SPLANCHNOLOGIA

UVOD
• Viscera (utroba) – obuhvata
– pribor za varenje
(digestivni sistem)
– pribor za disanje
(respiratorni sistem)
– mokraćno – polni sistem
(urogenitalni sistem)
– žlezde sa unutrašnjim lučenjem
(endokrine žlezde)

– Ovi sistemi su smešteni u glavi,

vratu i trupu
– Uloga: omogućavaju
metabolizam čoveka, hemijsku
preradu i promet hranljivih
materija
• Većina visceralnih organa
je cevolikog izgleda,
formiraju kanale (traktuse)
koji se otvaraju na površini
tela

• Ovim organima su
pridodate žlezde sa
spoljašnjim lučenjem; luče
sekrete koji vrše hemijsku
preradu hranljivih materija
 GRAĐA CEVOLIKOG ORGANA
• Na svakom cevolikom organu utrobe,
idući od njegove šupljine upolje,
razlikuju se tri osnovne opne:
• Tunica mucosa (sluzokoža)
– Sastoji se iz eptitela
(jednoslojnog i višeslojnog) i
vezivnog sloja (sudovi i nervni
sluzokože)
• Tunica muscularis (mišična opna)
– Sastoji se iz kružnih, uzdužnih,
spiralnih snopova glatkih mišićnih
vlakan; omogućava dinamiku i
statiku organa
• Tunica fibrosa (vezivna opna)
– Izgrađena od kolagenih vlakana;
održava tonus cevolikog organa
kod promene volumena njegovog
sadržaja
ŽLEZDE
• Žlezde su organi koji luče
naročite produkte – SEKRETE
(mukozne – imaju zaštitnu
ulogu; i serozne – sadrže
hemijska jedinjenja – fermente
koji ušestvuju u varenju hrane)

• Žlezde mogu biti pojedine

epitelne ćelije ili grupice
epitelnih ćelija koje ulaze u
sastav drugih organa (npr.
crevne žlezde) ili mogu graditi
posebne organe (npr. jetra,
pankreas, tiroidna žlezda, polne
žlezde)
• Žlezde su parenhimatozni organi,
igrađena je od parenhima (sistem
izvodnih kanala i osnovne jedinice
građe – ALVEOLE ili TUBULUSI) i
vezivne opne (strome)
• Osnovne jedinice građe se
udružuju u režnjiće (lobulus),
režnjići u segmente,a segmenti u
režnjeve (lobus); svaki deo ima
svoje izvodne kanale obložene
epitelom
• Stroma obezbeđuje oblik i
rezistenciju organa, daje mu
otpornost na pritisak i istezanje; tu
su smešteni krvni sudovi, nervi,
izvodni kanali
 APPARATUS DIGESTORIUS
• Pripadaju
– Usna duplja (cavum oris)
– Ždrelo (pharynx)
– Jednjak (esophagus)
– Želudac (gaster)
– Tanko crevo (intestinum
tenue)
– Debelo crevo (intestinum
crasum)
• Pridodati parenhimatozni
organi: jetra (hepar),
gušterača (pancreas)
USNA DUPLJA
(CAVUM ORIS)
• Početni prošireni deo pribora za
varenje
– Obložen je višeslojnim
pločastim epitelom koji ima
zaštitnu i resorptivnu ulogu
• Pridodati su posebni organi
– Pljuvačne žlezde
– Jezik
– Zubi
• Zubni lukovi dele usnu duplju
na predvorje i usnu duplju u
užem smislu
 PREDVORJE
(VESTIBULUM ORIS)
• Pukotinasti prostor periferno od
zubnih lukova
• Ograničen je napred usnama
(labium oris), a bočno obrazima
(buccae)
• Predvorje komunicira sa usnom
dupljom preko pukotina između
zuba i putem retrodentalnih
prostora (iza zubnih lukova)
• Sluzokoža obrazuje dva svoda:
gornji (fornix superior) i donji (fornix
inferior); na središnjoj liniji oba
svoda nalaze se resice (frenulum
labii superioris et inferioris)
 USNA DUPLJA U UŽEM SMISLU
(CAVUM ORIS PROPRIUM)
• Odvojena je od nosne duplje nepcem,
trdim (palatum durum) i mekim
(palatum mole)
• Na dnu usne duplje počiva jezik
• Osnovu dna čini usna prečaga
(diaphragma oris) koju grade:
– m. digastricus (venter anterior)
– m. mylohyoideus
– m. geniohyoideus
• Tvrdo nepce gradi prednje dve trećine
nepca; grade ga jednim delom gornja
vilica,a drugim delom nepčana kost
• Meko nepce je sluzokožna duplikatura
u kojoj se nalaze mišići i fibrozna opna;
od zadnjeg dela (velum palatinum)
pruža se nazad i dole resica (uvula)
• Lateralno od resice silaze dva nepčana
luka, od kojih prednji (arcus
palatoglosus) ide do bočne ivice jezika,
a zadnji (arcus palatopharangeus) do
bočnog zida ždrela
• Između lukova nalazi se trouglasta jama
(sinus tonsilaris) gde su smešteni
krajnici (tonsilla palatina)
• Krajnici – limfoidni organi, oblika i
veličine badema; na unutrašnjoj strani,
pokrivenoj sluzokožom, se nalaze kripte
• U sluzokoži se nalaze limfni otvorići
• Zadnji otvor usne duplje – istamus
faucium
– Ograničen zadnjim delom mekog
nepca, nepčanim lukovima i
korenom jezika
PLJUVAČNE ŽLEZDE
(GLANDULAE ORIS)
• Dele se na male i velike
• Male žlezde: u sluzokoži usana
obraza, nepca i jezika
• Velike žlezde:
– gl. parotis
– gl. sublingualis
– gl. submandibularis
• Pljuvačne žlezde luče sekret –
PLJUVAČKU (saliva)
• Pljuvačka se sastoji od sluzi i
serozne tečnosti
• Uloga: kvasi, razmekšava
zalogaj, započinje varenje
ugljenih hidrata (ferment ptialin),
štiti sluzokožu usne duplje od
mehaničkog dejstva hrane
 ZUBI (DENTES)
• Zubi su usađeni u alveole zubnih
nastavaka vilica, oni obrazuju dva
parabolična luka – gornji (arcus
dentalis superior) i donji (arcus dentalis
inferior)
• Tokom života izbijaju dva puta – mlečni
(20 zuba), a zatim stalni (32 zuba)
• Uloga: kidanje i komadanje hrane
• Stalni zubi se dele na sekutiće(2),
očnjake(1), prekutnjake(2) i kutnjake(3)
• Delovi zuba:
– Koren (usađen u alveolu)
– Vrat (pokriven sluzokožom)
– Krunica (slobodni deo)
– Duplja (u krunici, nastavlja se
kanalom)
• Zub ima meki deo (pulpa dentis) u
zubnoj duplji i čvrsti koštani deo
izgrađen od dentina; dentin je u
visini korena pokriven cementom,
a u visini krunice sa gleđu
(najtvrđa i najotpornija materija
čovečjeg tela)
• Zub je fiksiran alveolarnom
pokosnicom (periodontium) i
desnima (gingiva)
• Pokosnica sadrži krvne sudove,
nervna vlakna, kolagene snopiće
• Desni su deo sluzokožne usne
duplje, pokrivaju i srastaju sa
vratom zuba i periostom zubnih
nastavaka vilica
 JEZIK (LINGUA)
• Jezik je pljosnati sluzokožni-mišićni
organ, koji je veoma pokreljiv i lako
menja svoj oblik
• Na jeziku se razlikuju koren, telo i
vrh
• Granicu između korena i tela
predstavlja granični žleb (sulcus
terminalis) koji se nlazi na gornjoj
strani tela i ima oblik slova V
• Iza graničnog žleba nalaze se obla
sluzokožna uzvišenja, koji skupa
predstavljaju parni, limfni organ. -
Jezični krajnik (tonsilla linguinalis)
• Svako uzvišenje ima kriptu oko koje
su grupisani limfni čvorići
• Od temena žleba do vrha jezika –
središnji žleb (sulcus medianus)
JEZIK
• U sluzokoži gornje strane jezika
nalaze se GUSTATIVNA TELAŠCA –
receptori čula ukusa
• Ispred graničnog žleba nalaze se
ispupčenja – sluzokožne papile
• Uloga: mrve meke zalogaje pritiskom
o prednji deo tvrdog nepca; sadrže
gustativna telašca
• Dele se na: končaste, kupaste,
pečurkaste, listaste i opšačene
• inervacija jezika: n. linguinalis
(sluzokoža tela i vrha jezika), n.
glossopharyngeus (gustativna
telašca opšačenih i listastih papila,
dorzalna strana korena jezika), n.
laryngeus superior, chorda tympani
(grana n. facialis – gustativna telašca
pečurkastih papila)
 MIŠIĆI JEZIKA
• Parni, dele se na spoljašnje i • Jezik učestvuje u govoru, žvakanju,
unutrašnje gutanju hrane, svojim povlačenjem put
nazad stvara vakuum i omogućava
• Spoljni mišići povezuju okolne kosti i
sisanje i gutanje tečnosti
jezik
– M. Genioglossus (polazi od donje
vilice)
– M. Hyoglosus (od podjezične kosti)
– M. Styloglosus (od šiljolikog
nastavka slepoočne kosti)
• Unutrašnji mišići se nalazi u jeziku i
formiraju tri sistema: poprečni, uzudžni
i vertikalni
• Inervacija: n. Hypoglossus (12.
moždani nerv)
• Uloga mišića: promena položaja jezika
(spoljni), skraćuju ga, sužavaju ili
spljoštavaju (unutrašnji)
ŽDRELO (PHARYNX)

