje imaju translokaciju fenotipski
normalne, ali je njihovo potomstvo ugroženo i imaće duplikaciju ili deleciju.
2. Neuravnotežena –predstavlja razmenu genetičkog materijala između dva
nehomologa hromozoma i vodi pojavi spontanog pobačaja.
98 | P a g e
3. Recipročna –obostrana razmena genetičkog materijala između dva nehomologa

hromozoma.
4. Robertsonova (centralna fuzija) –oblik neuravnotežene translokacije između
hromozoma D i G grupe, odnosno između akrocentričnih hromozoma 14 i 21.
Naime, krak hromozoma 14, koji je veći, se odlomi, premesti se pored 21 koji je
mnogo manji i postavi se kao dodatni hromozom, tj. treći, što se klinički
manifestuje Daunovim sindromom.
Strukturne aberacije kod kojih imamo normalan fenotip, a ugroženo potomstvo su
inverzije i uravnotežena translokacija i kod ovih aberacije količina genetskog
materijala, odnosno broj gena, ostaje nepromenjen.
Grupe hromozoma
Hromozome smo podelili u sedan grupa, i to:
1. Grupa A: 1,2,3
2. Grupa B: 4,5
3. Grupa C: 6-12, x hromozom
4. Grupa D: 13,14,15 (akrocentrični)
5. Grupa E: 16,17,18
6. Grupa F: 19,20
7. Grupa G: 21,22, y hromozom
Prema položaju centromere, hromozome delimo na:
1. Metacentrične –na sredini
2. Submetacentrične –pomerena od sredine
3. Subtelocentrični (akrocentrični) –ispod vrha
4. Telocentrični –na vrhu, ne postoji u našem kariotipu.
Genske mutacije
Genske mutacije delimo na:
1. Makromutacije –nisu velike promene u genotipu, već su velike promene u
fenotipu. Dešavaju se na genima koji kontrolišu ključne biohemijske procese u
organizmu. Ukoliko se desi promena u jednom tako važnom genu, dolazi do velikih
promena u fenotipu. Delimo ih na:
 Letalne (smrtne) –na primer anemija srpastih ćelija
 Subletalne –hemofilija (nemogućnost zgrušavanja krvi, tj. krv se ne zgruša
za 5-10 minuta, koliko je normalno, već za 30 minuta i više i od nje boluju
samo dečaci.
 Uslovno latalne –dijabetes melitus
99 | P a g e
2. Mikromutacije –nisu male promene u fenotipu, već male promene u genotipu.

Dešavaj se na poligenima. Ukoliko na jednom poligenu dođe do mutacije, to se
neće fenotipski mnogo ispoljiti jer ostali geni doprinose razvoju osobine uz veliki
uticaj spoljašnje sredine.
Prema vrsti ćelija u kojoj se dešavaju, delimo se:
1. Somatske/telesne –dešavaju se u telesnim ćelijama pri procesu mitoze, ne
nasleđuju se, već dovode do mozaičnog izgleda. Jedino se nasleđuju kod biljaka
koje se razmnožavaju vegetativnim putem i kod bakterija.
2. Gametske/ polne –dešavaju se u polnim ćelijama pri procesu mejoze. Uvek su teže
u odnosu na somatske zato što se nasleđuju. Zbog toga je reper sistem mnogo
efikasniji u polnim nego u telesnim ćelijama.
Tačkaste ili point mutacije nastaju kada u jednom genu zamenimo jedan, eventualno
dva nukleotida i dovede do promene rasporeda aminokiselina u jednom polipeptidnom
lancu, za šta je primer anemija srpastih ćelija,
Tihe mutacije predstavlja promene u genetskom materijalu koje ne dovode do promene
redosleda aminokiselina u jednom polupeptidnom lancu. Nastaju menjanjem treće azotne
bazemšto ne menja aminokiselinu koji označava.
Mutacije pogrešnog smisla nastaje kada zamenimo prvu azotnu bazu, zbog čega se
menja aminokiselina koju obeležava.
Besmislene mutacije nastaju kada usled genetske mutacije prevedemo neki kodon u stop
kodon koji neće više označavati mesto za aminokiselu, već će označavati kraj sinteze
proteina.
Neutralne mutacije su promene u genetičkom materijalu koje uslovljavaju promenu
aminokiselina, ali se ona menja sličnom aminokiselinom.
Jedna od grupa mutacija nastaje tako što se neki tripleti nukleotida ponavljaju u velikom
broju kopija. Primeri su Hantingtonova bolest i ,,lomljivi“ X hromozom koji je jedan
od čestih uzroka mentalne zaostalosti
Mutacije mogu biti:
1. Spontane
2. Indukovane –kada faktor spoljašnje sredine povećava stopu mutabilnosti. Svi
faktori koji povećavaju stopu mutacije su mutageni činioci sredine.
Mutacije se mogu desiti na autozomima i gonozomima.
Prema fenotipskim efektima, one za svog nosioca mogu biti korisne i štetne. Takođe,
mogu biti dominantne i recesivne.
100 | P a g e
Promene u broju hromozoma

Mogu da budu :
1. Promene u broju hromozomskih garnitura
2. Promene u broju pojedinačnih hromozoma
Promene u broju hromozomskih garnitura (poliploidije)
Nastaje zbog nepravilnog razdvajanja hromozoma u anafazi mejoze 1. U ovoj fazi
dolazi do redukcije broja hromozoma, tako da
polovina odlazi ka jednom polu ćelije, a druga
polovina na drugi.
Ukoliko se desi da svih 46 hromozoma odu na
jedan pol, nastaće polna ćelija koja ima 46
hromozoma, to jest 2n. Kada se ta polna ćelija
spoji sa drugom koja ima 23 hromozoma (n),
odnosno haploidan broj hromozoma, nastaće
zigot koji ima 3n hromozoma, što je povećan
broj hromozomskih garnitura, tj. poliploidija.
Kod ljudi, poliploidija uvek vodi pojavi spontanog pobačaja dok je kod biljaka cvetnica
ova pojava prilično korisna.
Poliploidije se dele na:
1. Autopoliploidije –nastaju ukrštanjem gameta iste vrste. Npr. : hrizantema ima
2n/18 hromozoma i njeni cvetovi su neugledni i sitni, a hrizantema koji je
dekaploid, tj. ima 10n/90 hromozona ima krupne cvetove i koristi se u cvećarama.
2. Aloploidije –nastaju ukrštanjem gameta različite vrste. Npr. : ako ukrstimo divlju
pšenicu sa jednom vrstom trave, prvo nastaje tvrde pšenica, pa meka, koja se koristi
u poljoprivredi.
Promene u broju pojedinačnih hromozoma
Nastaju zbog nepravilnog razdvajanja hromozoma u anafazi.
Normalno je da telesna ćelija ima svaki hromozom u dva primerka, pa kažemo da je ona
za svaki hromozom dizomičan. Ukoliko u njoj imamo jedan hromozom u višku, onda je
ona trizomična, a ako jedan nedostaje, onda je monozomična za taj hromozom.
Polna ćelija sadrži svaki hromozom u jednom primerku. Ukoliko postoji jedan hromozom
u višku, onda je ona dizomična za taj hromozom, a ukoliko joj jedan hromozom nedostaje,
onda je azomična/ nulizomična za taj hromozom.
101 | P a g e
Aneuplodije vezane za autozome

Autozomi su brojevi hromozoma 1-22 i na njima se nalaze geni koji određuju telesne
karakteristike, a X i Y su polni hromozomi i na njima se nalaze geni za polne i telesne
karakteristike.
Daunov sindrom ( mongoloidna idiotija)
On može nastati iz dva razloga:
1. Strukturna aberacija –Robertsonova translokacija, osoba ima 46 hromozoma.
2. Numerička aberacija –Trizomija hromozoma 21, osoba ima 47 hromozoma,
Učestalost ovog sindroma je 1:750, a ukoliko je majka starija od 40 godina, učestalost se
povećava na 1:45. Najnovija istraživanja pokazuju da i starost oca povećava učestalost
sindroma. Javlja se i kod muškaraca i kod žena, a polne karakteristike su potpuno
očuvane.
Patau sindrom
To je trizomija hromozoma broj 13. Ukupan broj hromozoma je 47 i učestalost ovog
sindroma je 1:12000. Samo oko 10% dece preživi prvu godinu života, a tek 1% dece
doživi desetu godinu.
Edvardsov sindrom
To je trizomija hromozoma broj 18. Ukupan broj hromozoma je 47, a učestalost 1:6000
Aneuplodije vezane za gonozome
Klineferterov sindrom
Predstavlja dizomiju X hromozoma i javlja se samo kod muškaraca. Normalan muškarac
je monozomičan za X hromozom, a Klinefelter je dizomičan. Hromozomska garnitura
glasi 44A + XXY, što je ukupno 47 hromozoma. Učestalost je 1:1000
S obzirom da nije klinički prepoznatljiv pre puberteta, sindrom se najčešće otkriva kod
muškaraca koji se leče od neplodnosti. Osim toga, u većini slučajeva vode normalan
život.
Tarnerov sindrom
Javlja se samo kod žena i to iz dva razloga:
1. Strukturna aberacija –delecija X hromozoma, pri čemu se on ponaša kao da ga
nema. Ukupan broj hromozoma je 46.
2. Numerička aberacija –Normalna žena dizomična za X, dok je Tarnerov sindrom
monozomičan. Hromozomska garnitura glasi 44A + XO, a ukupan broj
102 | P a g e
hromozoma je 45. Ovako nastao Tarnerov sindrom u 98% slučajeva bude

eliminisan spontanim pobačajem. Učestalost je 1:2500
Mutageni činioci sredine

To su svi faktori spoljašnje sredine koji povećavaju stopu mutabilnosti. Mutagene delimo
na:
1. Fizičke
2. Hemijske
3. Biološke
Fizički mutageni
U njih spadaju:
1. Temperatura
2. Zračenje
Temperatura kod pojkilotermnih organizama deluje direktno, dok kod homeotermnih
indirektno. Visoka temperatura naime narušava strukturu reper enzima, što uzrokuje
mutacije.
Zračenje čija je talasna dužina veća od vidljive svetlosti (infracrveno zračenje i radio
talasi) ima veliku talasnu dužinu, a malu energiju, pa ne može da izazove promene u
molekulu DNK, dok zračenje čija je talasna dužina manja od vidljive svetlosti ima malu
talasnu dužinu, ali veliku energiju, tako da izazivaju greške u molekulu DNK. Tu spadaju
UV zraci, gama zraci, X zraci, kosmički zraci i jonizujući zraci.
UV zračenje dovodi do povezivanja susednih baza na istom lancu, što menja prostornu
organizaciju i otežava replikaciju
Jonizujući zraci jonizuju okolne molekule, naročito vode, formirajući vrlo reaktivne jone
i slobodne radikale koji deluju na DNK. Ova zračenja mogu da menjaju baze (tačkaste
mutacije) ili da kidanjem veza dovedu do prekida u jednom ili oba lanca, a pritom je
dvolančani prekid mnogo teže popraviti nego jednolančani.
Zračenje izaziva najčešće recesivne mutacije koje se ispoljavaju tek nakon nekoliko
generacija i ima akumulativan, tj. sabirni efekat, što znači da se stalno dodaju doze
zračenja.
Na zračenje je osetljivija ćelija koja se deli od one koja se ne deli, osetljivija je mejoza u
odnosu na mitozu, jedro od citoplazme, mlad organizam od starijeg, složeniji u odnosu
na prostiji, visokodiferencirano tkivo od manje diferenciranog, period deobe od perioda
interfaze. Najotporniji organizmi su bakterije, a najosetljiviji sisari. Najotpornije ćelije su
nervne.
103 | P a g e
Doza zračenja koja se koristi u dijagnostičke svrhe je 0.1-10 cGY (centigreja). Doza
zračenja za terapeutske svrhe je 10 GY (greja). Doza zračenja od 40 cGY udvostručuje
stopu mutabilnosti.
Zračenje nije uvek štetno. Nekad može da ima pozitivan efekat, npr. pri nastanku novih
sorti biljaka koje su otporne na niskoj temperaturu.
Hemijski mutageni
To su hemijske supstance koje povećavaju stopu mutabilnosti. Najpoznatiji hemijski
mutageni su:
1. DDT
2. Kaptan
3. Sevin
4. Formaldehid
5. Akrolein (ima ga puno u duvanskom dimu)
6. Benzopiren
Hemijski mutageni mogu da deluju:
1. Direktno –tako što se ugrade umesto azotne baze
2. Indirektno –utiče na sintezu nekih supstanci koje treba da ispravljaju greške na
molekulu DNK.
Pokazuju specifičnost u svom dejstvu i to:
 Prema određenom polu
 Prema određenoj vrsti organizacije
 Prema određenom stadijumu razvića
Mutageni efekat je direktno preporcijalan koncentraciji hemijske supstance.
Kofein ima veliki mutageni efekat kod bakterija, a kod ljudi se ne ispoljava
Biološki mutageni
U biološke mutagene spadaju virusi i produkti biljaka i nižih životinja.
Onkogeni su mutirani geni koji imaju sposobnost da indukuju karcinom, a tumor
supresori regulišu deobu u smislu supresije.Mutacije tih gena dovode do aktivacije
nekontrolisanoe deobe pri čemu nastaje tumor.
Rh faktor
Dobio je naziv po rezus majmunima kod kojih je prvi put otkriven. Rezus antigen se
nalazi u eritrocitima i osoba koja ga ima je Rh+
104 | P a g e
Rh faktor određuju tri gena: C, D, E, od kojih je najznačajniji gen D. Genotip Rh+ osobe
glasi DD ili Dd, što znači da se Rh faktor nasleđuje dominantno-recesivno. Osoba koja
je Rh- ima genotip dd i nasleđuje se takođe dominantno-recesivno.
Rh faktor je bitan prilikom tansfuzije i trudnoće, pri čemu je druga trudnoća uvek
opasnija u odnosu na prvu. Najopasnija varijanta je kada je majka Rh-, tj. recesivan
homozigot (dd), a otac Rh+, pritom dominantni homozigot (DD) jer će dete sigurno biti
Rh+, zbog čega ga organizam majke prepoznaje kao strano telo i dolazi do spontanog
pobačaja.
Genetska strukutra populacije

Utvrditi genetsku strukturu jedne populacije zapravo znači utvrditi koliko ima
dominantnih homozigota, dominantnih heterozigota i recesivnih homozigota.
Genetička varijabilnost se meri analizom razlika u građi proteina i nukleinskih kiselina.
Npr. molekul DNK može da se iseče na delove različitih dužina, a njihova dužina zavisi
od toga gde se nalaze određena mesta za sečenje. Promene nukleotida mogu da dovedu
do stvaranja ili nestanka mesta za sečenje, pa njihov položaj neće biti isti kod svih jedinki,
a posledica je razlika u dužini fragmenata. Ova vrsta varijabilnosti česta je kod ljudi i
koristi se za stvaranje DNK otiska. Genetička varijabilnost može se javiti kod alela
određenog gena u vidu hromozomskih varijanti.
Kada je populacija u ravnoteži, ukupan broj dominantnih homo i heterozigota i recesivnih
homozigota je jedan, odnosno 100%.
Frekvencija (učestalost) dominantnih alela obeležava se sa p, a frekvencija recesivnih
alela sa q.
1pp + 2pq + 1qq  p2 + 2pq + 1q2 = 1 = 100% Hardi-Vajnbergova jednačina
genetičke ravnoteže
Frekvencija dominantnog homozigora p2, frekvencija dominantnog heterozigota 2pq, a
frekvencija recesivnog homozigota q2
P2 + 2pq  frekvencija jedinki sa dominantom osobinom
P+q=1
Populacija nije u ravnoteži kada je p=0
Učestalost dominantnog heterozigota (2pq) može da bude veća od dominantnog (p 2) i
recesivnog (q2) homozigota, ali ne može da bude veća od zbira ta dva ( p 2 + q2)
Nasleđivanjem se ne narušava genetička ravnoteža, ali postoje brojni drugi faktori koji tu
genetičku ravnotežu narušavaju. To znači da u narednoj generaciji frekvencija genotipova
zavisi od frekvencije alela iz prethodne generacije.
105 | P a g e
Genetičku ravnotežu narušavaju brojni faktori spoljašnje sredine, a to su:

 Mutacije (dominantne i recesivne)
 Migracije
 Selekcije
 Genetska slučajnost/drift –deluje u malim populacijama i dovodi do
naglih/skokovitih promena, kada jedinka koja je bila recesivna postaje dominantna
i obrnuto.
Humana genetika
Osnivač humane genetike je Lekard Gerod, koji je prvi dokazao da se Mendelova pravila
nasleđivanja mogu primeniti prilikom praćenja osobina kod čoveka i on je prvi opisao
bolest alkaptonuriju na koju se mogu primeniti Mendelova pravila.
Metode u humanoj genetici razlikuju se od klasičnih metoda zato što:
 Ne može da se vrši ciljano, tj. kontrolisano ukrštanje
 Broj potomaka iz svakog ukrštanja je mali, tako da je mala verovatnoća da će sve
osobine da se ispolje u narednoj generacije.
 Na razviće osobina kod čoveka snažno deluje faktor spoljašnje sredine, tj.
socijalni faktor.
U humanoj genetici se primenjuju 4 osnovne metode:
1. Genealoška metoda –metoda pravljenja rodoslovnog stabla, ogleda se u tome da
se uz pomoć određenih simptoma pravi rodoslovno stablo i na osnovu njega se
određuje tip nasleđivanja i ovom metodom može da se predvidi kolika je
verovatnoća da se data osobina javi u narednoj generaciji.
2. Metoda blizanaca –koristi se da se utvrdi ko utiče na razviće date osobine, tj. da
li glavnu ulogu ima genetika ili faktor spoljašnje sredine. Metoda se izvodi na
jednojajčanim blizancima koji se nakon rođenja odvoje i odrastaju u različitim
sredinama. Nakon određenog perioda, prati se podudarnost tih osobina kod
blizanaca. Ukoliko postoji visok stepen podudarnosti, to znači da presudnu ulogu
za razviće date osobine ima genetika, a ukoliko se razlikuju, utiče faktor
spoljašnje sredine.
3. Citogenetička metoda –ogleda se u pravljenju preparata hromozoma, njihovom
bojenju i mikroskopskoj analizi. Na ovaj način se utvrđuju strukturne i numeričke
aberacije.
4. Populaciono-statistička metoda –ogleda se u praćenju osobina tj. bolesti u
velikim grupama ljudi, tj. populacijama, pri čemu treba da se utvrdi koja je osobina
106 | P a g e
najučestalija, ko utiče na razviće date osobine i da se predvidi koji su to faktori

koji povećavaju učestalost date osobine.
Monogensko nasleđivanje
Podrazumeva da jednu osobinu određuje jedan gen, koji može da se nađe na autozomu ili
gonozomu. Taj gen može da pretrpi dominantnu ili recesivnu mutaciju i u zavisnosti od
toga razlikujemo sledeće tipove nasleđivanje:
 Autozomno-dominantno
 Autozomno-recesvno
 Dominantno vezano za gonozome
 Recesivno vezano za gonozome
Autozomno-dominantno nasleđivanje
Gen se nalazi na autozomu i pretrpeo je dominantnu mutaciju. Prva bolest koja je opisana,
a nasleđuje se na ovaj način je brahidaktilija, tj. kratki prsti.
Normalne osobine koje se ovako nasleđuju su:
1. Beli pramen u kosi
2. Rupica na bradi
3. Pegavost lica
4. Sposobnost uvrtanja jezika
5. Osetljivost gorkog ukusa fenitioarbonida (PTC)
6. Odvojenost ušne resice
Kada u brak stupe dve osobe koje su bolesne i heterozigoti, verovatnoća da će dobiti
bolesno dete je 75%, a da će biti zdravo, verovatnoća je 25%. Ovo je tip nasleđivanja
kod kog su roditelji bolesni, a mogu dobiti zdravo dete.
Klinička slika se razlikuje kod dominantnog homozigota i dominantnog heterozigota. Na
primer, kod porodične hiperholesterolemije, osoba dominantan homozigot umire do 30.
godine od infarkta miokarda, dok heterozigot može da živi normalno uz odgovarajuću
terapiju. Izuzetak je klinička slika patuljastog rasta, koja je ista i kod homo i kod
heterozigota.
Ukoliko u brak stupi jedna zdrava i jedna bolesna osoba, verovatnoća da dpboki udravo
dete je 50%, a bolesno takođe 50%
Za autozomno-dominantno nasleđivanje vezuju se termini napotpuna probojnost/
penetrabilnost i različita ekspresivnost/ izražajnost.
107 | P a g e
Nepotpuna probojnost/ penetrabilnost podrazumeva hoće li se neki gen ispoljiti ili

neće.
Ekspresivnost/ izražajnost podrazumeva u kojoj meri će se ispoljiti dati gen.
Ovaj tip nasleđivanja dovodi do promene u strukturi proteina, tako da je te promene
moguće videti golim okom.
Bolesti koje se ovako nasleđuju su:
 Brahidaktilija (kratki prsti)
 Sindaktilija (srasli prsti)
 Polidaktilija (šesti prst)
 Astigmatizam (poremećaj u refrakciji oka, koriguje se nošenjem naočara)
 Ahondroplazija (patuljasti rast)
 Očna katarakta
 Hantingtonova horea (teško neuro-degenerativno oboljenje koje nastaje zbog
velikog broja ponovljenih tripleta nukleotida CAG)
Autozomno-dominantno nasleđivanje je lakše u odnosu na autozomno-recesivno zato što
bolesni roditelji mogu da dobiju i zdravo dete.
Autozomno-recesivno nasleđivanje
Gen se nalazi na autozomu i pretpeo je recesuvnu mutaciju.
Normalne osobine koje se ovako nasleđuju su:
 Nemogućnost uvrtanja jezika
 Srasla ušna resica
 Neosetljivost na PTC
Kod njega su roditelji zdravi, ali su nosioci recesivnog gena. Ukoliko dva zdrava roditelja
stupe u brak, verovatnoća da će njihovo dete biti zdravo je 75%, a da će biti bolesno 25%.
Ovo je tip nasleđivanja gde su rodtielji zdravi, a mogu da dobiju bolesno dete.
Ovako nasleđene bolesti dovode do poremećaja u funkciji enzima i te bolesti se
zajedničkim imenom nazivaju enzimopatije. Ove spadaju:
1. Albinizam –nastaje zbog nedostatka pigmetna melanina u koži, kosi i očima, a
nastaje zbog nedostatka enzima tirozinaze, čija je uloga da aminokiselina tirozin
prevede melanin. Koža albina je svetloružičasta, kosa bela i tanka, a kroz zenicu se
vidi crvenilo. Može se javiti i kod biljaka i životinja.
108 | P a g e
2. Alkaptonurija –nastaje zbog nagomilavanja homogentinzinske kiseline koja je

međuprodukt između aminokiselina tirozin i fenil-alanin. Manifestuje se crnom
mokraćom i ove osobe takođe boluju od artritisa.
3. Fenilketonurija –nastaje zbog nagomilavanje aminokiseline fenilalanin, koja se
prevodi u fenilpirogrožđanu kiselinu koja deluje toksično na mozak i dolazi do
teškog oblika mentalne retardacije.
4. Tej-Saksova bolesti (amaurotična idiotija) –predstavlja poremećaj u
metabolizmu lipida, usled čega dolazi do teške mentalne retardacije i slepila.
5. Galaktozemija –nastaje usled poremećaja u metabolizmu šećera galaktoze i
postoji teška mentalna retardacija.
6. Cistična fibroza –nastaje zbog nedostatka proteina koji se nalazi na površini ćelije
i zbog toga sekret postaje gušći i lepljiv koji zapuši izvodne kanale žlezda, što
dovodi do mnogih zapaljenskih procesa u njima. Najčešće zahvaćeni organi su
pluća i pankreas.
7. Anemija srpastih ćelija
8. Autizam –prestavlja vrlo složen poremećaj u razvoju mozga koji karakteriše slaba
ili nikakva socijalna interackcija i komunikacija, te ograničeni, ponavljajući
obrasci ponašanja. Nasleđe u nastanku autizma ima veliku ulogu, ali se ne zna
tačno koji su geni odgovorni. To je progresivan proces koji zahvata mnoge delove
mozga. Klinička slika varira od izuzetno teške, sa mentalnom retardacijom i
izraženim ćutanjem, do lakšeg oblika kod kog postoji aktivan, ali neobičan
socijalni pristup usko ograničenih shvatanja. Kod težih oblika samostalan život je
malo moguć, a kod blažih oblika moguć je uz minimalnu pomoć sredine. Autizam
nije moguće otkriti Mendelovim praćenjem jednog gena.
Determinacija pola kod čoveka

