Sastav krvi

Šta je krv? https://youtu.be/uxzDrvIoh4Q

• Krv je endogena telesna tečnost svojstvena samo

kičmenjacima. Krv spada u tečna vezivna tkiva
mezodermalnog porekla, što znači da poseduje veliku
količinu međućelijske vezivne supstance koju stvaraju
same ćelije vezivnog tkiva i zaronjene su u nju.
• Krv je tečno tkivo koje ima izuzetno veliku važnost u
organizmu. Ova složena tečnost sadrži hranjive materije
(proteine, lipide), kiseonik, materije potrebne za popravku
oštećenih ćelija i rast novih, pomaže u razgradnji i
uklanjanju izumrelih ćelija, otpadnih i štetnih materija
(uzročnika bolesti).
• Telo odraslog čoveka prosečne težine sadrži oko 5l krvi, a
telo deteta oko 2,5l krv.
 Uloge krvi
1.Kiseonik iz vazduha ulazi u krv, vezuje se za hemoglobin i
transportuje do tkiva zajedno sa glukozom, aminokiselinama i
mastima. Na taj način ostvaruje se respiratorna uloga.
2.Glukoza, aminokiseline, masti koje se apsorbuju iz
gastrointestinalnog trakta transportuju se putem krvi do svih
organa/tkiva koji ih koriste. Na taj način krv ostvaruje nutritivnu
ulogu.
3.Vitamini, minerali, hormoni se prenose putem krvi. Ove supstance
regulišu aktivnost određenih organa, omogućuju uticaj jednih organa
na druge kao i prilagođavanje aktivnosti pojedinih organa potrebama
organizma. Na taj način krv ostvaruje regulatornu ulogu.
4.Krv se pomoću belih krvnih zrnaca i samih antitela bori protiv
antigena. Odbrambena uloga podrazumeva da se organizam štiti
od infekcija, stranih organizama i sopstvenih tumoroznih ćelija
transportom imunoglobulina i ćelija imunog sistema.
5.Krv je takođe zadužena za kontrolisano odavanje viška vode i
elektrolita (izlučivanjem), održavajući homeostazu, ili ti stalnost
 Sastav krvi
• Krv čini oko 55%
tečne krvne plazme i
oko 45% čvrstih
krvnih ćelija koje se
nalaze u plazmi.
• Krvne ćelije su
crvena krvna zrnca
(eritrociti), bela
krvna zrnca
(leukociti) i krvne
pločice (trombociti).
 Krvna plazma
• Krvna plazma je bezbojna, odnosno žućkasta tečnost, vodeni
rastvor organskih i neorganskih materija. Sastoji se od vode,
natrijum-hlorida, ostalih soli, male količine šećera, nekih masnih
materija, hormona, kiseonika i ugljen-dioksida. U krvnoj plazmi
nalaze se i krvne belančevine: albumini, globulini i fibrinogen.
• Fibrinogen stvaraju ćelije jetre i od njega nastaje fibrin za vreme
procesa koagulacije. Pri povredi krvnog suda fibrin van krvnih
sudova se taloži zajedno sa krvnim ćelijama pri čemu se na
površini stvara serum.
• Globulini se dele na alfa, beta i gama globuline. Imunoglobulini
(gama globulini) učestvuju u odbrambenim reakcijama imunog
sistema.
• Albumini su transportni proteini krvne plazme (prenose npr. lipide,
neke hormone, jone) i održavaju stalan osmotski pritisak krvi.
 Eritrociti
• Eritrociti obavljaju prenošenje kiseonika i ugljen-dioksida. Kod većine sisara,
osim kamila i lama, zreli eritrociti nemaju jedro ni organele. Imaju oblik
dvostruko ulubljenog diska čime se njihova površina povećava i time
olakšava razmenu gasova. Eritrociti su veoma gipki – sa lakoćom se
prilagođavaju nepravilnom obliku kapilara kao i promenama njihovog
prečnika. Ova osobina eritrocita je veoma značajna, jer je njihov prečnik
veći od prečnika najmanjih kapilara.
• U citoplazmi eritrocita prisutno je oko 33% hemoglobina – proteina za koji
se vezuju kiseonik i ugljen-dioksid. Kada je za njega vezan kiseonik,
hemoglobin postaje oksihemoglobin, a kada je vezan ugljen-dioksid on
prelazi u karbaminohemoglobin. Ova dva oblika mogu prelaziti jedan u
drugi. Ukoliko se, međutim, za hemoglobin veže ugljen-monoksid,
hemoglobin prelazi u karboksihemoglobin. To jedinjenje više ne može da
prelazi ni u jedno od prethodna dva.