• Duplja ždrela se deli na tri

sprata, u odnosu na otvore
organa koji leže ispred –
nosne duplje, usne duplje i
grkljana:
– Pars nasalis
– Pars oralis
– Pars laryngea
• Zajedniči organ pribora za
varenje i disanje

• Mišićno – opnasti oluk,

pruža se vertikalno ispred
kičmenog stuba od baze
lobanje do C6 pršljena, a iza
nosne duplje, usne duplje i
grkljana

• Nastavlja se jednjakom
• NOSNI SPRAT (PARS NASALIS)
• Na gornjem zidu nosnog sprata,
odnosno na svodu ždrela nalazi se
treći ili ždrelni krajnik (tonsilla
pharyngea)
• Na bočnom zidu nosnog sprata
nalazi se ždrelni otvor slušne trube
(ostium pharyngeum tubae
auditivae)
• Preko ovog otvora se ventilira
srednje uho
• U sluzokoži oko ždrelnog otovra
nalazi se trubni krajnik (tonsilla
tubaria) koji zajedno sa ždrelnim
krajnikom obrazuje gornju polovinu
KRAJNIČKOG PRSTENA (donju
polovinu grade jezični i nepčani
krajnik)
• USNI SPRAT (PARS ORALIS)
• Najširi deo ždrela (oko 4 cm)
zbog ukrštanja disajnog puta i
puta za varenje
• GRKLJANSKI SPRAT (PARS
LARYNGEA)
• Na prednjem zidu se nalazi
otvor grkljana (aditus laryngus)
• Bočno od otvora – kruškasti
špag (recessus piriformis); njime
klize zalogaji hrane, tu se
zadžavaju oštra strana tela
• Dno špaga – prolazi nerv (n.
laryngeus superior) i izaziva
pojavu istoimenog nabora (plica
laryngeus)
 MIŠIĆI ŽDRELA
• Zid ždrela sastoji se od sva tri • Vezivni omotač – fascia
moguća omotača: sluzokožnog, buccopharingea, pokriva i m.
mišićnog, vezivnog buccinator
• Mišićni omotač – poprečno-prugasti • Fiksira ždrelo za zidove
mišići koji omogućavaju gutanje
parafingealnog prostora koji se nalazi
– Parni polukružni mišići ili iz i bočno od ždrela
konstrukori (sužavaju volumen
ždrela)
• m. constrictor pharyngis – superior,
media, inferior
– neparni, uzdužni mišići – podižu
ždrelo pri gutanju oko 1 cm)
• m. stylopharyngeus
• m. palatopharyngeus
• inervacija: plexus pharyngeus
(obrazuju ga grane n.
glossopharyngeus-a, n. vagus-a i
simpatičke grane)
JEDNJAK (ESPOHAGUS)
• Mišićno – sluzokožni kanal, dug
oko 25 cm
• Ovim kanalom klize zalogaji
hrane od ždrela do želuca
• Nalazi se ispred kičmenog stuba,
pruža se od C6 do Th 10 ili Th 11
(dubok i teško pristupačan
organ)
• Silazi najpre kroz vrat, zatim
ulazi u grudni koš, prolazi kroz
sredogruđe (mediastinum),
zatim i kroz otvor na dijafragmi
(hiatus esophageus); završava
se 2-3 cm ispod prečage sa
ulaznim otvorom želuca (cardia)
• Kalibar jednjaka nije svuda isti,
već postoje tri suženja
(angustinae)
• Jedno na početku u visini
krikoidne hrskavice grkljana,
drugo u visini luka aorte o levog
bronhusa, treće u visini otvora
na dijafragmi
• Proširenja – gornje i donje –
odvojena su aortičnim suženjem
• Veći deo jednjaka je zatvoren,
otvoren je samo u donjem delu
(zbog negativnog pritiska u
grudnoj duplji)
ŽELUDAC
• Najširi deo pribora za
varenje
• Rezervoar hrane, prikuplja
sadržaj koji stigne putem
jednjaka, meša ga, pretvara
u kašu (chymus) i počinje da
ga vari
• Delimično svarenu hranu
postepeno ubacuje u početni
deo tankog creva
(duodenum)
 ŽELUDAC
• Ovaj organ se nalazi u svojoj loži,
odmah ispod dijafragme i levog
režnja a ispred prednje strane
pankreasa, levog bubrega i leve
nadbubrežne žlezde, unutrašnje
strane slezine
– Između želuca i organa iza njega
se uvlači špag peritonealne
duplje – bursa omentalis
• Oblik i veličina želuca su promenljivi;
zavise od polžaja čovečjeg tela i
količine unete hrane
• Srednje ispunjen želudac u stojećem
stavu je prosečne dužine oko 25 cm,
širine do 20 cm i debljine do 9 cm
 DELOVI ŽELUCA
• Početni deo (pars cardiaca ili cardia) • Pilorični deo je u početku širok i
Nalazi se ulazni otvor želuca (ostium ograničava predvorje (antrum
pyloricum), a zatim se sužava i
cardiacum) obrazuje kanal (canalis
• Nishodno telo (corpus ventriculi) pyloricus)
Nalazi se ulevo od kičmenog stuba
Pruža se od visine Th10-Th11 do L4
Početni deo tela (ujedno i najviši
segment želuca) – dno (fundus
ventriculi); odvojen od završnog dela
jednjaka usekom (incisura cardiaca)
• Horizontalni deo – pilorični deo
(pars pylorica – pylorus)
Penje se ispred kičmenog stuba
udesno i nazad i završava se kod
gornje ivice L1 pilorusmo – granica
želuca i duodenuma
 SPOLJNI IZGLED ŽELUCA
• Na želucu se opisuju: • Dva otvora
• Dve strane (zidovi) - koso postavljene – Ulazni (ostium cardiacum)
– Prednja (paries anterior) – Izlazni (ostium pyrocium)
– Zadnja (paries posterior)
– Prednji zid je upravljen napred i
naviše; zadnji nazad i nadole
• Dve ivice (krivine)
– Leva – velika krivina (curvatura
ventriculi major)
– Desna – mala krivina (curvatura
ventriculi minor)
– Leva ivica je konveksna, upravljena
ulevo i napred, desna je konkavna i
upravljena udesno i nazad ka
kičmenom stubu
– Na sredini male krivine je usek koji
odvaja telo želuca od pilorusa –
incisura angularis
VEZE ŽELUCA
• Želudac je fiksiran u svojoj loži
peritonealnim duplikaturama –
vezama
• Omentum minus – povezuje malu
krivinu želuca sa početnim delom
duodenuma i ulaznim otvorom jetre
• Početni, fiksirani deo omentum
majus polazi od velike krivine i
povezuje želudac sa dijafragmom
(lig. gastrophrenicum), sa
gornjom ivicom slezine (lig.
gastrolinearis) i prednjom
stranom poprečnog kolona (lig.
gastrocolicum)
• Vaskularizacija:
• a. gastrica sinistra
• aa. gastricae breves
• a. gastroepiploica sinistra
• a. gastrica dextra
• a. gastroepiploica dextra
• istoimene vene, ulivaju se u v.
portae
Inervacija:
• Dva nervna spleta sa ganglijskim
ćelijama (plexus myentericus) i
plexus submucosus)
• Priključena simpatička i
parasimpatička vlakna (iz n.
vagus)
 Zid želuca se sastoji iz:

