DZON NEZBIT UNIVERZITET

FAKULTET ZA BIOFARMING

Tema:Krv
SEMINARSKI RAD

Predmet:Biologija

STEVAN ZVICER -------------VLASNIK RADA

1993-VRBAS
SADRZAJ:
1.Uvod........................................................3
2.Sastav krvi................................................4
2.1Krvna plazma.........................................4
3.Krvne celije...............................................5
3.1Eritrociti.................................................5
3.2Leukociti................................................6
3.3Trombociti.............................................7
4.Opste osobine krvi....................................8
5.Trnasportna i odbranbena uloga krvi........9
6.Zakljucak.........................................................9
7.Literatura........................................................10

2
1.Uvod:
Krv je endogena telesna tečnost svojstvena samo kičmenjacima. Limfa,
druga telesna tečnost, nastaje iz krvi i u nju se uliva. Krv spada u tečna
vezivna tkiva mezodermalnog porekla, što znači da poseduje veliku
količinu međućelijske vezivne supstance koju stvaraju same ćelije
vezivnog tkiva i zaronjene su u nju. Krv ulazi u sastav sistema za
cirkulaciju.

Krv je neverovatna tečnost važna za funkcionisanje tela i održavanje

života, koja se pumpa iz srca i stalno protiče kroz naše telo i putuje
kroz kilometre arterija i vena nosivši hranljive materije, vodu ,kiseonik
do svake ćelije. Ona se ponaša i kao služba za skupljanje otpada jer
odnosi sve otpadne materije iz naših ćelija, a naročito nepoželjan CO2
koji se stvara kada se hrana meša sa kiseonikom da bi sagorela i
iskoristila kao energija.

Krv ima i funkciju policajca u našem telu jer uništava opasne uljeze kao
što su bakterije i drugi mikroorganizmi uzročnici mnogih bolesti. Često
se u narodu za krv koristi izraz "tečnost koja život znači" jer je krv
bukvalno materija koja spašava život.

Brzina kretanja krvi u arterijama je 10-15 cm/sec. , u venama 20

cm/sec. a u kapilarima 0.5-1 mm/sec. Vreme kruženja krvi kod čoveka
je 23 sec., kod psa 16.7 sec. dok je kod konja je 31.5 sec.

Krv teče u dva zatvorena sistema: plućni, koji provodi krv gde se ona
oksidiše, i sistematski koji snabdeva telo oksidovanom krvlju. Krv je
sastavljena od krvne plazme, nosioca životno važnih odbrambenih
materija, od krvnih zrnaca i krvnih pločica. Plazma sadrži 90-92% vode
i 60-67% eritrocita.

Funkcije krvi:Krv je tecno tkivo koje kruži kroz kroz krvne sudove
zahvaljujuci radu srca.Krv se sastoji od krvne plazme i uobličenih
krvnih elemenata-krvnih ćelija

Krv ima nekoliko vaznih fizioloskih funkcija:

1.Humoralna korelacija
2.Prenosilačka funkcija
3.Termoregulacija
4.Zaštitna uloga

Pod humoralnom korelacijom podrazumevamo funkcionalno

povezivanje svih organa u jedinstvenu celinu,a prenosilačka funkcija
sluzi da krv bude sredina koja prenosi hranljive

3
materije(proteine,ugljene hidrate,masti,vitamine...),od organa za
varenje do celija pojedinih organa a odnosi produkte
metabolizma.Zaštitna uloga krvi ogleda se u odstranjivanju stetnih
proizvoda metabolizma i održavanju koncentracije vodonikovih
jona,osmotskog pritiska i ostalih fizičko hemijskih konstanti organizma.

4
2. Sastav krvi:

Krv čini oko 55% tečne krvne plazme i oko 45% čvrstih krvnih ćelija
koje se nalaze u plazmi.

Krvna plazma je bezbojna, odnosno žućkasta tečnost: vodeni rastvor

organskih i neorganskih materija. Sastoji se od vode, natrijum-hlorida,
ostalih soli, male količine šećera, nekih masnih materija, hormona,
kiseonika i ugljen-dioksida. U krvnoj plazmi se nalaze krvne
belančevine: albumini, globulini i fibrinogen.

Krvne ćelije su crvena krvna zrnca (eritrociti), bela krvna zrnca

(leukociti) i krvne pločice (trombociti). Crvena krvna zrnca daju krvi
crvenu boju, sastavljena su od belančevina i holesterina, a sadrže i
hemoglobin. Bela krvna zrnca su postojane ćelije koje se razmnožavaju
deobom. Krvne pločice su najmanja krvna zrnca; oni su u uskoj vezi sa
zgrušavanjem krvi.

