UVOD

"ta je ovjek, a mora bit' ovjek" pitaju se ljudi od davnina i traju dok trae odgovor. S razliitih stanovita pristupaju ovom problemu psihologija, sociologija, filozofija, a medicina kae: osnovna ivotna jedinica je elija, svaki organ je skup razliitih elija spojenih me uelijskim potpornim strukturama a ljudski organizam sistem funkcionalnih jedinica savreno uskla enih delovanja. !snovni gradivni inilac oveka je tenost. !na ini ak oko "#$ mase tela. %ei deo tenosti nalazi se u elijama & to je intracelularna tenost, a priblino '() ukupne koliine tenosti je van elija i naziva se ekstracelularna tenost. *kstracelularna tenost ponekad i pod imenom +unutranja sredina tela+ zapravo je okruenje u kome su elije smetene. ,ako su sve elije sposobne da ive, rastu i obavljaju svoje posebne funkcije u organizmu samo dok je koncentracija kiseonika, glukoze, razliitih jona, aminokiselina, masti i drugih supstanci odgovarajua, uloga ekstracelularne tenosti je da im to i obezbedi. *kstracelularna tenost izme u ostalog obuhvata limfnu tenost, krvnu plazmu i intersticijalnu tenost koja ispunjava me uelijske prostore. -omeostaza, tj. odravanje stalnih, nepromenjenih uslova unutranje sredine postie se njenim stalnim kruenjem kroz organizam. .ri tome se ona raznosi kroz sve delove tela u dve faze: prva faza obuhvata kretanje krvi kroz cirkulatorni sistem sastavljen od vena, arterija i njihovih kapilarnih zavretaka, a druga razmenu materija izme u krvne i intersticijalne tenosti po principu difuzije kroz zid kapilara.

Slika 1: Dijagram telesnih tenosti prikazuje zapremine ekstracelularne tenosti, intracelularne tenosti, krvi i ukupne telesne tenosti oveka telesne mase oko 70 kg.

KRV
o ,rvna plazma ,rv je posebna vrsta vezivnog tkiva sainjenog od nekoliko tipova krvnih elija koje lebde u tenom medijumu & plazmi. ,od ljudi se nalazi u cirkulatornom sistemu zatvorenog tipa , tj. krv nikada ne naputa mreu krvnih sudova. /jena osnovna funkcija je da elije snabdeva kiseonikom i drugim za ivot neophodnim materijama kao i da odnosi razliite tetne produkte elijskog metabolizma. -omeostaza na nivou tela i priblino stalan sastav i zapremina krvi postoje zahvaljujui njenom naizmeninom prolasku kroz organe koji reguliu koncentraciju njenih komponenti. 0 pluima se krv osloba a ugljen dioksida dotransportovanog iz tkiva, obogauje kiseonikom i zatim odlazi u srce. Srce pumpa krv & potiskuje je kroz itav organizam. 1ako se pri prolasku krvi kroz bubrege iz nje uklanjaju viak vode i tetne materije. -ranjive supstance apsorbovane iz hrane u gastrointestinalnom traktu otpremaju se u krv a tako e i endokrine lezde sekretuju svoje produkte u krvotok kojim se ovi hormoni prenose do tkiva i organa gde e ispoljiti svoja dejstva. .osredstvom krvi omoguena je i reciklaa pojedinih elemenata & na primer gvo e oslobo eno razaranjem starih crvenih krvnih zrnaca moe biti dopremljeno do mesta gde se sintetie hemoglobin i gde e ponovo biti upotrebljeno. 0kupna koliina krvi varira u razliitih osoba2 pol, telesna masa, starost i mnogi drugi faktori odre uju zapreminu krvi, no proseno ona iznosi 34 mm ) po kg telesne mase. ,od zdrave osobe volumen krvi posmatran u dugom vremenskom periodu takorei je nepromenljiv i svoju stalnu vrednost veoma brzo dostie i nakon naglog gubitka znaajnije koliine krvi. 0 toku nekoliko sati zapremina plazme nadoknadi

se prodiranjem ekstravaskularne tenosti 5one van krvnih sudova6 u cirkulatorni sistem, a broj eritrocita biva normalizovan kroz par nedelja. 1ako je uzimanje "44 mm ) krvi dobrovoljnog davaoca potpuno bezopasna procedura.

KRVNE ELIJE
0 krvi se normalno nalaze crvena krvna zrnca & eritrociti i bela krvna zrnca & leukociti koji obuhvataju granulocite i agranulocite i trombociti. 1abela prikazuje normalnu brojnost krvnih elija u krvi. VRSTA KRVNIH ELIJA ERITROCITI zreli eritrociti retikulociti LEUKOCITI Granulociti neutrofili tapiasti neutrofili eozinofili bazofili Agranulociti limfociti monociti Trombociti PROSEAN BROJ PO ml (mm3) Procenat eritrocita 98%-99% 1%-2% Procenat leukocita . 500 !00 150 0 2. !00 00 !00. 000 58% % 2% 0" 5% 29% 5% -

5. 000. 000 50. 000

Slika 2: Izgle normalnih krvnih !elija

ERITROCITI

o o o o o o

-ematokrit %iskoznost krvi i uticaj hematokrita %eliina i oblik eritrocita -emoglobin 7etabolizam eritrocita 8azgradnja eritrocita 7e u '44 biliona elija koliko ih otprilike sadri ljudski organizam najbrojniji su eritrociti, ine ak '(9 tog broja. 0 krvi zdravih ena nalazi se 9, # : 4, ) ; '4 '< eritrocita po l, a kod mukaraca taj broj je ", < : 4, ) ; '4'< po l. esto se sadraj eritrocita u krvi izraava pomou hematokrita.

Hematokrit
-ematokrit je procenat eritrocita u krvi tj. predstavlja deo krvnog volumena koji ine eritrociti. .ostupak odre ivanja hematokrita je sledei: 0zorak krvi kome su dodati antikoagulanti 5supstance koje spreavaju zgruavanje krvi, tj. ine da ostane u tenom stanju6 se stavi u specijalnu, kalibrisanu 5izbadarenu6 cevicu i zatim posmatra. *ritrociti, jer im je gustina ve od gustine plazme padaju na dno, njih prekriva tanak sloj leukocita i trombocita a u gornjem delu cevice ostaje plazma. /akon jednog sata oitava se visina sloja eritrocita. 1ime se odre uje sedimentacija & brzina taloenja eritrocita koja normalno iznosi 4, <4 mm(h kod ena i 4&'" mm(h kod mukaraca. .oveana vrednost sedimentacije moe biti jedan od prvih znakova neke skrivene bolesti. =rugu fazu predstavlja centrifugovanje krvi. >evica se rotira velikom ugaonom brzinom i tada centrifugalna sila ubrzava taloenje elija. ?atim se izmeri debljina sloja sabijenih eritrocita i izrauna hematokrit. . 7e utim, eritrocite je nemogue potpuno sabiti, oko )$ do @$ plazme ostaje zarobljeno me u njima. ?ato, prava vrednost hematokrita iznosi oko A3$ izmerene vrednosti hematokrita. .ravi hematokrit kod zdravih ena iznosi od )# do 9#, a kod zdravih mukaraca od 94 do "9, dok su ove vrednosti neto nie kod dece. .ad hematokrita javlja se i kod trudnica. %olumen krvi majke neposredno pre poro aja vii je za oko <"& )4$ od vrednosti pre graviditeta. !vo uveanje nastaje iz potrebe da se napune krvni sudovi materice i da se fetus snabdeva dovoljnim koliinama kiseonika i hranljivih materija. 1ako aldosteron i estrogeni koji su u trudnoi poveani dovode do retenzije 5zadravanja6 tenosti pomou bubrega to poveava zapreminu plazme za oko )4$. 1ako e se i intenzivira i produkcija eritrocita u kotanoj sri ali samo za oko <4$. ,rajnji efekat ova dva procesa jeste smanjenje broja eritrocita po mm ) krvi na priblino ). #"4. 444 i pad hematokrita na oko )9.

Viskoznost krvi i uticaj

ematokrita

Slika ":#ticaj hematokrita na viskoznost krvi .oseban znaaj ima hematokrit za viskoznost u malim krvnim sudovima. 1u je sva krv uglavnom do zida krvnog suda i nema brzog centralnog toka, dakle krv najsporije protie kroz njih. 0z to kada bi viskoznost

bila velika dolo bi do prestanka toka to jest do zaepljenja. ?ato se viskoznost smanjuje na razliite naine. ,ako se plazma moe mnogo lake kretati uz zidove nego to to rade eritrociti, odnos plazme prema elijama je mnogo vei, odnosno hematokrit je znatno nii. ?bog velike razgranatosti kapilarne mree i koliine krvi koja se u njoj nalazi ova pojava ima uticaj i na oitavanje vrednosti hematokrita na nivou tela. =efinie se srednji hematokrit 5bodB hematocrit6 koji iznosi A'$ hematokrita u velikim krvnim sudovima. =rugi mehanizam regulacije mikrocirkulacije jeste Careus&Dinkvistov 5Cahreus&DinEuist6 efekat. !n nastaje kada dijametar suda padne ispod ', " mm i rezultat njegovog dejstva jeste smanjenje viskoznosti na oko jedne polovine vrednosti u velikim sudovima. !vaj efekat izaziva re anje eritrocita jedan za drugim dok prolaze kroz male sudove. 1ako, eritrociti umesto da se kreu nasumice, postrojavaju se i kreu se kao jedan. Strukture koje na taj nain grade valjkastog su oblika, nalik stubiima novia. 1akvim re anjem smanjuje se broj estica a time i viskoznost. Fnteresantno je da je pojava udruivanja eritrocita kako in vivo zapaena i in vitro. ?a sada se ne moe objasniti uzrok njenog nastajanja.

Ve!i"ina i o#!ik eritrocita

*ritrociti su visoko specijalizovani i dobro prilago eni da obavljaju najvaniju funkciju krvi & transportuju kiseonik od plua do svih tkiva. /ormalan eritrocit ima oblik bikonkavnog diska iji je prenik od # mm do @ mm i u veim krvnim sudovima takorei je konstantan te se esto veliina drugih biolokih struktura procenjuje spram njih. .rosean volumen eritrocita je @) mm ). *ritrocit je smeten u +vreastu+ membranu koja je u viku u odnosu na koliinu materije koju sama elija sadri. ?ahvaljujui ovoj osobini eritrocit lako poprima razliite oblike a da pri tome ne dolazi do rupture 5prskanja6 elije jer veina deformacija ne dovodi do rastezanja membrane. .romena oblika eritrocita moe se javiti usled dejstva protoka krvi, kontakta i sudara sa drugim krvnim elijama i zidovima krvnih sudova kada poprima kupast izgled i vrh mu se usmerava u smeru strujanja krvi. 7nogo ea tako rei stalna je pojava deformisanja eritrocita dok prolazi kroz kapilare iji je dijametar manji od dijametra samog eritrocita. /o ove promene su privremene. ,arakteristian bikonkavan oblik diska upravo je veoma funkcionalan. Suen centralni deo potiskuje vie molekula hemoglobina blie ka membrani nego da je sfera. .ri tome gasovi bre 5krai je put kroz eliju6 difunduju do vezivnog dela hemoglobina. =egenerativne promene oblika i veliine moe izazvati poremeaj osmotske ravnotee. ,ada se eritrocit na e u hipotoninoj sredini & onoj koja je re a od normalne, po zakonu osmoze dolazi do prodiranja tenosti u eliju. *ritrocit bubri i nastaje sferoidalna bleda struktura koja se esto naziva duhom. Gko se uslovi ubrzo ne promene dolazi do prskanja elije, hemoglobin se gubi a proces se naziva hemoliza. 0 hipertoninom okruenju iz razre enije unutranjosti eritrocita izlazi voda, to vodi njegovom kolapsu i nastajanju tzv. reckaste elije. 8eckaste elije karakterie prisustvo brojnih brazda na povrini. 1e brazde nalik su kimi , a nastaju jer plazma membrana padne na citoskeletna vlakana od spektrina i prekrije ih. !va proteinska vlakna ostaju kruta u osmotski kolabiranoj eliji.