• Seroznog omotača (tunica serosa)

• Mišićnog omotača (tunica muscularis)
• Sluzokožnog sloja (tunica mucosa)

• Serozni omotač (tunica serosa) – deo trbušne

maramice (peritoneum) koji pokriva strane želuca; u
visini krivina nastavlja se duplikaturama (omentum majus
i minus)
• Mišićni omotač (tunica muscularis):
• Grade ga glatka mišićna vlakna
• Obrazuje tri sloja: spoljni (uzdužni), srednji (kružni), unutrašnji
(kosi mišićni snopovi)
• Srednji sloj u visini pilorusa i obrazuje sfinkter; Između njegovih
vlakana prodiru uzdužni snipovi – dilatator
• Kosi sloj je samo u visini tela želuca; vrši peristealne pokrete
(pokrete mešanja sadržaja)
• Druga dva sloja vrše peristalističke pokrete (postepeno ubacuju
sadržaj u duodenum)

• Sluzokožni sloj (tunica mucosa):

• Debeo i naboran pod uticajem mišićnog sloja
• Izgrađuje ga jednoslojni epitel, u krznu sluzokože nalaze se žlezde
kje luče želudačni sok (sadrži HCl i fermente) i limfni čvorići
 TANKO CREVO
• Mišićno – sluzokožni kanal, dužine 5
do 7 metara
• Sprovodi hranu od želuca do
početnog dela debelog creva (cecum)
• Dovršava varenje hrane, vrši
resorpciju, a nesvarene delove
ubacuje u debelo crevo
• Osnovni delovi su:
– Dvanaestopalačno crevo
(duodenum)
– Prazno crevo (jejunum)
– Usukano crevo (ileum)
• Duodenum je nepokretan, fiksiran uz
zadnji deo trbušnog zida
• Jejunum i ileum su pokretni
zahvaljujući duplikaturi visceralnog
peritoneuma (mesenterium) koj ih
vezuje za zadnji deo trbušnog zida
 DUODENUM
• Duodenum je početni
nepokretni deo tankog
creva, dužine oko 30 cm

• Nalazi se u visini prva tri L

pršljena

• Ima oblik potkovice;

