KRV

- Omogucuje transport kiseonika - Krece se kroz krvne sudove - Krv se sastoji iz: 1. TECNOG DELA ( rastvor organskih I neorganskih materija ) 2. KRVNIH ELEMENATA: A) CRVENA KRVNA ZRNCA ( ERITROCITI) B) BELA KRVNA ZRNCA ( LEUKOCITI ) C) KRVNE PLOCICE ( TROMBOCITI ) - Kolicina materije u odredjenim granicama odrzava FIZIOLOSKO STANJE ORGANIZMA. - KOAGULACIJA je zgrusavanje krvi prilikom povrede krvnog suda - LIMFA se formira od tkivne tecnosti I prolazi kroz limfotok A) CRVENI KRVNI ZRNCI ( ERITROCITI ) Nastaju u kostanoj srzi ( u grudnoj kosti ). Vek trajanja kod coveka je oko 120 dana. Ako dodje do poremecaja u ravnotezi br eritrocita moze doci do bolesti koja se naziva ANEMIJA. Crvena krvna zrnca kod riba, vodozemaca, gmizavca I ptica imaju jedro, dok su kod vecine sisara bez jedra. Eritrociti imaju HEMOGLOBIN koji u sebi sadrzi GVOZDJE I zbog toga vezuje KISEONIK I transportuje ga kroz ceo organizam. Boja krv je crvena zahvaljujuci hemoglobinu, a nijanse te crvene zavisi koliko je kiseonik vezan za hemoglobulin. Arterijska krv je bogata kiseonikom I zato je svetlocrvene boje, a venska je manje bogata I zato je tamnocrvene boje. B) BELI KRVNI ZRNCI ( LEUKOCITI ) Imai h mnogo mnje nego eritrocita. Njihova glavna uloga je da stite organizam od stranih materija. Dele se u dve grupe po mestu nastanka I gradji. Prva grupa nastaje u kostanoj srzi I imaju reznjevito jedro sa dosta granula u plazmi. A druga grupa leukocita nastaje u jetri I slezini imaju ovalno jedro I nemaju granule. Aktivno se krecu, prolaze kroz zidove krvnih sudova, stizu do ugrozenih delova tela. Poseduju mehanizme kojima razlazu strana tela koje progutaju. C) KRVNE PLOCICE ( TROMBOCITI ) Imaju vaznu ulogu u zaustavljanju krvi. Ima ih manje od eritrocita a vise od leukocita. Prilikom povrede krvnog suda pustaju materiju koja aktivira koagulaciju krvi,lepe se na mestu povrede I zatvaraju je.

ULOGA KRVI U ODBRANI ORGANIZMA- imunski sistem Organizmi su razvili razlicite sisteme odbrane od virusa, bakterija I dr iz hrane, vode, zemljista koje mogu da izazovu razlicite bolesti I ugroze zivot. Opasnosti ne vrebajuamo iz spoljasnje sredine, I u samom telu moze da dodje do poremecaja. (tumor ) Tokom evolucije razvile su se tri linije odbrane, dve linije su NESPECIFICNE jer reaguju svaki put kada je organizam napadnut, bez obzira koji je neprijatelju pitanju , a treca je specificna jer njena reakcija zavisi samo od toga sta je napalo organizam.

PRVU NESPECIFICNU LINIJU ODBRANE predstavlja koza, cije celije luce niz materija koje brane organizam. Kroz neostecenu kozu ne moze da prodre ni jedan virus I bakterija, ali dovoljna je mala povreda. Kisela sredina u crevnom traktu ubija bakterije. Bakterije ako uspeju da prodju prvu liniju sacekuje je grupa belih krvnih zrnaca, koji predstavljaju drugu liniju odbrane I oni pomocu fagocitoze ( prozdiranja ) uvlace u sebe bakterije I razgradjuju ih. ( 60-70% celokupne populacije leukocita). Pojava temperature je znak das u ove celije stupile u dejstvo. Trecu liniju odbrane cini IMUNSKI SISTEM koji podrazumeva stvaranje antitela. Njihove reakcije na strane cestice su specificne zato sto su u stanju da prepoznaju odredjene strane materije ANTIGENE. Na antigene reaguju na taj nacin sto stvaraju ANTITELA. U telu postoji ogroman broj ovih celija. KRVNE GRUPE