X hromozom je submetacentričan, pripada C grupi i srednje je veličine. Na njemu se
nalaze geni koji određuju polne karakteristike i 255 geni koji određuju telesne
karakteristike.
Y hromozom je akrocentričan, pripada G grupi i male je veličine. Na njemu se nalaze
geni koji određuju polne karakteristike i 3-5 gena koji određuju telesne karakteristike.
Normalna žena  44A + X255 X255 = 510 gena za telesne karakteristike.
Normalan muškarac  44A + X255 X3-5 = 260 gena za telesne karakteristike.
Prvih pet do šest dana nakon oplođenja, aktivna su oba X hromozoma da bi se razvio
ženski pol. Nakon toga, vrši se inaktivacija X hromozoma koji se naziva Barovo telo
ili heterohromatičan hromozom, zato što se tamno boji. Ovima se postiže
izjednačavanje među polovima, tj. efekat doze. Inaktivacija je nepotpuna i uvek ostaje
jedan deo koji određuje polne karakteristike.
109 | P a g e
Barovo telo se najbolje vidi u interfazi i ranoj profazi ispod jedrove membrane. Nalazi se
samo u somatskim, tj. telesnim, a nema ih polnim ćelijama.
Super žena ima hromozomsku garnituru 44A+ XXX, odnosno ima dva Barova tela. Kod
njih je ukupan broj hromozoma 47, inteligencija normalna ili neznatno smanjena i kod
njih se javlja disfunckcija polnog sistema. Super super žena ima tri Barova tela, odnosno
48 hromozoma. Javlja se mentalna retardacija, kao i disfunkcija polnog sistema.
Kod svih aneuplodija koje su vezane za gonozome, a ukupan broj hromozoma ne prelazi
47, osobe imaju normalnu inteligenciju, a ukoliko je veći od 47, dolazi do mentalne
retardacije.
Super muškarac ima hromozomsku garnituru 44A + XYY. Kod ovih osoba je
inteligencija normalna, ali se javlja veći stepen agresivnosti zbog dodatnog Y
hromozoma.
Super super muškarac ima hromozomsku garnituru 44A + XYYY. Kod ovih osoba se
javlja mentalna zaostalost.
Koji će se X hromozom inaktivirati određeno je po principu slučajnosti i to je
ireverzibilan proces. Kod žena jedan X hromozom se inaktiviše i pretvori u Barovo telo,
a drugi ostaje aktivan i trpi mutaciju, najčešće recesivnu, pa se geni na X hromozomu
ponašaju kao recesivni.
Nasleđivanje recesivno preko X hromozoma

Kada majka X hromozom sa recesivnim genima
preda svom sinu, sin će da oboli jer je dobio od oca Y
hromozom, tako da nema ko da nadvlada recesivni
gen.
Ukoliko majka X hromozom sa recesivnim genima
preda svojoj ćerki, on će od oca dobiti X hromozom
čiji će geni da nadvladaju recesivne gene i devojčica
će biti zdrava, ali će biti i heterozigotni nosilac.
Jedini način da ženska osoba oboli jeste da majka
bude heterozigotni nosilac, a otac oboleo.
Ovako se nasleđuju:
1. Hemofilija –nemogućnost zgrušavanja krvi, kada je vreme koagulacije produženo
sa 5-10 minuta na 30 minuta.
2. Daltonizam –nemogućnost razlikovanja boja, 8% populacije u Evropi je obolelo.
3. Mišićna distrofija
110 | P a g e
Nasleđivanje preko Y hromozoma

Y hromozom je mali, pa se tako i mali broj osobina prenosi preko ovog hromozoma. Na
ovaj način se nasleđuju dlakavost ušiju i nosa i ove osobine se prenose sa oca na sina.
Poligensko nasleđivanje
Znači da više gena utiče na razviće date osobine, pri čemu i snažno utiče faktor spoljašnje
sredine. Kod ovog nasleđivanja se ne primenjuju Mendelova pravila.
Poligensko nasleđivanje ima 4 karakteristike:
1. Poligenske osobine su više zastupljene u populaciji u odnosu na monogenske ( 5%
ljudske populacije boluje od hipertenzije)
2. Mogu da budu malo zastupljene u populaciji, ali više zastupljene u okviru jedne
porodice ( pilorična stenoza je u populaciji zastupljena 0.3%, a u okviru porodice
20%)
3. Češće se javljaju kod pripadnika jednog pola u odnosu na drugi (pilorična stenoza
se javlja 5x češće kod dečaka)
4. Pored snažnih uticaja spoljašnje sredine, veliki uticaj ima i genetika (ako jedan
monozigotni blizanac oboli od dijabetesa, šanse da drugi oboli su 65%, a kod
dizigotnih je 20%)
Poligenski se nasleđuju:
 Hipertenzija
 Dijabetes
 Pilorična stenoza
 Gastritis
 Čir na želucu
 Epilepsija
 Šizofrenija
 Zečja usna
 Iščašenje kukova
Konsagvinitet (ukrštanje u srodstvu)

Ukrštanjem u srodstvu se povećava stopa recesivnih homozigota.
Na zapadu je dozvoljeno sklapanje braka od četvrtog srodstva, takozvani prvi rođaci, tj.
zajedničke babe i dede ( braća i sestre od stričeva). Kod nas je dozvoljeno sklapanje braka
od šestog stepena srodstva, a crkva dozvoljava od devetog.
111 | P a g e
Koeficijent ukrštanja u srodstvu se izračunava po obrascu F= (1/2)2, gde je n stepen

srodstva.
Deca i roditelji su u prvom stepenu srodstva, a rođeni brat i sestra u drugom. Incest je
sklapanje braka u prvom idrugom stepenu srodstva.
Do ukrštanja u srodstvu dolazi zbog:
 Verskih razloga
 Etičkih razloga
 Prostorne ograničenosti
 Zadržavanja bogatstva u kraljevskim porodicama
 Otuđenost, što je problem savremenog društva.
Metode prenatalne dijagnostike

To su sve metode koje se koriste u toku intrauterinog perioda u svrhu utvrđivanja
genetskih poremećaja:
1) Amniocenteza –uzimanje plodove vode između 13. i 16. nedelje trudnoće. Ovom
metodom možemo otkriti sve biohomijske poremećaje, defekt nervne cevi i bolesti
koje se nasleđuju recesivni preko X.
2) Horiocenteza –uzimanje horionskih resica, izvodi se u 10. nedelji trudnoće. Ovom
metodom utvrđujemo sve strukturne i numeričke aberacije.
3) Skrining –sistematsko traganje. Ovo metodom se utvrđuje da li je osoba
heterozigotni nosilac recesivnog gena. Skrining se vrši za sledeće bolesti:
 Fenilketonurija
 Tej-Saksova bolest
 Galaktozemija
 Anemija srpastih ćelija
 Hemofilija
 Mišićna distrofija
Geni i ponašanje
Geni kontrolišu sve što se dešava u jednom organizmu, pa tako i na ponašanje.
Geni na ponašanje deluju indirektno tako što određuju sintezu nekih supstanci koje utiču
na ponašanje ljudi.
Neke osobine ličnosti nalaze se pod snažnim uticajem genetike (temperament, orjentacija
u prostoru, tečnost u govoru), dok na druge utiče faktor spoljašnje sredine ( osećajnost,
kritičnost, samokritičnost, impulsivnost). Takođe, na razviće nekih osobina utiču zajedno
112 | P a g e
faktor spoljašnje sredine i genetika (inteligencija, talenti) Na inteligenciju 50% utiče

genetika, 30% faktor spoljašnje sredine, a 20% interakcija između genotipa i fenotipa.
Ukoliko je promena ponašanja uzrokovana promenama u genetičkom materijalu, to je
aberantno ponašanje, a one koje nisu su devijantno ponašanja, što podrazumeva sklonost
prema kriminalu, prostituciji i narkomaniji. Svi oblici devijantnog ponašanja su
poligenski determinisani.
Mentalna retardacija nastaje zbog:
 Strukturnih i numeričkih aberacija
 Mutacija u pojedinim genima
 Mutacija u poligenima
7. Pregled sistema organa

1.Nervni sistem
Receptorsko-efektorni sistem
Osnovne komponenetne receptorsko-efektornog sistema su:
a) Receptori ili čulne ćelije –raznovrsni ćelijski elementi posebnih strukturnih i
funkcionalnih svojstava čija je uloga da prepoznaju i prime različite draži
(stimuluse) iz spoljašnje i unutrašnje sredine i da ih pretvore u signal razumljiv
drugim ćelijama –akcioni potencijal. U našem primeru, radi se o receptorskim
strukturama u koži koje su prilagođene da prepoznaju bolne stimuluse;
b) Nervni provodnici –izduženi nastavci nervnih ćelija ili nervna vlakna kojima se
informacije iz čulnih ćelija sprovode do mozga, a zatim se komande iz mozga
sprovode do mišića. Signal začet u receptoru vlaknom senzitivne nervne ćelije
prenosi se do kičmene moždine. Odatle se signal prebacuje na motornu nervnu
ćeliju, čije vlakno putuje nazad prema mišića. Vlaknima motornih nervnih ćelija
komanda o reakciji, prenosi se do mišića ruke. Vlakna senzitivnih i motornih
nervnih ćelija predstavljaju, dakle, nervne provodnike koji, slično telefonskim
žicama, prenose informacije na udaljena mesta služeći se električnim signalima u
vidu akcionih potencijala;
c) Efektori –mišićne i žlezdane ćelije koje izvršavaju reakcije organizma
Čulni (senzorni) receptori
Čulni receptori su specijalizovane nervne ili epitelijalne ćelije čija je uloga da obaveste
organizam o stanju sredine u kojoj se organizam nalazi.
113 | P a g e
Čulne ćelije su specijalizovane ćelije koje imaju sposobnost da prepoznaju i prime draž
iz spoljašnje ili unutrašnje sredine i da je prevedu u akcioni potencijal.
Svaki čulni receptor je prilagođen za prepoznavanje specifičnog oblika energije
stimulusa. Čovek na primer, poseduje četiri klase čulnih receptora, od kojih svaka
prepoznaje jedan vid fizičke energije : mehaničku energiju, hemijsku energiju, toplotnu
energiju i elektromagnetnu energiju. Mehanoreceptori se aktiviraju delovanjem
mehaničke energije stimulusa, kao što su pritisak, dodir, istezanje ili pokret. Ovoj grupi
između ostalih, pripadaju receptori za dodir smešteni u koži, receptori koji pružaju
informacije o istegnutosti mišića, zatim receptori za sluh i receptori za ravnotežu, koji se
nalaze u unutrašnjem uhu. Hemoreceptori su specijalizovani za primanje hemijske
energije stimulusa i oni, između ostalog, omogućavaju osećaj mirisa ili ukusa hrane.
Termoreceptori reaguju na promenu temperature kože i krvi i te informacije šalju u
centar za termoregulaciju u mozgu,koji funkcioniše slično termostatu na
termoakumulacionoj peći. Receptori za bol, zavisno od vrste bolne draži koji mogu da
prepoznaju (mehanička, toplotna ili hemijska) pripadaju jednom od prethodno navedenih
tipova receptora. Kod čoveka su jedini receptori prilagođeni za primanje elektromagnetne
energije fotoreceptori u mrežnjači oka, koji reaguju na svetlosne draži, odnosno na
elektromagnetne talase određenih talasnih dužina.
Minimalna jačina stimulusa na koji receptor može da reaguje naziva se pražni stimulus.
Receptori prilagođeni za primanje određenog vida energije, naročito kod složenijih
organizama, često grupišu u čulne organe. Kod čoveka razlikujemo pet čulnih organa, od
kojih se četiri –organi čula vida, sluha, mirisa i ukusa –nalaze u glavenom regionu. Peti,
a i najveći, čulni organ je koža, koja čini somatosenzorni sistem.
Opažanje stimulusa
Informacija o jačini stimulusa koji je delovao na receptor prenosi se do mozga u vidu
učestolasti (frekvencije) akcionih potencijala koji senzitivnim nervnim vlaknima putuju
do mozga. Radi se o šifri frekvencije.
Određivanje prirode stimulusa koji deluje na receptor zasniva se na postojanju direktih
veza između receptora i specifične zone u mozgu. Radi se o šifri obeleženih linije.
Nervne ćelije –provodnici
Osnovne gradivne i funkcionalne jedinice nervnog sistema su nervne ćelije (neuroni).
Osim nervnih ćelija, u sastav nervnog tkiva ulaze potporne ćelije –glijalne ćelije,čiji se
broj u centralnom nervnom sistemu kičmenjaka čak 10 do 50 puta veći od broja nervnih
114 | P a g e
ćelija. Svaka nervna ćelija ima četiri morfološki definisana regiona : ćelijsko telo,
dendrite, nervno vlakno i završno proširenje.
Ćelijsko telo je metabolinčki centar nervne ćelije. Dendriti jesu kratki nastaci, najčešče
razgranati na sitnije ogranke. Oni čini glavne glavni aparat za primanje signala od drugih
nervnih ćelija. Nervno
vlakno ili akson najčešće je
duži nastavak, provodnik
koji prenosi akcione
potencijale do drugih ćelija.
Početni deo nervnog vlakna
naziva se inicijalni segment,
jer na tom mestu nastaju
akcioni potencijali koji se
sprovode duž vlakna sve do
njegovog završetka.
Mnoga narvna vlakna u nervnom sistemu kičmenjaka su obložena ovojnicom –
mijelinskim omotačem. Mijelinski omotač, pretežno sastavljen od lipid, formiraju
specijalizovane potporne ćelije, višestrukim obmotavanjem njihovih membrana oko
nervnog vlakna. Na pravilnim rastojanjima duž nervnog vlakna, milijenski omotač se
prekida i na tim mestima je membrana ogoljena. Ta mesta se nazivaju nodusi, dok se
delovi nervnog vlakna obloženi mijelinskim omotačem nazivaju internodusi. Milijenski
omotač, kao što ćemo videti, ima značajnu ulogu u prenošenju signala na nervnim
ćelijama. Na svom kraju nervno vlakno gubi mijelinski omotač i grana se na veći broj
ogranaka, koji se proširuju u zavšne dugmiće, preko kojih nervno vlakno uspostavlja
vezu sa sledećom ćelijom. Mesto na kojem nervna ćelija uspostavlja vezu sa drugom
ćelijom naziva se sinapsa.
Akcioni potencijal
Neke ćelije imaju sposobnost da na stimulus reaguju promenom membranskog
potencijala i njih nazivamo nadržljive ćelije. Toj grupi pripadaju čulne, nervne i
efektorske ćelije. Membranski potencijal nadržljivih ćelija, onda kada su one nenadražene
(kada su u mirovanju), naziva se potencijal mirovanja.
Sposobnost promene membranskog potencijala nadražljivih ćelija uslovljena je
prisustvom voltažno-zavisnih jonskih kanala u njihovim membranama (podsetićemo se
da otvorenost ovih kanala zavisi od potencijala membrane). Promena potencijala
membrane zavisi od selektivnosti jonskog kanala, odnosno od vrste jona koju kanal
propušta. U nekim slučajevima stimulus može izazvati heperpolarizaciju membrane,
odnosno još veću razliku potencijala od one koja postoji u mirovanju. To se najčešće
dešava onda kada stimulus svojim delovanjem dovede do otvaranja specifičnih kanala za
115 | P a g e
kalijum. Suprotno tome, neki stimulusi će dovesti do depolarizacije, smanjenja razlike

potencijala u odnosu na vrednost koja postoji u mirovanju. To se najčešće dešava onda
kada stimulus dovede do otvaranja specifičnog kanala za natrijum.
Kada promena potencijala membrane nervnih ćelija dostigne određeni nivo potencijala,
koji nazivamo kritični nivo depolarizacije, nastaje akcioni potencijal. Kritični nivo
depolarizacije je obično 15 do 20 mV pozitivniji od potencijala mirovanje, što znači da
je za nervnu ćeliju čiji je potencijal mirovanja -60mV kritični nivo depolarizacije iznosi
oko -40 do -45 mV.
Akcioni potencijal je kratkotrajna promena potencijala tkokom koje se potencijal
membrane od početne vrednosti -60 mV najpre smanjuje do nule, nakratko raste do
pozitivnih vrednosti i zatim se ponovo vraća na vrednost potencijala mirovanja. Kada na
jednom nervnom vlaknu potencijal membrane dostigne kritični nivo depolarizacije,
nastaje akcioni potencijal uvek viste amplitude i trajanja. Najmanji stimulus koji
dovodi do nastanka akcionog potencijala naziva se pražni stimulus. Svi stimulusi čija je
jačina veća od pražnog stimulusa, dovode do nastanka akcionog potencijala uvek istih
karakteristika.
Jonska osnova akcionog potencijala
Tokom faze dopolarizacije membranski potencijal se smanjuje do nule, a zatim se tokom
ulazne faze potencijal obrće –unutrašnja strana membrane postaje pozitivnija od
spoljašnje. Nakon toga sledi silazna faza ili faza repolarizacije, tokom koje se
membranski potencijal vraća na nivo u mirovanju. Pre nego što se potencijal vrati na nivo
mirovanja, unutrašnja strana membrane za kratko vreme postaje negativnija nego što je u
mirovanju –to je faza prebačaja. Ceo događaj po pravilu traje samo nekoliko
milisekundi.
Na potencijalu mirovanja oba tipa kanala su zatvorena (ne propuštaju jone). Međutim,
kada stimulus izazove depolarizaciju, kanali za natrijum se brzo otvaraju, ali se i kratko
nakon otvaranja spontano zatvaraju i ne propuštaju jone. Faza depolarizacije i ulazna faza
zavise od otvaranja kanala za natrijum. Kanali za kalijum se sa promenom potencijala
sporije otvaraju, ali sve vreme ostaju otvoreni, pa je izlazak jona kalijuma uzrok silazne
faze akcionog potencijala i povratak potencijala na potencijal mirovanja.
Sprovođenje akcionih potencijala
Akcioni potencijal nastaje akda potencijal membrane na jednom mestu dostigne kritični
nivo depolarizacije. Ulazak pozitivno naelektrisanih jona natrijuma depolariše delić
membrane neposredno ispred dela zahvaćeno ispred dela zahvaćenog akcionim
potencijalom i kada se na tom narednom delu dostigne kritični nivo, nastaje akcioni
potencijal. Tako akcioni potencijal putuje duž nervnog vlakna, iznova nastajući na
116 | P a g e
svakom sledećem deliću membrane, sve dok ne stigne do kraja nervnog vlakna –završnog
dugmića.
Akcioni potencijal nastao na inicijalnom segmentu sprovodi se čitavom dužinom aksona
istom brzinom i bez opadanja amplitude.
Međutim, brzina sprovođenja kacionih potencijala kod različitih nervnih vlakana zavisi
od debljine nervnog vlakna i prisustva mijelinskog omotača. Ako je nervno vlakno tanko
i ako postoji puno otvorenih kanala u membrani, pozitivna naelektrisanja će kroz
membranu ,,cureti’’ van. Nasuprot tome, ako je nervno vlakno široko, a broj kanala na
membrani mali, pozitivna naelektrisanja će putivati unutar nervnog vlakna i duž njega.
Mijelin ima ulogu izolazije, koja umanjuje ,,curenje’’ pozitivnih naelektrisanja kroz
membranu i olakšava njihovo sprovođenje duž nervnog vlakna.
Milijenski omotač nije neprekidan celom dužino nervnog vlakna, već se na pravilnim
rastojanjima od oko 0.2-2 mm prekida, ostavljajući ogoljenu membranu. Ta mesta
nazivamo nodusi. Ovaj način sprovođenja akcionih potencijala u mijelinizovanim
nervnim vlaknima stoga se naziva skokovito sprovođenje.
Nervno-mišićna sinapsa
Mesta međusobne komunikacije ćelija nativaju se sinapse. Sinapse koje se formiraju
između nervnih ćelija u centralnom nervnom sistemu nazivaju se centralne sinapse.
Sinapsa između vlakna motorne nervne ćelije i mišićne ćelije naziva se nervno-mišićna
sinapsa ili motorna ploča.
Osnovna karakteristika svih
hemijskih sinapsi je da se
poruke sa jedne ćelije na drugu
prenose posredstvom hemijskih
agensa –neurotransmitera.
Nervno-mišićna sinapsa je
sinapsa koja se formira između
završnog dugmića motorne
nervne ćelije i mišićne ćelije.
Nervno vlakno motorne nervne
ćelije na svom kraju gubi
mijelinski omotač, grana se na manje ogranke, a svaki od njih stupa u poseban vid
kontakta sa jednom mišićnom ćelijom. Motorna nervna ćelija je presinaptička ćelija.
Signal se sa ove ćelije prenosi na mišićnu, postsinaptičku ćeliju. U svim tipovima
hemijskih sinapsi, kao i kod motorne ploče, membrane presinaptičke i postsinaptičke
ćelije nisu u direktnom kontaktu, već su u razdvojene sinaptičkom pukotinom,
117 | P a g e
vanćelijskim prostorom od nekoliko desetina nanometara. U završnom dugmiću motorne