konkavitet creva obuhvata
glavu pankreasa
• Gornji deo duodenuma (pars
superior s. bulbus duodeni)
Početni deo, pruža se udesno od
pilorusa do vrata žučne kese gde
savija nadole
• Nishodni deo (pars descendens)
Silazi između unutrašnje ivice
desnog bubrega i kičmenog stuba
do visine L3 gde gradi ugao i prelazi
u
• Donji deo (pars inferior)
U svom početku se pruža
horizontalno ulevo ispred kičmenog
stuba (pars horizontalis), a zatim
savija naviše i prelazi u
• Ushodni deo (pars ascendens)
Završava se u visini leve strane L2
uglom (flexura duodenojejunalis)
• Na sredini descendentnog dela
duodenuma (u spoju unutrašnjeg i
zadnjeg zida) nalazi se Vater-ova
ampula (ampulla hepatopancreatica)
• U ampuli se završavaju:
– Žučovod (ductus choledochus)
– Izvodni kanal pankreasa (ductus
pancreaticus)
• Ampula gradi uzdužni sluzokožni
nabor (plica longitudinalis duodeni)
na čijem donjem kraju se nalazi kvržica
(papilla duodeni major) gde se otvara
ampula
• Oko 2 cm iznad ove kvržice nalazi se
mala kvržica (papilla duodeni minor)
na kojoj se ponekad otvara sporedni
izvodni kanal pankreasa (ductus
pancreaticus accesorius)
 JEJUNUM I ILEUM
• Pokretni deo tankog creva počinje • MESENTERIUM – ima izgled
od duodeno – jejunalnog ugla lepeze, sadrži krvne sudove i nerve
(flexura duodenojejunalis) u visini L2 • Koren (radix mesenterii) se
silazi udesno do desne bedrene pripaja na zadnjem delu
jame gde se završava ušćem u
trbušnog zida, u visini L2
slepo crevo (cecum) – ostium
ileocecale
• Dug je oko 6m; gornje 2/5 pripadaju
jejunumu, a donje 3/5 ileumu
• Obrazuju 11-13 crevnih vijuga
(ansae intestinales) koje vise na
peteljci peritoneuma (mesenterium)
• Vijuge jejunuma se nalaze u
gornjem levom delu trbušne duplje,
a vijuge ileuma u njenom donjem
desnom uglu
• Kada je pokretni deo tankog creva
prazan, onda se uočavaju dve ivice:
slobodna i mezenterijalna
 GRAĐA TANKOG CREVA
• TUNICA MUCOSA • TUNICA SEROSA
• Sluzokoža obrazuje kružne nabore - Deo visceralnog peritoneuma
(plicae circulares); počinju već u • Inervacija: 3 autonomna nervna
duodenumu na 4-5 cm od pilorusa spleta
sve do završnog dela tankog creva
• Njena površina je pokrivena
prstolikim nastavcima (villi
intestinales) sluzokoži daje
somotast izgled
• Nabori i resice povećavaju ukupnu
površinu sluzokože 6-7 puta; idući
ka kraju tankog creva oni se
proređuju i postaju niži
• Između resica nalaze se kripte gde
se otvaraju crevne žlezde
• TUNICA MUSCULARIS
– Omogućava segmentacione,
oscilatorne i peristaličke pokrete
 DEBELO CREVO
(INTESTINUM CRASSUM)
• Završni deo kanala za varenje, dužine
oko 1,5 cm
• Prihvata crevnu kašu iz tankog creva,
oduzima joj suvišnu tečnost i pretvara je
u izmet ili fekalije (feces)
• Debelo crevo se penje iz desne bedrene
jame do visine desnog rebarnog luka,
zatim ide poprečno ulevo i od levog
rebarnog luka silazi zadnjim trbušnim
zidom u malu karlicu
• Gotovo u potpunosti okružuje vijuge
tankog creva
• Razlikuju se tri dela:
– Slepo crevo (cecum) sa pridodatim
crvuljkom (appendix veriformis)
– Sito crevo (colon)
– Čmarno crevo (rectum)
 DEBELO CREVO
• Na površini debelog creva
(izuzev rektuma) vide se tri
uzdužne trake, međusobno
približno jednako udaljena:
– Prednja (taenia libera)
– Zadnje-unutrašnja (taenia
mesolica)
– Zadnje-spoljna (taenia
omentalis)
• Između tenia se nalaze kesasta
proširenja – haustrae
• Duž tenia je grupisan najveći
deo uzdužnog mišićnog sloja
debelog creva
 SLEPO CREVO (CECUM)
• Slepo crevo (cecum) se nalazi u • Zatvaranje zaliska može biti
desnoj bedrenoj jami, ispod ušća pasivno (širenjem cekuma) i
ileuma aktivno (kontrakcijom kružnog
• Skoro potpuno je obavijeno mišićnog sloja koja dolazi iz
ileuma)
peritoneumom
– Od zadnjeg zida se pruža
kratka peritonealna duplikatura
koja nekad može biti duža, pa
je tada cekum veoma pokretan
• Na unutrašnjem zidu cekuma se
nalazi ušće tankog creva (ostium
ileocecale), između dva
sluzokožna nabora (gornjeg i
donjeg)
• Nabori grade zalistak (valva
ileocecalis) koji svojim zatvaranjem
sprečava vraćanje crevnog
sadržaja u tanko crevo
 CRVULJAK
(APPENDIX VERMIFORMIS)
• Nastavak slepog creva, dužine
oko 8 cm, širine do 1 cm
• Limfiodni organ (sadrži limfne
čvoriće)
• Polazi sa unutrašnjeg zida
slepog creva 2-3 cm isod ušća
ileuma i normalno silazi koso
unutra i nadole; nestalnog
položaja i pokretljiv (kod žena
često stupa u blizak odnos sa
desnim jajnikom)
• Obavijen peritoneumom, visi na
peteljci (mesoappendix) koja
sadrži krvne sudove i nerve;
spušta se od završnog dela
ileuma
 COLON
• Pruža se od ostium ileocecale do
gornje ivice 3. krsnog pršljena gde
se nastavlja u čmarno crevo
(rectum)
• Razlikuju se sledeći delovi:
• Colon ascendens (retroperitonealan,
fiksiran)
– Penje se idući od cekuma ispred
desnog bubrega do desnoh
režnja jetre gde gradi desni ugao
(flexura coli dextra) i prelazi u
• Colon trasversum (intraperitonealan,
pokretan zahvaljujuđi mesocolon
transversum)
– pruža se ispod želuca ulevo i
naviše; kod prednjeg pola
slezine gradi levi ugao (flexura
coli sinistra)
 COLON
• Colon descendens
(retroperitonealan,
nepokretan)
– Silazi od slezine pored
spoljne ivice bubrega do
leve bedrene jame
• Colon sigmoideum
(intraperitonealan, pokretljiv
zahvaljujuči mesecolon
sigmoideum); nestalne
dužine i položaja
– Nastavlja se rektumom
 RECTUM
• Nastavlja sigmoidni kolon od visine • U rektum sadržaj dospeva 18-24
3. krsnog pršljena, prolazi kroz časa po uzimanju hrane
malu karlicu ispred krsne i trtične
kosti
• Završava se na međici čmarom
(anus)
• Na svom putu gradi krsnu krivinu
usmerenu put napred (flexura
sacralis), a zatim kod vrha trtične
kosti savija nazad i obrazuje
perinealnu krivinu (flexura
perinealis)
• Poslednja 2-3 cm creva prolaze
kroz međicu i predstavljaju čmarni
kanal (canalis analis) koji je
proširen u svom gornjem delu
(ampula recti) – rezervoar fekalija
 GUŠTERAČA (PANCREAS)
• To je žlezda sa spoljašnjim i
unutrašnjim lučenjem
• Svojim izvodnim kanalom je povezana
sa duodenumom
• Pankreas je smešten iza želuca, u
konkavitetu duodenuma, uz zadnji
trbušni zid
• Pokriven je spreda peritoneumom,
odvojen od želuca malom
peritonealnom dupljom (bursa
omentalis)
• Zadnja strana pankreasa je pričvršćena
vezivnim tkivom za organe
retroperitonealnog prostora
• Iza pankreasa kroz vezivno tkivo
prolaze veliki krvni sudovi (v. cava
inferior, v. portae, aorta abdominalis,
krvni sudovi levog bubrega), žučni
kanal, plexus celiacus
• Svojim oblikom pankreas
podseća na široku poprečnu traku
• Ima sledeće delove:
– Glavu (caput pancreatis)
– Telo (corpus pancreatis)
– Rep (cauda pancreatis)
• Od najvećeg dela – glave odvaja
se kukasti nastavak (processus
uncinatus); pruža se nadole i
ulevo iznad donjeg dela
duodenuma
• Iznad nastavka – usek (incisura
pancreatica); kroz njega prolaze
a.v. mesenterica superior
• Telo pankreasa (corpus
pancreatis) je konkavno
put nazad, prolazi ispred
L1 i L2

• Telo se nastavlja repom

(cauda pancreatis) koji se
ispred levog bubrega
pruža ka hilusu slezine
• Glavni izvodni kanal (ductus
pancreaticus), debljine oko 2 mm
prolazi sredinom pankreasa sve do
njegove glave, gde savija nadole i
obično se priključuje žučovodu
(ductus choledochus); ređe se sam
uliva u duodenum
• U visini mesta gde savija nadole
priključuje mu se sporedni kanal
(ducuts pancreaticus accesorius);
ponekad se direktno uliva u
descendentni deo duodenuma na
maloj sluzokožnoj kvržici (papilla
duodeni minor)
• Izvodnom kanalu se priključuju pod
pravim uglom izvodni kanalići
njegovih režnjića
GRAĐA PANKREASA
• Pankreas je složena alveolarna
žlezda
• Alveole luče PANKREASNI SOK
(sadrži fermente za varenje masti,
ugljenih hidrata i belančevina)