• Eritrociti čoveka žive oko 120 dana, nakon čega se razlažu u koštanoj srži ili
slezini. Eritrociti viših kičmenjaka stvaraju se u koštanoj srži, a nižih u
slezini.
• Proces stvaranja svih krvnih ćelija naziva se hematopoeza, a eritrocita –
eritropoeza.
Leukociti
•Leukociti (bela krvna zrnca), predstavljaju bezbojne ćelije retikuloendotelnog sistema sa
jedrom. Delimično nastaju u koštanoj srži (granulociti), a delimično u limfnim čvorovima
(limfociti i monociti), pa onda prelaze u krv i ostale delove organizma gde obavljaju svoju
funkciju.Ova krvna zrnca su složenija i sadrže jedro.
•Leukociti su važni za naše zdravlje, jer ne samo da su direktni pokretači jakog imunog
sistema, tako što se bore protiv stranih mikroba, već služe i kao indikatori bolesti. Na
primer, svaka infekcija će se u nalazima krvi pokazati kroz povišen nivo leukocita u krvi.
•Leukocite delimo na:
1.Granulocite -(imaju segmentirano jedro i granule u citoplazmi) i pripadaju im:
• Neutrofili – bezbojni leukociti, predstavljaju prvu liniju odbrane protiv akutnih infekcija. Kada reaguju sa
mikrobima formiraju gnoj na mestu infekcije.
• Eozinofili – crvene boje, imaju jako važnu ulogu u slučaju alergijskih reakcija i parazitskih infekcija.
• Bazofili – plave boje, uglavnom su zaduženi za alergijske i antigenske reakcije. U slučaju oboljenja, bazofili
ispuštaju histamin (alergijske reakcije) i heparin (koagulacija), koji učestvuju u imunološkom odgovoru tela na
infekcije.
2.Monocite – poseduju jedro bubrežastog oblika, imaju malo citoplazme , jedro zauzima većinu ćelije.
Ulogu takođe imaju u slučaju nekih infekcija.
3.Limfocite - najmanja ćelija vezivnog tkiva  koja ima odbrambenu ulogu tako što, u zavisnosti od
vrste, proizvodi antitela ili na različite načine učestvuju u imunom ćelijskom odgovoru.
Trombociti
•Trombociti su male ćelije bez jedra, prečnika od 2-4 mm. Nastaju u koštanoj srži i njihov broj je u litru
krvi je 150-400 × 109. U najvećem procentu sadrže vodu 86-88%, a ostatak čine proteini, lipide, ugljeni
hidrati, mineralne materije. Život trombocita je od 8 do 12 dana, a onda se razgrađuju uglavnom u
slezini.
•Trombociti su zaduženi u procesu koagulacije koja se odvija u 3 faze:
1.Spazam - odmah posle oštećenja krvnog suda dolazi do njegovog sužavanja. Na taj način se smanjuje gubitak krvi iz
otvora na sudu. Sužavanje je posledica nervnih refleksa simpatičkog sistema, kontrakcije mišića krvnog suda, kao
odgovor na oštećenje.
2.Stvaranje trombocitnog čepa – Trombociti su krvne ćelije čija je uloga upravo da zaustavljaju krvarenje iz povređenog
suda. Ukoliko je povreda mala dolazi samo do akumulacije trombocita na mestu povrede i njihovog povezivanja u
vidu čepa, čime se zaustavlja krvarenje. Ukoliko je povreda veća potrebna je i aktivacija sistema zgrušavanja, u
kojem krvne pločice aktivno učestvuju. Kada trombociti dođu u kontakt sa oštećenim zidom krvnog suda, oni se
aktiviraju. Počinju da bubre, postaju lepljivi, dobijaju nepravilni oblik, sa brojnim nastavcima sa njihove površine.  U
povezivanju krvnih pločica u trombocitni čep učetvuje i fibrinogen.
3.Stvaranje krvnog ugruška -. Ovaj proces počinju aktivatorske supstance iz zida krvnog suda, krvnih pločica i proteina
krvne plazme. U krvi se nalazi veliki broj supstanci koje utiču na zgrušavanje krvi. Neke od njih izazivaju zgrušavanje
pa se zovu prokoagulansi, a neke sprečavaju, to su antikoagulansi. Da li će doći do zgrušavanja ili ne zavisi od
ravnoteže između ove dve grupe. U normalnom stanju preovlađuju antikoagulansi,a ako se krvni sud povredi
aktiviraju se prokoagulansi pa dolazi do zgrušavanja. Kao rezultat ove reakcije nastaje enzimski kompleks-aktivator
protrombina, koji neaktivni protein krvne plazme protrombin prevodi u aktivni trombin. Trombin dalje aktivira neaktivni
protein plazme fibrinogen u fibrin tako što ga cepa na delove (monomere), koje se međusobno povezuju i grade
mrežu u koju se hvataju krvne ćelije. Na taj način formira se krvni ugrušak. U procesu zgrušavanja krvi ključnu ulogu
igraju supstance koje se zovu faktori koagulacije krvi.