2.1 Krvna plazma:

Krvna plazma, pored krvnih ćelija, sačinjava krv. To je bezbojna,

odnosno žućkasta tečnost.

Krvna plazma je u stvari vodeni rastvor nekih organskih i neorganskih

materija. Sastoji se od 90% vode, dok od neorganskih materija
dominira natrijum-hlorid (NaCl) sa oko 0,8%, koji i daje slankast ukus
krvi. Takođe sadrži vrlo male količine kalcijumove i magnezijumove soli,
male količine šećera (oko 0,1%), neke masne materije, hormone,
kiseonik i ugljen-dioksid. U krvnoj plazmi se nalaze sve materije
resorbovane iz sistema za varenje. Takođe, 7% - 9% krvne plazme čine
krvne belančevine, koje same krvne ćelije stvaraju: albumini, globulini i
fibrinogen. Albumini su rastvorivi u vodi i daju viskoznost krvi,
imunoglobulini (ili samo globulini) su takođe rastvorivi u vodi, a
stvaraju antitela u borbi protiv bolesti, dok fibrinogen služi da se pri
povredi pretvori u fibrinsku mrežu, nerastvorljivu u vodi.
Plazma se može izdvojiti centrifugiranjem krvi kojoj je dodato
antikoagulantno sredstvo. Normalna plazma je transparentna i
svetložute boje. Njen pH se kreće u uskim granicama od 7.35 do 7.45.
U njoj su rastvoreni:

- elektroliti (9g/l Na+, Cl- )

- proteini (60-80g/l; albumini,globulini,enzimi)
-lipidi
-ugljeni hidrati (glukoza 2.5 do 4.7 mmol/l krvi ili 80-120mg/100 ml)

5
-aminokiseline
-vitamini
-produkti metabolizma koji sadrže azot
-gasovi - kiseonik, ugljendioksid i azot
-90-92% plazme čini voda

6
3.Krvne ćelije:

3.1 Eritrociti
Crvena krvna zrnca (eritrociti) nemaju jedro i organele. Imaju ulogu u
transportu gasova za šta im pomaže hemoglobin za koga se vežu
gasovi. Sadrže gvožđe koje im daje crvenu boju. Vremenom se troše a
istrošeni se stvaraju u slezini i jetri.

Slika 1:Crvena krvna zrnca

Eritrociti su ćelije oblika bikonkavnog sočiva. Prosečan dijametar im

iznosi oko 7,8 μm a debljina 2,4 μm na periferiji, odnosno 1 μm ili
manje u centralnom delu ćelije. Ovakav oblik im daje maksimalnu
elastičnost i savitljivost, omogućavajući eritrocitima da prođu i kroz
veoma uske kapilarne prostore bez rupture ćelijske membrane. Osim
prilagodljivosti lumenu kapilara, ovakav oblik uslovljava i uvećanu
površinu što dozvoljava efikasnu i brzu razmenu gasova.

Zreli eritrociti sadrže oko 70% vode, a preostalu količinu čini uglavnom
respiratorni pigment hemoglobin. Ćelija se sastoji od membrane
(lipoproteinske strukture) i citoplazme bez jedra i većine drugih
ćelijskih organela. Ćelijska opna eritrocita je veoma dinamična
struktura, važna za održavanje njegovog života. Ona osigurava oblik i
plastičnost crvenih krvnih zrnaca i stabilnost njihove unutrašnje
sredine.

Hemoglobin:je najvaznija supstanca eritrocita.To je slozena

belančevina,hromoproteid koji se sastoji od proste belančevine globina
i prostetične grupe hema,sposobne da vezuje kiseonik zahvaljujuci
prisustvu gvozdja u svom molekulu.Osnovna uloga hemoglobina je
prenosenje kiseonika iz pluca do tkiva.Molekulski kiseonik koji je

7
prethodno iz plucnih alveola difundovao u krv,vezuje se labilnom
kordinacionom vezom za gvoždje hemoglobina.Na taj način
hemoglobin se pretvara u oksihemoglobin a proces se naziva
oksigenisanje hemoglobina.
Proces stvaranja crvenih krvnih zrnaca naziva se eritropoeza.

8
Procesom starenja organizma kostana srž se pretvara u masno tkivo
,pa proizvodnju eritrocita preuzima srž pljosnatih kostiju lobanje i
grudnog dela trupa.

