УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

СТОМАТОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ
ХИСТОЛОШКА РАДИОНИЦА: ТКИВА И ОРГАНИ ОРОФАЦИЈАЛНОГ СИСТЕМА

ЖЛЕЗДЕ УСНЕ ДУПЉЕ:ХИСТОЛОШКА

СТРУКТУРА И РАЗВОЈ

ЗАВРШНИ РАД

Ментор: Студент:
Проф. др Весна Даниловић Радиславка Крсмановић
Број индекса: 0215/2021
Група: 9.

Београд, април 2022.године

 УВОД

Предмет изучавања овог рада су „Жлезде усне дупље, хистолошка структура и развој“.
Циљ овог рада је сликовит приказ и упознавање са жлездама усне дупље, њихово разумевање и
могућа примена у будућим академским студијама.
Усна дупља (cavitas oris) je почетни проширени део дигестивног канала са вишеструким
функцијама које се односе на жвакање и припремање хране за гутање, на артикулацију гласа и
перцепцију укуса. Усна дупља је влажна средина захваљујући пљувачци, која у облику танког
филма облаже зубе и оралну мукозу.
Пљувачка (saliva) је сложен секрет у усној дупљи који непрекидно влажи и спира зубе и оралну
слузокожу. Лучи се од стране три пара великих пљувачних жлезда (заушне/паротидне, подјезичне
и подвиличне) и малих пљувачних жлезда оралне слузокоже.
Пљувачне жлезде (glandulae salivatores) су егзогене жлезде које стварају пљувачку и излучују је
у усну дупљу.

1. Усна дупља

1
 ПЉУВАЧНЕ ЖЛЕЗДЕ

КАРАКТЕРИСТИКЕ ПЉУВАЧНИХ ЖЛЕЗДА

Пљувачне жлезде (glandulae salivatores) део су дигестивног тракта, који је придодат усној дупљи.
У њу жлезде изливају продукт своје секреције и тако учествују у хемијској преради хране.

Према типу ћелија од којих су изграђене и врсти пљувачне секреције, деле се на:

 Серозне пљувачне жлезде,

 Мукозне пљувачне жлезде и
 Мешовите пљувачне жлезде;

С обзиром на димензије и положај, пљувачне жлезде су подељене у две основне групе:

I. Мале пљувачне жлезде

II. Велике пљувачне жлезде

Серозне пљувачне жлезде стварају водњикав секрет богат протеинима. Овом типу пљувачних
жлезда припадају заушна жлезда и поједине мале пљувачне жлезде на дорзалној страни језика 1.
Препознају се по серозним ацинусима.

Мукозне пљувачне жлезде ослобађају вискозан, слузав секрет, који влажи и подмазује слузокожу
усне дупље. Чисто мукозним пљувачним жлездама припадају мале пљувачне жлезде непца, језика,
образа и усана. Препознају се по мукозним ацинусима.

Мешовите пљувачне жлезде садрже обе врсте жлезданих ћелија, сероците и мукоците, које се
могу комбиновати на различите начине: чисто серозни ацинуси, чисто мукозни ацинуси и
мешовити серо-мукозни ацинуси.

Велике пљувачне жлезде :

1. Паротидна/заушна пљувачна жлезда (glandulae parotis) je највећа пљувачна жлезда. По

карактеру је чисто серозна пљувачна жлезда, смештена испред спољашње усне шкољке,
непосредно иза ramusa mandibulae. Тежи од 14-28 грама. У блиском контакту је са
огранцима n.facialis. Изводни канал јој пролази кроз m.masseter. Отвара се у усној дупљи у
пределу папиле, која је смештена у нивоу другог горњег молара.
2. Субмандибуларна/подвилична пљувачна жлезда (glandulae submandibulares) је друга
по величини пљувачна жлезда. 80% ацинуса су серозног карактера, а 20% ацинуса су
1
Дорзална страна језика је горња страна, прекривена великим бројем језичних папила.
2
 мешовити. Тежи од 10-15 грама. Смештена је у задњем делу пода уста. Изводни канал јој се
отвара испод језику, у облику орифицијума2 који се налази латерално од френулума језика3.
3. Сублингвална/подјезична пљувачна жлезда (glandulae sublinguales) је трећа по
величини пљувачна жлезда. Бадемастог је облика, тежине око 2 грама.Смештена је у поду
уста, између језика и зуба. Њен секрет се излива у усну дупљу преко више малих изводних
канала. Највећи број ацинуса чисто су мукозног карактера, а мањи број су мешовити
ацинуси.

