UNIVERZITET U PRIŠTINI

FAKULTET ZA SPORT I FIZIČKO VASPITANJE

Seminarksi rad

Predmet: Fiziologija sa fiziologijom sporta

Tema: Krv

Predmetni nastavnik: Studenti:

Prof.dr Goran Rankovic Nikola Todić br. ind. 6642

Miloš Todorovic br. ind. 6572
Nemanja Milić br. ind. 6555
Ivan Ivanovic br. ind. 6618
Stefan Stolić br. ind. 6617
Dušan Janković br. ind. 6565
Lazar Aleksić br. ind. 6671

Leposavić, 2013. godine

Sadržaj

Uvod................................................................................................................3
1. Krvni sudovi................................................................................................3
2. Sastav krvi...................................................................................................4
2.1. Krvna plazma.......................................................................................4
2.2. Krvna telašca........................................................................................5
2.2.1. Eritrociti.........................................................................................5
2.2.2. Leukociti.........................................................................................5
2.2.3. Trombociti......................................................................................6
3. Fizičke osobine krvi....................................................................................7
3.1. Količina krvi.........................................................................................7
3.2. Boja krvi...............................................................................................8
3.3. Temperatura krvi...................................................................................8
3.4. Specifična težina krvi...........................................................................8
3.5. Viskoznost krvi.....................................................................................8
3.6. Miris krvi..............................................................................................9
3.7. Osmotski pritisak krvi...........................................................................9
3.8. Sedimentacija krvi................................................................................9
4. Hemijske osobine krvi.................................................................................9
4.1. Neorganske materije krvi......................................................................9
4.1.1. Voda................................................................................................9
4.1.2. Neorganske soli............................................................................10
4.2. Organske materije krvi........................................................................10
4.2.1. Belančevine..................................................................................10
4.2.2. Lipidi............................................................................................10
4.2.3. Ugljeni hidrati..............................................................................10
4.2.4. Vitamini........................................................................................11
4.2.5. Enzimi...........................................................................................11
4.2.6. Hormoni........................................................................................11
4.2.7. PH u krvi.......................................................................................11
Literatura.......................................................................................................12

2
Uvod

Krv (lat. sanguis) je crvena, neprozirna i gusta tečnost , posebnog mirisa i

slanog ukusa . Ona protiče kroz srčano-vaskularni sistem organizma te kroz telo prenosi
hranljive materije i kiseonik. Ukupna količina krvi u telu odraslog čoveka je 5-6 litara ,
što je oko 8% ukupne telesne mase.Krv se sastoji od krvne plazme , krvnih ćelija -
eritrocita, leukocita i krvnih pločica - trombocita. Krv je funkcionalno najvažnija telesna
tečnost kod ljudi.
Krv je tekuće, tkivo koje ispunjava srce i krvne sudove i koje se sastoji iz dva
dela:
1. tekućeg koji se zove krvna plazma i
2. krvnih ćelija koje plivaju u krvnoj plazmi i njih čine crvena krvna
zrnca ( eritrociti ), bela krvna zrnca ( leukociti ) i krvne pločice (trombociti ).
Odnos zapremine krvne plazme i krvnih ćelija kod zdravih osoba je
konstantan. Zapremina ćelijskih elemenata je nešto manja od zapremine plazme i ona
iznosi 42-45% a krvne plazme 55 - 58% celokupne zapremine krvi. Zapremina krvnih
stanica kod muškaraca je nešto veća nego kod žena.
Uloge krvi su zaista brojne. Krv služi u funkciji disanja tj za
prenos kiseonika i ugljen-dioksida , zatim za prenos hranljivih materija, otpadnih
materija, hormona , enzima , vitamina itd. Uloga joj je i regulacija volumena telesnih
tečnosti, regulacija acido-bazne ravnoteže, regulacija telesne temperature, a takođe ima i
veliku zaštitnu ulogu. Krv struji telom u zatvorenom sistemu cevčica i krvnih sudova ,
koji se sastoji od arterija, vena i kapilara.
U hemijskom sastavu krvi najvažniji sastojci su: belančevine (60-80 g /
L), trigliceridi (0,8-2,00 μmol / L), fibrinogena (2-4 g / L), natrijum (135-151 μmol /
L ), holesterol (3,5-6,7 μmol / L), glukoza (4,2-6,4 μmol / L), urea (1,7-7,6 μmol /
L), kalijum (3,8 - 5,5 μmol / L), kalcijum (2,2-2,7 μmol / L), bilirubin (4-20 μmol / L).