Organizam reaguje stvaranjem antitela I ako krv jedne zivotinjske vrste ubrizgamo u telo druge. Crvena krvna zrnca imaju specificne antigene I ako zivotinjska vrsta ima jedan tip antigena a druga nema ponasace se prema njemu kao prema stranom telu. Najvazniji je ABO SISTEM. Postojanje odredjenog antigena odredjuje krvnu grupu, pa tako osoba koja poseduje antigen A ima krvnu grupu A, osoba koja ima antigen B ima grvnu grupu B, osoba koja ima oba antigena ima krvnu grupu AB, a osoba koja nema nijedan od ova dva antigena ima krvnu grupu O. Zato prilikom davanja krvi proverava se krvna grupa. Na povrsini eritrocita postoji I druga grupa antigena tj REZUS FAKTOR (Rh factor ). Osobe koje imaju ovaj antigen oznacene su kao Rh- pozitivne, a osobe koje nemaju kao Rh- negativne.

SISTEM ORGANA ZA VARENJE I APSORPCIJU HRANE

Hrana je izvor energije za srce, dijafragmu I medjurebarne misice, koji neumorno I bez prestanka rade ceo zivot, a da ne govorimo o mozgu, koji nadzire funkcionisanje celog organizma. HRANA

Kompletnu hranu koja zadovoljava energetske I gradivne potrebe organizma cini makrohrana biljnog I zivotinjskog porekla, odnosno ugljeni hidrati, belancevine, masti I nukleinske kiseline, ali I mikrohrana kao sto su vitamin, I neorganski elementi. Skoro svi ugljeni hidratihrane su dugacki lanci polosaharida (skorb) ili kraci lanci oligo I disaharida ( saharoza I laktoza) sastavljeni od dva ili vise monosaharida povezanih glikozidnom vezom. Najzastupljenije masti u hrani su trigliceridi, koji se sastoje od glicerola I masnih kiselina. Belancevine, poreklom iz mesa I povrca, predstavljaju duge lance amion-kiselina, od kojih polovinu organizmi, od protozoa do coveka, mogu sintetisati sami, dok ostale moraju unositi hranom. Neorganski elementi: soli natrijuma, kalijuma, magnezijuma, kalcijuma, sumpora, gvozdja, fosfora ( ulaze u sastav hemijskih jedinjenja, enzima, hormona I vitamina ) Vitamini ( lat. vita zivot ) su mikrohrana jer se u organizam unose u minimalnim kolicina, od neobicne su vaznosti za normalno odvijanje zivotnih procesa. Bez zivotno vaznih amina doslo bi do poremecaja u radu srca, nervnog sistema, u rastu I formiranju skeleta. Prema izvorima hrane koju koriste, ziva bica se mogu podeliti na PROIZVODJACE ( kao sto su zelene biljke, koje same proizvode hranu ) I POTROSACE ( koji energiju dobijaju iz hrane biljnog I zivotinjskog porekla ). Uzavisnosti od prirode potrosace delimo na:

Biljojede Mesojede Svastojede Parazite ( posebna kategorija ) ( pantljicare, metilji, pijavice, komarci ) hranu dobavljaju od domacina na kojem parazitiraju

Tipovi varenja hrane u zivotinjskom svetu

Varenje hrane je slozen process tokom kojeg makromolekuli hrane, ugljeni hidrati, masti I belancevine , trpe niz mehanickih I biohemijskih promena, cime se razgradjuju do osnovnih gradivnih jedinicaili monomer : glukoze, masnih kiselina I amino- kiselina, koje celije mogu direktno koristiti za procese gradnje, ali I kao izvor energije. U zivotinjskom svetu postoje tri tipa varenja hrane: UNUTARCELIJSKO, VANCELIJSKO I MEMBRANSKO. Kod unutarcelijskog varenja enzimi, pomocu kojih se hrana hemijski razgradjuje, luce se I deluju u samoj celiji. Hranljive materije celija uvlaci u sebe, pomocu nastavka PSEUDOPODIJA. Ovaj tip varenja karakteristican je za jednocelijske I neke visecelijske organizme, kao sto su sundjeri, neki mekusci I bodljkosci. Vancelijsko varenje karakteristicno jeza crve, rakove, insekte I sve hordate, a obavlja se delovanjem enzima koji se iz zlezdanih celija luce u lumen creva. Membransko varenje obavljaju enzimi vezani za membrane epitela zida tankog creva