Hemo$!o#in
Hlavnu funkciju krvi & transport kiseonika od plua do tkiva obavljaju eritrociti. ?a ovaj proces neophodan je hemoglobin, protein sposoban da lako vee i otputa kiseonik. ,od nekih niih ivotinja hemoglobin cirkulie kao slobodan protein plazme. 7e utim, kada je slobodan u krvi oveka, pri svakom prolasku kroz bubrege izgubi ga se oko )$. 1im tempom ubrzo bi se izrazito smanjila koliina hemoglobina te zato on mora da bude u eritrocitima. *ritrociti imaju sposobnost da koncentriu hemoglobin u svojoj elijskoj tenosti do '() svoje mase, tj. priblino )9 g po dl elija. ?a dehidriranu eliju to predstavlja ak A"$ njene mase. ,oncentracija nikada ne raste iznad tog nivoa, a kod normalnih osoba je gotovo uvek blizu maksimuma. 7olekul hemoglobina sastoji se od 9 hemoglobinska lanca. Svaki lanac sastoji se od hem grupe sainjene od atoma gvo a ugra enog u protoporfinski prsten i od polipeptidnog lanca zvanog globin. Iedan hemoglobinski lanac veoma je dugaak, broji vie od '94 aminokiselina. .ostoje 9 tipa hemoglobinskih lanaca, a , b , g i d lanci. ,od zdravog odraslog oveka najzastupljeniji je G' tip hemoglobina 5oko A4$6 sainjen od <a i <b lanca. ,od beba hemoglobin je neto drugaiji & ra aju se sa fetal&hemoglobinom koji sadri <a i <g lanca.

Slika $: %emoglo&in

Slika ': %emijska struktura lanca hemoglo&ina ,ako molekul hemoglobina ima 9 odvojena atoma gvo a a svaki atom moe da vee ' molekul kiseonika, to znai da svaki molekul moe da transportuje 9 molekula kiseonika 5ili @ atoma6 ukupno. Fz toga proiza e da '44 ml krvi kod zdrave ene, kako sadri oko '9 gr hemoglobina, a svaki gram hemoglobina vee ', )A ml kiseonika , moe da transportuje vie od 'A ml kiseonika. ?a mukarce vai sledea nejednakost: 100 ml kr#i $ 1% &r 'emo&lobina(ml kr#i $ 1" !9 ml )2(&r 'emo&lobina* 21 ml )2. ,iseonik se ne vee za hemoglobin putem dve pozitivne veze gvo a. 0mesto toga, on se vee labavo putem jedne od est +koordinativnih veza+. 1o je veoma slaba veza, tako da je vezivanje lako reverzibilno. -emoglobin ima sposobnost da vee kiseonik u pluima, a da ga otputa u krvnim kapilarima gde je parcijalni pritisak kiseonika mnogo nii. .ored toga kiseonik ne prelazi u jonsko stanje ve se prenosi kao molekularni kiseonik, a kao takav se i osloba a u me uelijsku tenost. %eoma je vano znati i to da hemoglobin ima mnogo vei afinitet prema ugljenmonoksidu 5>!6 nego prema kiseoniku. ?bog toga je udisanje ovog gasa veoma opasno, smrtonosno. -emoglobin je jarko obojeni pigment, a oksigenisana krv je znatno svetlija je od dezoksigenisane. .ri odre ivanju koncentracije hemoglobina u krvi, ona se razblauje vodom a eritrociti razbijaju tako da se dobija bistar crveni rastvor. 1aj rastvor se zatim obasipa svetlou, a fotoelektrinim instrumentima meri se apsorpcija svetlosti i iz toga se izraunava koncentracija hemoglobina.

%eta#o!izam eritrocita
?reli eritrociti nemaju jedro, ribozome, mitohondrije, ni endoplazmatini retikulum te ne mogu da se dele i sintetiu proteine. Fpak njihova citoplazma sadri enzime sposobne da metaboliu glukozu 5eritrociti kao elije mozga i mrenjae oka prepoznaju samo glukozu kao izvor energije6 i sintetiu G1. & adenozin trifosfat. *nergija u vidu G1.&a nije potrebna za transport kiseonika i ugljendioksida kao to bi se oekivalo ali ima nekoliko drugih vanih uloga: '6 odrava savitljivost elijske membrane <6 odrava transport jona kroz membranu

)6 odrava hemoglobinsko gvo e u fero&obliku 96 spreava oksidaciju drugih proteina eritrocita. Samo fero oblik hemoglobina sposoban je da vee kiseonik, kada se dogodi da on pre e u feri oblik, gubi tu sposobnost i postaje met&hemoglobin & samo nefunkcionalan braon pigment. Svaka elija, pa tako i eritrocit sadri veliki broj proteina i ostalih organskih jedinjenja koja ne mogu izai iz elije. %eina njih negativno je nabijena i shodno tome prikuplja oko sebe veliki broj pozitivnih jona. Sve ove supstance onda tee da izazovu osmozu vode u unutranjost elije to bi dovelo do njenog neogranienog bubrenja i pucanja. 1o spreava mehanizam /a&, pumpe. !n pumpa tri jona /a iz elije za dva jona , koji u u u eliju. 1ime se stvara neprekidni neto&gubitak jonizovanih supstanci iz elije, to zapoinje osmozu vode u suprotnom pravcu & iz elije. /a&, pumpa tako odrava volumen a samim tim i ivot eritrocita. Cunkciju /a&, pumpe obavlja protein nosa koji je kompleks dva odvojena globularna proteina. %ei od njih ima tri receptorska mesta za vezivanje natrijumovih jona na delu koji je okrenut ka eliji i dva receptorska mesta za kalijumove jone na spoljanjoj strani. 0nutranji deo proteina ima G1.&aznu aktivnost. /jenim aktiviranjem cepa se jedan molekul G1. na G=. 5adenozin difosfat6 i osloba a se visokoenergetska fosfatna veza. !va energija verovatno zatim izaziva razmenu jona ali to i do dananjih dana nije objanjeno.

Raz$ra&nja eritrocita
,ada eritrociti iz kotane sri pre u u cirkulatorni sistem oni normalno cirkuliu krvlju proseno '<4 dana. nakon toga njihovi ivotni procesi su jednostavno istroeni & slabi funkcija enzima u eliji a drugi se ne mogu sintetisati. .restaju hemijske reakcije neophodne za ivot eritrocita i on postaje sve fragilniji. 0 unutranjost prodire voda, membrana se zatee i pri prolasku kroz sueno mesto u cirkulacionom sistemu ona prska. !slobo eni hemoglobin gotovo odmah fagocituju makrofagi. .ojedinane amino kiseline osloba aju se u plazmu koja e ih preneti na mesto sinteze drugih proteina. Hvo e se osloba a u toku nekoliko sledeih sati ili dana i biva vezano za transferin koji ga prenosi od kotane sri gde e se ponovo upotrebiti za sintezu hemoglobina. %iak Ce se skladiti u jetri i drugim tkivima u obliku fertina. .orfirinski deo molekula & crveni pigment, pretvara se u bilirubin & uti pigment. !n se tako e osloba a u krv a zatim ga jetra izluuje u u. 8azgradnja eritrocita najveim delom obavlja se u jetri i slezini, a malim u kotanoj sri i drugim tkivima. 'anim!jivost o eritrocitima( Jedno oveije crveno krvno zrnce putuje oko 10 sekundi od srca do glave i nazad, a oko 1 minut od srca do nonog palca i natrag. toku jednog dana, crveno krvno zrnce proputuje na!im telom vi!e od 1. 000 puta. "rugim reima reeno, krv protie kroz ljudski organizam brzinom od oko 1# km$as.

)NE%IJE
o o o o o o o o 7egablastna anemija 7ikrocitna hipohromna anemija -ereditarna anemija Cetalna eritroblastoza Srpasta anemija Gplastika anemija 0inak anemije na cirkularni sistem .olicitemija Gnemija je stanje smanjenog broja eritrocita. 0zrok anemije moe biti ili suvie brz gubitak eritrocita ili njihova suvie spora produkcija. Gnemije se mogu klasifikovati na osnovu morfologije 5veliine i oblika6 eritrocita u perifernoj krvi i na osnovu njihovog sadraja i funkcionalnosti hemoglobina. ,od tekih anemija vrednost hematokrita moe pasti na samo '4, to je jedva dovoljno da odri ivot.

%e$a#!astna anemija
7egaloblastnu anemiju prouzrokuje nedostatak vitamina J'< i folne kiseline. !ba vitamina neophodna su za sintezu =/,, pa njihov nedostatak dovodi do smanjenja sinteze =/, i do spore deobe eritropoeznih elija. Fstovremeno, sinteza 8/, transkripcijom =/, koja ve postoji u elijama nije spreena, i odvija se normalnom brzinom. 1ako zbog nesinhronizovanosti procesa replikacije i transkripcije, koliina 8/, u

svakoj eliji postaje mnogo vea od normalne, vodei prevelikoj produkciji hemoglobina i drugih sastojaka citoplazme, to pak vodi uveanju dimenzija elije. Fpak, zbog nedovoljnosti funkcija =/, strukturne komponente elijske membrane i citoskeleta bivaju defektni to je uzrok abnormalnih oblika elije, a posebno veoma poveane fragilnosti membrane. !vi loe gra eni eritrociti nazivaju se megaloblasti. !ni mogu normalno da prenose hemoglobin ali su zbog svoje fragilnosti kratkog veka & pola do jedne treine normalnog. /edostatak vitamina J'< i folne kiseline oteava i proizvodnju leukocita. 1ako, megaloblastnu anemiju prati i formiranje polimorfonuklearnih leukocita 5granulocita6 sa hipersegmentiranim jedrom 5izdeljenim na neobino veliki broj delova6.

%ikrocitna

i*o romna anemija

7ikrocitna hipohromna anemija posledica je nedostatka gvo a u organizmu. 0sled toga ne moe se normalno sintetisati hemoglobin i eritrociti su mali, slabo funkcionalni i sa velikom svetlom oblasti u sredini 5odsustvo hemoglobina koji je pigment6.