nervne ćelije, u citoplazmi, nalazi se veliki broj sinaptičkih vezikula. Svaka sinaptička
vezikula sadrži nekoliko hiljada molekula neurotransimetera. Na nervno-mišićnoj
sinapsi, u vezikulama, nalaze se molekuli acetil-holina koji ima ulogu hemijskog glasina
–prenosioca poruke između nervne i mišićne ćelije.S druge strane sinaptičke pukotine,
postsinaptička membrana mišićne ćelije sadrži specifične proteine koji imaju ulogu
receptora za acetilholin. Receptor acetil-holina je po svojoj strukturi jonski kanal koji je
prohodan pretežno za jone natrijuma. Ovaj kanal se otvara i postaje prohodan tek kada se
za njega veže acetilholin. Kada se acitelholin veže, kanal se otvara, propušta jone
natrijuma koji ulaze u ćeliju, a to izaziva depolarizaciju postsinaptičke membrane mišićne
ćelije.
Kada akcioni potencijal pristigne do kraja završnog dugmića motorne nervne ćelije,
promena potencijala presinaptičke membrane uslovljava prolazno povećanje
unutarćelijske koncentracije jona kalcijuma. Naglo povećanje koncentracije kalcijuma u
citoplazmi završnog dugmića izaziva pomeranje sinaptičkih vezikula prema
presinaptičkoj membrani, njihovo spajanje sa presinaptičkom membranom i oslobađanje
acetilholina iz vezikula u sinaptičku pukotinu procesom egzocitoze. Oslobođeni
acetilholin putuje kroz sinaptičku pukotinu do postsinaptičke membrane, gde se vezuje
za svoje receptore.
Kao što smo rekli, vezivanje acetilholina za receptor uslovljava ulazak jona natrijuma,
odnosno depolarizaciju membrane mišićne ćelije. Ta depolarizacija se još naziva
potencijal motorne ploče. Potencijal motorne ploče izaziva otvaranje voltežno-zavisnih
kanala za natrijum, što dovodi do nastanka akcionog potencijala. Rezultat je kontrakcija
mišića.
Skeletni mišići
Sva mišićna vlakna koja su pod kontrolom jedne motorne nervne ćelije grče se
istovremeno i zajedno sa tom motornom nervnom ćelijom čine motornu jedinicu.
Pod mišićnim grčenjem ili kontrakcijom podrazumeva se proces aktivnog nastanka sile
kojom mišić deluje na neki predmet. Kada se mišić grči,on , dakle, ispoljava silu koju
nazivamo mišićna napetost.
Unutar svake mišićne ćelije, nalaze se i končaste proteinske strukture –miofibrili.
Miofibrile su načinjene od dve vrste filamenata. Tanki filamenti su sastavljeni od
proteinskih molekula aktina, koji se povezuju u dvostruki spiralno uvijeni lanac. Osim
aktina, u sastav tankog filamenta ulaze i dva regulatorna proteina. Debeli filament
sastavljen je od većeg broja međusobno povezanih molekula miozina. Svaki molekul
miozina sadrži loptastu ,,glavicu’’ koja štrči sa debelog filamenta.
118 | P a g e
Grčenje mišića i nastanak mišićne napetosti zasniva se na specifičnoj interakciji tankih i

debelih filamenata. Svaka miozinska glavica ima sposobnost da veže i razloži ATP i da
hemijsku energiju dobijenu na taj način pretvori u mehaničku energiju potrebnu za
grčenje mišića. Ta energija, međutim, mođe da se oslobodi tek kada se glavica miozina
veže za aktinski molekukl naspramno postavljenog tankog filamenta. Glavica se odvaja
od aktina samo ukoliko se za nju veže sledeći molekul ATP.
Aktinski molekuli u opuštenom mišiću prekriveni su jednim končastim proteinom koji
sprečava vezivanje miozinske glavice i aktinskog molekula. Međutim, kada se, preko
motorne ploče, akcioni potencijal sa vlakna motornog neurona ,,prebaci’’ na mišićnu
ćeliju, u citoplazmi mišićnog vlakna dolazi do naglog povećanja unutarćelijske
koncentracije jona kalcijuma. Joni kalcijuma se vezuju za drugi regulatorni molekul, koji
tako aktiviran pomera končasti molekul sa aktinskih molekula i time otkriva mesta preko
kojih se aktin vezuje za miozinsku glavicu. To znači da bez kalcijuma kao signala nema
mišićne kontrakcije.
Kalcijum se u opuštenom mišiću nalazi ,,zarobljen’’ u razvijenom unutarćelijskom
sistemu endoplazmatičnog retikuluma, koji se u mišićnim ćelijama još naziva i
sarkoplazmin retikulum. Kada akcioni potencijal stigne na membranu mišićnog vlakna,
joni kalcijuma se veoma brzo oslobađaju u citoplazmu. U isto vreme, procesom aktivnog
transporta, započinje proces vraćanja jona kalcijuma natrag u sarkoplazmin retikulum.
Napetost koja nastaje tokom pojedinačne kontrakcije je relativno mala jer je količina
oslobođenog kalcijuma mala. Međutim, ukoliko na mišić ubrzo pristigne sledeći akcioni
potencijal, količina oslobođen kalcijuma se povećava, što uslovljava mehaničko sabiranje
i veću mišićnu napetost. Što je veći broj akcionih potencijala koji pristižu na mišićnu
ćeliju, to će mišićna napetost biti veća, sve do trenutka kada se postigne maksimalna
kontrakcija mišića, koju nazivamo mišićni tetanus.
Zamor mišića
Zamor se javlja usled iscrpljivanja zaliha ATP u ćeliji. Mišićne ćelije tada bez prisustva
kisonika razgrađuju glukozu pa se, kao posledica, u zamorenom mišiću nakuplja mlečna
kiselina. Proces opuštanja je, naime, aktivan proces, koji zahteva energiju.
Međutim, nisu svi skeletni mišiću podjednako osetljivi na zamor. Crveni mišići nogu su
prilagođeni za dugotrajno stajanje i hodanje, dok beli mišići pokreću krila, koja se kod
ptica koje ne lete, samo povremeno koriste za beg.
Kada se mišićna vlakna crvenih mišića grče, ona razvijaju napetost koja sporo naraste i
sporo opada, to jest oni razvijaju relativno malu silu tokom dužeg vremena, bez značajnog
iscrpljivanja svojih zaliha energije. Otpornost na zamor ovih ,,sporih’’ mišića uslovljena
je bogatom mrežom krvnih kapilara iz koje oni gotovo neograničeno preuzimaju glukozu
i kiseonik i koriste ih za obnavljanje zaliha ATP u ćeliji. Ova mišićna vlakna imaju i veliki
119 | P a g e
broj mitohondrija, u kojima se odvija oksidativni metabolizam, kao i veliku količinu

mioglobina, proteina koji vezuje kiseonik pristigao iz krvi.
Beli (,,brzi’’) mišići su sačinjeni od mišićnih vlakana čiji napetost tokom grčenja brzo
narasta i brzo opada. U odnosu na otpornost prema zamoru, razlikujemo dve kategorije
,,brzih’’ mišića. Jedan tip ovih vlakana crpi ATP razgradnjom glukoze u uslovima bez
prisustva kiseonika, čime nastaje mlečna kiselina. Zbog toga ova vlakna mogu da
proizvedu veliku napetost, ali se brzo zamaraju i zahtevaju više časova odmora kako bi
se potpuno oproavila. Druga grupa belih mišinih vlakana je otpornija na zamor, jer su kod
njih sjedinjene osobine obe prethodne grupe : oni poseduju dinamiku brzih i metabolička
svojstva sporih mišića, zbog čega su relativno otporni na zamor.
Dvojna inervacija unutrašnjih organa
Automni nervni sistem kontroliše žlezde, srčani mišić i glatke mišiće.
Efekat acetilholina na skeletni mišić je uvek naraživanje mišića, odnosno njegovo
grčenje. U autonomnom nervnom sistemu, međutim, neka vlakna otpuštaju na svom kraju
acetilholin, dok druga otpuštaju neurotransmiter noradrenalin. Simpatički nervni sistem
otpušta noradrenalin, dok parasimpatički otpušta acetilholin. Na primer, vlakna
simpatičkog sistema stimulišu rad srce, dok vlakna parasimpatičkog sistema usporavaju
srčani rad.
Srčani mišić
Najveći deo mase srčanog mišića čine takozvane tipične (radnje) srčane mišićne ćelije,
koje grade pretkomore i komore srca. To su ćelije cilindričnog oblika čije su membrane
među sobom povezane prelaznim pločama. Prelazna ploča predstavlja poseban vid
međućelijske komunikacije, koja omogućava da se akcioni potencijal velikom brzinom i
bez hemijskog posrednika prenese sa jedne srčane mišićne ćelije na drugu. Značajno
manji deo mase srca čine izmenjene mišićne ćelije, koje nazivamo predvodničke ćelije,
jer imaju sposobnost da samostalno stvaraju akcione potencijale. Predvodničke ćelije su
grupisane u čvorove i sprovodna vlakna. Jedan takav čvor –sinoatrijalni čvor, nalazi se
u zidu desne pretkomore i njegove ćelije proizvode akcione potencijale, sa učestalošću sa
oko 75 puta u minuti kod čoveka. Sinoatrijalni čvor je mesto na kojem se inicira srčani
ritam.
Glatki mišići
Neke glatke mišićne ćelije mogu da se grče samo nakon pristizanja akcionih potencijala
iz nervnog sistema. Takve su, na prime, ćelije koje se nalaze u zidovima krvnih sudova
ili u dužici oka. Druge glatke mišićne ćelije, slično predvodničkim srčanim ćelijama,
imaju sposobnost da proizvedu akcioni potencijal. Ovi potencijali se prenose na susedne
glatke mišićne ćelije, uslovljavajući njihovu sporu ali dugotrajnu kontrakciju.
120 | P a g e
Centralna sinapsa
Centralne sinapse su sinapse koje se uspoljavaju između nervnih ćelija u centralnom
nervnom sistemu. Prvo, većina poprečno-prugastih mišićnih vlakana uspoljava sinapsi
samo sa jednim ogrankom vlakna motoneurona, dok većina nervnim ćelija gradi sinapse
sa ogromnim brojem, najčešće nekoliko stotina, drugih nervnih ćelija. Drugo, sve
sinaptičke aktivnosti na motornoj ploči posrednovane su uvek istim neurotransmiterom –
acetilholinom, koji se vezuje za svoj receptor na postisinaptičkoj membrani, dok je prenos
signala s jedne nervne ćelije na drugu u centralnom nervnom sistemu posredovan
različitim transmiterima, od kojih svaki prepoznaje svoj specifični receptor. Efekat
delovanja neurotransmitera na centralnoj sinapsi zavisi od neurotransmitera koji se
oslobađa i receptora za koji se on vezuje.
Hemijske sinapse se najčešće uspostavljaju između nervnog vlakna presinaptičke nervne
ćelije i dendrita postsinaptičke ćelije (aksodendritske sinapse), mada se mogu formirati i
između drugih delova nervnih ćelija.
Kao i kod nervno-mišićne sinapse, na centralnim sinapsama se uočavaju presinaptička i
postsinaptička membrana, koje su razdvojene sinaptičkom pukotinom. Na postsinaptičkoj
membrani grupisani su receptori za neurotransmiter sadržan u vezikulama.
Kategorija Primeri Mesto delovanja

Amini Acetilholin Motorna ploča, CNS,
PNS
Noradrenalin CNS, PNS
Adrenalin CNS, PNS
Serotonin CNS
Amino-kiseline Gama amino-buterna CNS
kiselina
Glicin CNS
Glutamat CNS
Aspartat CNS
Neuropeptidi Supstancija P CNS
Enkefalin CNS
Purini Adenozin, ATP CNS, PNS
Kada se neurotransmiter veže za receptro, promena oblika receptroskog proteina najčešće

dovodi do otvaranja jonskog kanala koji je pod kontrolom receptora. Ako je jonski kanal
propustljiv za jona natrijuma. Otvaranje kanala izaziva depolarizaciju postsinaptičke
membrane, pri čemu je efekat neurotransmitera ekscitatoran. U tom slučaju se promena
potencijala membrane uslod vezivanja neurotransmitera za receptor naziva se
121 | P a g e
ekscitatorni postsinaptički potencijal (EPSP), jer se ptencijal membrane približava

kritičnom nivou za nastanak akcionog potencijala. Vezivanje neurotransmitera za
receptor na postsinaptičkoj membrani inhibitornih sinapsi, najčešće uslovljava otvaranje
kanala za jone kalijuma ili jone hlora. U oba slučaja efekat je inhibitoran, jer vezivanje
naurotransmitera, dovodi do hiperpolarizacije postsinaptičke membrane. Izazvana
promena potencijala naziva se inhibtorni postsinaptički potencijal (IPSP)
Da bi EPSP prerastao u akcioni potencijal, potrebo je da lokalne struje pozitivnih jona
izazovu dovoljnu depolarizaciju u oblasti inicijalnog segmenta nervnog vlakna, na mestu
gde nastaju akcioni potencijali. Pojedinačni EPSP na jednoj sinapsi najčešće nema
dovoljnu amplitudu da izazove akcioni potencijal. Međutim, budući da jedna
postsinaptička nervna ćelija uspostavlja sinapse sa velikim brojem drugih nervnih ćelija,
istovremena sinaptička aktivnost većeg broja presinaptičkih nervnih ćelija može dovesti
do sabiranja sinaptičkih potencijala i nastanka akcionog potencijala. Ovaj tip sabirajućeg
uticaja većeg broja presinaptičkih neurona naziva se prostorno sabiranje. Ukoliko se
višestruka sinaptička transmisija sa jedne presinaptičke nervne ćelije dešava u malom
vremenskom razmaku, takođe dolazi do sabiranja, do takozvanog vremenskog
sabiranja.
Funkcionalana organizacija centralog nervnog sistema
U našem primeru refleksa povlačenja centralna sinapsa se uspostavlja između senzitivnog
i motornog neurona u kičmenoj moždini. To bi bio primer monosinaptičkog reflesa, u
kojem su senzitivni i motorni neuron u direktnom kontaktu. Međutim, većina refleksa
posredovana je polisinaptičkim vezama, u kojima se između senzitivnog i motoneurona
nalaze umetnuti neuroni –interneuroni. Uloga interneurona nije da sprovode sam refleks,
već da koordinišu motornu aktivnost, odnosno da stabilizuju refleksni odgovor.
Divergencija i konvergencija
Informacija s jedne senzitivne nervne ćelije preneti na veći broj, nekada i na nekoliko
stotina motornih nervnih ćelija koje stvaraju sinapse sa mišićnim ćelijama. Ovakav tip
sinaptičkih veza u kojem jedna nervna ćelija prenosi signale na više ciljnih ćelija naziva
se divergencija.
S druge strane, jedan motoneuron kičmene moždine može primati informacije sa većeg
broja presinaptičkih ćelija. Ovaj tip prenosa i integracije signala naziva se konvergencija.
Lančane veze
Vremenska amplifikacija omogućena je postojanjem lančanih veza između nervnih
ćelija. U takvim neuronskim mrežama nervni impulsi neprekidno kruže, jer se između
nervnih ćelija stvaraju kružne ekscitatorne veze. U njima aktivnost nervnih ćelija
neprestalno oscilira i teorijski može trajati beskonačno dugo, odnosno sve do trenutka
122 | P a g e
kada neka od nervnih ćelija iz bilo kojeg razloga prestane da stvara nervne impulse. Prema
nekim mišljenjima, oscilatorne veze, u kojima se jednom stvorena informacija može
zdržati, mogle bi da služe za čuvanje informacija u mozgu, odnosno kao osnova
memorije. Međutim, takve veze bi mogle da imaju ulogu samo u kratkotrajnom čuvanju
informaciju, ali ne i za dugotrajnu memoriju.
Signal iz aktivne nervne ćelije istovremeno aktivira ciljnu ćeliju, ali i inhibitorni neuron,
koji je sposoban da ograniči aktivnost aktivnog neurona. Ovaj tip veze naziva se
povratna inhibicija, i on posreduje u mnogim složenim oblicima ponšanja.
Evolucija nervnog sistema
Kod primitivnih organizama jedna ćelija ima ulogu i receptora i provodnika i efektora.
Kod jednoćelijskim organizama cela membrana, ili njen deo, reaguje na izmenjene uslove
sredine.
Najprimitivnije višećelijske životinje, kao što su sunđeri, nemaju nervni sistem, već
pojedine njihove ćelije imaju sposobnost primanja nadražaja i grčenja. Prvi nervni sistem
kao organizovana grupa nervnih ćelija pojavljuje se kod dupljara u vidu difuznog ili
mrežastog nervnog sistema. Na površini tela nalaze se čulne ćelije koje primaju
nadražaje, a do efektornih ćelija umeću se nervne ćelije organizovane u vidu mreže. Kod
pljosnatih crva i zglevkara nervne ćelije se grupišu u ganglije, smeštene u svim telesnim
segmentime, pa im je nervni sistem ganglijski ili vrpčasti. Glavena ganglija preuzima
glavnu ulogu u odnosu na ostale, nižd postavljene ganglije, tako da možemo reći da se
prvi put tokom evoluje diferencira struktura koja ima ulogu primitovnog ,,mozga’’.
Nevni sistem kičmenjaka je centralizovan i cevastog tipa. Nervne ćelije stvaraju nervnu
cev koja se rano u embrionalnom razviću, na prednjem delu proširuje u tri moždana
mehura. Od prvog mehura tokom razvića nastaju prednji i međumozak, od drugog mehura
srednji mozak, a od trećeg moždanog mehura moždano stablo i mali mozak. Od ostatka
nervne cevi nastaje kičmena moždina.
Funkcija kičmene moždine
Kičmena moždina je evolutivno najstariji deo centralnog nervnog sistema. Smeštena je u
kičmenom kanalu i najduža je kod riba jer zalazi i u predo repa, koji ima ulogu u kretanju,
dok se kod kopnenih kičmenjaka završava u nivou prvog krsnog pršljena.
Na poprečnom preseku kičmene moždine svih kičmenjaka, oko centralnog kanala,
uočava se siva masa, oblika leptira raširenih krila. Sivu masu čine tela nervnih ćelija, krći
i duži nemijelinizirani nastavci, a na njenim ,,krilima’’ razlikujemo prednje i zadnje
rogove. Oko sive mase nalazi se bela masa, u čiji sastav ulaze mijelinska nervna vlakna.
Iako se kaže daje kičmena moždina izdeljena na segmente, o segmentiranosti govorimo
samo u vezi sa kičmenim pršljenovima. U svaki ,,segment’’ ulaze moždinski nervi, kojih,
123 | P a g e
kod čoveka ima 31 par, a kod žabe 10 pari. Za moždanske nervne (nervne kičmene
moždine) kažemo da su mešoviti jer se sastoje od senzitivnih i motornih nervnih vlakana.
Motorna vlakna moždinskih nerava prenose informacije od tela motornih nervnih ćelija
prednjeg roga sive mase do efektora, mišića ili žlezda, što dovodi do grčenja ili opuštanja
mišića ili lučenja hormona.
Belu masu kičmene moždine čini veliki broj mijelinskih nervnih vlakana grupisanih u
nervne puteve, koji mogu biti uzlazni ili silazni, zavisno od toga da li informaciju prenose
na više ili na niže niže segmente same kičmene moždine, odnosno sa periferije u više
delove mozga ili iz viših delova mozga na periferiju. Uzlazni put je, na primer, onaj koji
prenosi informacije sa kožnih receptora za bol u talamus, a najvažniji silazni put je
piramidalni put, koji prenosi informacije iz kore prednjeg mozga do kičmene moždine
i daje komandu za grčenje skeletnih mišića, što znači da omogućava ostvarivanje voljnih,
finih i naučenih pokreti. Piramidalni putevi se ukrštaju na prednjoj strani produžene
moždine, tako da svaka polovina prednjeg mozga kontroliše rad mišića superotne strane
tela.
U različitim nivoima kičmene moždine nalaze se nervni centri, grupe tela nervnih ćelija,
koji regulišu aktivnost mišića koji učestvuju u pokretanju glave, vrata, trupa i
ekstremiteta. U nivou vratnih ,,segmenata’’ smešten je centar koji reguliše pokrete
dijafragme, što znači da reguliše i pokrete disanja. Kičmena moždina reguliše i aktivnost
unutrašnjih organa jer od nje polazi većina vlakana autonomnog nervnog sistema.
Kičmena moždina je centar refleksnih reakcija. Generalno, za više delove CNS-a vezuju
se složeniji, a za niže delove manje složeni refleksi. (jednostavni refleksi povlačenje,
zatim refleski grčenja trbušnih mišića prilikom golicanja, savijanja nožnih prstiju usled
češkanja tabana ili tetivni refleks koji se izaziva udarcem rekusionog čekića na tetivu
mišića) Uloga kičmene moždine je ostvarivanje refleksnih reakcija i pokreta, ali i
sprovođenje informacija.
Ukoliko dođe do prekida veze između mozga i bilo kojeg dela kičmene moždine, dolazi
do spinalnog šoka, odnosno gubljenje svih refleksa ispod mesta preseka. Nekoliko nedelje
po presecanju kičmene moždine čoveka refleksne reakcije se vraćaju, ali ostaje trajna
nemogućnost ostvarivanja voljnih pokreta, odnosno paraliza, kao i trajno gubljenje kožne
osetljivosti.
Autonomni nervni sistem
Automni nervni sistem je deo perfiernog nervnog sistema koji, kao što i sam naziv govori,
deluje samostalno, autonomno, jer nezavinso od naše ,,volje’’ kontroliše rad glatkih
mišića unutrašnjih organa, žlezda i srčanog mišića.
Unutrašnji organi su dvojna inervisani vlaknima simpatičkog i parasimpatičkog
nervnog sistema. Ta dva sistema rade recipročno, antagonistički, jer kada je jedan
124 | P a g e
aktiviran, drugom je smanjena aktivnost i obrnuto. Simpatički nervni sistem se aktivira u

svim stresnim situacijama, kada smo uzbuđeni, uplašeni, oprezni, za razliku od
parasimpatičkog, koji se aktivira u miru, tokom spavanja ali i posle obroka.
Autonomni nervni sistem brzo ostvaruje svoje efekte. Za tri sekunde može da poveća broj
otkucaja srca sa 70 na 150, za deset sekundi može da povisi krvni pritisak dva puta, za
nekoliko sekudni da pojača znojenje, i upravo te brze reakcije otkriva poligraf –detektor
laži.
Zajedničko za oba sistema, i simpatički i parasimpatički, jeste da se sastoje od ganglija,
preganglijskih i postganglijskih nervnih ćelija. Ganglije čine tela postganglijskih nervnih
ćelija. Ono što ih anatomski razlikuje je položaj tela nervnih ćelija, a samim tim i ganglija.
Tela svih simpatičkih preganglijskih nervnih ćelija smeštena su u kičmenoj moždini.
Svojim završecima ostvaruju sinapsu sa telima postganglijskih nervnih ćelija u
ganglijama simpatičkog stabla, koje se pruža paraleleno, a uz samu kičmenu moždinu. To
znači da su preganglijska vlakna kratka, a postganglijska dugačka, jer treba da se
,,protegnu’’ od simpatičkog ganglijskog stabla do organa čiji rad regulišu (mokraćne
bešike, srca ili želuca). Nasuprot tome, tela parasimpatičkih preganglijskih nervnih
ćelija nalaze se uglavnom u produženoj moždini u sastavu jedra X glavenog nerva vagusa.
Njihovi nastavci su dugi jer su ganglije smeštene u samim organima, na primer, u srcu,
ali su zato postganglijska vlakna veoma kratka.
Na krajevima simpatičkih postganglijskih vlakana luči se neurotransmiter noradrenalin,
koji kad se veže za svoje receptore u srcu, dovodi do ubrzanja njihovog rada. Vezujući se
za svoje receptore u krvnim sudovima, noradrenalin dovodi do njihovog sužavanja i time
povećava krvi pritisak. Ovaj neurotransmiter dovodi do širenja disajnih puteva, širenja
zenica, ali zato varenje hrane, pražnjenje mokraćne bešike ili rad polnih organa svodi na
najmanju meru. Rekli smo da se simpatički deo autonomnog nervnog sistema aktivira u
stresnim situacijama, tokom fizičkih napora, kad smo uplašeni, oprezni, ljuti ili besni.
Deo preganglijskih simpatičkih vlakana koji polazi iz kičmene moždine završava se u srži
nadbubrežne žlezde, za koju se smatra da predstavlja promenjenu simpatičku gangliju
koja je izgubila postganglijske nastavke. Aktivirana srž nadbubrežne žlezde u sekundi
oslobađa u krv hormon adrenalin. Ovaj hormnon ima gotovo iste efekte kao
noradrenalin, neurotransimiter simpatičkog nervnog sistema. S druge strane, na krajevima
parasimpatičkog postganglijskih vlakana luči se acetilholin, koji se vezuje za svoje
receptore na efektronim organima i usporava rad srca i disanje, snižava krvni pritisak,
podstiče varenje hrane, rad polnih organa, dakle sve procese karakteristične za situacije
kada organizam ,,nema krize na vidiku’’.
125 | P a g e
Funkcija moždanog stabla