2. Полочжај великих пљувачних жлезда

2.1 Паротидна пљувачна жлезда 2.2 Субмандибуларна пљувачна жлезда 2.3 Сублингвална пљувачна
жлезда

Мале пљувачне жлезде су неинкапсулиране4 пљувачне жлезде, којих има од 400-500. Лоциране
су непосредно испод оралног епитела, са врло кратким изводним каналима. По карактеру су
мукозне, осим Ebner-ових жлезда, које се налазе у пределу папила circumvalata и језичних жлезда у
зони папила foliate. Са изузетком гингиве и тврдог непца, смештене су у свим деловима оралне
мукозе. Ту спадају :

 Лабијалне/уснене жлезде (glandulae labiales),

2
Отвор у некој телесној шупљини..
3
Подјезична ресица.
4
Не поседују капсулу.
3
  Букалне/образне жлезде (glandulae buccales),
 Моларне/кутњачке жлезде (glandulae molares),
 Палаталне/непчане жлезде (glandulae palatinae),
 Лингвалне/језичне жлезде (glandule linguales);

ХИСТОЛОШКА ОРГАНИЗАЦИЈА И ГРАЂА ПЉУВАЧНИХ ЖЛЕЗДА

Пљувачне жлезде су обавијене капсулом, од које полазе преграде, септе, које деле жлезду на
лобусе. Лобуси се састоје од више мањих сегмената, које означавамо лобулусима. Паренхим
жлезде чини систем изводних канала који започињу лоптастим проширењима. Ова проширења
представљају секреторни део жлезде и означавају се као ацинуси. Простор између ацинуса и
изводних канала испуњава добро васкуларизовано, растресито везивно ткиво, чинећи строму
жлезде

СЕКРЕТОРНИ ДЕО ПЉУВАЧНЕ ЖЛЕЗДЕ

Ацинуси се састоје од секреторно активних ћелија (сероцита и мукоцита), које су обавијене

базалном мембраном. У зависности од типа ћелија, ацинуси могу бити серозни, мукозни и
мешовити. Врста ацинуса детерминише хистолошки тип пљувачне жлезде.

Серозни ацинуси се искључиво састоје од питамидалних (серозних) ћелија које су врхом

окренуте ка лумену ацинуса. Цитоплазма им се боји интензивно хематоксилин-еозином 5, због чега
има карактеристично тамну боју. Једро је сферног облика, лоцирано у базалној трећини ћелије. На
апикалном полу се налазе азинофилне грануле, пречника 1µm. Сероцити имају добро развијен
грануларни ендоплазматични ретикулум и Голџи комплекс, а присутне су и друге органеле:
митохондрије, лизозоми, слободни рибозоми, пероксизоми, микрофиламенти и микротубуле. Око
сероцита се налази базална мембрана, која их одваја од околног везивног ткива. Некада ћелије
тесно належу на базалну мембрану , а спој се остварује у облику равне линије. Али постоје и
ситуације када плазмалема сероцита остварује контакт са базалном мембраном путем бројних
продужетака. На тај начин се повећава базална површина ћелије. У интерцелуларним просторима
сероцита се налазе каналикули, који полазе од лумена, а завршавају се у интерцелуларним
5
Хематоксилин и еозин (Х&Е) су бојила које се обично користе на узорцима ткива тако да се могу видети под
микроскопом. Хематоксилин се лепи за ДНК и боји једро плаво или љубичасто. Еозин се лепи за протеине и друге
делове ћелија и боји их у ружичасто или црвено.
4
спојевима, типа спојних комплекса. Спојни комплекси се састоје од zonule occludens, zonule
adherens и macule adherens (дезмозома). Сероцити и на апикалним и на латералним површинама
имају микровиле.