Slika (: Izgle normalnih eritrocita, mikrocita i megalo&lasta

Here&itarna s+erocitoza
,od anemije zvane hereditarna sferocitoza eritrociti imaju vrlo mali dijametar i sfernog su umesto bikonkavnog oblika. %eoma lako pucaju ak i pri neznatnoj kompresiji, jer nemaju normalnu labavu, iroku 5vreastu6 membransku strukturu. /ajintenzivnija je hemoliza u slezini koja sadri izuzetno uske krvne sudove.

,eta!na eritro#!astoza
Cetalna eritroblastoza javlja se kada majka 8h negativne krvi nosi 8h pozitivan fetus. 1ada se 8h antitela proizvedena u organizmu majke privruju za eritrocite fetusa i ine ih veoma fragilnim pa se dete ra a sa tekom anemijom. Fzrazito brza proizvodnja novih eritrocita kod fetalne eritroblastoze uzrokuje osloba anje u krv nezrelih oblika eritrocita 5ranih blastnih oblika kao to su proeritroblasti, bazofilni eritroblasti, normoblasti.

-r*asta anemija
Srpasta anemija kako joj samo ime kae, karakterie se specifinim srpastim oblikom eritrocita, tj. eritrociti sadre abnormalan tip hemoglobina nazvan hemoglobin S. -emoglobin S se sastoji od b lanaca hemoglobina izmenjenog sastava. ,ada se ovaj hemoglobin izloi niskoj koncentraciji kiseonika on se taloi u eritrocitima u obliku dugih kristala. !vi kristali izduuju eliju i daju joj oblik srpa umesto oblika bikonkavnog diska. /ataloeni hemoglobin izaziva i oteenje elijske membrane tako da eritrociti postaju veoma fragilni, usled ega se razvija teka anemija. 1akvi bolesnici esto ulaze u zaarani krug +kriza+ srpaste anemije, u kojem nizak parcijalni pritisak kiseonika u tkivima prouzrokuje da veliki broj eritrocita postane srpast, to dovodi do oteanog proticanja krvi kroz tkiva, a to prouzrokuje jo vei pad parcijalnog pritiska kiseonika u tkivima. /a taj nain, kada jednom zapone, proces napreduje brzo, vodei tekom smanjenju mase eritrocita u roku od nekoliko sati, a esto izaziva i smrt. Fnteresantno je da ovu bolest izaziva izmenjen sastav samo jednog tripleta =/,, odnosno jednog kodona na informacionoj 8/,. 1o stvara razliku izme u normalnih i S hemoglobinskih lanaca u samo jednoj aminokiselini. 1ako se ponekad srpasta anemija naziva i takastom anemijom, jer je izaziva takasta mutacija.

)*!asti"ka anemija
Gplazija kotane sri znai nedostatak funkcionalne kotane sri, to rezultuje smanjenjem broja krvnih elija. /ajee je izaziva ozraenje g zracima, a uzronici mogu biti i prejako ozraenje K zracima,

industrijske hemikalije 5npr. insekticidi6 i neki lekovi 5kao to je antibiotik hloranfenikol6 koji u svojoj strukturi sadre forme benzena. /ajuestalija je posle eksplozija atomske bombe, kada sva kotana sr biva potpuno destruisana 5unitena6 usled ega se u roku od nekoliko nedelja razvija smrtonosna anemija.

U"inak anemije na cirku!acioni sistem

Gnemija dovodi do smanjenja viskoznosti krvi i kod teke anemije ona se moe jako smanjiti i biti samo ', " puta vea od viskoznosti vode. ?bog toga se smanjuje otpor proticanju krvi kroz periferne krvne sudove, pa se u srce vraa mnogo vea koliina krvi nego to je to normalno. Lta vie, hipoksija usled smanjenja transporta kiseonika uzrokuje vazodilataciju 5irenje krvnih sudova6 u tkivima, pa se koliina krvi koja se vraa u srce jo vie poveava, to vodi poveanju sranog minutnog volumena do jo vieg nivoa. ?bog toga je jedna od glavnih posledica anemije veliko poveanje radnog optereenja srca. .oveani minutni volumen srca kod anemije delimino kompenzuje mnoge simptome anemije. Ier, iako svaka jedinica zapremine krvi prenosi samo malu koliinu kiseonika, protok krvi moe biti toliko povean da se tkivima predaje gotovo normalna koliina kiseonika. 7e utim, kada anemini bolesnik pone da radi, njegovo srce nije sposobno da pumpa mnogo veu koliinu krvi od one koju ve izbacuje. ?bog toga u toku miinog rada, kada se veoma povea tkivna potranja za kiseonikom, nastaje vrlo jaka tkivna hipoksija.

Slika 7: )romene o&lika eritrocita ko anemija

.o!icitemija
.olicitemija je stanje uveanja broja eritrocita u krvi. .ostoje dve vrste policitemije, a to su fizioloka policitemija i policitemija vera 5eritremija6. Cizioloka policitemija se javlja kod ljudi koji ive na nadmorskoj visini od 9. 444 do ". 444 m, gde je vazduh dosta razre en. 1i ljudi obino imaju 3&@ miliona eritrocita po ml krvi, to im omoguava normalno snabdevanje kiseonikom. Cizioloka policitemija nije patoloka. !sim fizioloke policitemije, postoji i stanje poznato kao policitemija vera, kod koga ovek moe imati ak #&@ miliona eritrocita u ml krvi, a hematokrit 34&#4. .olicitemija vera je tumorska bolest tkiva koje proizvodi krvne elije. 0zrokuje prekomernu proizvodnju eritrocita. ,od policitemije vera ne poveava se samo hematokrit ve i ukupan volumen krvi, ponekad ak i dvostruko. ?bog toga ceo vaskularni sistem postaje prepun. .ored toga, mnogi krvni kapilari se zaepe viskoznom krvlju, jer se u ovoj policitemiji viskoznost krvi ponekad povea do vrednosti koja je '4 umesto ) puta vea od viskoznosti vode.

/ENE') KRVNIH ELIJ)

-ematopoeza je proces stvaranja krvnih elija. !dvija se na razliitim mestima u prenatalnom periodu i kasnije po ro enju. 0 toku prvih nekoliko nedelja embrionalnog ivota proizvodnja primitivnih, jedarnih eritrocita odvija se u umananoj kesi. 1okom srednja tri meseca intrauterinarnog ivota jetra je glavni organ koji proizvodi eritrocite, mada se prilian broj eritrocita stvara i u slezini i limfnim vorovima. ?atim pri kraju prenatalnog perioda i posle ro enja, eritrociti se stvaraju gotovo iskljuivo u kotanoj sri. =o pete godine eritrocite proizvodi kotana sr svih kostiju. %remenom se me utim, kotana sr dugih kostiju izuzev proksimalnih delova humerusa i tibije 5cevanica, golenjaa6 postepeno sasvim zameni masnim tkivom, pa otprilike posle <4. godine ivota vie ne proizvodi eritrocite. .osle tog uzrasta najvei deo eritrocita se proizvodi u kotanoj sri membranoznih kostiju kao to su kimeni prljenovi, sternum 5grudna kost6, rebra i ilijane kosti 5kosti donjeg dela karlice6. ak i u tim kostima kako ovek stari, kotana sr postaje sve manje produktivna.

o o o o o

*imeni pr+ljen Sternum ,gru na kost.e&ro /emur 0i&ija ,cevanicaSlika 1: )ro ukcija eritrocita na razliitim mestima u razliitoj 2ivotnoj o&i Sve vrste krvnih elija potiu od samo jednog tipa elija kotane sri, od takozvanih pluripotentnih hematopoeznih matinih elija 5engleski plupipotential hematopoietic stem cells & .-S>6. ,ada se ove elije dele, to traje tokom itavog ovekovog ivota, neke od novih elija bivaju potpuno identine izvornim pluripotentnim elijama i ostaju u kotanoj sri, da bi se odrala zaliha tih elija i obezbedilo kontinuirano stvaranje krvnih elija6, mada se zapravo njihov broj vremenom smanjuje. %ei deo reprodukovanih matinih elija se diferencira i nastaju druge elije. 8ani potomci se ipak ne mogu identifikovati kao razliiti tipovi krvnih elija, iako su oni ve postali opredeljeni za posebnu uniju elija i nazivaju se opredeljene matine elije ili colonB forming units >C0. !vome nazivu dodaje se i oznaka kolonije elija koja e nastati. 1ako postoje: '6 >C0&* 5od nje se nizom sukcesivnih deoba <6 >C0&H7 5od nje nastaju granulociti )6 >C0&7 5od nje nastaju megakariociti6. !predeljena elija od koje e nastati limfociti naziva se DS> 5lBmphoid stem cell6. dobijaju i eritrociti6 monociti6

slika razvoja 3/#

ERITRO.OE')
o o *ksperimentalna identifikacija matine elije 8egulacija eritropoeze *ritropoeza je proces kojim crvena krvna zrnca nastaju od >C0&* a, pri emu on prolazi kroz nekoliko razliitih stupnjeva diferencijacije. !dgovarajuom stimulacijom od >C0&* matinih elija formira se veliki broj proeritroblasta. 1o su prve elije koje se mogu identifikovati kao pripadnici eritrocitne prekursorske serije. %elike su &mere oko '@&<" mm u preniku, imaju euhromatinsko jedro sa jednim ili dva jedarceta, a citoplazma im je bazna. Sledea generacija, koju mnogi autori nazivaju prvom zbog neprepoznatljivosti 5teko se prepoznaju6 proeritroblasta jesu bazofilni eritroblasti. .o veliini su manji od proeritroblasta, jedro im je sferoidalno i nizom mitotikih deoba postaje izrazito heterohromatinsko. >itoplazma se boji baznim bojama & otuda i ime elije, a ta bazofilnost objanjava se postojanjem velikog broja poliribozoma u eliji koji su povezani u cilju pripreme sinteze hemoglobina. Fskusan posmatra moe razlikovati proeritroblaste i bazofilne eritroblaste na osnovu jedva primetnih razlika u veliini, koliini heterohromatina i stepenu bazofilinosti. Sledeu generaciju predstavljaju polihromatofilni eritroblasti. /eto su manji od bazofilnih eritroblasta 5prenik im je od '< do '" mm.. .rost heterohromatin i naizmenino raspore eni euhromatini regioni grade karakteristinu strukturu polja za igranje dame, to je korisna identifikaciona odlika. 0zorak citoplazme boji se mestimino baznim i kiselim bojama. Stvaranje i sada znaajnije prisutno gomilanje hemoglobina dosta smanjuje baznost poliribozoma. Stadijum normoblasta ili kako se jo naziva ortohromatinog eritrocita je poslednji u kojem se moe primeniti postojanje jedra. !no je maksimalno kondenzovano, tj. ini ga samo heterohromatin i izbacuje se iz elije. Fzbaeno jedro, iako okrueno membranom i tankim obodom citoplazme, nije sposobno da nastavi ivot i biva fagocitovano od strane okolnih makrofaga. Fstiskivanjem jedra dobija se forma bikonkavnog diska. 1akav oblik zadrava i zrela elija uz pomo spektrina & vlaknastog proteina

privrenog za unutranje strane plazma membrane. /a ovom stadijumu degradira se i endoplazmatini retikulum. 8etikulociti su poslednji stadijum u diferencijaciji koja vodi stvaranju eritrocita. Io uvek sadri malu koliinu bazofilne materije koja potie od ostataka Holdijevog aparata, mitohondrija i drugih citoplazmatinih organela. 8etikulociti odlaze u krv potiskivanjem kroz pore kapilarne membrane. !statak bazofilne materije normalno iezne za dan&dva i elija je tada zreo eritrocit. ?bog kratkog ivota njihova koncentracija me u eritrocitima u krvi je od ' do <$.