Moždano stablo je deo centralog
nervnog sistema, a čine ga
produžena moždina, moždani ili
Varolijev mosti srednji mozak. U
predelu velikog otvora na dnu
lobanje kičmena moždina počinje
da se širi i centralni kanal prelazi u
IV moždanu komoru, čiji pod čini
moždano stablo, a krov mali
mozak.
Produžena moždina se ,,produžava’’ na kičmenu moždinu i povezuje je sa Varolijevim
mostom. Na poprečnom preseku produžene moždine uočavamo da je građa slična građi
kičmene moždine. Međutim, zbog ukrštanja vlakana bele mase, siva masa ovog dela
CNS-a gubi karakterističan leptirast oblik i izdeljena je na veliki broj ostrvaca u kojima
se nalaze jedra (grupe tela nervnih ćelija) XII, XI, X, i IX glavena nerva. Glavene nerve
čine nervna vlakna čija se tela, grupisana u jedra, nalaze u višim delovima centralnog
nervnog sistema, dakle ,,u glavi’’.
O produženoj moždini često govorimo kao o ,,čvoru života’’ jer sadrži automatske centre
koji regulišu disanje, rad srce i promer krvnih sudova, a samim tim reguliše i krvni
pritisak. Centri su smešteni u evolutivno najstarijem delu moždanog stabla,koji se naziva
mrežasta struktura. Mrežasta struktura se proteže kroz moždano stablo i međumozak i
čine je složene mreže nervnih ćelija. Centar za udisaj spontano šalje nervne impulse na
nervne ćelije kičmene moždine odgovorne za kontrolu rada mišića koji učestvuju u
udisaju –spoljašnjih međurebarnih mišića i dijafragme, popreko postavljenog mišića koji
odvaja grudnu duplju od trbušne. Centar za udisaj spontatno šalje impulse tokom dve
sukunde, što dovodi do grčenja mišića za udisaj, a zatim se slanje impulsa naglo prekida
tokom sledeće tri sekunde, što dovodi do opuštanja mišića i nastaje izdisaj. Ovaj ciklus
se, kod čoveka, ponavlja 12 puta u minuti.
Osim centra za disanje, u ovom delu produžene moždine nalazi se i centar koji reguliše
rad srca. Nervne ćelije u sastavu ovog centra takođe spontano šalju impulse, koji se,
putem X glavenog nerva vagusa, prenose u srce i daju miran –vagusni tonus od oko 75
otkucaja u minuti. Presecanje vagusa dovodi do ubrzanje rada srca i na 150 otkucaja u
minuti.
Pored toga što reguliše brzinu otkucaja srca, produžena moždina reguliše i promer
krvnih sudova, a time i krvni pritisak.
126 | P a g e
Osim ovih, životno važnih centara, u produženoj moždini se nalaze i centri za gutanje,
povraćanje, lučenje pljuvačke, kao i centri koji kontrolišu izvođenje odbrambenih
refleksa kijanja i kašljanja.
Moždani ili Varolijev most povezuje produženu moždinu i srednji mozak. U tom delu
moždanog stabla smeštena su jedra VIII, VII, VI i V glavenog nerva. Na ovom mestu
ćemo istaći značaj VIII jedra, koje učestvuje u regulaciji ravnoteže srednjeg uha. Moždani
most usklađuje mimiku lica, prima bolne stimuluse iz kože lice, uha i zuba, a sadrži i
centre za žvakanje, sisanje i centre odbrambenih refleksa suzenja i treptanja. Veoma
važan centar koji prekida spontano slanje impulsa iz centra za udisaj, jer ovaj deo mozga
time ograničava udisaj i reguliše frekvenciju disanja.
Srednji mozak je deo mozga koji trpi najmanje promene tokom razvića. Među
kičmenjacima košljoribe imaju najrazvijeniji srednji mozak, budući da ima ulogu
primarnog vidnog centra, pa čak i njegova građa podseća na građu kore prednjeg mozga
višiš kičmenjaka. Kod vodozemaca, gmizavaca i ptica srednji mozak je takođe dobro
razvijen i prima vidne, zvučne i motorne signale. Kod sisara je slabo razvijen, osim kod
delfina i slepih miševa koji se orjentišu u prostoru tako što emituju i primaju ultrazvuke.
Na preseku srednjeg mozga sisara uočavamo da su siva i bela masa izmešane i da se u
sredini nalazi Silvijev kanal, koji spaja treću i četvrtu moždanu komoru. Iznad ovog
kanala, na krovu srednjeg mozga, nalaze se donje –slušne i gornje –vidne kvržice.
Slušne kvržice su deo slušnog puta, dok vidne kvržice primaju informacije iz mrežnjače
oka i vidne zone kore prednjeg mozga i dovode do podešavanja položaja oka i glave u
odnosu na vidne i slušne signale, kao i signale koji stižu iz kože. U centralnom delu ove
strukture nalaze se jedra IV i III glavenog nerva koja kontrolišu automatske i svesne
pokrete očiju, kao i refleksno širenje i sužavanje zenica. Na bočnom, donjem delu
srednjeg mozga su moždane drške, kroz koje prolaze nervni putevi koji povezuju prednji
mozak i ostatak moždanog stabla.
U mrežastoj strukturi srednjeg mozga nalaze se crveno jedro i crna supstancija koje
održavaju normalan tonus skeletnih mišića, omogućuju održavanje normalnog položaja
tela i glave u prostoru, kao i ustajanje. Životnjima kojoj se preseče veza između mosta i
srednjeg mozga ne može da ustane iz ležećeg položaja i ne može da održi normalan
položaj glave i tela. Ekstremiteti su joj ukoči, glava zabačena unazad, a rep podignut.
Ovaj eksperiment pokazuje da crveno jedro i crna supstancija šalju kočeće impulse na
nervne ćelije produžene moždine. Kada se preseče veza između srednjeg mozga i
produžene moždine, nervne ćelije produžene moždine se oslobađaju kočnice i bez
prestanka šalju impulse na nervne ćelije kičmene moždine, i time dovode do stalnog
grčenja mišića koji održavaju normalni položaj tela, odnosno već opisane ukočenosti
ekstremiteta.
127 | P a g e
Parkinsonova bolest nastaje usled oštećenja crne supstancije srednjeg mozga, i to onih
nervnih ćelija koje na svojim krajevima luče neurotransmiter dopamin.
Funkcija malog mozga
Mali mozak se nalazi na krovu IV moždane komore. Najrazvijeniji je kod električnih riba,
ptica letačica i sisara trkača, iz čega možemo zaključiti da je osnovna uloga ove moždane
strukture motorna. Kod sisara i čoveka mali mozak se sastoji od dve hemisfere između
kojih je smešten izduženi deo –centralna cev. Siva i bela masa su obrnuto raspoređene u
odnosu na niže delove CNS-a. Siva masa je spolja i čini koru, bela masa je ispod sive i u
njoj se nalaze jedra sive mase, vrlo važna za funkcionisanje malog mozga. Kora je veoma
izbrazdana u vidu listića i čine je tela nervnih ćelija, dok belu masu čine nervna vlakna
ćelija sive mase koji napuštaju mali mozak, ali i nervna vlakna koji ulaze u njega iz drugih
delova mozga.
U zavisnosti od evolutivne starosti, ali i funkcije koju vrši, mali mozak je izdeljen na
najstariji, stari i najmlađi deo. Najstariji deo javlja se još kod riba, održao se kod sisara
i reguliše održavanje ravnoteže tela. Stari deo malog mozga javio se prvi put kod reptila
i njegova uloga je regulacija tonusa mišića, automatskih pokreta i održavanje stava tela
sisara. Najmlađi deo zauzima najveći deo malog mozga, a kontroliše i koordiniše pokrete
tela i ekstremiteta, naročito brzih pokreta.
Mali mozak radi kao kompjuter, jer koordiniše, usklađuje i ispravlja voljne porete mišiće
–program koji je zadao prednji mozak. Kora prednjeg mozga izdaje, putem piramidalnih
puteva, naredbu mišićima da se neki pokret izvrši, ali šalje taj isti program i do zubatog
jedra malog mozga. Pored programa prednjeg mozga, mali mozak prima i podatke sa
periferije o položaju tela, ekstremiteta, zglobova, istegnutosti mišića. Primljene podatke
sa aktiviranih mišića mali mozak usklađuje sa programom koji je zadao prednji mozak,
sređuje ih, obrađuje i šalje nazad na periferiju, pa ako se naši ekstremiteti ne pokrenu
onako kako je isplanirano, mali mozak je taj koji ispravlja grešku.
Čovek sa oštećenim malim mozgom ne može da drži ravnotežu i ne hoda pravilno, jer ne
može da proceni udaljenost koju ekstremiteti treba da pređu tokom kretanja. Njegovi
pokreti su neprecizni, nekoordisani, sa greškama u brzini, snazi i pravcu kretanja.
Funkcija međumozga
Međumozak se nalazi između leve i desne hemisfere prednjeg mozga, koje ga pokrivaju
sa svih strana, osim donje, koja leži slobodna u udubljenju baze lobanje. U centralnom
delu međumozga nalazi se, u vidu pukotine, III moždana komora. Međumozak čine
pinealna žlezda, talamus i hipotalamus.
Talamus se nalazi na leđnoj strani III moždane komore i čine ga grupe jedara koje imaju
različite uloge. Nekada se smatralo da je talamus prenosna stanica u kojoj se samo
128 | P a g e
prekopčavaju nervna vlakna na putu ka kori prednjeg mozga. Danas se, međutim, zna da
ova struktura nije samo jednostavan prenosilac, već da ona dešifruje, tumači i prerađuje
informacije koje dolaze sa periferije. Izučavanja efekata povreda delova talamusa ukazala
su da svaki pojedinačni receptor u sastavu čulnih organa puža unutrašnjeg uha, mrežnjače
ili kože ima svoju projekciju na talamusu. Ovaj deo međumozga učestvuje u grubom
razlikovanju osećaja, kao što su bol, grub dodir, vibracije, zvuk ili u razlikovanju svetlosti
i tame, čak iako su oštećene ili odstranjene odgovarajuće zone kore prednjeg mozga. U
sivoj masi talamusa menja se kvalitet osećaja pre nego što stigne do kore prednjeg mozga,
jer kod pacijenata sa oštećenim talamusom i blak dodir izaziva jak bolni osećaj ili se
prijatan ukus hrane pretvara u neprijatan. Osim toga, talamus je važna usputna stanica
između malog i prednjeg mozga i utiče na tonus mišića, koordinaciju pokreta i održavanje
ravnoteže tela. Oacijenti sa oštećenim talamusom imaju nenormalne pokrete, koji
podsećaju na igru, i karakteristično savijenu šaku sa ispravljenim prstime.
Hipotalamus je deo međumozga koji se nalazi na podu i zidovima III moždane komore.
Na donjoj strani hipotalamusa je drška kojom je povezan sa endokrinom žlezdom –
hipofizom. Jedan je od najmanjih ali najkomlikovanijih delova mozga. Siva masa
hipotalamusa organizovana je u vidu velikog broja jedara koja su uzajamnim vezama
povezana sa drugim delovima CNS-a. Hipotalamus je uključen u regulaciju velikog broja
funkcija u organitmu. Od naročitog je značaja njegova uloga u održavanju stalnosti
unutrašnje sredine, u regulaciji ponašanja, kao i činjenica da oslobađa hormone koji
regulišu aktivnost oba režnja hipofize.
Aktiviran prednji deo hipotalamusa upravlja reakcijama karakterističnim za organizam u
stanju mirovanja : usporen rad srca, širenje krvnih sudova, smanjenje krvnog pritiska,
pojačano lučenje žlezda organa za varenje, smanjen intenzitet metabolizma. S druge
strane, aktivacija zadnjeg dela hipotalamusa dovodi do ubrzanja rada srca, sužavanja
krvnih sudova i povećenja krvnog pritiska, širenja zenica i drugih reakcija karakterističnih
za odgovor na stres. Osim toga, hipotalamus reguliše i telesnu temperaturu : u njegovom
prednjen delu je centar koji reguliše odvajanje toplote i koji se aktivira kada je organizam
izložen visokoj temperaturi spoljašnje sredine, dok se u zadnjem delu hipotalamusa nalazi
centar koji aktivira niska temperatura spoljašnje sredine i koji je odgovoran za čuvanje
toplote.
Ovaj deo međumozga reguliše i potrebe za hranom, a samim tim održava optimalnu
telesnu masu. U bočnim delovima hipotalamusa je centar za glad i apetit, koji, kada se
ošteti, dovodi do gubitka apetita i čak potpunog prestanka uzimanja hrane. Centar za sitost
smešten je u srednjem delu hipotalamusa, a njegovo razaranje dovodi do nekontrolisanog
izimanja hrane i gojaznosti. Hipotalamus takođe reguliše i uzimanje tečnosti. U prednjem
hipotalamusu nalaze se ćelije koje su skupe kad dehidriramo i aktiviraju centar za žeđ, ali
i sekreciju hormona zadnjeg režnja hipofize, koji dovodi do zadržavanja vode u
organizmu.
129 | P a g e
Osim što reguliše odgovarajuće ponašanje vezano za uzimanje hrane i vode, hipotalamus
kontroliše i emotivno i instinktivno ponašanje, kao što su bes, ljutnja i strah. Ovu funkciju
ostvaruje zajedno sa delovima LIMBIČKOG SISTEMA: hipokampusom,
bademastim jedrima i limbičkom korom –najstarijim delom kore prednjeg mozga.
Stimulacija bademastih jedara i hipokampisa majmuna izaziva agresivna reakcija i bes,
dok odstranjivanje ili razaranje tih struktura izaziva pitomo ponašanje i gubitak osećaja
straha. Majmuni bez bademastih jedara nasrću na zmije, kojih se inače veoma plaše.
Limbički sistem i hipotalamus regulišu i reproduktivno ponašanje. Razaranje limbičke
kore i bademastih jedara dovodi do hiperseksualnosti majmuna i mačaka, a ovaj fenomen
je zapažen i kod ljudi. Stimulacija nekih delova hipotalamusa majmuna dovodi do
povećanog interesa za suprotni pol, dok razaranje delova prednjeg hipotalamusa dovodi
do odsustva toga interesa.
Funkcija prednjeg mozga
Prednji deo mozga je tokom evulacije pretrpeo najveće promene jer mu se povećavala
masa i usložnjavala uloga. Kod riba i vodozemaca prednji mozak ima mirisnu funkciju.
Kod gmizavaca se prvi put pojavljuje kora prednjeg mozga, a tek je kod sisara dobro
razvijen i ima složenu ulogu u procesima učenja, mišljenja, pamćenja, govora, ali i u
kontroli svih senzornih i motornih funkcija organizma. Kod čoveka se naziva veliki
mozak jer prestavlja najveći deo CNS-a i pokriva ostale delove mozga. Težina prednjeg
mozga čoveka je 1-1.5kg, a površina, usled velike naboranosti, čak 2.2m2 (od toga se 1/3
nalazi na površini mozga, a 2/3 unutar nabora). Sastoji se od dve hemisfere povezane
velikim snopon nervnih vlakana. Iako fizički identične, dve hemisfere prednjeg mozga
imaju potpuno različite uloge. Na prvom mestu regulišu pokretljivost mišića suprotnih
strana tela. Govor, pisanje, sklapanje rečenica, rešavanje problema us funkcije vezane
pretežno za levu hemisferu. Osim toga, ova polovina mozga odgovorna je za analitičko
razmišljanje –putem razlaganja činjenica, korak po korak, za razliku od desne hemisfere,
koja je odgovorna za sintetsko razmišljanje –putem sagledavanja celine u jednom koraku.
Leva hemisfera je dominantna kod naučnika, desna kod umetnika.
Na površini prednjeg mozga je kora –siva masa, koju čine tela oko 14 milijardi nervnih
ćelija. Ispod nje je bela masa –snopovi mijelinskih nervnih vlakana koji povezuju obe
hemisfere, delove iste hemisfere, kao i koru sa drugim delovima mozga. Najveći deo kore
(90%) predstavlja filogenetski novija sturktura –nova kora, organizovana u šest slojeva
tela nervnih ćelija naslaganih kao novčići, a svaki stubić ,,naslaganih novčića’’ aktivira
na određeni stimulus: svetlost, zvuk, miris ili dodir. Filogenetski stariji deo kore
obuhvata preostalih 10% kore prednjeg mozga i čine ga limbička kora, koja ulazi u sastav
limbičkog sistema i mirisna kora.
Nova kora prednjeg mozga anatomski je podeljena na 4 režnja: čeoni, potiljačni,
temeni i slepoočni. Centralna brazda deli koru na prednju i zadnju polovinu, dok je bočna
130 | P a g e
brazda deli na gornju i donju polovinu. Po ulozi koju vrši, kora je podeljena na motornu,
senzornu i asocijativnu.
Motorna zona kore se nalazi u čeonom režnjum ispred centralne brazde. Stubići od po
šest naslaganih slojeva tela nervnih ćelija daju komande za pokrete tačno određenih
mišića suprotne strane tela. Da se podsetimo da nervne ćelije kore regulišu aktivnost
mišića suprotne strane tela jer se vlakna koja polaze iz kore, a u sastavu piramidalnih
puteva, ukrštaju svom putu ka kičmenoj moždini. Čuveni kanadski neurohirurg Penfild
ustanovio je da se ispred centralne brazde duž nje dlaazi motorna mapa pokretljivosti
celog tela. Slikovita šema, dobijena elektrostimulacijom delova motorne kore pacijenata
u anesteziji, tokom hiruških zahvata, nazvana je Penfildov motorni čovečuljak. Nervne
ćelije koje daju komandu mišićima nogu suprotne strane tela nalze se na vrhu centralne
brazde, dok se na dnu brazde nalaze nervne ćelije koje aktiviraju mišiće glave, što znači
da je telo predstavljeno naopako na motornoj kori. Pokretljiviji delovi tela, kao što su
jezik, usta ili palac, zauzimaju veću površinu motorne kore, za razliku od malo pokretljivh
mišića trupa, koji zauzimaju mali deo motorne kore. To ukazuje da telo nije predstavljeno
na kori po svojoj veličini, već po preciznosti pokreta koju vrše pojedini njegovi delovi.
Povreda delova motorne kore dovodi do paralize odgovarajućih mišića suprotne strane
tela.
Iza centralne brazde, u temenom režnju, nalazi se senzorna zona, na kojoj se nalazi mapa
osetljivosti celog tela (senzitivni čovečuljak). Telo je i u ovoj zoni naopako predstavljeno,
a veličina projekcije srazmerna je gustini receptroa u odgovarajućim delovima tela.
Najveća površina senzorne zone pripada koži prstiju. Povreda delova senzorne zone kore
dovodi do poremećaja osećaja odgovarajućih delova tela na suprotnoj strani tela, i to
najviše finog dodira, osećaja za toplo i hladno, a najmanje osećaja bola. Osim motornih i
senzornih zona, u kori sisara postoje i asocijativne zone, čija se veličina povećavala
tokom evolucije. Tako kod čoveka čak 90% kore pripada asocijativnim zonama. U ovim
delovima kore dolazi do tumačenja nekog nadražaja, kao što su na primer, zvuk koji se
čuje ili predmet koji se vidi.
Vidna zona kore prednjeg mozga nalazi se u potiljačnom režnju. Na nju se projektuje
mrežnjača oka, tačka po tačka. Od fotorecepora mrežnjače polaze nervna vlakna koja
napuštaju oko kao očni nervni, ukrštaju se i nastavljaju kao očni putevi koji se u talamusu
prekopčavaju i završavaju u vidnoj zoni kore. Oštećenje vidne zone izaziva potpuno
slepilo, dok razaranje asocijativne vidne zone dovodi do nemogućnosti tumačenja onoga
što se vidi, dakle, vidi se predmet, ali se ne zna o kojem je predmetu reč. Slušna zona kore
prednjeg mozga nalazi se u gornjem delu slepoočnog režnja i preko srednjeg mozga i
talamusa prima informacije iz slušnih receptra unutrašnjeg uha. Oštećenje slušne zone
čoveka izaziva gluvoću, dok oštećenje asocijativne zone za sluh dovodi do gubitka moći
razlikovanja frekvencije zvuka i nemogućnosti razumevanja reči koje se čuju.
131 | P a g e
Govor
Za obavljanje nekih od najsloženijih funkcija, jedan od dve hemisfere mozga ima
značajniju ulogu, pa je nazivamo dominantnom hemisferom. Tako su procesi vezani za
govor, jezik i brzu obradu informacija pretežno vetani za levu hemisferu prednjeg mozga,
dok je desna hemisfera pretežno za prostornu percepciju i kreativne sposobnosti.
Zona koja je ključna za artikulaciju govora artikulaciju govora zauzima deo čeonog režnja
leve hemisfere i naziva se Brokina govorna zona, prema francuskom neurologu Polu
Broki. Oštećenje ove zone mozga dovodi do gotovo potpune nesposobnosti govora –
afazije, ali osobe sa tim oštećenjem relativno dobro razumeju ono što im je izgovoreno.
Oštećenje jednog dela slepoočnog režnja leve hemisfere u blizini slušne zone dovodi
takođe do poremećaja govora. To je Vernikeova zona, nazvana po nemačkom Karlu
Vernikeu. Kod ovog tipa poremećaja fovora osoba relativno tečno izgovara reči, ali je
sadržaj govora nejasan, a razumevanje slabo. Smatra se da je Vernikeova zona odgovorna
za pridavanje značenja rečima. Osim ove dve zone, i drugi delovi mozga učestvuju u
produkciji govora. Od viših delova kičmene moždine i moždanog stabla zavisi intervacija
govornog aparata. Govor zavisi i od slušne zone, do koje stižu informacije iz slušnih
puteva, odnosno receptora za sluh.
Učenje i pamćenje
Učenje je proces sticanja novih znanja i usvajanja činjenica, dok je pamćenje ili
memorija sposobnost da se znanja stečena učenjem sačuvaju i ponovo koriste.
Informacije se skladište u dve faze. Kratkotrajna memorija zasniva se na neposrednom
čulnom iskustvu ; ona nam na primer, omogućava da ponovimo strofu neke pesme
neposredno nakon što smo je čuli. Ukoliko pesmu ponavljamo često tokom vremena, ona
će biti sačuvana u dugotrajnoj memoriji i moći ćemo da je ponovimo mesecima nakon
što smo je naučili. Prenos informacija iz kratkotrajne memorije u dugotrajnu, proces
učvršćivanja memorije, može se, dekle, poboljšati ponavljanjem, ali i pogodnim
emotivnim stanjem i povezivanjem novih informacija sa prethodno uskladištenim.
U svojoj sposobnosti da uči i pamti naš mozak pravi razliku između učenja i pamćenja
činjenica i motornih veština. U prvom slučaju radi se o memoriji, koja se može koristiti
samo svesnim povlačenjem informacija iz dugotrajne memorije. U drugom slučaju, kada
vozimo bicikl ili vezujemo pertle, mi to činimo bez svesnog podsećanja na pojedinačne
pokrete koji su potrebni da bi se ove veštine pravilno izvele. Za razliku od pamćenja
činjenica, jednom naučena motorna veština se teško zaboravlja; iako se verovatno nećete
setiti kada ste prvi put vozili bicikl, svakako ćete znati da vozite bicikl, čak i posle
dugogodišnje pauze.
Pamćenje činjenica se zasniva na obradi informacija u asocijativnim zonama čeonog,
lubičkog i temeno-potiljačnog režnjam gde se povezuju informacije iz različitih čulnih
132 | P a g e
izvora. Informacije se zatim prenose u hipokampus, a odatle nakon obrade natrag u