Мукозни ацинуси су велики, троугластог облика, са мукоцитима који леже на базалној мембрани.
То су полигоналне ћелије са спљоштеним, издуженим једром, потиснутим уз базални пол ћелије.
Имају добро развијен Голџи комплекс. Своје секреторне продукте складишти у облику
муциногених гранула, смештених на апикалном полу ћелије. Током израде хистолошких
препарата муциноген бива разорен, тако да се на њиховом месту налазе вакуоле, због чега је
цитоплазма ових ћелија изразито светла. Мукоцити складиште, синтетишу и секретују мзкозну
саливу.

Мешовити ацинуси садрже оба типа секреторних ћелија, мукоците и сериците. Мукоцити су
углавном локализовани ближе лумену ацинуса, док су сероцити локализовани периферније.
Уколико доминирају мукоцити, организација сероцита је врло специфична и препознатљива-
скупљају се у групе лоциране на самој периферији ацинуса. Због овог облика ови делови се зову и
серозни полумесеци (semilunum serosum). Поред секреторних ћелија, садрже и миоепителне
ћелије6. Оне су смештене у простору између плазмалеме секреторних ћелија и базалне мембране.
На рутински обојеним препаратима види се само њихов нуклеус. Налазе се и у почетним деловима
изводних канала (ductus intercalatus). Између миоепителних и секреторних ћелија постоје
интерцелуларни спојеви типа дезмозома. Миоепителне ћелије су врста мишићних ћелија, која се
налази у жлездама и њиховим изводним каналима. Карактерише их мало звездолико тело са
наглашеним продужецима. Ове ћелије стимулишу ослобађање жлезданог секрета, а њихова
контракција је регулисана бројним неуротрансмитерима и хормонима.

3. 1 Сероцит 3.2 Мукоцит 3.3 Мешовити ацинус

6
Миоепителне ћелије су врста мишићних ћелија, која се налази у жлездама и њиховим изводним каналима.
Карактерише их мало звездолико тело са наглашеним продужецима. Ове ћелије стимулишу ослобађање жлезданог
секрета, а њихова контракција је регулисана бројним неуротрансмитерима и хормонима
5
СИСТЕМ ИЗВОДНИХ КАНАЛА

Изводни канали пљувачних жлезда представљају прост, кондуктивни систем, чија је главна улога
спровођеље саливе од ацинуса до усне дупље. Активно учествују у њеној продукцији и
модулацији.

Овај систем чини мрежа канала која се састоји из три дела:

1. Ductus intercalatus је почетни део система изводних канала, који се директно наставља на
ацинусе. Малог су пречника, састоје се из базалне мембране на којој лежи ред ниско-
призматичних епителних ћелија. Између базалне мембране и кубоидалног епитела
присутне су миоепителне ћелије или њихови процесуси.
2. Pars striata се састоји из базалне мембране на којој лежи један ред цилиндричних
епителних ћелија. Назив потиче од карактеристичне дужине испруганости, која је присутна
у базалномделу ћелије. Цитоплазма им је интензивно еозинофилна. Ћелије у pars striata
модификују секрет којипролази кроз канал.
3. Терминални канали спроводе саливу у усну дупљу. У зависности од локализације могу
бити интралобуларни (смештени унутар лобулуса) и интерлобуларни (у везивним
септама између лобулуса). У вишим деловима зид канала чини псеудослојевити епител, а
често се уочавају и пехарасте ћелије. Идући према усној дупљи, епител прелази у плочасто-
слојевити без орожавања. Епител изводног канала се спаја с оралним епителом у пределу
орифицијума.

6
 4. Опшзи приказ хистолошке организације пљувачних жлезда

ВЕЗИВНО ТКИВО У ПЉУВАЧНИМ ЖЛЕЗДАМА

Строму пљувачних жлезда чини везивно ткиво, организовано на сличан начин као и свако друго
растресито везивно ткиво. То значи да се она састоји од везивних ћелија (фибробласта, макрофага,
мастоцита, понеког адипоцита и мањег броја лимфоцита и плазмоцита) које су потопљене у
екстрацелуларни матрикс. Њега чине колагена влакна и међужелијска супстанца, изграђена од
гликопротеина и протеогликана. У субмандибуларној и малим пљувачним жлездама присутна су
окситаланска влакна, која су локализована око ацинуса и ductus-a intercalatus-a. кроз строму
пролазе и нервна влакна и крвни судови.