3.2 Leukociti:

Bela krvna zrnca ili leukociti su krvne ćelije. Njihova uloga je

imunološka, tj. u odbrani od bolesti. U jednom litru krvi zdrave odrasle
osobe nalazi se između 4-11 milijardi belih krvnih zrnaca. Prema obliku
jedra i membrane se dele na granulocite (sa zrnastom citoplazmom i
režnjevitim jedrom) i agranulocite (sa homogenom citoplazmom i
okruglim jedrom). Leukociti nastaju u koštanoj srži, ali se deo razvoja
nekih vrsta leukocita odvija i u timusu, limfnim žlezdama i čvorovima,
kao i slezini. Najznačajnija je grudna žlezda (timus), koja se nalazi
ispod grudne kosti, jer je ona bitna za razvoj jedne podvrste limfocita, T
limfocita.

Slika 2:Bela krvna zrnca

Postoje tri glavne vrste belih krvnih zrnaca.

Granulociti

Granulociti čine većinu belih krvnih zrnaca u perifernoj cirkulaciji i

karakteriše ih režnjevito jedro i granulisana citoplazma. Postoje tri vrste
granulocita: neutrofili, eozinofili i bazofili.

Limfociti

Limfociti su okrugle ćelije čije krupno jedro zauzima preko 90%

unutrašnjosti i potiskuje citoplazmu u stranu. Uglavnom kruže limfnim

9
sistemom i postoje u tri vrste: B-ćelije, T-ćelije i Ćelije Ubice. Ime su
pretežno dobile prema engleskom nazivu mesta u telu na kome
sazrevaju (postaju sposobni da prepoznaju strane antigene):
-B limfociti nastaju u koštanoj srži, gde i sazrevaju

10
T limfociti takođe nastaju u koštanoj srži, ali sazrevaju u timusu
Ćelije ubice nastaju takođe u koštanoj srži

B-ćelije stvaraju antitela koja se vezuju za patogene činioce kako bi

omogućile njihovo uništavanje. T-ćelije postoje kao: citotoksične T-
ćelije, pomagačke T-ćelije i kao supresorske T-ćelije. Samo citotoksične
ćelije direktno učestvuju u uništavanju stranih agenasa u telu dok
pomagačke i supresorske T-ćelije imaju regulacionu ulogu u
imunološkom odgovoru organizma kroz lučenje citokina kojima se
moduliše ponašanje ostalih, uglavnom efektorskih ćelija, imunološkog
sistema.

Monociti

Monociti su ćelije koje se, kada iz cirkulacije pređu u druga tkiva,

razvijaju u makrofage. Makrofazi zatim deluju kao „usisivači“ koji su,
slično neutrofilnim granulocitima, sposobni da fagocituju ("pojedu")
ostatke izumrlih ćelija iz organizma. Za razliku od neutrofila, međutim,
makrofazi mogu da fagocituju i cele ćelije. Uz to, oni učestvuju u
prezentaciji delova patogenih organizama limfocitima, kako bi ih oni
prepoznali i uništili (T limfociti), ili stvorili odgovarajuća antitela (B
limfociti).

Uloga leukocita je u odbrani organizma od mikroorganizma i uklanjanju

izumrlih celija i stranih tela koje dospevaju u organizam.Za njih je
karakteristicna pojava da napustaju kapilare izmedju zidova celija-
dijapeteza.Kada bakterije prodru u organizam privlace
leukocite(hemotaksis) koji ih okruzuju i uvlace u sebe (fagocituju).a
zatim svojim fermentima razlazu.

3.3 Trombociti:

Krvne pločice ili trombociti su male, ovalne krvne ćelije prečnika 2-4
mikrometra.

Trombociti nastaju u koštanoj srži u procesu trombocitopoeze iz

prekurskorskih ćelija - megakariocita. Megakariocitna loza počinje, kao i
sve krvne loze, sa pluripotentnom stem ćelijom (PPSC/CFU-S), čijom
diferencijacijom i asimetričnim deobama nastaju, između ostalog,
multipotentne ćelije mijeloidne loze (CFU-GEMM). Ove ćelije
neprepoznate morfologije zatim daju unipotentu stem ćeliju
megakariocitne loze (CFU-Meg), čiji se izvestan broj ćerki diferencira u
megakariocite. Ovaj proces se odvija kroz nekoliko stupnjeva. Nastali
megakariociti su najveće hematopoetske ćelije, sa krupnim,
lobulisanim jedrom najčešće postavljenim uz jedan pol ćelije, i velikom

11
količinom citoplazmatskog materijala. Megakarociti su postavljeni u
neposrednoj blizini kapilara, protok u kojima otkida delove citoplazme
megakariocita od kojih postaju trombociti. Nakon završene
fragmentacije, jedro za zaostalom citoplazmom fagocituju makrofagi.