Put I razlaganje hrane u crevnom traktu

Sistem organa za varenje u vidu misicne cevi koja se proteze od prednjeg dela tela do zadnjeg dela trupa karakteristican je za slozenije beskicmenjake I sve kicmenjake. Tokom evolucije doslo je do diferencijacije delova misicne cevi CREVNOG TRAKTA. Razlikujemo delove za: Unosenje I mehanicku obradu hrane ( usnu duplju ) Transport ( jednjak) Skladistenje hrane ( zeludac ) Hemijsko razlaganje I apsorpciju produkata razlaganja hrane u krv ( tanko crevo ) Obrazovanje I izbacivanje nepotrebnih produkata varenje ( debelo crevo )

USNA DUPLJA Je pocetni deo crevnog trakta, u kojem se hrana prihvata, prepoznaje pomocu receptora za ukus I razgradjuje mehanicki, ali I biohemijski. Hrana se mehanicki obradjuje pomocu zuba Covek u svakoj vilici ima po 16 zuba: cetri sekutica, dva ocnjaka I deset kutnjaka, I svi se sastoje od krunice I korena, kojim su cvrsto usadjeni u vilicu U usnoj duplji smesten je jezik, misicni organ koji mesa hranu I pomaze zvakanju I gutanju, ali ucestvuje I u prepoznavanju ukusa hrane jer sadrzi kvrzice koje omogucavaju prijem hemijskih signala hrane Ispod jezika, donje vilice I pored usiju nalaze se PLJUVACNE ZLEZDE, koje preko izvodnih kanala luce pljuvacku u usnu duplju U pljuvacki coveka nalazi se ENZIM AMILAZA, koji zapocinje varenje ugljenih hidrata vec u ustima, za razliku od nekih insekata, kao sto su bubasvabe I skakavci, kod kojih vec pljuvacni enzimi vare sve kategorije hrane Hrana natopljena pljuvackom gutanjem dospeva do zdrela, a zatim se transportuje u jednjak I na kraju dospeva do kesastog, misicnog prosirenja srednjeg creva- zeluca, u kojem se skladisti, mesa se veoma kiselim zeludacnim sokom I delimicno vari Da bi mogao da se mesa I natapa hranu zeludacnim sokom, ali i da je potiskuje dalje kroz crevni trakt, zeludac je snabdeven debelim slojevima misica koji se ritmicki grce I opustaju. Na ulasku u zeludac nalazi se kruzni misic koji propusta hranu iz jednjaka, a isti takav misic smesten je I na kraju zeluca I otvara se da propusti vec promesanu, polutecnu hranu dalje u dvanaestopalacno crevo. Zeludac je s unutrasnje strane obolozen sluzokozom koja luci veoma kiseli zeludacni sok ( Ph 0.9 ), odnosno hlorovodonicnu kiselinu ( HCl ),enzim PEPSIN, koji razlaze belancevine na manje lance razlicite duzine, ali I velike koliicine SLUZI koja stiti zid zeluca od kiselog zeludacnog soka. Cvrsta I suva hrana se u zelucu zadrzava duze, za razliku od tecne I kasaste, dok alcohol, lekovi I otrovi samo protrcavaju kroz zeludac I vrlo brzo prelaze u krv.