3
1. Krvni sudovi

Sistem krvnih sudova deo je cirkulatornog sistema kojim teče krv iz srca prema
periferiji tela i natrag u srce tako da svaka stanica u telu dobije primereno
snabdevanje kiseonikom i hranljivim materijama te se pročisti od ugljendioksida i
nepotrebnih produkata metabolizma .
Tri su glavne vrste krvnih sudova:

1. Arterije su široki, nepropusni krvni sudovi s debelim zidom i čine

arterijski sistem. One odvode vensku krv iz srca prema plućima i arterijsku krv
prema ostalim delovima tela. Nose hranu stanicama putem arteriola (manjih
arterija koje se granaju iz glavnih) i kapilara (one se granaju iz arteriola), a
otpadne materije nose u bubrege pomoću kojih će se ukloniti iz krvi.
2. Vene su široki, nepropusni krvni sudovi sa srazmerno tanjom
zidom od zidove arterija koje čine venski sistem. One dovode vensku krv iz tela i
arterijsku krv iz pluća u srce. Sadrže zaliske koje sprječavaju vraćanje krvi
zbog gravitacije, a čine ih spajajuće venule (male vene ). Venska krv sadrži
ugljen-dioksid i otpadne materije koje su putem kapilara skupljene iz telesnih
ćelija.
3. Kapilare su uski krvni sudovi sa tankoi zidom koje se granaju iz
arteriola i stvaraju složenu mrežu. One su posrednici pri razmeni materija između
krvi i ćelija u telu, i pri razmeni gasova u plućima. Dakle, oni omogućavaju da krv
pređe iz arterija u vene, a i da voda , šećeri , aminokiseline i razne druge hemijske
materije prođu kroz njihove zidove u tkiva.

Dužina, raspored i razgranjenost kapilara različiti su u pojedenim tkivima. Krv ne

teče istodobno kroz sve kapilare, nego se one prema potrebi mogu otvoriti i zatvoriti.

4
2. Sastav krvi

Krv se sastoji od tečnog dela tzv. krvne plazme koje ima oko 3 litre ili 60% i
krvnih tela kojih ima oko 2 litre ili 40%.Krvna telešca su krvne ćelije - eritrociti i
leukociti i krvne pločice - trombociti.

2.1. Krvna plazma

Krvna plazma je bleda tečnost, a najveći deo nje čini voda (oko 90%) u kojoj su
rastvorene različite organske i neorganske materije, oko 7% proteina , 1% raznih
neorganskih soli i 0,1% glukoze . Među organskim materijama najvažnije su belančevine
plazme. U 1 litri plazme ima ih oko 73 grama.
Te belančevine možemo svrstati u 3 velike grupe:

1. Albumini - 45g / L - to su belančevine plazme sa najmanjom

molekulskom masom te su vrlo prikladne za održavanje koloidno - osmotskog
pritiska. Osmotski pritisak je vrlo važan jer održava protivtežu hidrostatske
pritisku krvi koji stvara srce. Albumini se sintetišu u jetri i odatle se otpuštaju u
krv. Učestvuju u prenosu raznih hormona , i drugih supstanci.
2. Globulini - 25 g / L - važni su nosioci odbrane organizma u obliku
različitih antitela . Dele se na alfa, beta i gama globuline. Uloga alfa i beta
globulina je slična ulozi albumina, a gama globulini su zapravo imunoglobulini
(Ig), a to su molekuli koje obavljaju odbrambene funkcije.
3. Fibrinogena - 3 g / L - veoma važne belančevine u procesu
zgrušavanja krvi te osiguravaju zaustavljanje krvi.Fibrinogena pomoću trombocita
stvaraju "mrežu" u kojoj se onda ulove eritrociti i nastaje ugrušak (tromba). Krv
bez fibrinogena je defibrinirana krv.