Kretanje krvi https://youtu.be/CWFyxn0qDEU

• Krv se neprekidno kreće kroz sistem šupljina srca i krvne sudove i

to omogućava normalno funkcionisanje svih delova tela. Krvni
sudovi se grupišu prema tome da li dovode krv u srce ili je odvode
iz srca, i prema tome postoji podela na:
1. Arterije - krvni sudovi koji odvode oksigenisanu krvi iz srca u sve
delove tela, izuzev plućne arterija koja odvodi dezoksigenisanu krv
iz srca u pluća. Najveća arterija je aorta u kojoj je krvni pritisak
najveći.
2. Vene - krvni sudovi koji dovode dezoksigenisanu krv u srce, a
izuzetak su četiri plućne vene koje dovode oksigenisanu krv iz
pluća u srce. Vene sadrže zaliske koji sprečavaju povratak krvi
zbog gravitacije. Dve najveće vene su donja i gornja šuplja vena.
3. Kapilari - najmanji i najbrojniji krvni sudovi u organizmu, male
debljine zida koja omogućuje brzu i efikasnu razmenu molekula
kiseonika, ugljen-dioksida, šećera, vode i ostalih materija između
krvi i ćelija tkiva. Brzina razmene materija kroz zidove kapilara je
različita, a u nekim delovima tela, kao sto je mozak, razmena ne
postoji.
Određivanje krvnih grupa
• Krv se deli na 4 krvne grupe, u zavisnosti da li u eritrocitima postoje
određeni proteini.To su grupe: A,B,AB,O. Supstance koje ih međusobno
razlikuju i prema kojima su dobile imena nazivaju se antigeni.
• Na eritrocitima postoje 2 vrste antigena:
- aglutinogen A
- aglutinogen B
• U krvnoj plazmi postoje 2 vrste antitela:
- aglutinin anti-A
- aglutinin anti-B
1. Grupa O - nema aglutinogene na eritrocitima, a u krvnoj plazmi imaju
oba aglutinina i anti-A i anti-B; pošto nemaju antigene ove osobe
su univerzalni davaoci, a krv mogu primati samo od svoje krvne
grupe.
2. Grupa A - na eritrocitima imaju aglutinogen A, a u plazmi aglutinin
anti-B; primaju krv od svoje i O krvne grupe, a daju svojoj i AB krvnoj
grupi.
3. Grupa B - na eritrocitima imaju aglutinogen B, a u plazmi aglutinin
anti-A; primaju od svoje i O, a daju krv svojoj i AB krvnoj grupi.
4. Grupa AB -  imaju oba aglutinogena i A i B, dok u plazmi nemaju
aglutinine; oni su univerzalni primaoci jer nemaju antitela, a daju
Određivanje RH-faktora
• Testiranjem na Rh-antigen ili Rh-faktor utvrđuje se njegova
prisutnost (+) ili odsustvo (-) u krvi. Na osnovu rezultata krv se deli
na sledeći način:
1. Ako se u krvi nalazi Rh-faktor, ona je Rh-pozitivna
2. Ako Rh-faktor nije prisutan, krv je Rh-negativna
• To znači da je, na primer, krv u kojoj se nalaze antigeni A i Rh, A-
pozitivna (A +). Ako pak krv sadrži antigen B, ali ne i Rh-faktor,
tada se radi o B-negativnoj krvnoj grupi (B-)
• Podela krvi s obzirom na Rh-faktor posebno je značajna za
trudnice. Potencijalni problem nastaje u slučaju da žena koja ima
Rh-negativnu krv nosi dete koje ima Rh-pozitivnu krv, što se
naziva Rh-inkompatibilnošću. Za vreme trudnoće ili porođaja Rh-
pozitivna krv deteta može se pomešati sa Rh-negativnom krvi
majke, nakon čega imunološki sistem majke počinje proizvoditi
antitela. Taj odgovor organizma majke, odnosno stvaranje
antitela, naziva se Rh-senzibilizacije, zbog koje, zavisno o tome
kada nastupi, može doći do uništenja crvenih krvnih ćelija deteta.