Kontakt hrane sa sluzokozom usta stimulise zavrsetke nervnih celija, kojima se informacije prenose do centra u produzenoj mozdini. Aktiviran, ovaj centar salje komandu zlezdama sluzokoze zeluca da, u roku od 6 do 8 minuta, izluce hlorovodonicnu kiselinu I pepsin Po zavrsetku varenja hrane u zelucu, a zahvaljujuci snaznim grcenjima misica zida, hrana se kroz otvoreni kruzni misic na kraju zeludca potiskuje u DVANAESTOPALACNO CREVO, deo tankog creva duzine 12 palaca. Osnovna uloga ovog dela tankog creva je zavrsetak varenja hranedo malih molekula koji ce se dalj u delovima tankog creva preko crevnog epitela apsorbovati u krv ili limfu. Varenje u dvanaestopalacnom crevu obavlja se zahvaljujuci enzimima pankreasnog soka, koji se kroz kanal izliva u ovaj deo creva PANKRES je zleza koja je smestena ispod zeluca. Osim sto stvara I luci hormone u krv, pankreas stvara I enzme I bazni sok, koji se spajaju I izlivaju kroz zajednicki kanal u dvanaestopalacno crevo kao pankreasni sok. Uloga BAZNOG DELA pankreasnog soka je neutralizacija kiselog sadrzaja, koji se izliva iz zeluca u dvanaestopalacno crevo. ENZIMSKI DEO pankreasnog soka sadrzi: Enzim AMILAZU, koja nastavlja razlaganje u gornjim delovima creva nerazlozenih ugljenih hidrata do dimera disaharida Enzim LIPAZU, koja razlaze masti do kraja, do manih kiselina I glicerola Neaktivne enizime TRIPSINOGEN I HIMOTRIPSINOGEN, koji, po aktiviranju u dvanaestopalacnom crevu, razlazu belancevine na dimere- dipeptide Osim pankreasnog soka, u dvanaestopalacno crevo izliva se zuc, proizvod celija jetre. JETRA je najveca zlezda u organizmu, smestena ispod dijafragme. Stvorenu zuc celije jetre luce u zucne kanalice, a zatim u jetreni kanal, koji se izliva u ZUCNOJ KESI, gde se zuc sakuplja I zgrusnjava. Zuc se sastoji od ZUCNIH SOLI, koje deluju kao deterdzenti jer olaksavaju varenje masti razbijajuci ih na veoma veliki broj sitnih masnihkapi na koje, tek tad, mogu delovati hidrofilni enzimi rastvorljivi u vodenom rastvoru crvenih sokova. Karakteristicna boja zuci potice od ZUCNIH BOJA, koje nastaju raspadanjem hemoglobin iz istrosenih eritrocita. Zuc se neprestano nakuplja u zucnoj kesi, ali se izliva tek kada hrana dospe u zeludac I dvanaestopalacno crevo. Izlivanje sadrzaja zeluca bogatog mastima je signal za zucnu kesu da izluci zuc sa zucnim solima kako bi se masti svarile. U prvih nekoliko centimetara dvanaestopalacnog creva smestene su zlezde koje luce baznu sluz, ciji je zadatak da zastiti sluzokozu od kiselog sadrzaja zeluca pre ulivanja baznog pankreasnog soka Duz celog TANKOG CREVA rasporedjene su zlezde koje luce crveni sok bazne reakcije, koji olaksava apsorbciju razlozenih materija iz lumena creva u crevni epitel Na putu do tankog creva masti iz unite hrane se potpuno vare do masnih kiselina, za razliku od belancevina I ugljenih hidrata koji se razlazu samo do dimera- dipeptida I saharida. Razlog nedovrsenog razlaganje protein I secera je jednostava: u sokovima crevnog trakta nema enzima koji razlazu dipeptide I disaharide.

Apsorpcija svarenih materija u tankom crevu

Osnovna uloga epitela zida tankog creva je apsorpcija- upijanje, sada potpuno razlozenih sastojaka hrane iz lumena creva u krv da bi se dopremili do celija I koristili za procese izgradnje, ali I kao izvor energije. Da bi process apsorpcije bio efikasan, povrsina epitela tankog creva uvecana je velikim brojem nabora I crevnim resicama Kruzni nabori, kojima je crevo izbrazdano,ne samo da povecavaju apsorptivnu povrsinu vec usporavaju protok hrane krozcrevo, cime se produzava vreme upijanja. Resice su pokrivene crvenim epitelom, ispod kojeg su krvni I limfni sudovi u koje se direktno transportuju materije preuzete iz lumena creva. Monosaharidi I amino- kiseline napustaju crevne resice preko krvnih sudova, dok masne kiseline, kao veci molekuli, ulaze pravo u limfne sudove I na kraju DEBELO CREVO, u tom delu creva ne stvaraju se I ne luce enzimi I nema crevnih resica, sto ukazuje da se hrana ne vari I ne apsorbuje. Apsorbuje se samo voda I neke soli. Debelo crevo sadrzi samo zlezde koje luce bazni secret I sluz koja stiti sluzokozu od mehanickog ostecenja I ucestvuje u formiranju I pripremi za izbacivanje nesvarenih I organizmu nepotrebnih delova hrane.