asocijativne zone kore prednjeg mozga. Pamćenje veština zahteva aktivnost malog mozga
i bademastih jedara, a takođe i specifičnih senzornih i motornih zona odgovornih za
izvršavanja specifičnog oblika ponašanja.
Habituacija (navikavanje) predstavlja oblik učenja tokom kojeg naučimo da ignorišemo
stimuluse, čak i na one koji prethodno nisu imali značaja.
Klasično uslovljavanje je oblik učenje koji je opisao poznati ruski fiziolog Ivan Pavlov.
U Pavlovljevom eksperimentu izvedenom na psu učenje se sastojalo u višekratnom
sparivanju dva stimulusa: pokazivanje parčeta mesa koje izaziva refleksno lučenje
pljuvačke (bezuslovni stimulus) i zvuk zvonceta (uslovni stimulus). Nakon određenog
broja ponavljanja pas je naučio da zvuk zvonceta prethodi iznošenju mesa, pa mu se posle
nekog vremena pljuvačka lučila i na sam zvuk zvonca.
Instrumentalno uslovljavanje je tip učenja kod kojeg jedinka povezuje svoju reakciju
sa poželjnim stimulusom, na primer, nagradom. Na ovom tipu učenja se zasniva dresura
životinja. Na kraju, pomenimo da se svi oblici učenja zasnivaju na promenama na
sinaptičkom nivou u specifičnim neuronskim mrežama.
Funkcionalna stanja mozga- elektroencefalografija
Elektroencefalografija (EEG) je postupak merenja bioelektrične aktivnosti kore prednjeg
mozga uz pomoć elektroda prislonjenih na površinu lobanje. Takozvani beta talasi su
brzi, učestali talasi male amplitude koji ukazuju na živu aktivnost kore prednjeg mozga;
alfa talasi su nešto manje učestali i ukazuju na budno mirno stanje ; teta talasi su još
manje učestalosti i javljaju se tokom sna ; delta talasi su još sporiji i velike amolitude i
karakteristika su faze dubokog sna.
San i spavanje
San je prolazno stanje smanjene osetiljivosti organizma na stimuluse iz spoljašnje sredine,
svojstven svim višim kičmenjacima i, verovatno, životinjama uopšte.
San ima svoje faze. Nekoliko puta tokom noći ulazimo u takozvanu REM fazu sna (engl.
Rapid Eye Movement –brzi pokreti očnih jabučica), tokom koje su naši mišići opušteni i
telo potpuno nepokretno. Jedini izuzetak su očni mišići, koji, iako su kapci zatvoreni, brzo
pomeraju očne jabučice. Tokom REM faze sanjamo, odnosno, imamo realistične
mentalne iluzije koje nazivamo snom. Tokom REM faze, EEG zapis skoro da se ne
razlikuje od zapisa koji se dobija kod budne aktivne osobe. Zbog toga se ova faza naziva
i paradoksalno spavanje. Zapravo, potrošnja kiseonika u mozgu veća je tokom REM faze,
nego u mozgu koncentrisane osobe koja rešava složen matematički problem.
Ostatak vremena tokom noći, a to je oko 75% spavanja, provodimo u takozvanoj ne-REM
fazi. Tokom ove faze naši mišići su opušteni, ali telo može da se pokrene kada je potrebno
133 | P a g e
zauzeti bolji položaj. Smanjuje se i temperatura tela i ukupan utrošak energije. Tokom
ove faze aktivan je parasimpatički autonomni sistem, pa se funkcije srca, bubrega i disanje
smanjuju, dok se procesi varenja pojačavaju. Ovo je faza tokom koje se naš organizam
odmara. Talasi EEG zapisa su spori i sa velikim promenama aplitude –pa se ova faza
naziva i sporotalasni san.
San i buđenje su aktivni procesi koji su pod kontrolom nekoliko centara u prednjem
mozgu i moždanom stablu. Smatra se da u regulaciji budnosti i sna učestvuju dva sistema:
Sistem za buđenje i Sistem za padanje u san. U nižim delovima moždanog stabla nalazi
se grupacija ćelija od čije aktivacije zavisi uspavljivanje. Grupe nervnih ćelija u
hipotalamusu i talamusu takođe učestvuju u uspavljivanju. Sistem za buđenje najvećim
delom čini ushodni aktivirajući deo mrežaste strukture, koji funkcioniše kao filter koji
propušta senzorne informacije do kore prednjeg mozga. U buđenju učestvuju i neki delovi
donjeg hipotalamusa, kao i neke više strukture mozga.
2.ČULA
Receptori se prema građi dele na:
1.Primarne-nalaze se na površini tela, imaju kratke nastavke kojima primaju draži i
jedan dug nastavak kojim se draž šalje direktno u CNS. Ovde spadaju čulo vida i mirisa.
2.Nervno-receptorske-imaju istu građu i funkciju kao i primarne, samo se nalaze
dublje u kožu. Mogu se nači kod taktilnog čula.
3.Sekundarne-nalaze se na površini tela, ali imaju samo kratke nastavke koji primaju
draž, pa je zatim prenose na susedne ćelije po principu mreže dok je ne otpreme do
ganglija koje će je sprovesti do CNS-a.
Po dražima koje primaju, dele se na:
1.mehanoreceptore-primaju mehanicke drazi
2.fotoreceptori-svetlosne draži
3.hemioreceptori-hemijske draži
4.elektroreceptori-registruju promene u električnom polju.
Taktilno čulo
Sačinjavaju ga pretežno nervno-receptorske, mehaničke ćelije koje se grupišu i telašca.
Vrste telapca su:
1.Krauzerovo i Rufinijevo- termoreceptori, receptori za hladnoću nalaze se na
površini, u epidermisu, a za toplotu dublje, u dermisu. Takođe, postoje i u hipotalamusu,
134 | P a g e
gde se nalazi centar za termoregulaciju, pa registruju promene u temperaturi krvi i

shodno tome reguliše temperaturu organizma
2.Fater-Pačinijevo i Merkelovo- receptori za pritisak. Sastoje se od krajeva nerava oko
kojih je čaura ispunjena tečnošću. Kada dođe do promene pritiska na kožu, menja se i
pritisak u tečnosti, čime se stvara akcioni potencijal.
3.Mejsnerovo i Herbstovo-pravo taktilno čulo, tj. čulo dodira.
Infudibularni organ javlja se kod riba i ima ulogu da registruje na kojoj dubini se
nalazi riba.
Organi bočne linije postoje kod vodenih kičmenjaka, tj. amfioksusa, riba i larvi
vodozemaca iregistruju promene u hidrostatičkom pritisku, pa organizam može
proceniti u kom pravcu se kreče voda, kojom brzinom i da li postoji neki predmet u
njegovoj blizini.
Statoakustički organi
Spoljašnje uho kod sisara započinje hrskavičavom ušnom školjkom, a kod ostalih
jednostavnim otvorom. Nastavljaju se na ušni kanal koji je ispunjen vazduhom i koji
usmerava zvuk do bubne opne.
Bubna opna pod dejstvom zvuka vibrira, prenoseći vibrabcije na srednje uho.
Srednje uho smešteno je u bubnoj duplji koja je nastala od škržne duplje smeštene
između prvog i
drugog škržnog
luka. Ispunjena je
vazduhom i u
njemu se nalaze
slušne koščice.
Kod sisara
postoje
trikoščice, tj.
čekić, nakovanj i
uzengija, dok kod
ostalih postoji
samo jedna
koščica
kolumela, koja odgovara uzengiji. One ne samo da prenose vibracije, već ih i pojačavaju
za više od 20x da bi zvuk kasnije bio čistiji.
135 | P a g e
Unutrašnje uho smešteno je u koštanom lavirintu u zadnjem delu lobanje, a u njemu se

nalazi sistem kesastih proširenja i cevčica koje su međusobno povezane i obložene
epitelom, pa čine kožni lavirint.
On je ispunjen endolimfom, a izmešu njega i koštanog lavirinta se nalazi perilimfa. Dve
najveće celine ovog lavirinta su sakulus i utrikulus.
Sakulus je proširenje donje kese koje gradi strukturu puž u kojoj se stvara sluh.
Utrikulus je proširenje gornje kese i od njega nastaju tri polukružna kanalića u kojima
su receptori za ravnotežu.
Fiziologija sluha
Vibracije ulaze u unutrašnje uho preko ovalnog okna i odlaze u puž. Puž se sastoji od
2.5 navoja, a receptori se nalaze u srednjem navoju. Takođe, ti receptori nisu
rasprostranjeni duž celog kanalića, već na tačno odrešenim delovima. Ti receptori su u
vidu treplji koje naležu na specifičnu membranu stvarajući tako Kortijev organ.
Kretanjem vibracija kroz endolimfu, one dovode do talasanja treplji i njihovo trljanje o
specifilčnu membranu, što dovodi do stvaranja akcionog potencijala. Taj akcioni
potencijal širi se iz ćelija na ganglija, pa zatim na akustičnu granu statoakustičnog
(vestibulokohlearnog) nerva koji odvodi impuls do centra za sluh u temporalnom režnju
Fiziologija ravnoteže
Svaki od tri polukružna kanalića predstavlja jednu ravan prostora. U njima se nalaze
receptorske treplje na kojima leže statoliti/otoliti, tj. kamenčići soli kalcijum-karbonata
i koji se pomeraju u zavisnosti od položaja glave. Svojim pomeranjem oni nadražuju
treplje i tako se šalje impuls u kakvom je položaju organizam u odnosu na prostor.
Čulo mirisa i ukusa

Oba ova čula imaju receptorske ćelije slične građe. Naime, one su raspoređene u vidu
čulnih kvržica koje se sastoje od receptorskih ćelija koje na sebi imaju treplje i
potpornih ćelija koje održavaju strukturu kvržice i diferenciraju se u receptorske ćelije
koje se brzo troše.
Čulo mirisa kod kopnenih kičmenjaka smešteno je u nosnoj duplji koja ima samo jedan
otvor na krovu nosne duplje i kvržice su smeštene u mukoznom tkivu. Kada se vazduh
udahne, sitne lestice u vazduhu se rastvaraju u tom tkivu i deluju na hemijske receptore.
Iz tih receptora impuls ide direktno u CNS preko olfaktornog nerva.
Ribe, sa druge strane, imaju dva ulaza u nosnu šupljinu preko kojih voda ulazi i izlazi,
natapajući tkivo nosne duplje i donoseći nove čestice. Takođe kod njih receptori štrče u
spoljašnju sredinu.
136 | P a g e
Što se tiče ukusa, receptori su kod svih organizama iste građe, samo se razlikuju u
rasporedu (kod riba se nalaze na površini tela, a kod sisara na jeziku). Njihov životni
vek je 10 dana, pa se moraju stalno menjati novim ćelijama. Razlika sa čulom mirisa je
to što nije direktno povezano sa CNSom, već se prenosi preko ganglija.
Čulo vida
Oko se sastoji od očne jabučice i pomoćnih organa (obrve, trepavice, kapci, vežnjačai
suzne ćelije).
Očna jabučica sastoji se od tri
ovoja: beonjača, sudovnjača i
mrežnjača
Beonjača je beli spoljašnji ovoj
koji ima ulogu da održava
strukturu oka i da čuva
unutrašnje strukture. Preko nje
se nalazi rožnjača koja prelama
svetlost.
Sudovnjača je srednji ovoj bogat krvnim sudovima i ima ulogu da hrani tkiva oka.
Osim toga, sadrži taman, mrki pigment koji stvara neku vrstu tamne komore i
onemogućava da se svetlost rasipa. U taj srednji sloj ulazi i dužica oka, odnoso iris,
pigmentovani deo oka u čijoj sredinu se nalazi otvor, tj. zenica. U dužici postoje mišići
koji omogućavaju širenje, odnosno skupljanje zenice. Takođe ima i cilijarno telo koje
luči očnu vodicu.
Mrežnjača se sastoji od sočiva i fotoreceptora. Sočivo ima ulogu da sakuplja svetlost i
usmerava je ka receptorskim ćelijama. Sočivo je bitno za akomodaciju oka, odnosno
prilagođavanje oka viđenju na daljinu ili blizinu. Kod riba se akomodacija postiže
pomeranjem sočiva, a kod kopnenih kičmenjaka promenom njegovog oblika
Fotoreceptori se dele na štapiće i čepiće. Čepiću registruju boju u detalje na predmetu,
a štapići osnovni oblik i svetlost/tamu. Čepići su koncentrisani na mestu gde svetlost
tačno udara i ovo mesto se naziva žuta mrlja, a štapići se nalaze na periferiji. Na mestu
gde optički nerv izlazi uz oka nema receptora, pa se ovo mesto naziva slepa mrlja. Ovi
receptori imaju na sebi pigmente koji reaguju na svetlo i pod njihovim dejstvom ćelije
menjaju oblik i tako stvaraju akcioni potencijal. On se direktno preko optičkog nerva
prenosi do prugaste zone u potiljačnom režnju kore velikog mozga, gde je centar za
vid.
137 | P a g e
Specifični receptori
1.nocioreceptori – receptori za bol. To su nervni završeci koji reaguju na sve vrste
draži, ali samo onda kada je ta draž toliko jaka da preti da povredi organizam.
2.propioreceptori – nalaze se u mišićima i registruju istezanje.
3.baroteceptori – nalaze se u krvnim sudovima u registruju promene u pritisku krvi.
4.sonar – neki organizmi imaju sposobnost eholokacije (delfini i slepi miševi)
3.Sistem za cirkulaciju telesnih tečnosti

Cirkulisanje telesnih tečnosti, hemolimfe ili krvi, omogućuje transport kiseonika,
hranljivih molekula, vitamina, hormona i antitela do svake ćelije u organizmu, kao i
odstranjivanje ćelijskog ,,otpada’’, ugljen-dioksida i proizvoda metabolizma. Osim toga,
sistem za cirkulaciju prenosi i toplotu sa mesta stvaranja na površinu tela i time učestvuje
i u održavanju temperature tela endotermnih životinja.
Fiziologija telesnih tečnosti
Evolutivno posmatrano, u životinjskom svetu razlikujemo tri tipa telesnih tečnosti.
Najprimitivnija telesna tečnost je hidrolimfa, karakteristična za protozoe,sunđere i
dupljare. Hidrolimfa, zapravo, predstavlja spoljašnju sredinu organizama koja ulazi ulazi
u telo, obliva ćelije, noseći u sebi hranljive materije i kiseonik a odnosi iz organizma
ugljen.dioksid i ostale krajnje produkte metabolizma. Složeniji tip telesnih tečnosti je
hemolimfa crva, mekušaca, zglavkara i bodljokožaca. Hemolimfa cirkuliše delom kroz
poseban sistem kanala, a delom se izliva van njih i obliva ćelije. Osim što nosi kiseonik i
hranljive materije, hemolimfa sadrži raznovrsne pigmente, od kojih dominira pigment sa
bakrom, koji joj daje plavu boju. Pored toga, u hemolimfi se nalaze i najprimitivniji
uobličeni elementi –hemociti, čiji broj varira u zavisnosti od aktivnosti životinje. U
hladnim uslovima sredine, kada su fiziološki procesi svedeni na minimum uočava se
smanjenje broma hemocita, a u vreme kada je životinja aktivna, na višim spoljašnjim
temperaturama, broj hemocita se znatno povećava. Hemociti imaju ulogu da zaštite
organizme od izlivanja hemolimfe jer se na mestu povrede nagomilavaju, zatvaraju je i
tako sprečavaju oticanje hemolimfe.
Krv
Najsloženije telesne tečnosti su krv i limfa, koje poseduju svi kičmenjaci. Krv je telesna
tečnost koja se kreće kroz sistem krvnih sudova. Sastoji se od tečnog dela, u kome je
rastvoren čitav niz neorganskih i organskih materija i krvnih elemenata –crvena i bela
krvna zrnca i krvne pločice. Od neorganskih materija, pored vode, glavnog rastvarača
krvnih sastojaka, u krvi se nalaze i joni natrijuma, kalijuma, hlorida, bikarbonata,
138 | P a g e
fosfata,... Krv sarži veliki broj organskih materija koje se krvlju transportuju ili su njen
sastavni deo, lipidi, holesterol, trigliceridi, glukoza, hormoni,...
Tečni deo krvi može da se izdvoji od uobličenih elemenata njihovim taloženjem tehnikom
centrifugiranja. Tako možemo da izdvojimo plazmu ili serum u zavisnosti od toga da li
je krv pre izdvajanja elemenata koagulisala ili ne. Ako je koagulisala, dobijamo serum, a
ako smo sprečili koagulaciju dodavanjem određenih materija –antikoagulanata dobijamo
plazmu.
Krv ima stalan osmotski pritisak, koji zavisi od količine rastvorenih neorganskih i
organskih materija. Ako krv dođe u kontakt sa rastvorom manjeg osmotskog pritiska, kao
što je destilovana voda, dolazi do oštećenja crvenih krvnih zrnaca, voda prodire u njih i
oni prskaju. Ovaj proces se naziva hemoliza.
Koagulacija je pretvaranje specifične materije u krvi, koja je u normalnim uslovima
rastvorena, u nerastvorljivi oblik koji je predstavljen končićima isprepletanim u mrežu u
koje se umeću i krvne pločine, formirajući krv. Vreme koje protekne od povrede krvnog
suda do momenta formiranja krvnog kolača (vrema koagulacije) različito je kod različitih
životinjskih vrsta. U nepovreženom krvnom sudu ne dolazi do porocesa koagulacije jer
postoje materije koje je sprečavaju, kao na primer, heparin.
Ćelije krvi
Crvena krvna zrnca (eritrociti) –nastaju u koštanoj srži pljosnatih kostiju (grudna kost).
Vek trajanja eritrocita kod čoveka je oko 120 dana. Odnos broja nastalih i razorenih
eritrocita određuje njihov broj, koji se održava u određenim granica. Broj erotricita
mužjaka je veći nego kod ženki zbog stimulatornog uticaja muških polnih hormona na
proces stvaranja eritrocita. Tako, na primer, žaba ima 0,036 x 10 12 eritrocita na 1 litar
krvi, a veličina im je 60 mikrometara dok čovek ima 7 x 10 12 eritrocita na 1 litar krvi i
veličina im je oko 7,5 mikrometara. Oblik eritrocita kičmenjaka je najčešće obalan ili
sočivast. Crvena krvna zrnca riba, vodozemaca, gmizavaca i ptica imaju jedra, dok su ona
kod većina sisara bez jedra (osim kod kamile).
U sastav eritrocita ulazi hemoglobin, složena materija koja, zahvaljujući tome što sadrži
gvožđe, može da veže kiseonik i transportuje ga kroz organizam. Crvena boja krvi potiče
od hemoglobina, a nijanse joj se menjaju u zavisnosti od toga da li je za hemoglobin vezan
kiseonik ili ne. Arterijska krv je bogata kiseonikom i ima svetlocrvenu boju (oksigenisana
krv), a venska je siromašnija kiseonikom i ima tamnocrvenu boju (dezoksigenisana krv)
139 | P a g e
Bela krvna zrnca (leukociti), kojih ima znatno manje nego crvenih, imaju osnovnu
ulogu u odbrani organizma od stranih materija. Kod zdravog čoveka normalne vrednosti
broja leukocita su od 6 do 8 x109 na 1 litar krvi. Po mestu nastanka i građi dele se na dve
grupe. Jednu grupu sačinjavaju granulociti, koji nastaju u koštanoj srži pljosnatih kostiju,
imaju režnjevito jedro i dosta granula u citoplazmi. Među njima razlikujemo nekoliko
podgrupa (neutrofilne, bazofilne i eozinofilne leukocite). Drugu grupu čine agranolociti
koji nastaju u jetri i slezini, imaju ovalno jedro i nemaju granule u citoplazmi. I njih ima
nekoliko kategorija (monociti i limfociti). Bela krva zrnca mogu da se aktivno kreću
(ameboidno kretanje) i tako prolaze kroz zidove krvnih sudova i dolaze do najudaljenijih
delova tela koji su ugroženi. Pored toga, oni poseduju mehanizme kojima razlažu strana
tela nakon što ih uvuku u svoju ćeliju.
Krvne pločice (trombociti) –predstavljaju visoko diferencirane delove citoplazme.
Imaju važnu ulogu u procesu zaustavljanja krvarenja. Ima ih znatno manje nego eritrocita,
a više nego leukocita.
Uloga krvi u odbrani organizma –imunski sistem
Tokom evolucije razvile su se tri linije odbrane.
Prva nespecifična linija odbrane –Kroz kožu koja nije povređena ne mogu da prodru
bakterije ili virusi, mada i vrlo mala povreda može to da im omogući. Kolonizaciju
bakterija trakođe sprečavaju sekreti kao su pljuvačka, suze, mukozna materija koje
neprekidno spiraju epitel koji je izložen spoljašnjoj sredini. Pored fizičkog efektra
uklanjanja stranih tela, u njima se nalaze i specifične materije koje ih razaraju pre nego
što prodru u organizam. Kisela sredina u crevnom traktu takođe ubija bakterije.
Bakterije koje uspevaju da prođu prvu barijeru odbrane sačekuje grupa belih krvnih
zrnaca –neutrofilni leukociti, druga linija nespecifične odbrane. Neutrofilni leukociti
procesom fagocitoze uvlače bakterije u sebe i razgrađuju ih. Predstavljaju oko 60-70%
140 | P a g e
celokupne populacije leukocita. Aktiviraju ih hemijske materije koje otpuštaju tkiva