2.2. Krvna telašca

2.2.1. Eritrociti

5
 Eritrociti su crvene krvne ćelije koje nastaju u koštanoj srži . Nemaju jezgru i
bikonkavne su (udubljenog) sa prečnikom oko 7 mikrometara. U litri krvi muškarca ima
ih oko 4,5-5 × 10 12 , au litri krvi žene oko 4-4,5 × 10 12 . Životni vek im je 120 dana, a
razgradnja se vrši u koštanoj srži, slezini i jetri . [1] Najvažniji sastavni deo eritrocita je
hemoglobin koji daje boju krvi i čini 33% mase eritrocita. U litri krvi muškaraca ima 160
grama, au litri krvi žene oko 140 grama hemoglobina.Sastoji se od belančevine globina i
boje hema koja sadrži gvožđe . Glavna funkcija hemoglobina je prenos kiseonika, ali
učestvuje iu prenosu ugljendioksida i regulaciji acidobazne ravnoteže. Vezanje
hemoglobina na kiseonik stvara oksihemoglobin i to daje žarkocrvene boju krvi koja teče
arterijama u velikom optoku krvi, a vezanje hemoglobina na ugljen-dioksid stvara
karbaminohemoglobin i on daje zagasito crvenu boju krvi koja teče venama u velikom
krvotoku.
Hemoglobin takođe podleže procesu raspadanja te prelazi u boju bilirubin koja se
izluči u žuč , a oslobođeno gvožđe se može iskoristiti za sintezu novih molekula
hemoglobina ili se može pohraniti u skladištima gvožđa u telu. Stvaranje eritrocita naziva
se eritropoeza i regulisana je potrebama tkiva za kiseonikom. Stvaranje eritrocita ubrzano
je u svim stanjima u kojima postoji apsolutni ili relativni manjak kiseonika (npr
malokrvnost, duži boravak na velikim visinama, bolesti respiratornog i krvotoka).

2.2.2. Leukociti

Leukociti su bele krvne zrnca koje nastaju u koštanoj srži i limfnim

čvorovima . Prečnik im je 8-12 mikrometara. U litri krvi ima ih od 4 –8x10na9. Leukociti
se razlikuju prema izgledu, zastupljenosti, mestu nastanka i funkciji. Postoje tri glavne
vrste leukocita:

1. Granulociti - najbrojnija vrsta leukocita. Pretežno imaju

nepravilno jezgro podeljenu na režnjiće (segmentirana granulociti), a u mlađim
stanicama je nepodeljena (nesegmentirani granulociti). Prema boji zrnaca u
citoplazmi granulociti se dele na:
2. neutrofilne - ima ih oko 60%, neobojeni su, sitni te veoma
pokretni. Sadržavaju niz enzima koji učestvuju u razgradnji fagocitiranih materije
kao npr amilaza, katalaza , nukleaza ...
3. eozinofilni - ima ih 2-4% crvene su boje, pravilni i okrugli. Manje
su pokretni od neutrofila. Sadržavaju histamin te učestvuju u alergijskim
reakcijama.
4. bazofilni - ima ih do 5%, modra zrnca, nejednake veličine. U
zrncima se nalazi heparin te ona sprečava proces zgrušavanja krvi u krvotoku.
5. Limfociti - ima ih oko 30%. Prečnik im je 8-12
mikrometara. Imaju veliko okruglo jezgro i oskudnu citoplazmu . I oni su
pokretne stanice. Funkcija limfocita je stvaranje globulina, a imaju i važnu ulogu