• Između alveola se nalaze

Langerhansova ostrvca (sadrže
dve vrste epitelnih ćelija i
proširene kapilare)
– Svetle ćelije (beta ćelije) luče
insulin – smanjuje nivo
šećera u krvi
– Tamne ćelije (alfa ćelije) luče
hormon glukagon –
povećava nivo šećera u krvi
JETRA (HEPAR)
• Jetra je najveći parenhimatozni organ
čovečjeg tela, bogato vaskularizovan
• Žlezda sa spoljašnjim i unutrašnjim
lučenjem
• Najvažniji organ za naš metabolizam,
luči žuč, mnoge inkrete i sekrete koje
ubacuje u krvotok
• Nalazi se ispod desne polovine
dijafragme
• Uloge:
o Prerađuje organske i neorganske
hranljive materije, reguliše njihovo
trošenje i deponovanje
o Uništava ili omogućuje odstranjivanje
otrova bilo da su uneti spolja ili nastali
u našem organizmu usled propadanja
pojedinih ćelija i tkiva
 OBLIK I POLOŽAJ JETRE
• Mek organ, ima oblik
uzdužno prepolovljenog
ovoida; oblik zavisi od
okolnih organa

• Razlikuju se:
– gornja i donja strana
– Dve ivice: prednje –
donja i zadnja
• GORNJA STRANA JETRE
(facies diaphragmatica)
• Konveksna
• Pokrivena peritoneumom i
pričvršćena za dijafragmu i
prednji deo trbušnog zida (na
koje naleže) srpastom vezom
(lig. falciforme hepatis)

• Srpasta veza je sagitalna

peritonealna duplikatura koja
silazi napred do pupka; u svojoj
donjoj slobodnoj ivici sadrži oblu
vezu jetre (lig. teres hepatis) –
zaostatak pupčane vene
• DONJA STRANA JETRE
(facies visceralis)
• Konkavna
• Na donjoj strani se dva lista oble
veze razdvajaju kod zadnje ivice
jetre i nastavljaju u lig. coronarium
hepatis
• Idući ka levom svodu prečage
donja strana se spušta koso
nadole i udesno i naleže na organe
koji na njoj ostavljaju svoj trag:
jednjak, prednju stranu želuca,
gornji deo duodenuma, desni ugao
kolona, desni bubreg i
nadbubrežnu žlezdu
(impressio esophagea, gastrica,
duodeni, colica, renalis,
suprarenalis)
• Na donjoj strani jetre vide se tri
žleba: jedan poprečni i dva
sagitalna (obrazuju slovo H)
• Levi sagitalni žleb (fissura sagitalis
sinistra) u prednjem delu sadrži lig.
teres hepatis, a u zadnjem lig.
venosum
• Desni sagitalni žleb je podeljen u
dve jame: prednju, širu, gde naleže
žučna bešika (fossa vesicae fellae) i
zadnju kraću i dublju kojom prolazi v.
cava inferior (sulcus v. cavae)
• Poprečni žleb predstavlja hilus ili
portu jetre (porta hepatis) gde ulaze
krvni sudovi (v. portae, a. hepatica
propria) i živci, a izlaze žučni kanal
(ductus hepaticus)
• PREDNJE – DONJA
IVICA (margo inferior)
– oštra i slobodna
• ZADNJA IVICA
– debela i prirasla uz
zadnji deo dijafragme
– ograničena sa lig.
coronarium hepatis
 GRAĐA JETRE
• Jetra se sastoji iz dva nejednaka
režnja: desnog, većeg (lobus
dexter) i levog (lobus sinister)
• Granicu predstavljaju na gornjoj
strani lig. falciforme hepatis, a na
donjoj fissura sagitalis sinistra
• Desni sagitalni žleb odvaja
nepotpuno od desnog režnja dva
majna režnja:
– prednji – četvrtasti
(lobus quadratus) i
– zadnji – repasti
(lobus caudatus)
• Režnjevi se sastoje iz režnjića
(lobuli hepatis) – OSNOVNE
JEDINICE GRAĐE
 LOBULUS HEPATIS
• Režnjić jetre je u obliku piramide
• Izgrađen od jetrinih ćelija
(hepatocita) svrstanih u putanje
• Svaka putanja se sastoji od dva reda
ćelija između kojih je intralobularni
žučni kanalić
• Na površini režnjića se nastavlja u
interlobularni žučni kanalić
(ductulus interlobularis)
• Između putanja ćelija se nalaze
venski kapilari koji dolaze od
interlobularnih grana v. portae (vv.
interlobulares) i završavaju se u
središnjem delu režnjića gradeći
početak v. centralis
• V. centralis je početak vv. hepaticae;
napušta režnjić kroz njegov vrh
EKSTRAHEPATIČNI ŽUČNI PUTEVI
• Izvodni žučni kanali levog i desnog
režnja jetre sjedinjuju se kod porta
hepatis i obrazuju zajednički kanal
(ductus hepaticus communis)
• U visini desne ivice omentum minus
se spaja pod oštrim uglom sa
izvodnim kanalom žučne kese (ductus
cysticus) i obrazuje ŽUČOVOD
(ductus choledochus)
• Ductus choledochus silazeći ka
unutrašnjoj ivici silaznog dela
duodenuma prolazi kroz lig.
Hepatoduodenale, i završava se na
kvržici (papilla duodeni major)
zajedno sa izvodnim kanalom
pankreasa
 ŽUČNA KESA (VESICA FELLEA)
• Žučna kesa (vesica fellea) i
njen izvodni kanal (ductus
cysticus) predstavljaju
SPOREDNE
EKSTRAHEPATIČNE KANALE

• Žučna kesa prikuplja žuč i

koncentriše je (oduzima joj
suvišnu tečnost); ima kruškasti
oblik

• Delovi bešike su: dno (fundus),

telo (corpus) i vrat (collum)
 TRBUŠNA MARAMICA
(PERITONEUM)
• Trbušna maramica je serozna opna
• Sastoji se iz dva lista
– Zidnog (peritoneum parietale) i
– Utrobnog (peritoneum viscerale)
• Između listova je potpuno zatvorena
virtuelna duplja (cavum peritonei)
• Izgrađen je od jednoslojnog
endotelnog epitela i od
vezivnoelastičnog sloja putem kojeg
se pričvršćuje uz zidove trbušne
duplje i uz površinu
intraperitonealnih organa
• Uloga: omogućava pokrete trbušnih
organa u peritonealno duplji bez
ikakvog trenja
 PERITONEUM PARIETALE
• Parijetalni peritoneum oblaže
zidove trbušne duplje
• Nastavlja se nadole u peritoneum
male karlice i pokriva delimično
mokraćne i polne organe
• Svojim vezivnoelastičnim slojem je
labavo pričvršćen uz poprečnu
fasciju trbušnih zidova (fascia
transversalis)
• Čvrsto je srastao sa fascijom
dijafragme
• Između parijetalnog peritoneuma i
zadnjeg dela trbušnog zida –
RETROPERITONEALNI
PROSTOR (ispunjem rastresitim
vezivnim tkivom, masnim tkivom)
• U retroperitonealnom prostoru
nalaze se:
– Ushodni i nishodni deo
kolona
– Bubrezi
– Nadbubrežne žlezde
– Ureteri
– Limfni sudovi i čvorovi
– Veliki krvni sudovi
(aorta, v. cava inferior)
– Živci
(plexus lumbalis, plexus
celiacus, truncus
sympathicus)
PERITONEUM VISCERALE
• Visceralni peritoneum pokriva potpuno
ili delimično poprežačni deo pribora za
varenje i slezinu
• Njegove duplikature (veze, omentum
majus, omentum minus) sadrže krvne
zidove i živce za intraperitonealne
organe
– Nagomilava se masno tkivo, ima
ulogu u odbrani od infekcije
• Omentum minus – zategnut između
porte jetre i male krivine želuca,
slobodnim krajem dopire do
duodenuma (formira lig.
hepatoduodenale kroz koji prolaze v.
portae, a. hepatica propria, ductus
choledochus)
• Omentum majus – veliki nabor
peritoneuma, podseća na kecelju
 PERITONEALNA DUPLJA
(CAVUM PERITONEI)
• Potpuno zatvoreni bezvazdušni • Špagovi
prostor  Opornjačka kesa (bursa
• Razvojem potprečažnog dela pribora omentalis), dva potprežačna
za varenje podeljena je na dva sprata špaga (recessus ),
i više špagova špagovi u karličnoj duplji
• Spratovi duplje
• Gornji i donji (odvojeni poprečnim
kolonom i njegovim opornjakom
(mesocolon transversarium)
• Gornji sprat
– Želudac, slezina, gornja polovina
duodenuma, pankreas
• Donji sprat
– Vijuge pokretnog dela tankog
creva, donja polovina
duodenuma, kukasti nastavak
pankreasa
 MOKRAĆNI ORGANI
(ORGANA UROPOETICA)
• Mokraćni organi odstranjuju iz čovečjeg tela
(krvotoka) produkte metabolizma u vidu vodenog
rastvora – MOKRAĆE (urina)