napadnuta bakterijama ili drugim stranim česticama. Po obavljenom poslu neutrofili se
sami razgrađuju. Njihov vek trajanja je svega nekoliko dana. Druga grupa leukocita su
monociti. Iako sačinjavaju samo 5% od ukupne količine belih krvnih zrnaca, monociti su
u procesima fagocitoze efikasniji nego neutrofili. U cirkulaciji se zdržavaju nekoliko
časova, a potom ulaze u tkiva, gde se pretvaraju u veoma krupne ćelije –makrofage, i
ostaju u tkivima sve dok ne unište mikroogranizme. Makrofage su najkrupnije fagocitne
ćelije. Neke od njih se kreću kroz organizam, a neke se zadržavaju samo u jednom
određenom tkivu, na primer, plućima, jetri, bubregu,... Mikroorganizme i druge strane
materije koje prodru u organizam i uđu u krv ,,hvataju’’ makrofage kada se zadrže u
mrežastoj strukturi slezine, a one koje prodru u tkiva dospevaju kroz limfotok i bivaju
,,uhvaćene’’ u limfnim čvorovima. Oko 1.5% od ukupne količine belih krvnih zrnaca čine
leukociti koji takođe spadaju u drugu nespecifičnu liniju odbrane. To su eozinofili.
Eozinofili su specijalizovani za uništavanje parazita koji napadnu organizam.
I najzad, u nespecifičnoj odbrani učestvuju i ćelije nazvane ,,prirodne ubice’’. One ne
napadaju direktno mikroorganizme, već uklanjaju virusom inficirane ćelije ili abnormalne
ćelije koje se razvijaju u tumore.
Specifični imunski odgovor –Limfociti predstavljaju ključ odbrane organizma jer
započinju efikasan selektivan lanac odbrane. U organizmu kičmenjaka postoje dva glavna
tipa limfocita –B-limfociti i T-limfociti. Kao i makrofage, oba tipa limfocita cirkulišu
kroz krv i limfu i sakupljaju se u slezini, limfnim čvorovima i drugim limfnim organima.
Rekacije limfocita na strane čestice su specifične zato što su u stanju da prepoznaju
određene strane materije –antigene koje pripadaju virusima, bakterijama, gljivama,
protozoama, polenu, raznim transplantatima,.. Na ove antigene reaguju određene B-
limfocite na taj način što stvaraju komplementarne materije –antitela. Tako, u organizmu
postoji ogroman broj B- i T-limfocita koji su u stanju da reaguju na milione različitih
antigenskih molekula (čak i na one koje još ne postoje) i tako obezbede odbranu od
miliona potencijalnih patogenih materija.
Selektivna aktivacija, umnožavanje i diferencijacija limfocita koja nastaje kada je
organizam prvi put izložen delovanju nekog antigena naziva se primarni imunski
odgovor. Prilikom prvobitnog izlaganja nekom antigenu potrebo je 10 do 17 dana da bi
određeni limfociti ostvarili maksimalan imunski odgovor u obliku sintetisanih
odgovarajućih antitela. Dok se ove ćelije razvijaju i stvaraju antitela, napadnuta individua
je bolesna. Ako ista osoba bude ponovo izložena istom antigenu, leukociti reaguju brže,
u roku od 2 do 7 dana, i to većim intenzitetom odgovora, koji traje duže. To je takozvani
sekundarni imunski odgovor. Sposobnost imunskog sistema da proizvede sekundarni
imunski odgovor je osnova tzv. Imunološke memorije koja se sastoji u formiranju B i T
dugoživećih ćelija koje su u stanju da pamte prvobitnu reakciju na antigen.
141 | P a g e
Krvne grupe
Eritrociti poseduju nekoliko grupa antigena, ali je najvažniji ABO sistem. Postojanje
određenog antigena određuje krvnu krupu, pa tako osoba koja poseduje antigen A na
eritrocitima ima krvnu grupu A, osoba koja ima antigen B ima krvnu grupu B, osoba koja
ima oba antigena ima krvnu grupu AB, a osoba koja nema nijedan od dva antigena ima
krvnu grupu O. Imunski sistem toleriše sopstvene antigene krvne grupe te osoba sa
antigenom A ne stvara komplementarno anti-A antitelo. Zanimljivo je, međutim, da osoba
koja ima krvnu grupu A stvara anti-B antitelo iako nikad nije izložena (putem transfuzije)
krvnoj grupi B. Pomenuti fenomen važi za sve krvne grupe. Dakle, u krvni krvne grupe
B stvaraju se anti-A antitela, u krvnoj grupi O obe grupe antitela, anti-A i anti-B, dok
krvna grupa AB ne stvara nijednu kategoriju odgovarajućih antitela.
Evolucija sistema za cirkulaciju telesnih tečnosti
Hidrolimfa je telesna tečnost jednoćelijskih organizama, sunđera i dupljara. To je tečnost
spoljašnje sredine u kojoj životnje žive i sa kojom su u neposrednom kontaktu. Kod
sunđera hidrolimfa dospeva do ćelija sistemom kanala, a zatim se materije i gasovi koje
hidrolimfa nosi, prostom difuzijom transportuju kroz ćelijsku membranu.
Kod životinja na višem stupnju organizacije razvija se sistem sudova kojima telesne
tečnosti cirkulišu kroz organizam, odnosno nastaju krvni sudovi. Za mekušce, zglavkare
i plaštaše karakterističan je otvoreni sistem za cirkulaciju kojim hemolimfa protiče
delom kroz sistem sudova, a delom se izliva u lakune, prostore među tkivima, u kojima
se obavlja razmena materija i gasova. Transport materija i kiseonika otvorenim sistemom
nedovoljno je brz i efikasan, pa je zato i zastupljen kod malih, slabo pokretnih životnja sa
sporim metabolizmom. Izuzetak su lignje i svi glavonošci, koji su dobri plivači i čija je
potreba za brzim transportom materija i gasova, po prvi put tokom evolucije, uslovila
nastanak zatvorenog sistema za cirkulaciju. U zatvorenom sistemu za cirkulaciju krv
cirkuliše zatvorenim sistemom krvnih sudova.
Najprostiji zatvoreni sistem za cirkulaciju imaju ribe, kod kojih se srce sastoji od četiri
odeljka: venoznog sinusa, koji daje ritam rada srcu, pretkomore, komore i arterioznog
konusa. Kroz srce protiče isključivo dezoksigenisana krv, poreklom iz tkiva, a zatim se
pumpa u škrge, iz kojih se, obogaćena kiseonikom, raznosi u različite regione.
142 | P a g e
Vodozemci imaju trokomrno srce, odnosno dve pretkomore i jednu komoru. Budući da
odrasli vodozemci umesto škrga imaju pluća, kod njih se odvajaju krvni sudovi koji
transportuju dezoksigenisanu krv siromašnu kiseonikom u pluća i oksigenisanu krv u
tkvia. Iako postoji samo jedna komora, njena specifična građa omogućuje da se krv ne
meša, već selektirno rasporedi : oksigenisana krv u levu polovinu komore, a
dezoksigenisana u desnu. Osim toga,
leva i desna polovina komore se ne
grče istovremeno, a uzdužni spiralni
zalistak omogućuje usmeravanje
osigenisane krvi u tkiva, a
dezoksigenisane u pluća i kože.
Kornjače, zmije i gušteri takođe imaju
samo jednu, delimično podeljenu
komoru, dok se kod krokodila, prvi
put tokom evolucije, pojavljuje
četvorokomorno srce, koje se sastoji
od dve pretkomore i dve komore.
Funkcionalana anatomija srca sisara

Srce ptica i sasra je četvorokomorno, jer je komora pregradom definitivno podeljena na
dve šupljine. Leva i desna strana srce funkcionišu kao dve pumpe: leva strana pumpa
isključivo oksigenisanu krv u telo, dok desna strana pumpa dezoksigenisanu krv u pluća.
Zidovi pretkomora su tanji od zidova komora, što je logično budući da imaju ,,manje
posla’’ jer pumpaju krv samo do komora. Zidovi komora su deblji, i to naročito leve
komore, koja pumpa krv na veliku distancu, odnosno u sva tkiva, do malog prsta na nozi.
Između pretkomora i komora nalaze se zalisci, trolisni sa desne a dvolisni sa leve strane
srca, koji usmeravaju krv iz pretkomora u komore i ne dozvoljavaju vraćanje krvi u
suprotnom smeru.
Iz vazduha koji udišemo kiseonik prelazi u plućne kapilare, gde se vezuje za hemoglobin.
Ovako kiseonikom obogaćena krv se sakuplja u sitne, a zatim sve veće vene i napušta
pluća preko četiri plućne vene, koje se ulivaju u levu pretkomoru. To su jedine vene u
organizmu kroz koje protiče oksigenisana krv. Aorta odvodi oksigenisanu krv iz leve
komore, a zatim se, što više odmiče od srca, grana na sve manje sudove –arterije, koje u
tkivima prelaze u gustu mrežu kapilara. Spor protok krvi kroz kapilare omogućuje
razmenu gasova i materija. Ćelijama se predaju kiseonik i hranljive materije, a uzimaju
ugljen-dioksid i produkti metabolizma. Tkivni kapilari prelaze u sitne vene, a zatim u sve
veće vene na putu ka desnoj pretkomori, u koju se ulivaju kao gornja i donja šuplja vena.
143 | P a g e
Iz desne komore se krv plućnom arterijum odnosi u pluća, gde se obogaćuje kiseonikom,
a oslobađa ugljen.dioksida. Otvori između desne komore i plućne arterije, kao i leve
komore i aorte, snabdeveni su polumesečastim zaliscima, koji ne dozovljavaju da se krv
vrati u srce kad je opušteno.
Tok krvi od desne komore, preko pluća do leve pretkomore naziva se mali krvotok, dok
veliki krvotok počinje od leve komore, preko tkiva i završava se u desnoj pretkomori.
Regulacija srčanog rada
Srce se grči automatski i nastavlja da se grči još neko vrmee i kada se izoluje iz organizma.
Tu osobinu ima zahvaljujući izmenjenim mišićnim ćelijama, koje nazivamo
predvodničkim, a koje su grupisane u sinoatrijalni čvor (CA) u zidu desne pretkomore.
Ove ćelije imaju sposobnost samostalnog stvaranja akcionih potencijala koji se šire na
mišićne ćelije pretkomora i daju ritam za grčenje pretkomora Istovremeno se ,,talasi’’
prenose i u drugi, atrioventrikularni čvor (AB), koji se nalazi između pretkomore i
komora. Zadatak AB čvora je usporavanje ritma, što omogućuje da se prvo zgrče
prekomore i ubace krv u komore, a tek za njima komore. Iz AB čvora akcioni potencijali
se prenose specijalizovanim sprovodnim vlaknima Hisovog snopa, koji se prostire duž
pregrade između komora do vrha srca, a zatim levom i desnom granom Hisovog snopa
nazad prema bazi komora. Odatle se akcioni potencijal šire na mišićne ćelije komora i
omogućuju istovremenu kontrakciju obe komore i izbacivanje krvi u sistem krvnih
sudova.
Međutim, iako radi automatski, srce pod kontrolom nervnog sistema, i to onog dela koji
radi nezavisno od naše volje –autonomnog nervnog sistema.
Podsetimo se da se centar koji reguliše rad srca nalazi u mrežastoj strukturi produžene
moždine. Nervne ćelije ovog centra spontano šalju impulse parasimpatičkim nervnim
sestemom, tj. X glavenim nervom vagusom, do CA čvora srca diktirajući miran tonus od
oko 75 otkucaja u minuti. Centar zadužen za regulaciju rada srca dobija informacije o
fiziološkim potrebama organizma sa periferije, iz telašaca koja se nalaze u zidu aorte i
krvnih sudova koji snabdevaju glavu krvlju (karotidnih arterija). Telešca nadgledaju
pritisak i sadržaj kiseonika u krvi i na najmanju promenu alarmiraju produženu moždinu
da naredi povećanje ili smanjenje brzine rada srca.
Pored nervnog sistema, na rad srca utiče i endokrini sistem, i to hormon srži nadbubrežne
žlezde –adrenalin i hormon štitne žlezde –tiroksin koji povećavaju snagu i učestalost
grčenja srčanog mišića.
144 | P a g e
Srčani ciklus
Srčani ciklus obuhvata grčenje –sistolu, opuštanje –dijastolu pretkomora i komora, kao
i pauzu između srčanih udara. Kod čoveka srčani ciklus traje 0.8 sekundi kada je
frekvencija rada srca u fiziološkim granicama.
Za vreme pauze i pretkomore i komore su opuštene i pune se krvlju preko plućnih i šupljih
vema jer su zalisci između pretkomora i komora otvoreni. Zatim se grče pretkomore,
pumpaju krv u komore a kada se opuste, zatvaraju se dvolisni i trolisni zalisci između
pretkomora i komora. Sledi sistola komora i istiskivanje krvi kroz otvorene
polumesečaste zaliske u aortu i plućnu arteriju. Kada se mišići komora opuste, zatvaraju
se polumesečasti zalisci i nastaje pauza. Ciklus se, kod čoveka, ponavlja 75 puta u mnuti,
a tokom svakog grčenja srce ispumpa u arterije oko 70ml krvi, odnosto 5l/min
Tokom srčanog ciklusa u srčanom mišiću, zbog prenosa imoulsa, nastaju električne struje,
koje se mogu registrovati postavljanjem elektroda na površinu grudnog koša i
ekstremiteta. Zapis koji dobijamo naziva elektrokardiogram (EKG) i ima ogromnu
primenu u kardiološkog dijagnostici. Tokom mehaničkih aktivnosti srca, kao posledica
treperenja njegovih delova, nastaju zvučne menifestacije –srčani tonovi, koji se mogu
registrovati postavljanjem stetoskopa ili mikrofona sa pojačivačem na grudni koš. Zapis
koji se tom prilikom dobija naziva se fonokardiogram (FKG)
Krvni sudovi
Krvne sudove možemo svrstati u tri kategorije –arterije, vene i kapilare. Arterije, kao
što je već rečeno, odvode krv iz srca, i to pod velikim pritiskom, i zato imaju veoma
debele i elastične zidove koji se istegnu svaki put kad prime ,,porciju’’ krvi (70ml) koju
srce istiskuje tokom svakog grčenja. Pošto su zidovi arterija elastični, oni teže da se vrate
u svoj prvobitni promer kada se komore opuste, i na taj način potiskuju svaku istisnutu
zapreminu krvi od srca ka tkivima. Puls prestavlja talasaste vibracije elastičnih zidova
arterija koje nastaju tokom svakog grčenja komora.
Vene dovode krv u srce i imaju tanje i manje elastične zidove u poređenju sa arterijama.
Šireći se, mogu da prime veću količinu krvi, pa za njih kažemo da su rezervoari krvi. U
zidovima vena postoje zalisci, koji su građeni
tako da usmeravaju krv ka srcu i ne
dozvoljavaju da se ona vraća u suprotnom
smeru. Naročito su važni zalisci vena donjih
ekstremiteta, u kojima se protom krvi odvija
suprotno sili gravitacije.
I na kraju, kapilari, koji povezuju arterijski i
venski sistem, predstavljaju sudove
145 | P a g e
,,razmenjivače’’ jer se u njima vrši razmena materija i gasova, kako u tkivima, tako i u
plućima. Razmena je efikasna zahvaljujući činjenici da je protok krvi u kapilarima veoma
spor, a površina kapilarne mreže, kod čoveka, veličine fudbalskog terena.
Tokom protoka krv vrši određeni pritisak na zidove krvnih sudova. Pritisak je najviši u
aorti tokom grčenja, i kod čoveka je oko 120 mmHg, a kod žirafe 300mmHg.
Limfa
Limfa ima ulogu posrednika između tkiva i krvi. Ona protiče kroz zaseban sistem sudova
–limfotok. Limfni sudovi počinju limfnim kapirarima, koji sakupljaju tkivnu tečnost i
odvode je sve većin limfnim sudovima u šuplje vene. Venskim sistemom se odvodi 90%
tečnosti tikiva, dok preostalih 10% odvode limfni kapilari, čime se onemogućuje
nakupljanje tečnosti u tkivima i time nastanak otoka. Limfa je bezbojna tečnost hemijskog
sastava sličnog krvnoj plazmi. Sadrži bela krvna zrnca i proteine koji ,,cure’’ iz krvnih
kapilara u tkiva. Limfni sudovi imaju zaliske koji omogućavaju usmeren protok limfe,
dodatno potpomognut grčenjem samih zidova limfnih sudova, grčenjem mišića i
pulsiranjem arterija. U jetri, plućima, bubrezima, crevima, ali i vratu, pazuhu i
preponama, limfa prolazi kroz limfne čvorove, koji imaju važnu ulogu u odbrani
organizma. U njima se sakupljaju bakterije i bela kvna zrnca, koja bakterije uništavaju.
To je razlog oticanja limfnih čvorova tokom infekcija. Slezina takođe spada u limfne
organe i u njoj se stvaraju limfociti.
4.Respiratorni sistem
Evolucija
Preko ćelijske membrane dišu jednoćelijski organizmi (amebe), a preko kože pijavice,
neki crvi, ali i ljegulje i žabe.
Škrge se mogu naći kod mekušaca, rakova, morskih ježeva, zvezda i crva i najčešće su
u vidu listolikih produžetaka kože, tj. kožne škrge.
Prave škrge se prvi put javljaju kod riba. Kod košljoriba su zaštićene škržnim
poklopcima. Sastoje se od 4 škržna luka sa prokrvljenim škržnim listićima. Protok krvi
u njima je suprotan protoku vode. Brze ribe, kao što su ajkule i pastrmke, potpomažu
protok držeći usta stalno otvorena, dok sporije ribe neizmenično otvaraju i zatvaraju.
Kod raža voda ne ulazi na usta, već kroz otvor na leđima.
Insekti dišu preko taheja koje se granaju i smanjuju dok ne dopru do svake ćelije u telu.
Pluća se javljaju kod viših kičmenjaka. Žabe gutaju vazduh i u pluća ga izbacuju
podizanjem podne duplje, a izbacuju grčenjem telesnog zida. Kod ptica su pluća mala i
146 | P a g e
srasla sa rebrima, a vazdušne kese funkcionišu kao mehovi. Razmena gasova se kod
njih vrši i pri udisaju i izdisaju.
U disajnim pokretima ljudi učestvuju i međurebarni mišići i dijafragma. Tokom
udisaja grče se međurebarni mišići koji šire grudni koš i dijafragma se spušta ka
trbušnoj duplji. Pluća se šire, pritisak u njima postaje manji od atmosferskog i vazduh
ulazi u pluća.
Tokom izdisaja, ovi mišići se opuštaju i grudni koš se skuplja. Sa njim se skupljaju i
pluća, pritisak raste, a vazduh izlazi.
Centar za udisaj nalazi se u produženoj moždini, odakle se impulsi šalju u kičmenu
moždinu, što traje dve sekunde i dolazi do udisaja. Nakon toga, iz Varolijevog mosta
stižu kočeći impulsi koji traju tri sekunde i dovode do opuštanja mišića i izdisaja.
Na disanje mogu uticati:
 Kora velikog mozga
 Receptori za istezanje u plućima
 Signali sa periferije
Disajni volumen je količina vazduha koju udahnemo i izdahnemo u mirnom stanju i

iznosi 0,5l. Pojačanim naporom možemo udahnuti još 3l vazduha i to je rezervni
udisajni volumen, a kada nakon normalnog izdisaja naprezanjem izdahnemo još 1,2l,
to je rezervni izdisajni volumen. Kad se oni saberu, dobija se vitalni kapacitet pluća
od 4,7l vazduha.
U alveolama se razmena gasova vrši difuzijom. Koncentracija kiseonika u udahnutom
vazduhu je 2,5x veća od koncentracije u krvi. Kiseonik sa hemoglobinom gradi
oksihemoglobin pomoću kog se transportuje do tkiva gde je koncentracija kiseonika 3x
manja nego u krvi.
5.Sistem organa za varenje i apsorpciju hrane