Slika 4: Stupnjevi razvoja eritrocita i neutro5ila 7itotike deobe odvijaju se u svim stadijumima razvoja do polihromatinog eritroblasta. 0 svakom morfoloki prepoznatljivom obliku eritroblast se deli vie puta. /ormoblast, retikulocit i eritrocit su postmitotike elije i ne dele se.

Eks*erimenta!na i&enti+ikacija mati"ne 0e!ije

0 eksperimentu koji je rasvetlio prirodu matinih elija, smrtno ozraenim mievima ubrizgane su zdrave neozraene elije kotane sri. !ne su se zadrale u jetrama ozraenih mieva i poele stvarati izrasline hematopoeznog tkiva. 5!vo odgovara razvoju kolonije elija u kulturi zasejanoj samo jednom elijom6.

Re$u!acija eritro*oeze

8ast i reprodukciju razliitih matinih elija kontroliu razliiti proteini zvani induceri rasta. .ostoji ih etiri tipa od kojih jedan podstie razvoj svih tipova matinih elija a ostala tri samo pojedinih. Fnduceri rasta utiu na proces diferencijacije. 1o je funkcija grupe proteina & inducera diferencijacije koji prouzrokuju diferenciranje jednog tipa elija jedan ili vie koraka napred ka finalnom tipu zrele elije. Stvaranje inducera rasta i diferencijacije kontroliu faktori van kotane sri. 0kupna masa eritrocita u cirkulacionom sistemu se regulie u veoma uskim granicama, tako da je uvek na raspolaganju adekvatan broj eritrocita koji osigurava dovoljnu tkivnu oksigenaciju, a da ipak koncentracija elija nije tolika da otea protok krvi. !vaj mehanizam prikazan je na slici.

Slika 10: /unkcija eritropoetinskog mehanizma Svako stanje koje smanjuje koliinu kiseonika transportovanog u tkiva redovno ubrzava produkciju eritrocita. 1ako kada ovek postane izrazito anemian usled krvavljenja ili bilo kog drugog razloga, kotana sr odmah poinje da proizvodi veliku koliinu eritrocita. 1ako e, destrukcija velikog dela kotane sri na bilo koji nain, naroito u toku terapije rentgenskim zracima, izaziva hiperaktivnost preostale kotane sri, kao pokuaj da se zadovolji potranja za eritrocitima. /a veoma velikim nadmorskim visinama, gde je koncentracija kiseonika u vazduhu veoma sniena, u tkiva se ne transportuje dovoljno kiseonika, pa se eritrociti proizvode tako brzo da njihov broj u krvi znatno poraste. .rema tome jasno je da brzina produkcije eritrocita ne zavisi od koncentracije eritrocita u krvi kao takve, ve od njihove sposobnosti da transportuju kiseonik u tkiva u odnosu na potrebe tkiva za kiseonikom. F razliita oboljenja cirkulacionog sistema koja smanjuju protok krvi kroz periferne krvne sudove, a naroito ona koja onemoguavaju normalnu oksigenaciju krvi pri njenom prolasku kroz plua, poveavaju brzinu produkcije eritrocita. 1o se naroito vidi kod dugotrajne srane insuficijencije, kao i kod mnogih plunih bolesti, jer tkivna hipoksija nastala zbog ovih stanja poveava brzinu proizvodnje eritrocita, pa vrednost hematokrita poraste a obino se povea i zapremina cele krvi. Hlavni faktor koji stimulie produkciju eritrocita je hormon koji cirkulie u krvi nazvan eritropoetin. 1o je glikoprotein molekulske mase )9. 444. Jez eritropoetina. hipoksija nema nikakav ili ima veoma mali stimulativni uticaj. S druge strane kada je eritropoetinski sistem funkcionalan hipoksija izaziva znatan porast produkcije eritropoetina, a eritropoetin zatim pojaava produkciju eritrocita sve dok se hipoksija ne ukloni. ,od normalnog oveka @4&A4$ celokupnog eritropoetina stvara se u bubrezima, a preostala koliina uglavnom u jetri. 7ehanizam stimulacije sinteze eritropoetina nije u potpunosti objanjen. ,ada se ivotinja ili ovek stave u atmosferu sa niskom koncentracijom kiseonika, eritropoetin poinje da se stvara posle nekoliko minuta ili sati, postiui maksimalnu produkciju u roku od <9 asa. Fpak novi eritrociti se pojavljuju u cirkulaciji tek priblino " dana kasnije. Fz ove injenice, kao i iz drugih istraivanja, izveden je zakljuak da je najvaniji uinak eritropoetina zapravo stimulacija produkcije proeritroblasta iz hematopoeznih matinih elija u kotanoj sri. 0z to kada proeritroblasti jednom nastanu eritropoetin ubrzava i prolazak eritroblasta kroz razliite stadijume, ubrzavajui time i produkciju novih elija. Jrza produkcija elija nastavlja se sve dok ovek ostaje u atmosferi sa snienim kiseonikom ili sve dok se ne proizvede dovoljno eritrocita za normalnu oksigeniju. 1ada se produkcija eritropoetina smanjuje do nivoa koji e odravati samo neophodan broj eritrocita.

,ada eritropoetina uopte nema, tada se u kotanoj sri stvara malo eritrocita. 0 drugoj krajnosti, kada se proizvodi veoma velika koliina ovog hormona brzina moe biti ak do '4 ili vie puta vea nego to je normalno. .rema tome, mehanizam eritropoetina za kontrolu produkcije eritrocita je veoma moan. ?naajan stimulator eritropoeze je i muki polni hormon testosteron, te je stoga broj eritrocita u krvi vei kod mukaraca nego kod ena.

/ENE') LEUKOCIT)
o o Hranulopoeza 7egakariocitopoeza 8ana diferencijacija pluripotentnih hematopoeznih elija u razliite tipove usmerenih matinih elija vodi kako formiranju elija koje su prekursor eritrocita i formiranju dve glavne loze belih krvnih elija & mijelocitne i limfocitne.

/ranu!o*oeza
8azvoj granulocita 5neutrofila, eozinofila i bazofila6 odvija se u nekoliko faza. .rva je faza mijeloblasta. 7ijeloblast je velika elija & meri oko '9 do '@ mm u preniku. Sadri euhromatinsko jedro sa najee vidljivim jedarcetom. >itoplazma je agranularna i slabo bazna. Sledei je stupanj promijelocita koji je neto vei od mijeloblasta i ima dijametar '@&<4 mm. 0 citoplazmi se formiraju primarne granule ili azurofilne granule koje su glavni indikatori ovog stupnja. !ne se boje azurnim bojama 5otuda im je i ime6 a predstavljaju jedan tip lizozoma koji sadri enzime i peroksidaze. !vde prisutne peroksidaze nazivaju se i mijeloperoksidaze da bi se istaklo njihovo prisustvo u mijeloidnim elijama. Gzurofilne granule sintetiu jedino promijelociti ali ne i njihove potomake elije, stoga se njihova koncentracija svakom deobom sve vie i vie smanjuje.

Slika 11: )romijelocit ,)- i grupa polihromatinih eritro&lasta .romijelociti se ne mogu klasifikovati na neutrofilne, eozinofilne i bazofilne podtipove. 1a podela javlja se na sledeem nivou diferencijacije, na nivou mijelocita. 8azliiti mijelociti sadre razliite sekundarne granule koje se boje specifinim bojama i na taj nain se mogu prepoznati. ,od neutrofilnih mijelocita moe se uoiti pojava nazvana +zora neutrofilije+. ,arakterie se stvaranje svetle oblasti u sredinjem regionu elije to se objanjava poveanjem broja specifinih neutrofilnih granula. !ne se gomilaju u podruju Holdijevog aparata koji ih proizvodi i potiskuju primarne granule, a kako se slabo boje prostor ispunjen njima ostaje svetao. ,od eozinfilnih i bazofilnih mijelocita primarne granule se vie ne mogu jasno videti jer ih pokrivaju vee, brojnije, intenzivnije obojene i elektron&neprozirne specifine granule. 7ijelociti su veliine kao i zreli granulociti 5'<&'" m m6. Iedro im postaje heterohromatinsko i poinje da menja svoj oblik. Srednji deo okrenut ka unutranjosti elije povlai se ka obodu i na tom mestu jedro se suava. Iedarce se najee ne moe primetiti.

Slika 12: 6eutro5ilni mijelocit ,7- ko koga se vi i 8zora neutro5ilije8, zreliji mijelocit ,m-, +tapi!asti neutro5il ,9- i va polihromatina eritro&lasta ,:Melije u stadijumu koji sledi nazivaju se metamijelocite. !dlikuju se jedrom koje se jo vie udubilo i zadobilo bubreast oblik. -romatin koji ispunjava jedro postaje sve kondenzovaniji. >itoplazma sada sadri nekoliko stotina granula pri emu je broj sekundarnih ) do 9 puta vei od broja primarnih granula. Ltapiasti neutrofil je poslednji stupanj pre nastajanja zrelog neutrofila i ne postoji njegov ekvivalent u razvoju eozinofila i bazofila. 7orfoloke karakteristike jedra ovih elija su sledee: !no ima oblik konjske potkovice i postaje segmentirano 5izdeljeno na manje loptice, ali ne potpuno6.

Slika 1": ;tapi!asti neutro5il je ra o&lika potkovice 7ali broj tapiastih neutrofila se moe nai u krvi i on raste u sluaju kada je na nekom mestu potrebna populacija neutrofila. itav proces granulopoeze traje oko < nedelje, pri emu faza mitotikih deoba od mijeloblasta do kasnih mijelocita traje jednu nedelju a isto toliko i postmitotika faza od kasnih mijelocita do zrelih granulocita.

Slika 1$: )romijelocit ,)-, neutro5ilni mijelocit ,7- i neutro5il ,6-

%e$akariocito*oeza
7egakariocitopoeza je proces nastajanja megakariocita & elija kotane sri od kojih se formiraju trombociti. !d >C0&7 nastaje najpre megakarioblast koji je veoma veliki 5oko )4 mm u dijametru6 i ima nesegmentirano jedro. ,od njega ne postoje nikakvi znaci formiranja trombocita. .roces koji se odvija jesu sukcesivne endomitotike deobe. =olazi do replikacije =/, i broj hromozoma se poveava. me utim ne dolazi ni do kariokineze niti do citokineze ve svi hromozomi ostaju unutar jednog jedra koje se vidno uveava. 1ime od diploidne garniture hromozoma 5</6 dobijamo poliploidne 5ak )</ ili 39/6 i megakarioblast postaje megakariocit. 7egakariocit je post endomitotika elija u kojoj se =/, ne replikuje. 1o je najvea elija u kotanoj sri & prenika od "4 do '44 mm.