5. Растресито везивно ткиво

7
 РАЗВОЈ ПЉУВАЧНИХ ЖЛЕЗДА

Пљувачне жлезде се развијају из пупољка који настаје пролиферацијом 7 и понирањем оралног

епитела у ектомезенхим8, формирајући тако задебљање које, преко мостића епителног ткива остаје
у контакту са усном дупљом. Истовремено се око пупољка кондензују ектомезенхимске ћелије.
Затим се епително ткиво дели на два или више пупољака. Процес гранања сукцесивно 9 се понавља
кроз више генерација. Ектомезенхим има важну улогу у развоју пљувачних жлезда, иницирајући
процесе морфогенезе10 и цитодиференцијације11. Ускоро се појављује лумен унутар епителног
стабла. Овај процес се најпре одвија на бочним гранама, а затим и на главном стаблу и то најпре
на дисталним, а касније на проксималним деловима. На овај начин се формирају изводни канали.
Њихова луминизација ће бити готова пре окончања пролиферације пупољака из којих се развијају
ацинуси жлезде. Процеси диференцирања секреторних и миоепителних ћелија се одвијају
истовремено јер имају заједничко порекло. Када луминизација стигне у секреторне делове,
ширење пљувачне жлезде је завршено. Појаву лумена условљава дегенерација секреторно
постављенихепителних ћелија.

Паротидна пљувачна жлезда се развија од 4. до 6. недеље, субмандибуларна пљувачна жлезда се

развија у 6. недељи, док се сублингвална пљувачна жлезда и мале пљувачне жлезде развијају од 8.
до 12. недеље ембрионалног живота.

7
Умножавање ћелије дељењем.
8
Мезенхимско ткиво развијено из ектодерма.
9
Узастопно.
10
Биолошки процес који узрокује да ћелија, ткиво или организам развијају свој облик.
11
Процес током развића којим од зигота настаје велики број различитих врста ћелија.
8
 6. Развој пљувачних жлезда

ЗАКЉУЧАК

Пљувачне жлезде (glandulae salivatores) су егзогене жлезде које стварају пљувачку и излучују је у
усну дупљу.
Према типу ћелија од којих су изграђене и врсти пљувачне секреције, деле се на:
 Серозне пљувачне жлезде-препознају се по серозним ацинусима
 Мукозне пљувачне жлезде-препознају се по мукозним ацинусима
 Мешовите пљувачне жлезде-поседују серо-мукозне ацинусе
С обзиром на димензије и положај, пљувачне жлезде су подељене у две основне групе:
 Мале пљувачне жлезде- Лабијалне, Букалне, Моларне, Палаталне и Лингвалне
 Велике пљувачне жлезде- Паротидне, Сублингвалне и Субмандибуларне пљувачне жлезде

Пљувачне жлезде су обавијене капсулом, од које полазе преграде, септе, које деле жлезду на
лобусе. Лобуси се састоје од више мањих сегмената, које означавамо лобулусима. Паренхим
жлезде чини систем изводних канала који започињу лоптастим проширењима. Ова проширења
представљају секреторни део жлезде и означавају се као ацинуси. Простор између ацинуса и
изводних канала испуњава добро васкуларизовано, растресито везивно ткиво, чинећи строму
жлезде.
Ацинуси се састоје од секреторно активних ћелија (сероцита и мукоцита), које су обавијене
базалном мембраном. У зависности од типа ћелија, ацинуси могу бити серозни, мукозни и
мешовити. Врста ацинуса детерминише хистолошки тип пљувачне жлезде.
Изводни канали пљувачних жлезда представљају прост, кондуктивни систем, чија је главна улога
спровођеље саливе од ацинуса до усне дупље. Активно учествују у њеној продукцији и
модулацији.
Паротидна пљувачна жлезда се развија од 4. до 6. недеље, субмандибуларна пљувачна жлезда се
развија у 6. недељи, док се сублингвална пљувачна жлезда и мале пљувачне жлезде развијају од 8.
до 12. недеље ембрионалног живота.