Tipovi varenja hrane u životinjskom svetu
Varenje hrane je složen proces tokom koga makromolekuli hrane, ugljeni hidrati, masti i
proteini, tipe niz mehaničkih i biohemijskih promena, čime se razgrađuju do osnovnih
gradivnih jedinica ili monomera : glukoze, masnih kiselina i amino-kiselina, koje ćelije
mogu direktno koristiti za procese gradnje, ali i kao izvor energije.
U životinjskom svetu postoje tri tipa varenja hrane: unutarćelijsko, vanćelijsko i
membransko. Kod unutarćelijskog varenja enzimi, pomoću kojih se hrana hemijski
razgrađuje, luče se i deluju u samoj ćeliji. Hranljive materije ćelija uvlači u sebe pomoću
nastavaka –pseudopodija, i pakuje ih u vakuolu koja se, zatim, spaja sa organelama sa
147 | P a g e
enzimima koji razlažu hranu. Ovaj tip varenja karakterističan je za jednoćelijske i neke
višećelijske organizme kao što su sunđeri, neki mekušci i bodljokošci. Vanćelijsko
varenje karakteristično je za crve, rakove, insekte i sve hordate, a obavlja se delovanjem
nezima koji se iz žlezdanih ćelija ( na primer, pljuvačnih žlezda ili pankreasa) luče u
lumen creva. Membransko varenje obavljaju enzimi vezani za membrane epitela zida
tankog creva koji razlažu dimere proteina i ugljenih hidrata na monomere, i to tokom
njihovog preuzimanja iz lumena creva u crevni epitel.
Put i razlaganje hrane u crevnom traktu
Usna duplja je početni deo crevnog trakta, u kojem se hrana prihvata, prepoznaje pomoću
receptora za ukus i razgrađuje mehanički, ali i biohemijski.
Hrana se mehanički obrađuje pomoću zuba, čvrstih tvorevina sagrađenih od dentrina,
proteina prožetog mineralnim materijama. Čovek u svakoj vilici imapo 16 zuba: četiri
sekutića, dva očnjaka i deset kutnjaka, i svi se sastoje od krunice i korena, kojim su čvrsto
usađeni u vilicu.
Pomoću zuba životinja hvata plen, ubija ga, zatim sitni hranu. Zato je gubitak zuba za
životinje u prirodi koban. Glodarima zubi rastu neprekidno. Pacovima sekutići rastu tri
centimetara za mesec dana i, ako se ne bi trošili, do kraja života bi dostigli dužinu od 70
do 100cm. Slonovima zubi ispadaju i na njihovom mestu izrastaju novi. Zubi ajkule su
raspoređeni u pravilnim redovima. Neke grabljive ribe i morske kornjače nemaju zube,
već je kod njih jednjak gusto načičkam bodljama. Nedostatak sopstvenih zuba ptice
nadoknađuju upotrebom prirodnih ,,proteza’’ zajedno sa hranom gutaju kamenčiće i
pesak i pomoću njih mrve i drobe hranu u mišićavam delu želuca.
U usnoj duplji smešten je jezik, mišićni organ koji meša hranu i pomaže žvakanju i
gutanju, ali učestvuje i u prepoznavanju ukusa hrane jer sadrži kvržice koje omogućavaju
prijem hemijskih signala hrane. Informacije se prenose iz kvržica u centar za obradu
osećaja ukusa u produženoj moždini, a zatim, preko talamusa, u senzornu zonu kore
prednjeg mozga, gde se analiziraju. Tek tada postajemo svesni ukusa hrane, prijatnog ili
neprijatnog. Aktivirani centar u produženoj moždini šalje informacije i u susedni centar
za lučenje pljuvačke i, zavisno od registrovanog ukusa, dolazi do lučenja pljuvačke.
Ispod jezika, donje vilice i pored ušiju nalaze se pljuvačne žlezde, koje preko izvodnih
kanala luče pljuvačku u usnu duplju. U pljuvački čoveka nalazi se se enzim amilaza, koji
započinje varenje ugljenih hidrata već u ustima, za razliku od nekih insekata, kao što su
babašvabe i skakavci, kod kojih enzimi pljuvače vare sve kategorije hrane.
Psi i neki glodari, koji nemaju znojne žlezde, hlade se lučenjem pljuvačke. Izmenjene
pljuvačne žlezde zmija luče otrov, dok pljuvačka grabljivih puževa sadrži materije koje
parališu žrtve.
148 | P a g e
Hrana natopljena pljuvačkom gutanjem dospeva do ždrela, a zatim se transportuje u

jednjak i na kraju dospeva do kesastog, mišićnog proširenja srednjeg creva –želuca, u
kojem se skladišti, meša sa veoma kiselim želudačnim sokom i delimično vari.
Da bi mogao da meša i natapa hranu želudačnim sokom ali i da je potiskuje dalje kroz
crevni trakt, želudac je snabdeven debelim slojevima mišića koji se ritmički grče i
opuštaju. Na ulasku u želudac nalazi se kružni mišić, koji propušta hranu iz jednjaka, a
isti takav mišić smešten je na kraju želuca i otvara se da propusti već promešanu,
polutečnu hranu dalje u dvanaestopalačno crevo. Želudac je sa unutrašnje strane, obložen
sluzokožom koja luči veoma kiseli želudačni sok (pH=0.9), odnosno hlorovodoničnu
kiselinu (HCl), enzim pepsin, koji razlaže proteine na manje lance različite dužine, ali i
velike količine sluzi koja štiti zid želuca od kiselog želudačnog soka.
Lučenje želudačnog soka regulisano je i hormonima. Istezanje zida želuca usled prisustva
hrana, ali i neki sastojci hrane, kao što su produkti razgradnje proteina, ekstrati mesa,
kafa, začini i alkohol stimulišu ćelije sluzokože želuca da luče hormon gastrin, koji
podstiče lučenje želudačnog soka.
Po završetku varenja hrane u želucu, a zahvaljujući snažnom grčenjima mišića zida, hrana
se kroz otvoreni kružni mišić na kraju želuca potiskuje u dvanaestopalačno crevo,
početni deo tankog creva dužine 12 palaca. Osnovna uloga ovog dela tankog creva je
završetak varenja hrane do malih molekula koji će se u narednim odeljcima tankog creva
preko crevnog epitela apsorbovati u krv ili limfu. Varenje u dvanaestopalačnom crevu
obavlja se zahvaljujući enzimima pankreasnog soka, koji se kroz kanal izliva u ovaj deo
creva.
Pankreas je žlezda koja je smeštena ispod želuca. Osim što stvara i luči hormone u krv,
pankreas stvara i enzime i bazni sok, koji se spajaju i izlivaju kroz zajednički kanal u
dvanaestopalačno crevo kao pankreasni sok. Uloga baznog dela pankreasnog soka je
nautralizacija kiselog sadržaja, koji se izliva iz želuca u dvanaestopalačno crevo.
Enzimski deo pankreasnog soka sadrži:
 Enzim amilazu, koja nastavlja razlaganje u gornjim delovima creva nerazloženih
ugljenih hidrata do dimera-disaharida.
 Enzim lipazu, koja razlaže masti do kraja, do masnih kiselina i gligerola.
 Neaktivne enzime tripsinogen i himotripsinogen, koji, po aktivniranju u
dvanaestopalačnom crevu, razlažu proteina na dimere-dipeptide.
Nekoliko minuta po unošenju hrane u usta, pankreasni sok se refleksno luči. Osim toga,
njegovo lučenje regulisano je hormonima dvanaestopalačnog creva, sekretinom i
holecistokininom. Sekretin utiče na lučenje bazne komponente pankreasnog soka, dok
holecistokinin reguliše stvaranje i lučenje enzima pankreasnog soka.
149 | P a g e
Osim pankreasnog soka, u dvanaestopalačno crevo izliva se i žuč, proizvod ćelija jetre.
Jetra je najveća žlezda u organizmu, težine oko dva kilograma, smeštena ispod
dijafragmne. Stvorenu žuč ćelije jetre luče u žučne kanaliće, a zatim u jetreni kanal koji
se izliva u žučnu kesu, gde se žuč sakuplja i zgušnjava. Žuč se sastoji od žučnih soli koje
deluju kao deterdženti jer olakšavaju varenje masti razbijajući ih na veoma veliki broj
sitnih masnih kapi na koje, tek tad, mogu delovati hidrofilni enzimi –rastvorljivi u
vodenom rastvoru crevnih sokova.
Pražnjenje žučne kese je refleksno i nastaje grčenjem mišića zida žučne kese i opuštanjem
kružnog mišića na ulasku u dvanaestopalačno crevo, kroz koji se stvorena žuč istiskuje.
Međutim, mnogo je važnija kontrola pražnjenja preko hormona holecistokinina, koji se
oslobađa kao odgovor na prisustvo masti u dvanaestopalačnom crevu.
U prvih nekoliko centimetara dvanaestopalačnog creva smeštene su žlezde koje luče
beznu sluz, čiji je zadatak da zaštiti sluzokožu od kiselog sadržaja želuca pre ulivanja
baznog pankreasnog soka. Sekrecija bazne sluzi takođe je pod nervnom kontrolom, ali i
pod kontrolom hormona dvanaestopalačnog creva –sekretina
Duž celog tankog creva raspoređene su žlezde koje luče crevni sok, tečnost bazne
reakcije koja olakšava apsorpciju razloženih materija iz lumena creva u crevni epitel.
Lučenje crevnog soka regulišu nervni faktori uslovljeni lokalnim nadražajima, koje
izaziva sadržaj creva, ali hormon sekretin.
Na putu do tankog creva masti iz unete hrane se potpuno vare do masnih kiselina, za
razliku od proteina i ugljenih hidrata koji se razlažu samo do dimera-dipeptida i
disaharida. Razlog nedovršenog razlaganja proteina i šećera je jednostavan: u sokovima
crevnog trakta nema enzima koji razlažu dipeptide i disaharide. Ti enzimi su sastavni deo
membrana crevnog epitela zida tankog creva i oni završavaju proces varenja do
monosaharida i aminokiselina za vreme njihovog transporta, apsorpcije u crevni epitel.
Apsorpcija svarenih materija u tankom crevu
Osnovna uloga epitela zida tankog creva je apsorpcija –upijanje sada potpuno razloženih
sastojaka hrane iz lumena creva u krv da bi se dopremili do ćelija i korstili za procesa
izgradnje, ali i kao izvor energije. Da bi proces apsorpcije bio efikasan, površina epitela
tankog creva uvećana je velikim brojem nabora i crevnim resicama. Kružni nabori,
kojima je crevo izbrazdano, ne samo da povećavaju apsorptivnu površinu već usporavaju
protok hrane kroz crevo, čime se produžava vreme upijanja. Površina apsorpcije dodatno
je povećana prisustvom crevnih resica na kružnim naborima. Resice su pokrivene
crevnim epitelom, ispod kojeg su krvni i limfni sudovi u koje direktno transportuju
materije preuzete iz lumena creva. Monosaharidi i aminokiseline napuštaju crevne resice
preko krvnih sudova, dok masne kiseline, kao veći molekuli, ulaze prvo u limfne sudove.
150 | P a g e
Crevne resice mogu da se pokreću i tako mešaju hranu oko sebe i povećavaju kapacitet
usisavanja.
Sledeći put hrane kroz crevni trakt, stigli smo i do debelog creva, koje ne stvara i ne luči
enzime i nema resice, što znači da ne učestvuje u varenju i apsorpcijij hrane. U ovom delu
crevnog trakta apsorbuju se samo voda i neke soli. Debelo crevo sadrži samo žlezde koje
luče bazni sekret i sluz koja štiti sluzokožu od mehaničkog oštećenja i učestvuje u
formiranju i pripremi za izbacivanje nesvarenih i organizmu nepotrebnih delova hrane.
6. Sistem organa za izlučivanje

•osmoregulacija – održavanje stalnosti unutrašnje sredine
Osmoregulacija
Većina morskih beskičmenjaka prilagođava sastav unutrašnje sredine u zavisnosti od
promena u spoljašnjoj. Npr. ako morsku zvezdu stavimo iz morske u slatku vodu, voda
će prodreti u nju i povećati joj telesnu masu.
Slatkovodne ribe, žabe i rečni rak imaju problem kako da zadrže soli, a izbace višak
vode. Rakovi imaju nefridije koje sprečavaju gubitak soli, a ribe imaju sluzav omotač
koji sprečava prodor vode. I ribe i žabe višak vode izbacuju mokraćom, a soli
nadoknađuju ishranom (ribe) ili preko kože (žabe).
Morske ribe, s druge strane, imaju višak soli koji izbacuju preko škrga aktivnim
transportom. Stvaraju malu količinu koncentrovane mokraće kojom izbacuju višak soli.
Izuzetak su ajkule koje imaju krv veće koncentracije od vode jer sadrži ureu.
Reptili i ptice imaju malu količinu polučvrste mokraće jer se u kloaki i crevima voda
vraća u krv.
Kod sisara se prvi put u toku evolucije javlja Henleova petlja, struktura koja omogućava
vraćanje vode iz mokraće u krv. Najduža je kod pustinjskih glodara, a oni takođe imaju
specijalno građenje nosne hodnike gde se noću kondenzuje vodena para.
Evolucija
1.Protonefridije – cevčice sa zatvorenim početnim delom koje se granaju po čitavom
telu. Postoje kod pljosnatih crva.
2.Metanefridije – početni deo se preko levkastog otvora otvara u telesnu duplju. Javlja
se kod člankovitih crva, mekušaca i zglavkara
3.Malpigijeve cevčice – tanke cevčice koje se ulivaju u zadnji deo creva, javljaju se kod
insekata, stonoga i zglavkara.
151 | P a g e
Bubreg
Bubreg je parni organ obložen kapsulom ispod koje je kora, a u centru se nalazi srž. U
njoj se nalazi bubrežna karlica u koju se uliva 20 bubrežnih čašica.
Nefron se sastoji od Malpigijevog telašca i bubrežnih cevčica. Malpigijevo telašce
smešteno je u kori i čine ga:
1.čaura – početni, slepo prošireni deo bubrežnih cevčica
2. glomerul – klupko kapilara smešteno u čauri
Čaura se nastavlja u bubrežne cevčice koje izuvijano prolaze kroz koru, a zatim se
spuštaju u srž putem Henleove petlje, koja ima silazni i uzlazni deo. Na povratku u koru
se cevčice ponovo uvijaju i na kraju ulivaju u sabirne kanaliće. Oni se spuštaju u srž i
ulivaju se u piramide, one u čašice, a one u karlicu.
Stvaranje mokraće
U glomerul Malpigijevog telašca krv dovodi dovodna arteriola i ona se filtrira u čauru
kroz filter koji čine ćelije zida kapilara i zida čaure, a brzina filtracije zavisi od pritiska
u arterioli. Ovako nastaje primarna mokraća koja je istog sastava kao i krv, ali ne
sadrži krvne ćelije i proteine. Dnevno se stvori 180l primarne mokraće, ali se izluči
samo 1,5l finalne/sekundarne mokraće, jer se njen sastav i količina menjaju tokom
prolaska kroz cevčice.
Čim napusti bubrežnu čauru, u prvom delu se sve materije korisne za organizam vraćaju
aktivnim transportom, a voda se vraća osmozom. U debljim cevčicama vrši se aktivni
transport jer imaju više mitohondrija i ATP-a, a u tanjim je transport pasivan.
Henleova petlja je u silaznom delu tanja i tu se vrši vraćanje vode u krv osmozom, tj.
koncentrovanje mokraće. Uzlazni deo, kao i završni deo cevčica, je deblji i tu se
nastavlja aktivan transport soli. U ovom delu je transport regulisan hormonima, tj zavisi
od količine vode i materija u krvi.
Vazopresin, hormon zadnjeg režnja hipofize, sprečava gubitak vode iz organizma, tj.
vraća vodu u krv u poslednjem momentu, pre nego što se izlije u bubrežne čašice, a
aldosteron utiče na vraćanje natrijuma.
7. Endokrine žlezde
Homeostaza je nastojanje organizma da održava ravnotežu unutrašnje sredine i svih
fizioloških procesa u svom telu nezavisno od promena u spoljašnjoj sredini. Održavanje
homeostaze omogućeno je delovanjem specifičnih regulatornih mehanizama, među
kojima vodeće mesto imaju nervni i endokrini sistem.
152 | P a g e
Endokrini sistem čine endokrine žlezde u kojima se stvaraju specifične hemijske

materije hormoni. One nemaju izvodne kanale, već se hormoni izlučuju direktno u
telesne tečnosti. Kod najvećeg broja organizama j eto krv, putem koje hormoni odlaze
do različitih organa regulišući njihovu funkciju. Takav vid regulacije naziva se
humoralna regulacija.
Hormoni putem krvi dospevaju do svih ćelija u organizmu, ali na njega odgovara samo
određeno tkivo koje predstavlja efektorni organ za dati hormon. To omogućava
prisustvo specifičnih molekula – receptora, koje poseduje samo ciljna ćelija i za koje
može da se veže samo određeni hormon.
Hormoni koji zbog svoje veličine ne mogu da prođu kroz membranu i koji se ne
rastvaraju u mastima, vezuju se za receptore na površini ćelije. Manji hormoni, koji
mogu proći kroz membranu i u njoj se rastvaraju, te tako ulaze slobodno u ćeliju, vezuju
se za receptore koji se nalaze unutar ćelija na različitim mestima.
Za hormone koji se vezuju za receptore na plazma membrani i tu se zaustave,
neophodne su materije koje će hormonski signal preneti dalje u ćeliju. Te materije
nazivaju se sekundarni glasnici, npr. ciklični adenozin monofosfat (cAMP) i
kalcijumovi joni.
Najčešće se po delovanju hormona aktiviraju enzimi citoplazme koji su do tada bili
neaktivni, a od njihove aktivnosti zavisi da li će se pojedini procesi odvijati ili ne. Pored
toga, jedan broj hormona deluje na jedro i dovodi do aktivacije gena odgovornih za
stvaranje specifičnih proteina.
Endokrini sistem sisara čine:
 hipofiza  nadbubrežne žlezde
 štitna/tiroidna žlezda  timus
 pankreas  polne žlezde (ovarijumi i testisi)
Takođe, mnogi organi u telu koji imaju drugu osnovnu funkciju mogu se svrstati u
endokrini sistem jer stvaraju hormone (bubreg, srce…)
Hipofiza
Hipofiza je endokrina žlezda koja se nalazi u lobanji – leži u specifičnom udubljenju u
bazi lobanje koje se naziva tursko sedlo. Povezana je sa hipotalamusom pomoću
izduženog dela koji se naziva hipofizna drška.
Hipofiza se sastoji od dva dela – prednjeg (adenohipofiza) i zadnjeg (neurohipofiza),
a kod nekih kičmenjaka jasno je diferenciran i srednji deo.
149 | P a g e
U adenohipofizi se sintetišu hormoni od kojih jedan broj utiče na rad drugih organa,
podstičući njihovu aktivnost, a nazivaju se tropni hormoni. Druga grupa hormona
ostvaruje direktne fiziološke efekte u ciljnim tkivima i nazivaju se metabolički hormoni.
Tropni hormoni Metabolički hormoni
Adenokortikotropni (ACTH) Somatotropni (hormon rasta)
Tirotropni (TSH) Prolaktin
Folikulostimulirajući (FSH)-gonadotropni
Luteotropni (LH)-gonadotropni
ACTH reguliše rad nadbubrežne žlezde, tj. njihov spoljašnji deo – koru, gde stimuliše
sintezu hormona kortikosteroida. TSH stimuliše rad tiroidne žlezde i sintezu njenih
hormona tiroksina i trijodtironina. Gonadotropni hormoni (FSH i LH) regulišu rad
muških i ženskih gonada, i to teko što pod uticajem FSH nastaju polne ćelije, a pod
uticajem LH odgovarajući polni hormoni.
Somatotropin je hormon rasta i podstiče ga direktno delujući na hrskavičavo i koštano
tkivo, ali i utiče na stvaranje specifičnih materija u jetri koje takođe podstiču rast ćelija
u organizmu. Prolaktin utiče na mlečne žlezde sisara podstičući njihov rast i razvoj i
stimuliše proces laktacije (izlučivanje mleka).
Svaki hormon hipofize ima svoj odgovarajući hormon koji nastaje u hipotalamusu i koji
stimuliše ili inhibira njegovo izlučivanje i nazivaju se oslobađajući hormoni. To su:
 kortikotropni oslobađajući
 tireotropni oslobađajući
 gonadotropni oslobađajući
Nedavno su otkriveni oslobađajući hormoni i za hormon rasta i prolaktin, a postoje i oni
koji ih inhibiraju.
Vezan između hipotalamusa i hipofize je obostrana i funkcioniše po principu negativne
povratne sprege: povećano lučenje svakog hormona adenohipofize, nastalo kao
posledica stimulacije odgovarajućim hormonima iz hipotalamusa, zaustavlja njihovo
dalje delovanje.
Neurohipofiza ostvaruje vezu sa hipotalamusom preko nervnih vlakana čija su tela
smeštena u hipotalamusu. U njima se sintetišu dva hormona – oksitocin i antidiuretički
hormon, tj. vazopresin.
Vazopresin kao ciljni organ ima bubreg. Deluje na ćelije bubrežnih cevčica i
omogućava zadržavanje vode u organizmu. Takođe, deluje i na krvne sudove
izazivajući povećanje krvnog pritiska.
150 | P a g e
Oksitocin za ciljni organ ima matericu i mlečne žlezde organizma tokom trudnoće. On
provocira kontrakcije mišića koji okružuju mlečne žlezde i podstiče izlučivanje mleka.
Takođe dovodi do kontrakcija materice naophodnih za izbacivanje ploda prilikom
porođaja.
Štitna žlezda (tiroidea)

Tiroidna žlezda nalazi se u predelu vrata, naleže na dušnik odmah ispod Adamove
jabučice. Ima oblik štita, po čemu je i dobila ime. U njoj se stvaraju dva hormona, a to
su tiroksin i trijodtironin. Za njihovu sintezu je, pored TSH, neophodan i jod koji se u
organizam unosi putem hrane. U tiroksinu su vezana 4 joda, pa se zbog toga naziva T4,
a u trijodtironinu 3 joda, pa se zove T3.
Hormoni štitne žlezde podstiču metabolizam povećavajući potrošnju kiseonika koji se
koristi u tim procesima. Pored toga, neophodni su za pravilan razvoj mozga. Ukoliko u
toku embruogeneze iz nekog razloga nema dovoljno ovih hormona, dolazi do pojave
mentalne zaostalosti. Ukoliko se to desi u odraslom dobu, dolazi do usporavanja
bazalnog metabolizma, zbog čega je teelsna temperatura snižena, osoba je apatična,
brzo se zamara, a puls joj je usporen. Ovo stanje naziva se hipotireoza.
Suprotno oboljenje je hipertireoza koje nastaje usled prevelikog lučenja hormona štitne
žlezde i manifestuje se povećanjem bazalnog metabolizma, javlja se mršavost,
iskolačene očne jabučice, povišena temperatura tela, nemir, pojačano znojenje…
Postoje različiti oblici bolesti, ali je najpoznatiji Bazedovljeva bolest.
Tioidni hormoni regulišu i druge fiziološke efekte kod različitih organizama. Kod
vodozemaca podstiče metamorfozu, pa tako ukoliko se punoglavcu izvadi štitna žlezda,
neće se pretvoriti u žabu, već će nastati džinovski punoglavac. S druge strane, ukoliko
se punoglavcu dodaju ovi hormoni, metamorfoza će se ubrzati i nastaće patuljasta žaba.
Takođe utiču na boju perija kod ptica i odgovorni su za proces migracije. Utiču na
uznemirenost ptica dok se pripremaju za migraciju.
Kalcitonin je treći hormon tiroidne žlezde i važan je za održavanje homeostaze
kalcijuma u krvi. Kada se koncentracija ovog jona u krvi poveća, kalcitonin deluje tako
što podstiče njegov ulazak i ugrađivanje u kosti.
Paraštitna žlezda
Paratiroidne žlezde su četiri male žlezde koje sa zadnje strane naležu na tiroidnu žlezdu.
U njima se sintetiše parathormon koji ima suprotan efekat od kalcitonina, tj. utiče na
povećanje koncentracije kalcijuma u krvi. Izvlači kalcijum iz kostiju i ubacuje ga po
potrebi u krv. Takođe podstiče aktivaciju vitamina D, koji takođe utiče na metabolizam
kalcijuma jer podstiče njegovu apsorpciju u tankom crevu. U regulaciju rada ovih
žlezda nisu uključeni hipotalamus i hipofiza, već fiziološki efekat, tj. promena
151 | P a g e
koncentracije kalcijuma u krvi. Nedostatak vitamina D dovodi do poremećaja apsorpcije

vitamina D iz hrane i dolazi do oboljenja rahitis.
Nadbubrežne žlezde
To su parne žlezde smeštene iznad bubrega, po čemu su i dobile ime. Sastoje se iz dva
dela – spolašnjeg (kore) i unutrašnjeg (srži), koji se razlikuju i po embrionalnom
poreklu, i po građi, i po fiziologiji jer stvaraju potpuno različite hormone.
Kora Srž
Mineralokortikoidi – aldosteron Kateholamini – adrenalin
Glukokortikoidi – kortizol
Glukokortikoidi podstiču metabolizam ugljenih hidrata i tako održavaju homeostazu

šećera u krvi. Pod njihovim uticajem dolazi do razgradnje proteina u mišićima na
aminokiseline, koje se transportuju u jetru gde se pretvaraju u ugljene hidrate i ovaj
proces naziva se glukoneogeneza. Najznačajniji je kortizol koji se drugačije naziva i
,,hormon stresa“ jer se aktivira u stresnim i pretećim situacijama.
Mineralokortikoid aldosteron deluje na bubreg, gde podstiče zadržavanje jona
natrijuma i vode i izbacivanje jona kalijuma. Izlučivanje ovog hormona ne regulišu
hipotalamus i hipofiza, već hormon koji se stvara u samom bubregu – renin, i to po
principu negativne povratne sprege.
Srž nadbubrežne žlezde luči grupu hormona koji se nazivaju kateholamini, a od kojih je
najznačajniji adrenalin. Srž je inervisana simpatičkim nervnim vlaknima na čiji signal
brzo reaguje lučenjem adrenalina, posebno u opasnim i stresnim situacijama. Adrenalin
ubrzava rad srca, povećava krvni pritisak, sužava krvne sudove i ubrzava cirkulaciju.
Pored toga, povećava količinu šećera u krvi razgrađujući rezerve krvi u jetri i skeletnim
mišićima.
Endokrini pankreas
Pankreas je žlezda smeštena ispod želuca, u petlji koju pravi dvanaestopalačno crevo.
Sastoji se iz egzokrinog, u kom se stvaraju enzimi neophodni za varenje, i endokrini, u
kon se stvaraju dva hormona – insulin i glukagon.
Insulin smanjuje količinu šećera u krvi tako što podstiče njegov transport u ćelije i
snabdeva ih ovim neophodnim izvorom energije. Takođe stimuliše stvaranje rezervi
šećera u jetri u vidu glikogena. Pošto je on jedini hormon u organizmu koji dovodi do
smanjenja koncentracije šećera, njegov nedostatk jako je opasan i dovodi do pojave
šećerne bolesti, tj. dijabetesa. Glukagon ima suprotno dejstvo od insulina, tj.
152 | P a g e
povećava količinu šećera u krvi razgrađujući glikogen na glukozu i ubacujući je u krv.