6
 u imunološkoj odbrani organizma jer su im antitela pretežno gama-
globulini. Stvaranje i propadanje limfocita je veoma brzo, te se čitava populacija
može izmeniti u roku 24 sata.
6. Monociti - ima ih oko 6%. Prečnik im je 10-24 mikrometara, te
imaju velikom, većinom režnjasto jezgro, bubrežasta oblika. Oni su takođe
pokretne stanice, a glavna funkcija im je fagocitoza .

Životni vek leukocita je različit. Npr granulociti nakon što dospeju u krv žive još
oko 5 dana. Glavni zadatak leukocita je odbrana organizma od stranih, opasnih
napadača. To su prvenstveno mikroorganizmi , ali i mnoge otrovne materije.

2.2.3. Trombociti

1. Trombociti su krvne pločice tj malena, bezbojna telešca bez

jezgra. U litri krvi ih ima 250-300 × 10 9 . Nastaju u kicmenoj moždini iz delova
megakariocita (stanice s velikom jezgrom). Veoma brzo se raspadaju, te im život
traje srazmerno kratko, 4-8 dana.
2. Imaju veoma važnu ulogu u procesu zgrušavanja krvi jer je
održavanje krvi u tekućem stanju unutar krvotoka i zaustavljanje krvarenja pri
oštećenju krvnih sudova ( hemostaza ) važan je mehanizam za očuvanje stalnih
uslova u kojima funkcioniše organizam. Ako se sud povredi, treba zaustaviti
krvarenje, a zaustavljanje se postiže pomoću nekoliko mehanizama:
3. Spazam (stezanje ili kontrakcija) suda – zid krvog suda se
kontrahuje (skupi, stegne) odmah pošto se sud preseče te se time trenutno smanji
oticanje krvi kroz povredjeni sud. Šta je sud više povređena, to je veći
spazam. Takav lokalni spazam može trajati 20 minuta do pola sata dok se za to
vreme odigrava proces začepljenja suda trombocitima i proces zgrušavanja krvi.
4. Stvaranje trombocitnog čepa - to je pokušaj da se trombocitima
začepi povreda na krvnom sudu. Naime, trombociti bitno promene svoja svojstva
kada dođu u dodir sa površinom koja se može ovlažiti, kao što su kolagene niti u
zidu krvnog suda. Počinju bubriti, poprime nepravilne oblike sa brojnim
izdancima koji štrče s njihovih površina, postaju lepljivi pa prianjaju na kolagene
niti te luče velike količine ADP-a. ADP deluje na okolne trombocite te ih
aktivira. Tako se na mestu svake pukotine stvara zatvoreni krug aktiviranja sve
većeg i većeg broja trombocita te se oni nagomilavaju i stvaraju trombocita čep.
5. Stvaranje krvnog ugruška - počinje za 15-20 sekundi ako je
oštećenje zida krvnog suda veliko, a za jednu do dve minute ako je oštećenje
maleno. Taj proces stvaranja krvnog ugruška započinju aktivacijske materije iz
oštećenog zida krvnog suda i iz trombocita. Za 3-6 minuta nakon povrede krvnog

7
 suda, ugrušak ispuni ceo prerezan ili razderan kraj krvnog suda. Nakon 20 minuta
do jednog sata ugrušak se potisne nazad te se krvni sud još više zatvori.
6. Koagulacija krvi - zgrušavanje se zbiva u tri stadijuma:

Prvo, nakon prekidanja krvnog suda ili oštećenja same krvi stvara se supstanca
nazvana aktivator protrombina. Drugo, aktivator protrombina katalizuje konverziju
protrombina u trombin. Treće, trombin deluje kao enzim pri konverziji fibrinogena u
fibrinske niti koje upliću u svoju mrežu eritrocite i plazmu te se tako stvara krvni
ugrušak.