• Dele se na:
parne i neparne
 MOKRAĆNI ORGANI
• Parni organi:
– Bubreg (ren)
Bubrežni izvodni kanali:
• Bubrežne čašice
(calices renales)
• Bubrežna karlica
(pelvis renalis)
• Mokraćovod
(ureter)
• Neparni organi:
– Mokraćna bešika
(vesica urinaria)
– Mokraćna cev
(urethra)
 BUBREG (REN)
• Bubreg je parni, parenhimatozni organ u kome se stvara mokraća
• Ima oblik zrna pasulja, zajedno sa svojim omotačima je smešten u
loži koja se nalazi u retroperitonealnom delu trbušne duplje
• Nalazi se u visini Th12, L1 i L2 pršljena
• Bubreg ima:
– Dve strane – prednju (facies anterior) i zadnju (facies posterior)
– Dve ivice – unutrašnju (margo medialis) i spoljašnju (margo
lateralis)
– Dva pola – gornji i donji
• Površina bubrega je glatka
• Na srednjoj trećini unutrašnje ivice se nalazi ulazni otvor ili hilus
bubrega (hilus renalis) kojim prolazi sudovno – mokraćna peteljka;
vodi u bubrežnu duplju (sinus renalis)
• Desni bubreg je veći od levog i
dopire do L3 (potisnut desnim
režnjem jetre)

• Zadnja strana bubrega naleže

na lumbalni deo dijafragme i na
m. Quadratus lumborum

• Prednja strana je konveksnija i

upravljena napred i upolje
 BUBREG (REN)
• Bubreg je obavijen fibroznom (capsula fibrosa) i lojnom čahurom (capsula
adiposa)
• Fibrozna kapsula je povezana sa površinom bubrega putem rastresitog
vezivnog tkiva; sastoji se od snopova kolagenih vlakana što joj daje
izvesnu elastičnost
• Od fibrozne čahure se odvajaju nastavci koji urastaju u lojnu ćahuru i dele
je na režnjiće
• Lojna čahura se razvija posle 8. godine života; deblja je iza bubrega
• U njoj se nalaze dva fascijalna lista koja obrazuju fascijalni omotač
bubrega – deo poprečne trbušne fascije (fascia transversalis); ova dva
lista obavijaju i nadbubrežnu žlezdu
• Normalno spuštanje bubrega iznosi 2-3 cm; dešava se tokom ustajanja i
inspirijuma
• Slabije razvijena lojna čahura dovodi do većeg spuštanja bubrega
SASTAV BUBREGA
• Na uzdužnom preseku bubrega uočavaju
se dve supstancije:
Periferna i centralna (središnja); razlikuju
se po boji
• Središnja supstanca – srž bubrega
(medulla renalis) obrazuje 8-12 bubrežnih
piramida, trouglastog oblika (pyramides
renales – Malpighii)
• Malphighi-eve piramide su raspoređene u
tri frontalna sloja: prednji, srednji i zadnji
• Baze piramida su okrenute ka površini
bubrega, a vrhovi štrče u bubrežnu duplju
gradeći papilarna uzvišenja (papillae
renales) koja su obuhvaćena bazama
bubrežnih čašica
• Od baza piramida pružaju se upolje, ka
fibroznoj čahuri papilarni nastavci (pars
radiata)
• Svaka piramida ima 200-300 nastavaka
 SASTAV BUBREGA
• Periferna supstanca – bubrežna
kora (cortex renis) uvlači se između
Malpighi-evih piramida i obrazuje
Bertini-eve stubove bubrega
(columnae renales – Bertini)
• Deo kore koji se nalazi između baza
Malpighi-evih piramida i spoljašnje
ivice bubrega se zove bubrežni
lavirint
• U kortikalnoj supstanci lavirinta koja
se nalazi između papilarnih
nastavaka nalaze se okruglasta,
mnogobrojna Malpighi-eva telašca
bubrega
• U svakom bubregu ima oko milion
telašaca
SASTAV BUBREGA
• Malpighi-eve piramide sa
okolnim delom bubrežne kore
predstavljaju bubrežne režnjeve
(lobi renales)

• Od baze režnja se nastavljaju

200-300 režnjića, kroz čiji
središnji, uvijeni deo prolazi
a.interolobularis – završna grana
a. renalis
 GRAĐA BUBREGA
• Bubreg je složena tubulozna žlezda
• Osnovna anatomska i funkcionalna jedinica –
NEFRON (nephron)
• U oba bubrega ima 2-3 miliona nefrona
• Nefron grade:
– Malpighi-evo telašce
(corrpusculum renalis – Malpighii) i
– Bubrežni kanalić
(tubulus renalis)
• Malpighi-evo telašce se sastoji iz klupčeta
arterijskih kapilara (glomerulus) koje se uvlači u
dvolisnu epitelnu čahuru (capsula glomeruli –
Bowmani)
• Kapilari glomerula su umetnuti između
dovodnog (vas afferens) i odvodnog arterijskog
suda (vas efferens)
• Epitelna čahura se nastavlja bubrežnim
kanalićem
GRAĐA BUBREGA
• Bubrežni kanalić se sastoji iz dva
vijugava dela (početnog i završnog)
između kojih je umetnuta Henle-ova
petlja, različite dužine
• Nekoliko bubrežnih kanalića se spaja
preko sabirnih cevčica (tubuli
colligentes) i nastavlja papilarnim
kanalom (ductus papillaris)

• Papilarni kanal se otvara na jednom

od otvora rešetkastih polja na vrhu
Malpighi-eve piramide
• Sabirne cevčice, papilarni kanali i
delovi Henle-ove petlje ulaze u sastav
bubrežne srži, a ostali delovi nefrona
u sastav kore.
GRAĐA BUBREGA
• Vrhovi Malpighi-evih piramida
(bubrežne papile) ulaze u bubrežne
čašice (calices renales) koje su u
obliku levkova; otvori čašica i baze
papila su međusobno srasli