Slika 1': 7egakariocit ,7*-, eritro&lasti ,:- i +tapi!asti neutro5il ,9.osmatranjem megakariocita elektronskim mikroskopom jasno se mogu uoiti viestruke invaginacije plazma membrane koje ogra uju male koliine plazme. ,ada do e do spajanja krajeva dve susedne invaginacije od megakariocita se odvaja deo citoplazme upakovan u plazma membranu i to je trombocit.

-)-T)V KO1T)NE -R2I

7asa aktivne 5crvene6 kotane sri odraslog oveka je od ', 3 do ), # kg i sadri oko ' ; '4 '< hematopoeznih elija 5priblino '@ ; '4A6. .osmatranjem uzorka kotane sri moe se primetiti da sadri veoma mali broj eritrocita, i to su veinom retikulociti koji treba da budu otputeni u krvotok i intravaskularni eritrociti koji samo prolaze kroz krvne sudove kotane sri. /asuprot tome kotana sr je +veliko skladite+ neutrofila. Sadri oko '" puta vie zrelih i skoro zrelih neutrofila nego to ih ima u perifernoj krvi. ?a razliku od eritrtocita koji mesto nastajanja naputaju u stadijumu retikulocita, jo pre nego to je proces eritropoeze zavren, neutrofili odlaze iz kotane sri tek kada do e do povrede ili infekcije u nekom delu tela. 1ako dok u krvotoku eritrociti po broju daleko prevazilaze granulocite u kotanoj sri njihove nezrele forme su samo manjina.

/ezreli neutrofili 5metamijelociti i tapiasti neutrofili6 i neutrofili ine oko "4$ hematopoeznih elija i izrazito dominiraju nad samo oko '@$ elija svih predaka eritrocita. 8azliite elije kotane sri nisu homogeno raspore ene. *ritroblasti i mijelociti se najee grupiu u obliku gnezda ili ostrvceta. =o grupisanja dolazi jer se nizom mitotikih deoba njihov broja poveava, a keri elije se ne pomeraju ve ostaju u neposrednoj blizini. Hnezda eritroblasta obavezno su okruena makrofagima koji fagocituju jedra koja izbacuju normoblasti u procesu eritropoeze. 7egakariociti se obino nalaze veoma blizu sinusoida kako bi to lake odailjali trombocite u krv. 1abela prikazuje elijski sastav kotane sri:

Vrste eli ! Eritr"%"e&#e eli e B!&"'il#i eritr"(l!sti ($)l $$ $i %r"eritr"(l!ste) P"li*r"m!ti#i eritr"(l!sti N"rm"(l!sti ("rt"*r"m!ti#i eritr"(l!sti) +r!#$l"%"e&#e eli e Pr"mi el",iti ($)l $$ $i mi el"(l!ste) -i el",itiNe$tr"'il#i mi el",iti E"&i#"'il#i mi el",iti B!&"'il#i mi el",iti -et!mi el",iti (s.i ti%".i) /t!%i!sti #e$tr"'ili 0rele eli e Ne$tr"'ili E"&i#"'ili B!&"'ili Lim'",iti -"#",iti Pl!&m! eli e

Pr"se#" ($ r!s%"#$) !% +0" 2%- %,

12% +%%-18%, !% +1%-5%, !% +0" %-5%,

12% +5%-19%, 1" 5% +0" 5%-!%, 0" !% +0-0" 5%, 8% + %-15%, 2 % +12%-! %, 18% +1!%-20%,

2% +0-%%, 0" 2% +0-5%, 10% 10-1%%, 2% +0-%%, 0" !% +0-2%,

,otana sr snabdevena je specijalnom vrstom venskih zavretaka koji se nazivaju sinusoidi. Grterije prodiru kroz spoljanje zidove kosti, ulaze u kotanu sr a zatim se granaju na puno kapilara koji se konano spajaju sa irokim venskim zavrecima & sinusoidima. ,roz sinusoide krv tee veoma sporo i sve krvne elije nastaje u kotanoj sri dospevaju u krvotok penetracijom 5prodiranjem6 kroz zid sinusoide. !n sadri brojne +pukotine i rupice+ te stoga prua samo mali otpor razmeni materija izme u krvi i ekstravaskularne sredine. ,apaciteti kotane sri za proizvodnju eritrocita veoma su veliki. Svakoga dana u njoj se stvori oko '$ ukupnog trenutnog broja eritrocita. ,ada je stimulisana do svoje maksimalne produktivnosti i dobro snabdevena gradivnim materijama. kotana sr moe da uvea svoju proizvodnju i do @ puta. 1ako ak moe da nadoknadi i velike gubitke krvi za samo par nedelja. ,ako su elije kotane sri neprestano u deobi, ona je najosetljivija na radijaciju od svih delova organizma. Fntenzivnija ozraenja dovode do potpune aplazije kotane sri, to znai da se sve

hematopoezne elije kotne sri razaraju i ona gubi svoju funkciju staranja krvnih elija. .osle oteenja kotane sri slabom radijacijom moe se desiti da neke matine elije ne budu unitene i one su sposobne da dovedu do regeneracije kotane sri. =a bi se taj proces odigrao, potrebno je vreme od nekoliko meseci, i u tom periodu ozraena osoba mora primati transfuzije krvi i antibiotike da bi uopte ostala u ivotu.

Slika 1(: Sastav aplastine, normalne, hiperaktivne i ko+tane sr2i zahva!ene kancerom

LEUKOCITI 3 4ELE KRVNE ELIJE

o o o o o o o o o /eutrofili 7onociti /eutrofili i monociti & funkcija, slinosti i razlike Nivotni vek neutrofila i makrofaga =ejstvo inflamacionog procesa 7onocito&makrofagni sistem *ozinofilni granulociti Jazofilni granulociti Deukopenija Oovekov organizam je neprestano izloen bakterijama, virusima, gljivicama i parazitima koji mogu izazvati veoma teka, ak i smrtonosna oboljenja. Sreom, organizam poseduje specijalan sistem za borbu protiv razliitih infektivnih i toksinih agensa, sainjen od leukocita krvi i tkivnih elija poreklom od leukocita. 0 krvi se normalno nalazi est razliitih tipova leukocita. to su neutrofilni granulociti 5neutrofili6, eozinofilni granulociti 5eozinofili6 i bazofilni granulociti 5bazofili6 iz grupe granulocita tj. polimorfonuklearnih leukocita, te monociti i limfociti iz grupe agranulocita. !sim toga, u krvi postoji i veliki broj trombocita koji su fragmenti megakariocita, sedmog tipa leukocita kotane sri. Deukociti ine od '$&<$ ukupnog broja elija u krvi. !drastao ovek ih ima priblino #444 u mikrolitru krvi.

Slika 17: <ranulociti = neutro5il ,>-, 9arovo telo ,strelica-, eozino5il ,9- i &azo5il ,3-

Slika 11: >granulociti = lim5ocit ,>- i monocit ,9-

Neutro+i!i
/eutrofili su mobilne jedinice zatitnog sistema organizma. /ajbrojniji su me u leukocitima a veliine su od '< do '" mm u preniku. >itoplazma im je ispunjena granulama dva tipa. !ne ne daju ni izrazito kiselu ni izrazito baznu reakciju, pa otuda i ime ovih elija. primarne 5azurofilne6 granule su lizozomi ispunjeni hidrolazama i peroksidazama. Sekundarne 5specifine6 granule u sebi sadre bakteriostatine i baktericidne supstance kao to su alkalne fosfataze, laktoperin i slino. Iedro neutrofila podeljeno je na ) do " delova, segmenata pa zbog toga neutrofili spadaju u grupu polimorfonuklearnih leukocita. Iedarni materijal neutrofila ima jo jednu specifinost. /aime, neaktivan ; hromozom kod ena nazvan Jarovo telace u ostalim vrstama elija jeste samo mala koliina heterohromatinske materije u blizini jedra dok je kod neutrofila barovo telo privezak jedra u obliku tapia. 1a forma barovog telaca nastaje u procesu hematopoeze dok jedro jo nije u potpunosti segmentirano i zbog toga se ta skoro zrela elija neutrofila naziva tapiasti neutrofil.

%onociti

7onociti su najvee elije prisutne u perifernoj krvi & imaju oko <4 mm u preniku. Svi monociti nemaju jedro istog oblika. ,od nekih je ono sferno, kod nekih elipsoidno a moe biti i nalik na potkovicu. /ikada nije segmentirano kao kod neutrofila. Sadri i euhromatin i heterohromatin i nekada se raspored tih oblasti naziva ipkastim. Fako klasifikovani kao agranulociti monociti sadre mali broj azurofilnih granula koje ukazuju na potencijal monocita da se razviju u makrofage.

Neutro+i!i i monociti 3 +unkcija5 s!i"nosti i raz!ike

/eutrofilni granulociti i monociti imaju zadatak da +prona u i unite+ svakog stranog uljeza. /eutrofili su sposobni da napadaju i razaraju invazivne bakterije, viruse i druge tetne agense ak i u krvnoj cirkulaciji jer u nju dospevaju kao potpuno zrele funkcionalne elije. /asuprot tome monociti su nezrele elije ija je sposobnost da se bore protiv infektivnih agensa vrlo mala. !ni u krvi borave kratko, '4 do <4 sati a zatim prolazei kroz kapilarnu membranu dospevaju u tkiva. 7e utim, kada jednom u u u tkiva, oni poinju da bubre, poveavajui katkada svoj dijametar petostruko, ak do @4 mm. do veliine koja je vidljiva i golim okom. !sim toga u njihovoj citoplazmi se stvara izvanredno veliki broj lizozoma, pa zato citoplazma izgleda kao vrea napunjena granulama. !vako transformisani monociti nazivaju se makrofagi i imaju velike odbrambene moi. ,ada do e do povrede tkiva, bilo bakterijama, traumom, hemikalijama, toplotom ili bilo kojim drugim fenomenom, povre eno tkivo uvek osloba a mnotvo supstanci koje su uzrok dramatinih sekundarnih promena u tkivima. 0kupan kompleks takvih promena naziva se inflamacija, a jedna od njih je hemotaksija. 0 inflamiranom tkivu nastaje nekoliko razliitih vrsta hemijskih supstanci koje izazivaju kretanje neutrofila i makrofaga ka izvoru tih supstanci tj. ka inflamiranom podruju i taj fenomen naziva se hemotaksija. -emotaksija je vrlo delotvorna do '44 m m od povre enog tkiva, a poto se gotovo nijedan deo tkiva ne nalazi na udaljenosti veoj od )4 do "4 mm od najbliih kapilara, hemotaksijski signal lako moe da pokrene ogromne horde leukocita iz kapilara kao inflamiranom regionu. .ri tome i neutrofilni granulociti i makrofagi se kroz tkiva kreu ameboidnim pokretima. 1ada im brzina dostie do 94 mm.min tj. za jedan minut prevale put viestruko vei od njihove sopstvene duine. *nergiju za ovo kretanje obezbe uju molekuli G1.&a, a mehanizam je sledei: ,retanje zapoinje isturanjem pseudopode 5+lane noice+, dela plamamembrane6 na jednom kraju elije. 1u dolazi do egzocitoze 5izbacivanja iz elije6 vezikule 5kesice6 iju unutranjost oblau proteinski receptori. *gzocitozna vezikula postaje deo membrane pseudopode i otvara se tako da njen unutranji deo postane spoljanji deo membrane, a receptori koji su sada okrenuti prema okolnom tkivu vezuju se za njega. ?atim se ostatak elije pomera ka pseudopodi i mestu privrivanja. uporedo sa tim, na kraju elije suprotnom pseudopodi se endocitoznom aktivnou u eliju se uvlae receptorski proteini i smetaju u vezikule koje putuju kroz eliju do pseudopode gde bivaju egzocitovane.