3. Fizičke osobine krvi

Fizičke osobine krvi su: količina, boja , temperatura, gustina (specifična težina),
viskoznost, miris, osmotski pritisak, sedimentacija krvnih ćelija i zgrušavanje
(koagulacija).

3.1. Količina krvi

Koločina krvi u organizmu zavisi od telesne površine, odnosno visine i

težine. Prosečna celokupna težina krvi u organizmu iznosi 7% telesne težine. Količina
krvi je konstantna kod zdravih osoba za vreme mirovanja, a povećava se za vreme
telesnog rada i unošenjem veće količine tečnosti i hrane u organizam. Kod suprotnih
slučajeva dolazi do smanjenja zapremine krvi.Fiziološke promene zapremine krvi su
posledica promene u zapremini plazme. Količina krvi je različito raspoređena u
organizmu, uglavnom prema potrebi pojedinih organa. Pri povećanoj aktivnosti nekog
organa povećava se i količina krvi u njemu. Za vreme bolesti dolazi do trajnijeg
smanjenja ili povećanja količine krvi u organizmu i to kao rezultat smanjenja (povećanja)
same plazme ili eritrocita zbog istovremenih promena i kod krvnih ćelija i u
plazmi. Povećanje količine krvi naziva se obilje , a smanjenje oligemija .

3.2. Boja krvi

8
 Boja krvi je crvena i ona potiče od krvnog pigmenta hemoglobina koji se nalazi u
eritrocitima. Prema stepenu oksidacije hemoglobina, boja je svetlije ili tamnije
crvena. Oksihemoglobin daje jasno crvenu boju, a redukovani tamnije crvenu. Po tome se
i razlikuje venska i arterijska krv. Boja krvi se menja pri nekim patološkim stanjima: pri
trovanju ugljen-monoksidom krv je svetlo crvena, u slučaju sprečene oksigenacije
u plućima ona postaje crnkasta.

3.3. Temperatura krvi

Temperatura krvi se kreće 36-40 ° C. Ona ne zavisi od temperature okoline već je

konstantna. Najniža je u venama kože, a najviša u venama koje odvode krv iz jetre.

3.4. Specifična težina krvi

Težina krvi prosečno iznosi 1.060 i uslovljena je brojem eritrocita i hemoglobina

količinom u njima. Kod muškaraca je nešto veća nego kod žena. Snižava se posle obroka,
a povećava posle fizičkog napora.

3.5. Viskoznost krvi

Viskoznost krvi se meri brzinom proticanja krvi kroz kapilarne cevčice određenog
prečnika pri određenoj temperaturi i pritisku . Poredi se sa viskoziteta vode od koje je
veća i iznosi 3,5-5,4. Viskoznost krvi zavisi od broja eritrocita , a broj leukocita utiče
samo kada je veliki.

3.6. Miris krvi

Miris krvi je otužan, sličan mirisu znoja i potiče od isparljivih masnih kiselina u
njoj.

3.7. Osmotski pritisak krvi

Osmotski pritisak krvi zavisi od koncentracije supstanci u njoj (elektrolita i

neelektrolita). Osmotski pritisak iznosi 7 atmosfera. Meri se pomoću krioskopa.

9
3.8. Sedimentacija krvi

Sedimentacija krvi je taloženje krvnih ćelija na dnu posude u kojoj se nalazi krv,
kojoj je dodata neka antikoagulaciona srestva. Brzina izdvajanja krvnih ćelija iz krvne
plazme je u stvari brzina sedimentacije i ona zavisi od vremena stajanja krvi, od broja i
osobina eritrocita i od odnosa pojedinih materija u krvnoj plazmi . Od sastojaka plazme
na brzinu sedimentacije najviše utiču količine fibrinogena , holesterola i pojedinih
frakcija belančevina. Do ubrzanja sedimentacije dovode povećanja
količine fibrinogena ili holesterola i pojedinih globulinskih frakcija, a
povećanje albumina je usporavaju.