• Vrhovi čašica se sjedinjuju i

obrazuju ampularno proširenje –
bubrežnu karlicu
(pelvis renalis)

• Bubrežna karlica je spljoštena,

izlazi iz bubrežne duplje svojim
užim krajem, savija nadole i
nastavlja se mokraćovodom
(ureter)
 KRVNI SUDOVI BUBREGA
• Bubrežni krvni sudovi su
uglavnom funkcionalni, zato su
jako veliki u odnosu na organ
• A. Renalis (grana trbušne aorte) –
aa- interlobares (duž Malpighi –
evih piramida) – aa. Arcuatae –
aa. Interlobulares – vas afferens –
vas efferens – kapilari oko
bubrežnih kanalića
• Od a. Interlobulares se odvajaju
nutritivne grane za bubrežnu
čahuru i druge koje silaze ka vrhu
Malpighi-eve piramide
• V. Renalis – nastaje u površnom
sloju kore bubrega
MOKRAĆOVOD (URETER)
• Mokraćovod (ureter) je parni
sluzokožno-mišićni kanal dužine oko
30 cm
• Sprovodi mokraću od bubrežne
karlice do mokraćne bešike
• Silazi kroz retroperitonealni prostor
trbušne duplje, prednjom stranom m.
Psoas major; ulazi u malu karlicu ide
njenim bočnim zidom, a zatim savija
medijalno i napred i završava se na
dnu mokraćne bešike

• Ureter ima tri suženja: kod svog

početka, na ulazu u malu karlicu i u
zidu mokraćne bešike (najmanji
kalibar – mesto zadržavanja
bubrežnog kamenčića)
 MOKRAĆOVOD (URETER)
• Na prelasku iz trbušne duplje u malu
karlicu gradi krivinu konkavnu prema
nazad; na desnoj strani ukršta
a.iliaca dextra a na levoj a.iliaca
communis
• Ureter je svojim fibroznim omotačem
fiksiran uz peritoneum zadnjeg
trbušnog zida
• Sluzokoža je naborana, što
omogućava potpuno zatvaranje
lumena kada ne prolazi mokraća
• Spiralni snopovi glatkih mišićnih
vlakana u zidu uretera omogućavaju
peristaltičke pokrete koji ubacuju
mokraću u bešiku ritmički i u
intervalima
MOKRAĆNA BEŠIKA
(VESICA URINARIA)
• Mokraćna bešika (vesica
urinaria) je sluzokožno – mišićni
rezervoar, kapaciteta oko 350
cm3
• U bešici se skuplja mokraća
između dva pražnjenja
• Bešika se nalazi u prednjem
delu karlične duplje, odmah iza
preponske simfize (njenu gornju
ivicu prelazi samo kad je puna)
– Od simfize je odvojena
prostorom ispunjenim
rastresitim vezivnim tkivom
– Zadnji zid bešike je pokriven
peritoneumom
 MOKRAĆNA BEŠIKA
(VESICA URINARIA)
• Kada je puna, bešika je kruškastog
oblika, vrhom (apex vesicae
urinariae) okrenuta put naviše (ka
pupku)
• Vrh se nastavlja središnjom
pupčanom vezom (lig. umbilicale
medianum)

• Baza mokraćne bešike je usmerena

nadole i nazad
• Kod muškaraca je odvojena od poda
karlične duplje i prostatom, semenim
kesicama i završnim delovima
semevoda
• Kod žena je pričvršćena uz prednji
zid vagine i prednju stranu materice
 GRAĐA MOKRAĆNE BEŠIKE
• Sluzokoža bešike je naborana sem na dnu gde postoji glatko trouglasto
polje (trigonum vesicae)
– Nabori omogućavaju potpuno istiskivanje mokraće
• Bešični trougao se nastavlja put napred resicom (uvula vesicae) koja
dopire do unutrašnjeg otovra mokraćne cevi (ostium urethrae internum)
• Ispod resice – srednji režanj prostate
• Na zadnjim uglovima bešičnog trougla nalaze se otvori uretera
• Otvore uretera spaja sluzokožno – mišićni nabor (plica interureterica) iza
kojeg se nalazi jama, najniži deo mokraćne bešike

• Mišićni sloj grade glatke mišićne ćelije koje se grupišu i obrazuju m.

detrusor urinae i u nivou otvora mokraćne cevi – m. sphincter vesicae
• Mokraćna cev pri prolazu kroz urogenitalnu prečagu dobija još jedan,
poprečno – prugasti mišić – m. sphincter urathrae (pod uticajem je naše
volje)
 MOKRAĆNA CEV (URETHRA)
• Uretra je izvodni mišićno – sluzokožni
kanal bešike
• Izgled uretre se razlikuje kod žena i
muškaraca
• Mokraćna cev žene (urethra
feminina) je duga 3-5 cm
• Polazi od svog otvora kod vrha
bešičnog trougla (ostium urethrae
internum) i silazi ispred vagine u
blagom luku okrenutom put napred
(ka simfizi); završava se spoljnim
otvorom uretre (ostium urethrae
externum) koji se nalazi u prednjem
delu predvorja vagine
• Pri prolazu kroz urogenitalnu prečagu
uretru okružuje m. sphincter urethrae
(poprečno – prugasti mišić, pod
uticajem naše volje)
 MOKRAĆNA CEV (URETHRA)
• Kod muškaraca uretra (urethta masculina) je duža nego kod žena (16-
18 cm), služi i kao semeni put
• Polazi od svog unutrašnjeg otvora (ostium urethrae internum) na
prednjem uglu bešičnog trougla i ide najpre kroz prostatu i
urogenitalnu prečagu, a zatim ulazi u spongiozno telo polnog uda,
prolazi kroz njega i otvara se na njegovom vrhu (ostium urethrae
externum)
• Razlikuju se tri dela uretre: pars prostatica, pars membranacea i pars
spongiosa
• Na uretri se uočavaju tri proširenja između kojih su suženja
• Proširenja: pars prostatica, deo u korenu spongioznog tela (fossa
bulbi) i čunasta jama (fossa navicularis) koja se nalazi odmah iza
spoljašnjeg otvora
• Najveće suženje – pars membranacea (u urogenitalnoj prečazi); deli
mokraćnu cev na prednji i zadnji deo
• Oko memranoznog dela – poprečnoprugasti sfinkter (m. sphincter
urethrae)
 RESPIRATORNI SISTEM
• Čine ga

• Pluća
• Gornji disajni putevi:
– Nosna duplja
– Usna duplja
– zdrelo
• Donji disajni putevi:
– Grkljan
– Dušnik
– Dušnice sa svojim granama
NOSNA DUPLJA
• Početni, prošireni deo disajnih
puteva

• Uloga:
– Čisti i ovlažuje vazduh pri
ulasku u disajne puteve i
kontroliše njegov kvalitet
PARANAZALNI SINUSI
• Nosnoj dupljisu pridodati paranazalni
sinusi: sinus frontalis, sinus
ethmoidalis, sinus sphenoidalis, sinus
maxillaris i čulo mirisa

• Paranazalni sinusi su pneumatične

šupljine koje se razvijaju tek posle
rođenja pomoću produžetaka nosne
sluzokože koji prodiru u okolne kosti
• Otvori sinusa se nalaze na bočnom
zidu srednjeg nosnog hodnika, u
polumesečastom zjapu (hiatus
semilunaris), osim za sfenoidalni
sinus (otvara se na krovu nosne
duplje) i zadnje etmoidalne ćelije
(otvaraju se na bočnom zidu gornjeg
nosnog hodnika)