Slika 14: >me&oi no kretanje ,ada konano dospeju do mesta inflamacije neutrofili i makrofagi obavljaju svoju vanu funkciju & fagocitovanje 5prodiranje i razlaganje6 tetnih inilaca. !igledno je da fagociti moraju da vre selekciju materijala koji e fagocitovati, jer bi inae prodirali i neke od normalnih elija i struktura. =a li e se ili nee fagocitoza odigrati zavisi od naroito od triju okolnosti. .rvo, verovatnoa fagocitoze je vea ako je partikula hrapave povrine. =rugo, veina prirodnih struktura organizma ima zatitni proteinski omota koji odbija fagocite dok su mrtva tkiva i strane estice esto bez ikakvog omotaa ali sa jakim pozitivnim elektrinim nabojem koji jo vie olakava njihovu fagocitozu. 1ree, organizam ima specifine mehanizma za prepoznavanje izvesnih tu ih supstanci.

,ada se priblii partikuli koja e se fagocitovati, fagocit se najpre privrsti za nju, a zatim u svim pravcima oko partikule isputa pseudopodije, a one se onda sretnu i sjedine na suprotnom kraju. /a taj nain se formira zatvorena komora koja sadri fagocitovanu partikulu. ,omora se potom invaginira u citoplazmu i otkida od povrinske elijske membrane, pa tako nastaje fagocitna vezikula 5poznata i kao fagosom6 koja slobodno lebdi u citoplazmi. !dmah po fagocitozi strane partikule lizozomi 5granule6 i izvesne druge citoplazmatske vakuole dolaze u kontakt sa fagocitnom vezikulom, i u toku od )4 do 34 sekundi njihove membrane se sjedine. /a taj nain se u vezikuli na u brojni hidrrolitiki enzimi i baktericidne supstance i ona postaje digestivna vezikula, a hidrolitika razgradnja fagocitovane partikule poinje odmah. Dizozomi makrofaga sadre i veliku koliinu lipaza koje razlau debele lipidne membrane koje imaju neke bakterije. na bakterije koje imaju zatitni omota ili druge sastojke koji spreavaju njihovu destrukciju hidrolitikim enzimima deluju baktericidne supstance. !ne su smetene u sekundarnim granulama koje se zovu i peroksizomi. Jaktericidni efekat posledica je aktivnosti oksidativnih agensa sintetisanih pomou enzima u membrani fagosoma ili formiranih u specijalnim organelama zvanim peroksisomi. !d tih oksidativnih supstanci najzastupljeniji su superoksidni anjoni ! <& i vodonik peroksid 5-<!<6. Sve te supstance, ak i u maloj koncentraciji, su letalne za veinu bakterija. 1reba spomenuti jo jednu lizozomsku supstancu smrtonosnu za bakterije. 1o je lizozim koji je sposoban da izazove rastvaranje lipidnih membrana bakterija. Fpak, naalost, postoje neke bakterije kao na primer bacil tuberkuloze otporne na dejstva fagocita. !ne su esto uzrok mnogih hroninih bolesti.

2ivotni vek neutro+i!a i makro+a$a

!slobo eni jednom iz kotane sri granulociti normalno cirkuliu u krvi 9 do @ sati, zatim prelaze u tkiva i tamo ive jo 9 do " dana. Iedan neutrofil obino moe fagocitovati " do <4 bakterija pre nego to se i sam inaktivira i propadne. ?bog toga u toku teke infekcije tkiva, ukupan ivotni vek granulocita se skrauje na samo nekoliko sati. 7akrofagi u tkivima mogu da ive mesecima ili ak godinama u zavisnosti od stepena aktivnosti. 7nogo su moniji fagociti od neutrofila, u stanju su da fagocituju i do '44 bakterija jer po zavretku digestije 5razlaganja, varenja6 partikule izbace tetne produkte iz sebe. !sim toga sposobni su da fagocituju i mnogo vee partikule, ak cele eritrocite ili parazite malarije dok neutrofili ne mogu fagocitovati objekte vee od bakterija.

Dejstvo in+!amaciono$ *rocesa

Samo nekoliko minuta posle poetka procesa inflamacije, oni makrofagi koji se ve nalaze u tkivu zapoinju svoje fagocitne aktivnosti. ?atim se mnogi prethodno sesilni 5nepokretni6 makrofagi osloba aju svojih veza i postaju mobilni formirajui prvu liniju odbrane protiv infekcije u roku jednog sata ili priblino toliko. 0 to vreme stie i mnotvo neutrofila iz krvi po zakonu hemotaksije. =olazi do promene unutranje povrine kapilarnog endotela, usled ega se neutrofili zalepe za zidove kapilara inflamiranog podruja. !va pojava se naziva marginacija. 1ako e dolazi do razdvajanja endotelnih elija kapilara, pa se formiraju otvori dovoljno veliki da neutrofili mogu dijapedezom prei u tkivne prostore. .ri dijapedezi 5prolaenju kroz poru mnogo manjeg dijametra6 od estice koja prolazi6, jedan mali deo neutrofila moe da klizi kroz poru u datom trenutku, pri emu je onaj deo elije koji trenutno klizi, suen na veliinu pore .

Slika 20: *retanje neutro5ila izazvano hemotaksijom

Gko istake funkcije prisutnih makrofaga i prispelih neutrofila nisu dovoljne, posle nekoliko sati pokreu se i neutrofili uskladiteni u kotanoj sri. .ri tekoj infekciji tada se broj neutrofila u krvi poveava 9 do " puta & na '". 444 do <4. 444 po ml krvi. .rekomerno prisustvo neutrofila u krvi naziva se neutrofilija. ?ajedno sa invazijom neutrofila i monociti iz krvi ulaze u inflamirano tkivo. 7e utim, u krvnoj cirkulaciji se nalazi mali broj monocita, a tako e i rezerva monocita u kotanoj sri je mnogo manja od rezerve neutrofila pa se monociti sporo nagomilavaju u inflamiranom tkivu i potrebno je nekoliko dana da postanu delotvorni. Ltavie ak i posle ulaska u inflamirano tkivo, monociti kao nezrele elije, ostaju neaktivni jo oko @ asova 5za to vreme postanu makrofagi6. Gko se i posle dueg vremena uzronik inflamacije ne ukloni kotana sr ubrzava proizvodnju neutrofila i monocita. .osle nekoliko dana do nekoliko nedelja makrofagi konano postaju dominantni fagociti, a u inflamiranom podruju moe se primetiti gnoj. Hnoj je meavina nekrotinog 5izumrlog6 tkiva i mrtvih makrofaga i neutrofila koji i sami propadaju u procesu fagocitoze 5jednostavno se istroe6. Gko iz inflamiranog tkiva i dalje dolazi stimulans kotana sr moe nastaviti da proizvodi neutrofile i monocite u ogromnoj koliini mesecima pa i godinama, i to brzinom koja je katkad ak "4 puta vea od normalne.

%onocito3makro+a$ni sistem
0 nekim delovima tela izraena je stalna potreba za fagocitozom, te su tu razumljivo stalno prisutni makrofagi. Fako je koa normalno neosvojiva za infektivne agense, za povre enu kou to se ne moe rei. ?bog toga se u supkutisu 5potkonom sloju6 nalazi i izvestan broj makrofaga i nazivaju se histociti. 8espiratorni sistem jedan je put kojim invazivni mikroorganizmi esto ulaze u ovekov organizam. 0 cilju spreavanja njihovog irenja u alveolarnim zidovima kao njihova komponenta nalazi se mnotvo tkivnih makrofaga. Gko do njih dospe partikula koja nije svarljiva, oko nje e formirati kapsulu od +dinovskih elija+, pa partikula ostaje inkapsulisana sve dok se postepeno ne rastvori, ako se to ikada i dogodi. 1akve kapsule se esto formiraju oko bacila tuberkuloze, oko estica praine koje sadri silicijum&dioksid i oko estica uglja. F gastrointestinalni trakt je omiljeni put bakterija za prodor u organizam. 7e utim, sinusi jetre dobro su obloeni tkivnim makrofagima koji se nazivaju ,upferove elije. ,upferove elije su izuzetno uspeni fagociti. Fzraunato je da je ,upferova elija sposobna da proguta bakteriju za manje od 4, 4' sekunde. ?naajnija prisutnost makrofaga primeuje se jo u limfnim vorovima, kao i u slezini i kotanoj sri radi razlaganja istroenih eritrocita. ,ada su na odgovarajui nain stimulisani i svi ovi makrofagi mogu da se odlepe od mesta na kome su bili privreni i postanu mobilni. 7onociti, mobilni makrofagi i fiksni makrofagi zajedno ine monocito&makrofagni sistem. /ekada se on nazivao retkulocitoendotelni sistem, me utim taj naziv danas se izbegava jer su retikulociti i endotelne elije sasvim drugaiji tipovi elija nesposobni za obavljanje fagocitoze.

Eozino+i!ni $ranu!ociti
*ozinofili ine <&)$ ukupnog broja leukocita. Fste su veliine kao neutrofili. Iedro im se sastoji od dva segmenta. %eza izme u segmenata teko je uoljiva te se esto deava da ljudi to grekom protumae kao dva jedra.

Slika 21: :ozino5il, segmenti je ra ,6*ozinofili su slabi fagociti, oni ispoljavaju hemotaksiju, ali u pore enju sa neutrofilnim granulocitima teko bi se moglo rei da su od veeg znaaja u zatiti od uobiajenih vrsta infekcije. S druge strane, u osoba sa parazitarnim infekcijama, kotana sr proizvodi veoma veliki broj eozinofilnih granulocita koji iz krvi prelaze u tkiva zaraena parazitima. .araziti su veinom suvie veliki, pa ih eozinofilni granulociti, niti bilo koji drugi fagociti ne mogu fagocitovati. 7e utim, eozinofili se privrste za parazite a zatim osloba aju supstance koje ubiju mnoge od njih. 8azaranje parazita eozinofili vre na nekoliko naina: o o o

oslo&a?anjem hi rolitikih enzima iz svojih granula koje su mo i5ikovani lizozomi, verovatno i oslo&a?anjem veoma reaktivnih o&lika kiseonika koji su pose&no letalni za parazite i oslo&a?anjem iz granula veoma larvaci nog polipepti a zvanog glavni &azni protein.
*ozinofili imaju i naroitu sklonost da se nagomilavaju u tkiva u kojima se doga aju alergijske reakcije, kao u peribronhijalna tkiva plua astmatinih bolesnika, u koi posle alergijskih konih reakcija itd.