9
 ЛИТЕРАТУРА

Тодоровић Татјана, Дожић Иван, Општа и орална биохемија, Универзитет у Београду

Стоматолошки факултет, Београд, 2012.година

Даниловић Весна, Радујковић-Кубуровић Гордана, Орална хистологија и ембриологија, Завод за

уџбенике, Београд, 2012.година

Унковић Стојанка, Муцић Динка, Вујашковић Горан, Анатомија човека глава и врат, Издавачко
предузеће „NAUKA“, Београд, 2002.године

Слике:

1.Усна дупља – преузета са интернета 18.5.2022. https://www.google.com/search?q=

%D1%83%D1%81%D0%BD%D0%B0+%D0%B4%D1%83%D0%BF
%D1%99%D0%B0&tbm=isch&hl=sr&chips=q:%D1%83%D1%81%D0%BD%D0%B0+
%D0%B4%D1%83%D0%BF
%D1%99%D0%B0,online_chips:sistem+organa:ut8X3P6nHU4%3D&sa=X&ved=2ahUKEwjgytn9tOz3
AhUtOewKHVeHDnEQ4lYoAHoECAEQHQ&biw=1349&bih=657#imgrc=hGGaLknJCcdfQM

2. Полочжај великих пљувачних жлезда – преузета са интернета 18.5.2022.

https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D1%99%D1%83%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BD
%D0%B5_%D0%B6%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%B4%D0%B5#/media/
%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0%3AIllu_quiz_hn_02.jpg
2.1 Паротидна пљувачна жлезда, 2.2 Субмандибуларна пљувачна жлезда , 2.3 Сублингвална
пљувачна жлезда, 3.1 Сероцит, 3.2 Мукоцит, 3.3 Мешовити ацинус, 6. Развој пљувачних жлезда –
снимак екрана презентације постављене у виртуелној учионици 19.5.2022.
4.Опшзи приказ хистолошке организације пљувачних жлезда – преузета са интернета 19.5.2022.
https://www.google.com/search?q=glandulas
%20salivales&tbm=isch&hl=sr&tbs=rimg:CW5patXbAztVYSUlmNBr9GBK8AEAsgIMCgIIABAAOg
QIABAA&sa=X&ved=0CBsQuIIBahcKEwjg4PTHuOz3AhUAAAAAHQAAAAAQCw&biw=1349&bi
h=657#imgrc=FZEXi9cPU9-HyM&imgdii=R7-G_iUSxwMiUM

5.Растресито везивно ткиво - преузета са интернета 19.5.2022 .https://www.google.com/search?q=

%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D1%82%D0%BE+
%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE+%D1%82%D0%BA
10
%D0%B8%D0%B2%D0%BE&tbm=isch&ved=2ahUKEwjW6fbWuez3AhWEHewKHXmWA44Q2-cCegQIABAA&oq=
%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B8%D1%82%D0%BE+
%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%BE+%D1%82%D0%BA
%D0%B8%D0%B2%D0%BE&gs_lcp=CgNpbWcQAzoECCMQJ1DXF1jXF2CvHWgAcAB4AIABXYgBsgGSAQEymAEAoAEBqgELZ
3dzLXdpei1pbWfAAQE&sclient=img&ei=8K6GYtaxIIS7sAf5rI7wCA&bih=466&biw=782&hl=sr#imgrc=wYGtpZZ2LgfVVM

САДРЖАЈ

УВОД........................................................................................................................................................................ 1

ПЉУВАЧНЕ ЖЛЕЗДЕ..........................................................................................................................................2

КАРАКТЕРИСТИКЕ ПЉУВАЧНИХ ЖЛЕЗДА...........................................................................................2

ХИСТОЛОШКА ОРГАНИЗАЦИЈА И ГРАЂА ПЉУВАЧНИХ ЖЛЕЗДА...............................................4

СЕКРЕТОРНИ ДЕО ПЉУВАЧНЕ ЖЛЕЗДЕ..................................................................................................4

СИСТЕМ ИЗВОДНИХ КАНАЛА...................................................................................................................6

ВЕЗИВНО ТКИВО У ПЉУВАЧНИМ ЖЛЕЗДАМА.....................................................................................7

РАЗВОЈ ПЉУВАЧНИХ ЖЛЕЗДА......................................................................................................................8

ЗАКЉУЧАК............................................................................................................................................................9

ЛИТЕРАТУРА......................................................................................................................................................10

11