4. Hemijske osobine krvi

Hemijske osbine krvi predstavljaju ustvari sastav krvi. Krv kao celina sadrži
veliki broj organskih i neorganskih materija. Djelimično se oni nalaze u krvnoj plazmi , a
delimično u krvnim ćelijama. Neorganske materije krvi su voda i neorganske soli.

4.1. Neorganske materije krvi

4.1.1. Voda

Voda je najvećim delom zastupljena u krvnoj plazmi (oko 3,5 litre), a ostatak je u
krvnim ćelijama. Ova voda u plazmi spada u vanstanične tečnosti organizma, a ona koje
se nalazi u krvnim ćelijama čini deo ukupne ćelijske vode u organizmu. Deo vode u krvi
je tzv. slobodna voda koja ima ulogu rastvarača za neorganske i organske materije
organizma. Ona po potrebi prelazi iz krvi u međućelijsku tečnost i vraća se. Drugi deo
vode je vezana voda i ona je u sastavu hidrofilnih belančevina krvne plazme i posebno je
vezana za albumine.

4.1.2. Neorganske soli

10
 Neorganske soli čine 1% celokupne krvi. Nalaze se u vidu katjona i anjona. Među
ANION najviše ima: hlorida, fosfata, bikarbonata, i sulfata, a među Kationi najvažniji
su natrijum , kalijum , kalcijum i magnezijum.

4.2. Organske materije krvi

Organske materije krvi su: belančevini, lipidi, ugljeni hidrati, vitamini, enzimi i
hormoni.

4.2.1. Belančevine

Belančevine su po količini najglavniji sastojci krvi. U plazmi se nalaze serum-

albumin, frakcije globulina i fibrinogena i malo glikoproteina i lipoproteina. U krvnim
ćelijama su složene belančevine: u leukocitima su nukleoproteini, a u eritrocitima je
hromoprotein.

4.2.2. Lipidi

Lipidi se delom nalaze u plazmi, a delom ulaze u sastav građe krvnih

ćelija. Najvažniji su: trigliceridi , fosfati ,glikolipidi.

4.2.3. Ugljeni hidrati

Ugljeni hidrati su najzastupljeniji u obliku monosaharida, glukoze čija

koncentracija iznosi od 80-120 mg.

4.2.4. Vitamini

Vitamini se u krvi zadržavaju zbog toga što se preko nje i prenose kroz
organizam.

4.2.5. Enzimi

Enzimi u krvnu plazmu dospevaju iz pankreasa , stanica drugih organa i iz krvnih

ćelija u kojima se stvaraju.

11
4.2.6. Hormoni

Hormoni se takođe nalaze u krvi zato što se jedino preko nje i prenose kroz
organizam. Količine su vrlo male i izražavaju se u mikrogramima.

4.2.7. PH u krvi

PH u krvi predstavlja konstantnu vrednost. Krv je tečnost u kojoj je stalna

koncentracija vodonikovih jona od kojih zavisi kiselost, baznost i neutralnost reakcije
krvi. PH se kreće 7,3-7,5. Venska krv je nešto kiselija od arterijske.

12
Literatura

1. Jovanović Tomislav, Medicinska fiziologija, Defektoloski

fakultet, Beograd, 2004.
2. Škerović-Mijušković Djordjina i sar. Praktikum iz
fiziologije, Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb, 1977.
3. Stajkovac Aleksandar, Andjelković Ivan, Ilić Aleksandar,
Anatomija i fiziologija, Zavod za udžbenike i nastavna
sredstva, Beograd, 2005.
4. Jovanović Tomislav, Integrativna Fiziologija Srce i Krvotok,
NLUKL, Beograd, 1998.

13