4azo+i!ni $ranu!ociti
Jazofili su veliine neutrofila. Joje se baznim bojama, pa im otuda potie i ime. Fma ih najmanje od svih krvnih elija. 0 krv izluuju heparin, supstancu koja spreava koagulaciju krvi i koja, uz to moe ubrzati odstranjivanje lipidnih partikula koje se u poveanoj koncentraciji nalaze u plazmi posle obilnih, masnih obroka. .ored toga, bazofili uestvuju u alergijskim reakcijama.

Leuko*enija
Deukopenijom se naziva smanjenje broja leukocita u krvi. =rugo ime joj je agranulocitoza. Sveukupno, to je stanje u kojem kotana sr prestaje da proizvodi leukocite, ostavljajui organizam nezatienim od bakterija i drugih agenasa koji mogu prodreti u tkivo. %e dva dana nakon nastanka aplazije kotane sri dolazi do prenamnoavanja bakterija inae normalno prisutnih u organizmu i nastaju respiratorne infekcije. 0 sluaju akutne totalne leukopenije bez adekvatnog leenja moe doi do smrti u roku od ) do 3 dana.

LEUKE%IJE
o 0inci leukemije na organizam /ekontrolisana produkcija belih krvnih elija nastaje usled kancerozne mutacije mijelogenih ili limfogenih elija. 1o uzrokuje leukemiju, koja se obino karakterie vrlo poveanim brojem abnormalnih leukocita u krvi. Deukemije se dele na dva opta tipa: limfogene leukemije i mijelogene leukemije. Dimfogene leukemije nastaju usled kancerozne produkcije limfoidnih elija. !bino poinju u limfnom voru ili drugom limfoidnom tkivu a zatim se ire u druga podruja organizma. =rugi tip leukemije & mijelogena leukemija poinje kanceroznom produkcijom mladih mijelogenih elija u kotanoj sri a zatim se iri kroz itav organizam tako da se bele krvne elije proizvode u mnogim organima. 0 mijelogenoj leukemiji, kancerozni proces proizvodi delimino diferencirane elije, rezultujui neim to bi se moglo nazvati neutrofilna leukemija, eozinofilna leukemija, bazofilna leukemija i monocitna leukemija. 7e utim, mnogo ee, leukemike elije su udnog izgleda, nediferentovane i ne lie ni na koju eliju iz reda normalnih leukocita. !bino, to su elije manje diferentovane, leukemija je akutnija iako se ne lei vodi esto smrtnom ishodu u roku od nekoliko meseci. Fpak, sa neto diferentovanijim elijama proces moe biti sasvim hronian, razvijajui se kad&kada polako u periodu duem od '4 do <4 godina. Deukemike elije naroito veoma nediferentovane elije obino su nefunkcionalne, tako da ne mogu obavljati uobiajenu zatitu od infekcije, tj. funkciju normalnih leukocita.

U"inci !eukemije na or$anizam

.rvi uinak leukemije je metastazni rak leukemikih elija u delovima tela u kojima se normalno ne proizvode leukociti. Deukemike elije kotane sri mogu se reprodukovati tako silno da prodiru u okolnu kost, uzrokujui bol i sklonost frakturama kostiju. Hotovo sve leukemije se ire u slezinu, limfne vorove i jetru. 0 svakom od ovih podruja leukemike elije prodiru u okolna tkiva i koriste metabolike supstrate tih tkiva i na taj nain dovode do razaranja tkiva. /ajuobiajeniji uinci leukemije su razvoj infekcija, teka anemija i sklonost krvavljenju usled smanjenja broja trombocita. !vi uinci su uglavnom posledica

zamene normalne kotane sri nefunkcionalnim leukemikim elijama. ,onano, najvaniji uinak leukemije na organizam je izvanredno veliko korienje metabolikih supstrata za rast kanceroznih elija. Deukemika tkiva reprodukuju nove elije tako brzo da se iz ekstracelularne tenosti izvlai ogromna koliina nutritivnih supstanci, naroito amino kiselina i vitamina. 0sled toga, energetske rezerve bolesnika se veoma iscrpe a prekomerno korienje amino kiselina dovodi do brze razgradnje normalnih tkivnih proteina. ?bog toga, dok leukemika tkiva rastu, ostala tkiva propadaju. Gko takvo metaboliko gladovanje potraje dovoljno dugo oigledno je da je ono samo dovoljno da prouzrokuje smrt.

LI%,OCITI
o o 1ipovi 1 elija i njihove funkcije Glergije Dimfociti su najbrojniji agranularni leukociti. .ojavljuju se u nekoliko veliina. 7ali limfociti su me u limfocitima najbrojniji u perifernoj krvi 5oko A4$6. =ijametar im je od #&@ mm. 0nutranjost im je najveim delom ispunjena heterohromatinskim jedrom, dok je sadraj citoplazme minimalan. Srednji limfociti su veliine od '4 do '' mm. /jihov sadraj u krvi je oko '4$ ukupnog sadraja limfocita u krvi. Fmaju neto vie citoplazme od malih limfocita. %eliki limfociti u preniku mere oko '" mm i normalno se ne mogu nai u krvi, ve trajno nastanjuju limfoidno tkivo. /azivaju se jo i aktivni limfociti ili limfoblasti jer su mitotiki aktivni, a stoga im razumljivo i jedro nije heterohromatinsko kao kod manjih limfocita.

Slika 22: 7ali lim5ocit ,S- i sre nji lim5ocit ,77ali i srednji limfociti stalno krue kroz tkiva. 0 krv dospevaju zajedno sa limfom koja dolazi iz limfnih vorova. ?atim posle nekoliko sati, oni se dijapedezom vraaju u tkiva, pa ponovo ulaze u limfu, vraajui se opet u krv. 7ogu da ive mesecima ili, ak godinama ali to zavisi od potrebe za ovim elijama. ,ada su van krvi limfociti su uglavnom smeteni u limfnim vorovima ali ih ima mnogo i u posebnim limfoidnim tkivima kao sto su slezina, kotana sr i neki delovi gastrointestinalnog trakta. Svi limfociti potiu izvorno od hematopoeznih matinih elija, koje se diferenciraju i postaju usmerene na stvaranje limfocita. 7e utim limfociti koji tu nastanu nisu jo u potpunosti funkcionalni i odlaze na +predobradu+. Iedna grupa limfocita migrira u timus 5grudna lezda6, gde oni konano postaju 1&limfociti. =ruga populacija limfocita predobra uje se u jetri u toku srednjeg dela fetalnog ivota, a u kotanoj sri u poznom delu fetalnog ivota i posle ro enja. !vako modifikovani limfociti nazivaju se J&limfociti. /ajpre su bili otkriveni kod ptica, u delu kloake koja se zove #ursa Cabricii, pa im je tada dodat prefiks J. Dimfociti su glavno oru e imunog sistema. ,ako postoje dva tipa limfocita iji su naini delovanja razliiti, na osnovu toga se razlikuju i dva tipa imunosti. 1o su humoralna imunost ili J&elijska imunost u kojoj uestvuju J&limfociti i celularna imunost ili 1&elijska imunost koja postoji zahvaljujui 1&limfocitima. Fako svi limfociti u normalnom limfoidnom tkivu lie jedan na drugog kada se posmatraju mikroskopom, oni razvijaju razliite odgovore u kontaktu sa antigenima5supstancama koje treba unititi, blokirati6. ,ada se u telu na e izvesni antigen on intereaguje samo sa nekim J i nekim 1 limfocitima. 0 sluaju J& limfocita, svaki od njih ima na povrini svoje elijske membrane oko '44 444 molekula antitela koji mogu visoko specifino reagovati sa samo jednim tipom antigena. 0 sluaju 1&limfocita , na povrini elijske membrane nalaze se molekuli koji su povrinski receptorski proteini 5ili 1&elijski markeri6, a koji su tako e visoko specifini za jedan specifian aktivacioni antigen. /akon to strani antigen u e u telo, biva fagocitovan od strane makrofaga nastanjenih u limfoidnom tkivu. 7akrofagi ga zatim prezentuju susednim J i 1 elijama. 1&elije specifine za taj antigen se aktiviraju i od njih nastaju nove 1&elije iste specifinosti. /eke od novonastalih 1&elija imae za ulogu razaranje

antigena, dok e drugi tip 1&elija poeti da lui materije koje stimuliu rad J&limfocita. Sadejstvom samog antigena i produkata 1&limfocita i specifini J&limfociti e biti podstaknuti na aktivnost. !ni se najpre uveavaju i ubrzo postaju limfoblasti. Dimfoblasti ulaze u mitotike deobe. !d jednog broja limfoblasta nastaju novi J&limfociti, specifini za isti antigen kao i njihovi pretci. >elokupna populacija J&limfocita specifinih za isti antigen naziva se klon J&limfocita. /a istom principu definie se i klon 1&limfocita jedne specifinosti. !stali limfoblasti nastavljaju da se dalje diferentuju pa nastaju plazmoblasti. 0 plazmoblastima se poveava koliina citoplazme i oni zatim poinju da se dele svakih '4 sati, prolazei kroz oko A deoba, dajui za 9 dana ukupnu populaciju od oko "44 elija od svakog izvornog plazmoblasta. ?rele plazma elije proizvode zatim gama golobulinska antitela izvanredno velikom brzinom, oko <. 444 molekula u sekundi. Gntitela se sekretuju u limfu, a zatim odnose u cirkulaciju. !vaj proces traje nekoliko dana ili nedelja, sve do smrti plazma elije. Sekretovana antitela su proteini iz klase gama&globulina i poznati su jo kao imunoglobulini. 7olekulska masa im je izme u '"4 444 i A44 444, a obino ine oko <4$ ukupnih proteina plazme. Sastoje se od parova tekih i lakih lanaca iji krajevi su varijabilni5promenljivi6 delovi za razliita antitela, i specifino odre uju antigen. .ostoji nekoliko naina dezaktivisanja antigena pomou antitela. 0 optem sluaju dolazi do vezivanja antitela za antigen. %eze koje nastaju su nekovalentne, ali ipak jake zbog svoje brojnosti i zbog postojanja vodoninih veza, hidrofobnih i jonskih privlaenja. %ezivanje omoguuje jedinstvena organizacija aminokiselina u varijabilnom delu tekih i lakih lanaca. ?a specifian par antigen& antitelo moe se primetiti da izgledaju kao +objekat i njegov lik u ogledalu + to proizvodi njihovo brzo vezivanje. Spajanjem sa antitelom, antigen se inhibira, a cela struktura biva ubrzo fagocitovana od strane neutrofila jer pokazuje hemotaksino delovanje. /a ovaj nain funkcionie humoralna imunost. /akon to obave svoju funkciju razaranja +uljeza+, specifine, senzibilisane J i 1 elije ostaju imunoloki mirne, rasprostranjene u limfoidnim tkivima irom organizma sve do ponovnog pojavljivanja odgovarajueg antigena. 1ada se aktiviraju celokupne postojee populacije J i 1 klonova. itav proces imune reakcije se zatim odvija na isti nain, samo to je imunski odgovor mnogo jai i bri. !vo e biti tendencija i svih narednih imunih reakcija, jer e svaku sledeu invaziju istog antigena doekati brojnija populacija klonova. 1o predstavlja osnovu zatitnog dejstva vakcina. %akcinacija podrazumeva ubrizgavanje uzronika bolesti koji su modifikovani tako da ne mogu izazvati oboljenje, ali jo uvek imaju svoje specifine antigene. /akon toga u telu se na opisani nain razvije koliina senzibilisanih limfocita dovoljna da nadvlada zarazu ako do nje do e.