Na njihov rad utiče fiziološki efekat, odnosno promene u koncentraciji šećera u krvi.
Polne žlezde
Polne žlezde imaju dvojaku funkciju – egzokrinu, tj. da stvaraju polne ćelije
(spermatozoide i jajne ćelije) i endokrinu, tj. da izlučuju dve grupe hormona: muške, tj.
androgene, i ženske, tj. estrogene i progestine. Polni hormoni utiču na rast i razvoj
jedinki, regulišu fiziološku ulogu polnih žlezda, utiču na reproduktivni ciklus (primarne
polne karakteristike) i karakterističan izgled i ponašanje (sekundarne polne
karakteristike).
Jajnici/ovarijumi
Jajnici su kod sisara smešteni u stomačnoj duplji, gde su povezani sa matericom. U
svakom od njih nalazi se veliki broj folikula koji u sebi sadrže jajnu ćeliju.
Funkciju ovarijuma kod sisara karakterišu ciklične promene. Kod odrasle jedinke u
pravilnim razmacima započinje rast folikula i sazrevanje jajne ćelije pod uticajem FSHa
iz hipofize. Ovaj ciklus se kod ljudi naziva menstrualni, a kod ostalih životinja estrusni
ciklus. Ovulacija, tj izbacivanje zrelog jajeta iz jajovoda je pod uticajem LHa poreklom
iz hipofize. LH takođe utiče na razvijanje žutog tela koje predstavlja pripremu
organizma da hrani oplođeno jaje. Pod uticajem gonadotropina, u jajniku se stvaraju
ženski polni hormoni – estrogeni i progestini.
Ako dođe do oplođenja jajne ćelije, ona se ugradi u matericu, gde izrasta u embrion. On
se u početku trudnoće hrani na račun žutog tela i same materice, ali tu ulogu kasnije
preuzima placenta bogata gustom mrežom krvnih sudova.
Trudnoća kod žene traje prosečno 266 dana (38 nedelja) od začeća, ili 40 nedelja od
početka poslednjeg menstrualnog ciklusa. Kod većine glodara traje 21 dan, kod pasa 60
dana, kod krave 270 dana, a kod slona više od 600.
Posle porođaja količina progesterona opada, što omogućava pojačano izlučivanje
hormona prolaktina iz hipofize, koji podstiče izlučivanje mleka iz mlečnih žlezda.
Semenici/testisi
Testisi se sastoje iz semenih kanalića u kojima se stvara sperma sa spermatozoidima, i
endokrinih ćelija smeštenih između kanalića, koje stvaraju muške polne hormone –
androgene, od kojih je najznačajniji testosteron. Kanalići se sakupljaju, prolaze kroz
epididimis i dalje se od njega protežu u obliku jednog kanala obloženog mišićima do
ulivanja u mokraćni kanal. Na tom mestu se nalazi prostata, žlezda koja luči niz
materija neophodnih za olakšavanje kretanja i izbacivanja sperme.
153 | P a g e
Tokom embriogeneze se testisi nalaze u trbušnoj duplji, ali pošto spermatozoidi ne

mogu da sazrevaju na telesnoj temperaturi, neposredno pre rođenja se spuštaju u semene
kesice koje se nalaze van tela. Ukoliko do toga ne dođe, semenici ostaju u trbušnoj
duplji i spermatozoidi ne mogu da se stvaraju, pa je osoba sterilna.
Stvaranje spermatozoida je kontinuirano i traje čitavog života. Stvaraju se pod
uticajem FSHa, dok je stvaranje muških polnih hormona regulisano sa Lha i
odgovarajućim oslobađajućim hormonom hipotalamusa koji u ovom slučaju funkcioniše
po principu negativne povratne sprege.
Testosteron ima fiziološku ulogu u stimulisanju rasta i razvoja testisa i omogućava
razmnožavanje (primarne polne karakteristike). Pored toga, androgeni hormoni utiču i
na razvoj sekundarnih polnih karakteristika mužijaka, što se kod ljudi manifestuje
pojavom kosmatosti, dubljim glasom, izraženom Adamovom jabučicom,
karakterističnim ponašanjem i interesovanjem za suprotan pol. Podstiče rast i razvoj
čitavog organizma, a posebno povećava mišićnu masu jer utiče na stvaranje proteina.
Ostali organi sa endokrinom funkcijom

Epifiza (pinealna žlezda) se nalazi u mozgu velikog broja kičmenjaka. Nastala je iz
organa osetljivog na svetlost i nju imaju neke primitivne ribe i gmizavci. U njoj se
stvara hormon melatonin pod čijim se uticajem postiže svetla boja tela kod nižih
kičmenjaka tako što sprečava rasprostiranje pigmenata u ćeliji. Ona predstavlja neku
vrstu relejnog organa koji svetlosne signale iz spoljašnje sredine prenosi do određenih
centara u mozgu, a posebno je bitna u razlikovanju svetlosti i tame.
Hormoni crevnog trakta nastaju u zidu želuca i dvanaestopalačnog creva i pomažu u
varenju hrane. U želucu se na miris ili ukus hrane luči hormon gastrin koji podstiče
lučenje želudačnog soka. Ovo jejedan od retkih primera pozitivne povratne sprege –
kada kiselost u želucu poraste, staje stvaranje gastrina, a samim tim i želudačnog soka.
U dvanaestopalačnom crevu luči se hormon sekretin koji deluje na pankreas i uzrokuje
lučenje baznog dela pankreasnog soka, i holecistokinin koji utiče na kontrakcije žučne
kese i oslobađanje žuči.
Ostali organi su:
 bubreg – njegovi hormoni utiču na lučenje aldosterona, na stvaranje crvenih
krvnih ćelija i stanje krvnih sudova
 srce – hormoni srca utiču na regulaciju količine telesnih tečnosti, a samim tim i
na visinu krvnog pritiska
 timus – žlezda koja predstavlja sastavni deo imunskog sistema sistema, a koja se
nalazi iznad srca i luči hormone timozine
154 | P a g e
 tkivni hormoni – jedan od njih je histamin, koji se luči kad smo uzbuđeni i
dovodi do stvaranja crvenih fleka po koži
8.Termoregulacija
Količina toplote zavisi od:
 proizvodnja toplote tokom metabolizma
 količine primljene toplote iz spoljašnje sredine
 količine izgubljene toplote
Termogeneza je produkcija i može biti:
 obligatorna – potrebna za funkcionisanje u normalnim životnim uslovima
(regulišu hormoni štitne žlezde)
 adaptivna – u izmenjenim usovima (regulišu skeletni mišići i mrko masno tkivo)
Životinje odaju energiju na sledeće načine:
 razmenom između dva objekta (od toplijeg ka hladnijem)
 razmenom između gasa/tečnosti i objekta
 odavanjem toplote
 isparavanjem
Temperatura nekih životinja ne može biti veća od spoljašnje, što znači da su to
organizmi koji dobijaju kiseonik iz vode, a ne vazduha.
Životinje se dele na endoterme i ektoterme.
Endotermi imaju sisteme koji stvaraju sopstvenu toplotu i do određenih granica ne
zavisi od spoljašnje sredine, a ektotermi ih ne poseduju i u potpunosti zavise od
spoljašnje sredine. Ptice i sisari su homeotermne endotermne životinje.
Heteroterme imaju sposobnost veriranja endogene proizvodnje temperature, ali ne
održavaju temperaturu u uskim granicama, dok se kod homeoterma temperatura
održava u uskim granicama nezavisno od spoljašnje temperature do neke granice, a
nakon toga se temperatura menja i ta temperatura označena je kao kritična temperatura.
Polje akomodacije je polje održavanja homeotermije između gornje i donje kritične
temperature.
Kada je spoljašnja temperatura niža od telesne, započinje hemijska regulacija, tj
termogeneza. Sa sniženjem temperature, metabolizam se ubrzava do maksimuma i to je
vrhunski metabolizam. Iza te tačke životinja pada u hipotermiju i umire. Kada je
spoljašnja temperatura viša, aktivira se mehaničko odavanje toplote – termoliza i to je
fizička termoregulacija.
155 | P a g e
9. Tkiva
U telu životinja postoji 4 tipa tkiva:
 epitelno
 vezivno
 mišićno
 nervno
Epitelska tkiva sagrađena su od gusto zbijenih ćelija koje formiraju kontinuirani sloj.
Pokrivaju spoljašnju površinu tela, oblažu unutrašnje šupljine nekih organa i odvodnih
kanala. U njih ne zalaze krvni sudovi, pa dobijaju hranu i kiseonik iz tkiva ispod njih.
Epitel može biti od ćelija samo u jednom sloju, tj. jednoslojni epitel, ili od više
slojeva – višeslojni epitel.
Jednoslojni epitel može biti:
1.Pločasti – sagrađen od sploštenih ćelija, oblaže krvne kapilare, pluća i druge površine
gde omogućava prolazak gasova i tečnosti i i iz organa.
2.Kockasti – obično oblaže male kanale, npr. u bubrezima, može imati ulogu u sekreciji
i apsorpciji.
3.Cilindričan – od izduženih ćelija, obično oblaže crevni kanal i ima adsorptivnu
ulogu. Na delu okrenutom ka šupljini imaju mikroresice koje im povećavaju asorptivnu
površinu.
Trepljasti epitel na površini okrenutoj ka šupljini ima veliki broj treplji i postoji u
dušniku. Čulni epitel ulazi u sastav čulnih organa i njegove ćelije imaju sposobnost da
primaju draži. Žlezdani epitel ima sposobnost da luči razne materije.
Višeslojni epitel oblaže početni deo crevnog kanala (usna duplja i jednjak) i ćelije
pojedinih slojeva se obično razlikuju.
Vezivna tkiva su izuzetno brojna i rasprostranjena. Ona povezuju druga tkiva, čine
potporu organa i brane ga od stranih tela i organizama. U sastav vezivnog tkiva, pored
malobrojnih ćelija ulazi i međućelijska supstanca koju luče ćelije ovih tkiva, kao i
vlakna smeštena u matriksu.
Rastresito vezivno tkivo sagrađeno je od kolagenih i elastičnih vlakana i ćelija
utopljenih u osnovnu supstancu. Nalazi se oko krvnih sudova, nerava i nekih organa.
Masno tkivo je sagrađeno od ćelija ispunjenih masnim kapljicama. Njihov broj tokom
života se ne menja, već samo zapremina.
156 | P a g e
Gusto vezivno tkivo uglavnom se sastoji od gusto sabijenih vlakana (kolagenih i

elastičnih). Ono formira tetive, ligamente i vezivne omotače skeletnih mišića.
Hrskavičavo tkivo ima vlakna utopljena u želatinozni matriks. Njegove ćelije smeštene
su u malim šupljinama – lakunama. Hijalinska hrskavica sadrži kolagena vlakna i
nalazi se u zglobovima, nosu i dušniku, a elastična ima elastična vlakna i nalazi se u
ušnoj školjci i grkljanu. Krvni sudovi ne zalaze u hrskavicu, pa se hranljive mateirje
dopremaju od okolnih tkiva kroz matriks.
Koštano tkivo u međućelijskoj supstanci ima i neorganske komponente, tj. soli
kalcijuma i magnezijuma, što mu daje čvrstinu. Ćelije su smeštene u lakunama i
komuniciraju sa krvnim sudovima koji prodiru u tkivo preko brojnih uskih kanalića.
Pokosnica je vezivni omotač na površinu kostiju koja ima veliki značaj za rast kostiju i
mjihovo zarastanje. U šupljinama dugačkih kostiju formira se kostna srž u kojoj se
formira većina krvnih elemenata. Koštano tkivo postoji samo kod kičmenjaka.
Osteoblasti su prave ćelije koštanog tkiva koje se nalaze na površini koštanog matriksa
i u njega zalaze tankim citoplazmatskim nastavcima. Grade okosnicu. Osteociti su
okruženi koštanom masom i leže u lakunama. Osteoklasti sintetišu hidrolizne enzime
koji vrše resorbciju koštanog matriksa tokom rasta i remodeliranja.
Krv je posebna vrsta vezivnog tkiva sa pojedinačnim ćelijama u tečnom matriksu, tj.
plazmi. Pod normalnim okolnostima u krvi nema vlakana.
Mišićno tkivo je najčešće tkivo u telu životinja. Čine ga mišićna vlakna. U citoplazmi
mišićnih ćelija nalazi se citoskelet organizovan u miofibrile, čijom se aktivnošću ćelija
grči i opušta. Vrste mišićnog tkiva su:
 glatko – ćelije vretenastog oblika sa jednim jedrom. Najčešće mišićno tkivo kod
beskičmenjaka jer ulazi u sastav telesnog zida i oblaže razne kanale i otvore
unutar tela. Kod kičmenjaka ulazi u sastav zidova raznih unutrašnjih organa.
 poprečnoprugasto – duge cilindrične ćelije sa velikim brojem jedara. Spadaju u
najkrupnije ćelije (kod čoveka do 4cm). Pod mikroskopom se u njima uočavaju
svetle i tamne pruge koje se pravilno smenjuju. Brže se kontrahuju od glatkih.
 srčano – postoji samo u srcu kičmenjaka. Ćelije su međusobno povezane
nastavcima, kraće i imaju jedno jedro. Kontrahuju se automatski pod uticajem
ćelija u samom srcu.
Nervno tkivo sastoji se od neurona. Oni se sastoje od tela u kom se nalazi jedro, većeg
broja kratkih nastavaka – dendrita i jednog dužeg nastavka – aksona. Neuroni se
dele na:
 senzitivne – idu od receptora do CNS-a
 interneurone – sprovode informacije do drugih neurona
157 | P a g e
 motorne – idu od centra ka periferiji

Koža se sastoji od pokožice koja je kod kičmenjaka višeslojna, a ispod nje se (kod
kičmenjaka) nalazi još jedan sloj vezivnog tkiva – krzno.
Simetrija
Većina organizama građena je tako da su suprotne strane tela podudarne kao odraz u
ogledalu, što se naziva simetrija. U odnosu na simetriju postoje:
 asimetrični organizmi – kroz njihovo telo mije moguće povući ni jednu ravan
koja bi ih delila nna simetrične delove. Javlja se kod organizama bez stalnog
oblika tela (amebe, većina sunđera…)
 sferični – može se povući bezbroj ravni i svaka deli telo na jednake polovine.
Imaju loptasti oblik tela (volvoks)
 radijalno simetrični – telo u obliku kraćeg i dužeg cilindra jednom glavnom
uzdužnom osom na čijem se prednjem kraju nalaze usta. Svaka ravan koja prolazi
kroz uzdužnu osu deli telo na dve jednake polovine. Javlja se kod hidre i meduze.
Postoje biradijalna (dve ravni mogu da podele telo) i petozračna (pet ravni)
 bilateralno simetrični – moguće je povući tri ravni, ali samo jedna će podeliti telo
na dve simetrične polovine. Ostale ravni određuju leđnu i trbušnu, tj. prednju i
zadnju stranu. Odlikuje pokretne organizme koji se kreću u jednom smeru, a to je
većina organizama.
Segmentacija je pravilno, serijsko ponavljanje istih organa duž uzdužne ose tela, a
delovi tela koji se ponavljaju su segmenti. Ona može biti spoljašnja, kada segmenti
zahvataju sve telesne slojeve, i unutrašnja, kada zahvata samo unutrašnje organe.
Segmenti mogu biti jednaki (kišna glista) ili različiti (insekti). Grupe sličnih segmenata
čine telesne regione (glava, grudi i trup kod insekata).
Telesne duplje – najjednostavnije životinje imaju spoljašnji i unutrašnji sloj ćelija,
imaju bestrukturnu masu ili je taj prostor ispunjen ćelijama koje grade sunđerastu masu
po imenu parenhim.
Većina životinja između telesnog zida (ektoderm) i creva (endoderm) imaju telesnu
duplju ispunjenu tečnošću. Na ovaj način su unutrašnji organi odvojeni od telesnog zida
i mogu da funkcionišu bez ometanja od strane muskulature.
Postoje dve vrste telesnih duplji:
 pseudocelom – ostatak primarne/blastuline duplje, kada ćelije središnjeg sloja ne
ispune blastocel u potpunosti, pa oko creva ostane šupljina.
 celom – sekundarna duplja koja se razvija kao potpuno novi prostor razmicanjem
ćelija.Ona poseduje sopstveni epitel – peritoneum, po čemu se razlikuje od
158 | P a g e
pseudoceloma. On s jedne strane naleže na crevo i druge unutrašnje organe, a sa

druge strane na telesni zid. Ovako se crevo drži u stabilnom položaju, čime se
omogućava veća efikasnost.

SKRIPTA BIOLOGIJA

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

SKRIPTA BIOLOGIJA

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Biologija

čvrstinu kostiju. Gvožđe gradi hemoglobin i učestvuje u procesu disanja.

Hemijski sastav ćelije

Masti čine 5% materija u ćeliji, a 10% telesne težine. Sastoje se od C, H i O i imaju

1.Proste masti-sastoje se od trihidroksilnog alkohola glicerola i tri više masne kiseline.

Broj aktivacionih centara zavisi od veličine supstrata.

o Endocitozu –unošenje materije pri čemu se formira endocitozna vakuola. Deli se

Transport kroz ćelijsku membranu

prolazak polarnih jedinjenja i naelektrisanih lipida. Ovi nosači su po prirodi proteini, pa

 Ligand zavisni –stvaraju se pod uticajem hemijskog signala

Nalaze se na spoljašnjoj jedrovoj membrani GER-u, mitrohondrijama, hloroplastima i u

Vrši sortiranje, razvrstavanje i usmeravanje, tj. određuje svakom proteini i lipidu

4. Etioplasti –bezbojni, kod biljaka koje žive u mraku

Mitoza ima 4 faze:

Metafaza: hromozomi se nalaze na sredini i obrazuju ekvatorijalnu ravan. U

Anafaza: u ovoj fazi u svim deobama hromozomi se kreću ka polovima. Polovina

Telofaza: oko 46 jednostrukih hromozoma ponovo se rekonstruiše jedrova membrana.

Mejoza 1 je redukciona deoba, što znači da je rezultat dve ćelije sa po 23 hromozoma, a

2.Metafaza I –hormozomi se nalaze na sredini i formiraju ekvatorijalnu ravan.

3.Anafaza I –celi hromozomi idu na jedan pol, i to 23 na svaki. Ovo je prava

4.Telofaza I –kraj mejoze 1, vrlo je kratka i atipična. Prvo se oko 23 hromozoma

1.Profaza II –kratka jer su hromozomi već lepo diferencirani. Jedrova membrana se

2.Metafaza II –nalaze se na sredini i formiraju ekvatorijalnu ravan. Raspoređeni su

3.Anafaza II – hromozomi odlaze na polove (po jedna sestrinska hromatida). U celoj

4.Telofaza II – kraj mejoze. Hromozomi se pretvaraju u hromatinski materijal.

Broj hromozoma na kraju mejoze I i II je isti, samo je razlika da li su jednostruki ili

na proučavanju bakterija zasnovana su mnoga današnja znanja o osnovnim

Dugo se smatralo da su modrozelene bakterije, cijanobakterije –alge i svrstavane su

Termoacidofilne arhebakterije žive u toplim kiselim izvorima u kojima se

Postoje tri tipa RNK:

Aminokiseline su amfoterna jedinjenja jer se ponašaju kao kiseline i kao baze.

Egzoni su kraći i ukupna dužina egzona je manja od ukupne dužine introna

Replikacijom se postiže prenošenje genetičkog materijala kroz prostor i vreme.

Enzimi koji učestvuju u replikaciji su:

U okviru transkripcionog mehura se prepisuje samo jedan polinukleotidni lanac i to u 5’3’

Metionin, koji je u P mestu vezan za

Regulacija genske aktivnosti

polimeraza i transkripcioni faktori mogli da priđu promotoru. Najznačajniji enzimi kod

Genetički inžinjering ili molekularna biotehnologija

 Embrionalni (prvih 8 nedelja)

Spermiogeneza obuhvata završno kondenzovanje molekula DNK, odbacivanje viška

2. Kontrolisani ulazak spermatozoida u jajnu ćeliju –normalno je da se spajaju

Jajna ćelija posle oplođenja vrši sledeće procese:

Omotači jajne ćelije

Tipovi brazdanja prema rasporedu blastomera:

invaginacija involucija ingresija delaminacija epibolija

Mezoderm se formira na tri načina:

Izgradnja osovinskih organa

Ekstraembrionalne tvorevine (adaptacije)

Amnion se sastoji od ektoderma i mezoderma, s tim što je njihov raspored obrnut, pa je

dovodi do krvarenja dovodi i do zaustavljanja istog, tj. hormoni koji izazivaju

Kasni fetalni period ( 28 nedelja-rođenje) se odlikuje potpunim uobličavanjem tela

Novorođenče je minijaturni adult koji za 2 meseca udvostruči težinu, pri čemu je

Rast može biti:

Proces metamorfoze regulisan je hormonima T3 i T4 podstiču metamorfozu, dok je

Mehanizmi reprodukcione izolacije su bili mehanizmi koji sprečavaju ukrštanje

Na molekulskom nivou postoje izuzetno male razlike između čoveka i čovekolikog

Jedinka (individua) predstavlja posebno organizovanu, stabilnu i harmoničku biološku

Potencijal razmnožavanja je maksimalni broj novonastalih jedinki koje jedna

Fotosinteza i odnosi ishrane

Heterotrofni potrošači su:

Dinamika predstavlja određeni tip vremenske organizacije i odnosi se na sezonsku

Osobine delimo na:

 9 jedinki  obe osobine dominantne ( 9/16)