Osnovna uloga trombocita je sprecavanje iskrvarenja prilikom stecenja

krvnog suda.
Ako dođe do povrede krvnog suda-krvarenja prva reakcija je sužavanje-
konstrikcija krvnog suda pod uticajem simpatikusa i vazokonstriktora-
supstanci koje izazivaju suženje krvnog suda .

12
Slika 3:Krvne plocice okruzene crvenim krvnim zrncima

Sledeći stadijum je aktivacija trobocita. Oni manjaju oblik, na površini

se obrazuju brojni nastavci, veze između trombocita, fibrinogena i
endotela takozvani trombocitni čep (veliku ulogu u povezivanju igra
von Vilebrandov faktor i glikoproteini membrane trombocita).
Kontraktilni proteini - aktin, miozin i trombastenin se kontrahuju i
oslobađaju se supstance iz granula-serotonin, kalcijum, a takođe
sintetišu se i nove supstance kao npr. tromboksan A2 koji je snažan
vazokonstriktor. Ukoliko je povreda mala reakcija se ovde zaustavlja.
Ako je povreda krvnog suda veća započinje i treća faza-koagulacija
krvi. Trobociti imaju ključnu ulogu u koagulaciji krvi jer sekretuju
kalcijum, fosfolipide, i faktor stabilizacije fibrina.

4.Opste osobine krvi:

-Boja
-Specifična tezina
-Viskoznost
-Osmotski pritisak i osmotska koncetracija
-Onkotski ili koloido osmotski pritisak
-Elektrohemijski pritisak
-Puferski sistem
-Alkalna rezerva
-Sedimentacija eritrocita

13
Crvena boja krvi potiče od najvaznijeg sastojka eritrocita-hemoglobina.

14
-Arterijska krv je svetlo crvene boje jer sadrzi oksihemoglobin
-Venska krv je tamno crvene boje zbog smanjenog broja
oksihemoglobina a povećanog sadrzaja hemoglobina.

Specifična tezina zavisi od eritrocita i od količine hemoglobina u

njima,kao i od količine proteina i soli u krvnoj plazmi.

Viskoznost zavisi od broja eritrocita,sadrzaja vode i količine rastvorenih

materija u plazmi.Krv ima vecu viskoznost od vode i pri proticanju kroz
kapilarne sudove pokazuje znatno vece trenje.Viskoznost krvi se krece
u vrlo sirokim granicama od 4.2 do 5.9.

Krv odrzava osmotsku koncetraciju u uskim granicama,osmotski

pritisak zavisi od elektrolita krvne plazme,prvenstveno natrijum
hlorida.

Elektrohemijska reakcija krvi(ph) je slabo bazna skoro neutralna(7,3-

7,5)

5.Transportna i odbrambena uloga krvi:

Krv ima veliki kapacitet. Iz pluća uzima kiseonik i transportuje do

svake ćelije u organizmu, zatim iz digestivnog sistema uzima sve
svarene materije (šećeri, aminokiseline,masti, proteine) i venom
portom ih transportuje do jetre, koja uzima potrebnu količinu hranljivih
materija, a ostatak do drugih organa. Materije rastvorljive u vodi krv
odvodi dobubrega. Takođe transportuje hormone do ciljne (receptorne)
ćelije kojoj je taj hormon potreban, npr. insulin transportuje do svih
ćelija, jer je svim ćelijama on potreban.

Krv ima sposobnost da odbrani organizam od raznih štetnih agenasa,

koji bi mogli narušiti neki od tipova homeostazisa. Svi ti agensi se zovu
antigeni (najčešće su proteini, ređe složeni lipidi i ugljeni hidrati) i oni
su egzogenog porekla, tj. potiču sa druge jedinke. Organizam na te
agense odgovara stvaranjem antitela. Odbrambena uloga krvi je
višesturuka. U krvi se nalaze bela krvna zrnca koja štite organizam od
mikroorganizma i drugih stranih ćelija.
Najvažnija uloga je zgrušavanje krvi je neophodno, radi održavanja
života. Pri zgrušavanju krvi učestvuju sastojci plazme i krvne pločice.
Zgrušavanje može biti poremećeno ako je premalo krvnih pločica
(manje od 100.000 u 1 mm3).

6. Zaključak:

15
7.Literatura:
Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-
komerc, Beograd
Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna
knjiga, Beograd, 1986
www.krv.com
wikipedia.com

16