Ti*ovi T 0e!ija i nji ove +unkcije

.ostoji nekoliko razliitih tipova 1 elija. !ve elije se dele na tri glavne grupe: pomagake 1 elije, citotoksine 1 elije i supresorne 1 elije. .omagake 1 elije su najbrojnije 1 elije i obino ine vie od )(9 svih 1 limfocita. /a mnogo naina uestvuju u funkcijama imunskog sistema. 0stvari, one slue kao glavni regulator praktino svih imunskih funkcija. !ne to ine stvaranjem serije proteinskih molekula koji deluju na druge elije imunskog sistema a tako e i na elije kotane sri. Gko nema proteina koje lue ove elije ostatak imunskog sistema je gotovo paralisan. 0stvari, virus GF=S&a inaktivie ili razara upravo pomagake 1 elije, to ostavlja organizam gotovo potpuno nezatienim od infektivnih bolesti, pa zato i nastaju sada dobro poznati letalni uinci GF=S&a. 0 nedostatku pomagakih 1 elija veina antigena vrlo slabo aktivira klonove za produkciju citotoksinih 1 limfocita. 1ako e, i stvaranje plazma elija i sekrecija antitela su vrlo slabi ako ih izaziva samo direktno delovanje antigena a bez +pomoi+ pomagakih 1 elija. >itotoksina 1 elija je direktna napadaka elija sposobna da ubija mikroorganizme, a ponekad ak i neke od elija sopstvenog organizma. ?bog toga se ova elija esto zove elija ubica 5killer cell6. 8eceptorski proteini na povrini citotoksine 1 elije omoguavaju joj da sebe vrsto vee one mikroorganizme ili elije koje sadre za nju specifine antigene. !na zatim ubija napadnutu eliju sledeim sistemom: posle vezivanja citotoksina 1 elija sekretuje proteine za perforaciju, zvane perforini, koji bukvalno bue okrugle pore u membrani napadnute elije. ?atim citotoksina 1 elija osloba a citotoksine supstance direktno u napadnutu eliju. Hotovo odmah posle toga, napadnuta elija veoma nabubri i uskoro se potpuno rastvori. /aroito je vano to ove elije ubice mogu da se otrgnu od napadnutih elija poto su ih ubile a zatim da krenu dalje da ubiju jo mnogo vie takvih elija. Lta vie, ak i posle razaranja svih uljeza, mnoge od citotoksinih elija se jo mesecima nalaze u tkivima. >itotoksine 1 elije su naroito ubitane za tkivne elije napadnute virusima, zbog toga to mnoge virusne partikule postaju zarobljene u membranama napadnutih tkivnih elija pa privlae 1 elije zbog virusne antigeninosti. >itotoksine 1

elije igraju vanu ulogu i u razaranju kancerskih elija, elija transplantiranih organa i ostalih vrsta elija koje su +tu e+ za organizam domaina. =elovanje ovih elija jeste sr celularnog imunskog sistema. ! supresornim 1 elijama zna se mnogo manje nego o ostalim ali je poznato da one slue za regulaciju aktivnosti drugih elija spreavajui ih da proizvedu prejake imunske reakcije koje bi mogle teko otetiti organizam. %erovatno je da supresorne 1 elije igraju i vanu ulogu u ograniavanju sposobnosti imunskog sistema da napada tkiva sopstvenog organizma to se naziva autoimunska tolerancija.

)!er$ije
Glergije koje se javljaju kod normalnih ljudi, tj. odloPene alergijske reakcije su posledica dejstva senzibilisanih 1&limfocita. 0 sluaju otrovnog brPljana, toksin brPljana sam po sebi ne uzrokuje mnogo Ptete u tkivima. 7e utim, pri ponovljenom izlaganju on uzrokuje stvaranje senzibilisanih pomagakih i citotoksinih 1 elija. ?atim, posle sledeih izlaganja toksinu otrovnog brPljana, kroz jedan dan ili pribliPno toliko, senzibilisane 1 elije dospevaju u dovoljnom broju u koPu gde reaguju sa toksinom otrovnog brPljana pa nastaje imunska reakcija celularnog tipa. 8ezultat osloba anja velike koliine toksinih supstanci iz senzibilisanih 1 limfocita moPe rezultovati kao tePko oPteenje tkiva.

TRO%4OCITI
o o o -emostaza Stvaranje trombocitnog epa 7ehanizam koagulacije krvi 1rombociti su poznati i pod imenom krvne ploice. !ni su male, najmanje elije krvnog sistema, okruglaste ili ovalne, diskoidne i prenika <&9 mm. .redstavljaju paketie citoplazme obmotane plazma membranom i nastaju otkidanjem od megakariocita koji su elije kotane sri. /ormalna koncentracija trombocita u krvi iznosi izme u '"4;'4 A i )44;'4A u litru, i obino su raspore eni po grupama. 0 potpunosti se zamene priblino jedanput u toku svakih '4 dana2 drugim reima po svakom ml krvi stvori se oko )4 444 trombocita za jedan dan. Fz ovoga lako sledi da je njihov poluivot u krvi @&'< dana. ?atim se odstranjuju iz cirkulacije uglavnom pomou tkivnog makrofagnog sistema i pri tome vie od polovine trombocita odstrane makrofagi slezine. ,rvne ploice imaju mnoge funkcionalne karakteristike celih elija, iako nemaju jedra i ne mogu da se dele. 0 citoplazmi im se nalazi nekoliko aktivnih supstanci. 1o su: o o o o

aktinski i miozinski molekuli, ostatci en oplazmatinog retikuluma i <ol 2ijevog aparata, mitohon rije i enzimski sistemi koji sinteti+u >0) i >D) i 5aktori sta&ilizacije 5i&rina.
Iedina, ali veoma vana uloga trombocita je njihovo nezamenljivo uee u hemostazi.

Hemostaza
*volucija cirkulacionog sistema zatvorenog tipa, u kome samim tim mora vladati pritisak povien u odnosu na ostale delove tela, pored prednosti u snabdevanju kiseonikom stvorio je i mogunost isticanja krvi iz tela u sluaju povrede krvnog suda. 7e utim, uporedo su se razvili i mehanizmi koji to spreavaju. -emostaza znai spreavanje gubitka krvi. 0vek kada se krvni sud presee ili razdere u postizanju hemostaze uestvuje nekoliko razliitih mehanizama: o o o o

konstrikcija krvnog su a, stvaranje trom&oci nog epa, koagulacija krvi i urastanje vezivnog tkiva u krvni ugru+ak, +to trajno zatvara otvor na krvnom su u.
!dmah posle presecanja ili prskanja krvnog suda dolazi do njegove konstrikcije to smanjuje isticanje krvi iz otvora na sudu, a zatim sledi niz drugih promena. Gko je pukotina na krvnom sudu vrlo mala & a mnogi i vrlo mali otvori na zidu suda nastaju svakodnevno, ona se esto zatvori samo trombocidnim epom.

-tvaranje trom#oci&no$ "e*a

elijska membrana trombocita kao svoj povrinski sloj ima glikoproteinski omota koji omoguava trombocitu da izbegne adherenciju 5lepljenje, prianjanje6 za normalan endotel. 7e utim kada trombociti do u u kontakt sa oteenom povrinom suda oni odmah drastino menjaju svoja svojstva. .oinju da bubre i dobijaju nepravilan oblik, uz brojne zrakaste produetke, koji se pruaju sa njihove povrine. /jihovi kontraktilni proteini se snano kontrahuju i uzrokuju osloba anje granula koje sadre mnotvo aktivnih faktora2 postaju lepljivi pa se zalepe za kolagena vlakna, sekretuju veliku koliinu G=., njihovi enzimi sintetiu tromboksan koji se tako e sekretuje u krv. G=. i tromboksan za uzvrat deluju na susedne trombocite i aktiviraju ih a lepljivost novih trombocita ini da oni adheriu za prethodno aktivirane trombocite. ?ato na mestu svake pukotine krvnog suda privlai se sve vie i vie novih trombocita koji se sjedinjuju formirajui tako trombocidni ep. 1o je u poetku prilino rastresit ep, ali on obino uspeva da blokira krvavljenje ako je otvor na zidu suda mali.

%e anizam koa$u!acije krvi

0 krvi i tkivima na eno je vie od "4 vanih supstanci koje utiu na koagulaciju krvi. /eke od njih potpomau koagulaciju, pa se zovu prokoagulansi, a druge spreavaju koagulaciju, pa se zovu antikoagulansi. =a li e se krv zgruati ili nee zavisi od stepena ravnotee izme u ove dve grupe supstanci. /ormalno preovla uju antikoagulansi pa krv ne koagulie, ali kada se krvni sud prekine, prokoagulansi se u podruju povrede +aktiviraju+ i nadvladaju antikoagulanse, pa se stvara ugruak. Gko je pukotina na krvnom sudu vea pored trombocidnog epa potreban je i krvni ugruak da bi se krvavljenje zaustavilo. 0gruak poinje da se stvara za '"&<4 sekundi ako je trauma zida krvnog suda teka, a za minut&dva ako je trauma laka. .roces koagulacije zapoinju aktivatorne supstance iz povre enog suda i trombocita kao i proteini krvi koji adheriu za povre eni zid krvnog suda. Gko otvor na sudu nije suvie veliki, ceo otvor ili preseeni kraj suda, ispunie se krvnim ugrukom u roku od )&3 minuta posle povrede suda. ?a sledeih <4 minuta do ' sata ugruak se retrahuje to jo vie suava otvor na sudu. 0gruak se sastoji od mree fibrinskih niti ispruenih u svim pravcima, u koju su kao klopku uhvaeni trombociti, eritrociti, leukociti krvi i krvna plazma. Cibrinske niti adheriu za povre ene povrine krvnih sudova, pa zato krvni ugruak zaepi bilo koji vaskularni otvor i time spreava gubitak krvi. -emofilija je sklonost krvavljenju. /astaje usled nedostatka jednog od faktora koagulacije, usled ega se fibrin ne moe normalno pretvarati u fibrin. /asledna je bolest, a prenosi se na K hromozomu. ,ako je recesivna skoro iskljuivo se javlja kod mukaraca, dok su ene zdrave, ali prenosioci.