ВАРЕЊЕ И АПСОРПЦИЈА ХРАНЕ КОД ЧОВЕКА

1. Исхрана животиња: Сви живи организми функционишу као складан систем у којем је све
повезано. За обављање свих животних процеса потребна је енергија „хемијске везе“. Храна
је главни извор енергије, као и градивни материјал за раст и размножавање.

Варење је разлагање хране на ситније честице до основних градивних јединица. Дели се на:
1. унутарћелијско (ензими се налазе у ћелији) и 2. ванћелијско (у цревном тракту).

Општи план грађе црева, исти је за све животиње: диференцирано на предње (делови до
желуца), средње (дигестија и апсорпција) и задње црево (несварени остаци хране).

Крупни комади се тешко варе. Ензими ефикасније делују на мање партикуле хране. Зато се
развијају структуре за ситњење и мрвљење хране. Механичко разлагање хране
подразумева ситњење зубима, натапање соковима за варење, кретање хране кроз
дигестивни тракт. Хемијско разлагање подразумева разлагање хране у мале молекуле које
тело може да користи под дејством ензима. [Унети залогај се ситни зубима на мање комаде
и размекша се соковима.Ензими започињу хемијско разлагање хране. Оно започиње у усној
дупљи и наставља се у желудцу, али се потпуна разградња заправо дешава у дванаестопа-
лачном цреву.]

Да би храна могла да се искористи, она мора да се транспортује до свих ћелија, ткива и

органа. Код простијих организама, хранљиве честице се разносе дифузијом. Код сложенијих
организама ту улогу преузимају псеудоцеломска течност, хидролимфа, хемолимфа и крв.

*Еволуција: Код АМЕБА имамо унутарћелијско варење. Унета храна се вари у храњивој
вакуоли. Ензими за варење су исто у ћелији.

СУНЂЕРИ се хране филтрационом исхраном. Храњиве материје долазе у

хоаноците, затим у амебоидне ћелије, где се одвија унутарћелијско варење.

Код ДУПЉАРА се појављује усни отвор и гастро-васкуларна дупља. Варење је

прелазног типа јер се храна делимично вари у дупљи и у ћелијама. Храњиве
честице се разносе дифузијом, а несварени остаци се избацују у спољашњу
средину.

ПЛАНАРИЈЕ имају усни отвор на средини тела са трбушне стране. Имају

ждрело које избацују у спољашњу средину и тако хватају плен, који увлаче у
црево. Црево је разгранато и слепо се завршава. Храна се први пут вари у
цреву – ванћелијско варење, где се излучују ензими за варење. Несварену
храну избацују кроз усни отвор, а храна се кроз паренхим разноси дифузијом.

Систем органа за варење код ВАЉКАСТИХ ЦРВА је у виду дуге цеви од усног
до аналног отвора. Подељено је на: предње, средње и задње црево. Варење
је ванћелијско, а псеудоцеломска течност разноси хранљиве материје.
 Код ПУЖЕВА се јавља посебан орган за ситњење хране – радула (треница).
Хранљиве материје се разносе хемолимфом.

КИШНЕ ГЛИСТЕ имају усну дупљу, која се наставља на ждрело где су уливају
пљувачне жлезде, затим једњак, иза кога је вољка, проширени део за
складиштење хране; после вољке је желудац, који се наставља у црево.
Хранљиве материје се разносе крвотоком, а храна се хемијски разлаже у
цреву и желуцу.

ПАУКОЛИКИ ЗГЛАВКАРИ убијају свој плен и убризгавају ензиме за варење у

њега, варење започиње ван тела. Потом избацују посебан део предњег црева
и усисавају кашасти садржај. Хранљиве материје се разносе хемолимфом.
Неки зглавкари имају ножице на предњем делу тела, којим хватају храну
(отровне жлезде), придржавају женку за време парења,примају дражи..

Код ИНСЕКАТА се јављају посевни типови усног апарата: за бодење,

сисање,грицкање; који се формирају срастањем ножица око усног отвора.

ПТИЦЕ, које се хране зрневљем имају посебно прилагођен орган – ВОЉКУ,

део једњака за складиштење хране. Желудац се састоји из жлезданог дела
где се луче сокови за варење и мишићног дела – бубац, који учествује у
дробљењу хране (немају зубе).

МЕСОЈЕДИ могу дуго да преживе без улова, због тога имају велики желудац
да може да складишти доста хране. Месо се лако вари, па је танко црево
кратко.

БИЉОЈЕДИ имају нешто комплекснији желудац. Танко црево је веома дуго

јер се целулоза из биљака тешко вари. Преживари имају вишекоморни
желудац, а затим се полусварена храна враћа у усну дупљу на поновно
жвакање.

*Усложњавање грађе огледа се у повећању дужине црева и појава израслина, које служе
повећању површине црева, да би се храна што дуже задржала у цреву и повећала
апсорпција. Постоје и модификације желуца у виду повећању броја жлезда које луче
сокове за варење, различите адаптације итд...

2. Систем органа за варење код човека: Исхрана човека састоји се од угљених хидрата,
липида, протеина, нуклеинских киселина, витамини и минерали...

Дигестивни систем се простире од усног до аналног отвора. Већи део дигестивног система
налази се у абдомену и причвешћен је мезентерама трбушне дупље. Храна се кроз
дигестивни систем креће перисталтичким покретима* - контракције глатких мишића у
зидовима трбушне дупље. Најинтензивнији су у танком цреву. Око црева се налазе крвни
судови и тако се хранљиве материје ресорбују у крв и транспортују до свих ћелија.
Органи система за варење обложени су слузокожом. У слузокожи се налазе жлезде. Неке
жлезде луче сокове за варење који садрже дигестивне ензиме. Такође, постоје и жлезде
које луче слуз.

Сфинктери су глатки кружни мишићи. Налазе се на: -прелазу једњака у желудац

-желуца у дванестопалачно црево
-изводни канал јетре и панкреаса
-око аналног отвора
Када се контрахују, затворе шупљину и спречавају истицање садржаја. На стезање неких
сфинкета се може чак и вољно утицати.

1. Усна дупља – Усна дупља је почетни део цревног тракта. У усној дупљи се налазе језик,
зуби и пљувачне жлезде. Језик је мишићни орган који садржи хеморецепторе за укусе,
смештене у густаторским квржицама. Језик служи за мешање хране и учествује у говору.
Зуби служе за механичку обраду хране, уситњавање и кидање. Људи током живота
промене две генерације зуба. Први зуби су млечни: има их 20, по 10 у свакој вилици. Они
се замењују сталним зубима: има их 32, по 16 у вилици. Секутићи су предњи зуби, има
их по 2 у свакој вилици, и служе за грижење. Очњаци су одмах до секутића, има их по
један у свакој вилици и служе за кидање хране. Иза очњака налази се по четири
прекутњака у свакој вилици. Служе за ситњење и млевење хране. Кутњаци су широки
зуби. Такође служе за ситњење и млевење. Има их по шест у свакој вилици. Кутњаци не
постоје као млечни зуби. Део зуба усађен у вилицу назива се корен зуба, а изнад тога је
круна. Део између круне и корена је врат зуба и налази се испод површине десни. На
површини зуба је глеђ, материја слична кости. Испод је нешто мекши дентин. У
унутрашњости зуба је зубна пулпа –„живи део зуба“ (садржи крвне судове и нервне
завршетке).