Nasleđivanje krvnih grupa
• Određivanje krvne grupe takođe se radi u
svrhu utvrđivanja roditeljstva, ako identitet
oca, majke ili oba roditelja nije siguran. Na
primer, u slučaju određivanja očinstva
krvne grupe deteta i majke upoređuju se
sa krvnim grupama osoba koje bi mogle
biti otac deteta, a pravi otac se obično
utvrdi na način da se isključe osobe koje
nikako ne mogu biti očevi. Ipak,
određivanje krvne grupe korisnije je ako se
želi dokazati da muškarac nije otac deteta,
nego ako se želi dokazati da on to je. Dete
od svakog roditelja nasleđuje gen A, B ili
O. Gen A i gen B su dominantni, dok je
gen O recesivan.
 Transfuzija krvi
• Transuzija krvi najviše se odvija zbog
smanjene zapremine krvi. Transfuzija
se obično primenjuje za lečenje
anemije ili da bi se primaocu dao neki
sastojak krvi, na primer da se
trombocitopenični bolesnik snabdeo
trombocitima.
• U krvi jedne osobe ne mogu se naći
istorodno antitelo i antigen (npr.
aglutinin anti-A i aglutinogen A). Ako bi
pri transfuziji krvi do toga došlo
dogodila bi se aglutinacija –
međusobno slepljivanje eritrocita.
Usled toga nastaju gomilice
međusobno slepljenih ćelija koje mogu
da začepe sitne krvne sudove svuda u
cirkulacionom sistemu.
Krvni pritisak
• Krvni pritisak je sila kojom krv deluje na površinu krvnog suda.
Normalnim krvnim pritiskom se smatra vrednost od 120/80 mmHg. Ipak,
ono što je normalno za jednu ne mora biti normalno za drugu osobu iste
starosti i konstitucije.
• Svaki put kada srce otkuca, ono upumpava krv u arterije. U tom momentu je
krvni pritisak najviši i zove se gornji ili sistolni. U periodu kada se srce
odmara izmedu dva otkucaja, pritisak je najniži i zove se donji ili dijastolni.
Kod prosečnog zdravog mladog čoveka, u periodu mirovanja, gornji pritisak
se kreće oko 120, a donji oko 80 mmHg.
• Hipertenzija (povišen krvni pritisak) - Vrednosti arterijskog krvnog pritiska
preko 140/90 mmHg, kod osoba starijih od 18 godina koje ne uzimaju
lekove, smatraju se povišenim.  Visoki krvni pritisak oštećuje arterije tako da
one vremenom gube elastičnost i fleksibilnost. Simptomi su: jake glavobolje,
zujanje u ušima, krvavljenje iz nosa, umor, mučnina itd.
• Hipotenzija (snižen krvni pritisak) se definiše kao stanje u kome je vrednost
krvnog pritiska ispod 100/60 mmHg uz postojanje određenih simptoma kao
što su: umor, poremećaj sna, vrtoglavica, nesvestica, anksioznost i
depresija, znojenje itd. Lečenje hipotenzija predstavlja umereno povećanje
konzumiranja soli, unos kofeina, povećavanje fizičke aktivnosti.
Oboljenja krvi
• Hematologija je grana interne medicine koja se bavi urođenim i
stečenim poremećajima  krvi, poremećajem zgrušavanja krvi i
malignim bolestima krvi.
 Anemija – ili malokrvnost je stanje koje se karakteriše smanjenim
nivoom hemoglobina u krvi i/ili smanjenim brojem eritrocita.
 Policitemija - predstavlja povećanje broja eritrocita ili povećanje
hematokrita iznad normalnih vrednosti. Policitemija rubra vera se naziva
još i prava ili primarna policitemija, početak je postepen, tok hroničan, a
obolevaju starije osobe. Uzrok je nepoznat.
 Leukemija - je malignitet ćelija krvi i koštane srži,koji nastaje usled
nekontrolisanog razmnožavanja ćelija krvi i njihovih prethodnika u
koštanoj srži. Ova bolest nastaje najčešće iz leukocita i njihovih
prethodnika,ali može nastati iz ostalih ćelija krvi.U krvi i koštanoj srži
obolelih od leukemije može se najčešće naći mnoštvo nezrelih leukocita.
 Trombocitopenija - je manjak krvnih pločica (trombocita) koji su
uključeni u zgrušavanje.
 Idiopatska trombocitopenična purpura - je poremećaj pri kojem niski
broj krvnih pločica bez primetnog uzroka dovodi do nenormalnog
krvarenja.
 Agranulocitoza -  je najteži oblik granulocitopenije., zrazito snižen broj
ili potpuni nedostatak granulocita u perifernoj krvi.
Anemija
Leukemija

Agranulocitoza
Eozinofilija
Ilić Teodora III3