• Uloga: zagrevaju vazduh pri disanju

NOS (NASUS EXTERNUS)
• Spoljni nos (nasus externus) je
vertikalno ispupčenje koje se
nalazi na sredini lica; izaziva ga
nosna duplja

• Na donjem kraju nosa se nalaze

nozdrve (nares)

• U nosu se nalazi nosna duplja

koja je uzdužnom hrskavičavo-
koštanom pregradom (septum
nasi) podeljena na dve polovine
NOSNE HRSKAVICE
• Spoljni nos izgrađuju koštani
(delovi čeone, nosne kosti i
gornje vilice) i hrskavičavi
elementi

• Hrskavice: Cartilago septi nasi,

cartilago nasi lateralis,
cartilagines alares minores,
cartilago alaris major
• Na zadnjem zidu nosne duplje se
nalaze otvori (choanae) koje se
otvaraju na prednjem zidu nosnog
sprata ždrela
• Najviši deo krova nosne duplje
izgrađuje sitasta pločica (lamina
cribrosa)
• Na zadnjem delu krova se u
sluzokožnom špagu (recessus
sphenoidalis) otvara sinus
sphenoidalis

• Na bočnim zidovima – nosne školje,

nosni hodnici, otvori koji vode u
paranazalne sinuse
GRKLJAN (LARYNX)

• Početni deo donjih disajnih

puteva
• Grkljan se nalazi ispred donjeg
sprata ždrela i nastavlja se
dušnikom
• Organ koji stvara glas
• Larynx ima svoju duplju (cavum
laringis) koju ograničava
sluzokoža, hrskavice i
poprečno-prugasti mišići
DUPLJA GRKLJANA
(CAVUM LARINGIS)
• Ulaz u duplju – aditus laryngis – na
prednjem zidu donjeg, grkljanskog
sprata ždrela (pars laryngea
pharingis) ispod korena jezika
• Ograničavaju ga:
• Spreda – kapak (epiglottis) koji se
pri gutanju savija nazad i zatvara
grkljan
• Bočno – dva sluzokožna nabora
(plicae aryepigloticae) koji silaze
od bočnih ivica do vrhova
aritenoidne hrskavice
• Cavum laringis na uzdužnom
preseku podseća na peščani sat

• Ima dva vertikalna levka koje

povezuje suženje
• U suženju, na bočnom zidu
grkljana, nalaze se dva
sluzokožna nabora, jedan iznad
drugog
• Ovi nabori dele duplju na tri
sprata:
– Gornji
– Srednji
– Donji
SPRATOVI GRKLJANA
• 1. gornji sprat (VESTIBULUM)
pruža se od ulaza u grkljan (aditus
laryngis) do gornjih sluzokožnih
nabora (lažne glasne žice – plicae
vestibulares)

• 2. srednji sprat (VENTRICULUS

LARYNGIS – MORGAGNI)
Sluzokožni špag između lažnih i
pravih glasnih žica (plicae vocales)
– služi kao rezonator

• 3. donji sprat (CAVUM

INFRAGLOTTICUM)
Pruža se od glasnih žica do ulaska
u dušnik
LAŽNE I PRAVE GLASNE ŽICE
• Lažne glasne žice sadrže u sebi
po jednu slabu fibroznu vezu (lig.
Vestibulare) i zaklapaju
međusobno pukotinu predvorja
(rima vestibuli) koja predstavlja
komunikaciju (ili granicu) gornjeg
i donjeg sprata

• Prave glasne žice predstavljaju

organ glasa (glottis) koje
međusobno zaklapaju pukotinu
(rima glottidis)
– Pukotina predstavlja
komunikaciju (ili granicu)
između srednjeg i donjeg
sprata
SLUZOKOŽA I HRSKAVICE GRKLJANA
• SLUZOKOŽA GRKLJANA –
respiratorni trepljasti epitel osim u
visini glasnih žica gde je pločasto-
slojevit epitel, beličaste boje

• HRSKAVICE GRKLJANA –
smeštene u zidu larinksa, grade
njegov skelet; dele se na glavne i
sporedne hrskavice
– Glavne hrskavice:
• Štitasta (cartilago thyroidea),
• Kapačna (cartilago
epiglottica),
• Prstenasta (cartilago
cricoidea)
• Dve zdelaste (cartilagines
arytenoideae)
MIŠIĆI (MM. LARYNGIS)
• Aktivni regulatori organa glasa
pri stvaranju glasa
– Pripajaju se na hrskavicama
grkljana
– Dele se na: odvodioce,
privodioce i zadezače
glasnih žica

• Refleksno zatvaraju disajni put

da bi sprečili prodor stranog tela
DUŠNIK (TRACHEA)
• Hrskavičavo – opnasti kanal
prečnika 11-12 mm
• Nastavlja grkljan i pruža se od visine
donje ivice 6. vratnog pršljena do
visine 5. grudnog pršljena gde se
završava račvom
– Ima prednji, bočni i zadnji zid

• Prednji i bočni zid – ispupčeni, u

sebi imaju hrskavičave lukove (u
obliku potkovice) cartilagines
tracheales
• Zadnji zid – mišićno-opnast (paries
memranaceus)
– U njemu se nalazi glatki mišić m.
trachealis
DUŠNICE (BRONCHII)
• Glavne dušnice, desna (bronchus
principalis dexter) i leva (bronchus
principalis sinister) silaze od račve
dušnika ka hilusu odgovarajućeg
plućnog krila

• U račvi traheje se nalazi ulevo

usmeren greben koji štrči u lumen
(carina tracheae)

• Desni bronhus je širi, kraći i strmiji od

levog i u njega po pravilu ulaze strana
tela
PLUĆA (PULMONES)
• Glavni deo pribora za disanje

• Parenhimatozni organ u kome se

vrši razmena gasova (kiseonik iz
vazduha se vezuje za
hemoglobin eritrocita, a oslobađa
ugljen dioksid) i na taj način se
venska krv pretvara u arterijsku
• Pluća se sastoje iz dva krila:
– Desnog (pulmo dexter) i
– Levog (pulmo sinister)

• Između plućnih krila se nalazi

sredogruđe (mediastinum)

• Plućna krila su obavijena

seroznom opnom, plućnom
maramicom (pleura)
• Svako plućno krilo ima:

– Bazu
(facies diaphragmatica)
– Vrh
(apex pulmonis)
– Spoljnu stranu
(facies costalis)
– Unutrašnju stranu
(facies medialis)
• Apex leži iznad 2. rebra i dopire
do gornjeg otvora grudnog koša

• Unutrašnja strana ima:

– Zadnji deo koji naleže uz
bočnu stranu kičmenog stuba
(pars vertebralis) i
– Prednji deo (pars
mediastinalis) na kome se
nalaze otisci srca, krvnih
sudova i jednjaka
HILUS PULMONIS
• Iza središnjeg dela facies medialnis
nalazi se ulazni otvor hilus pluća (hilus
pulmonis) kroz koji prolaze elementi
plućnog korena (radix pulmonis)
• Sadržaj radix pulmonis:
– Bronchi,
– A. Pulmonalis,
– Vv. Pulmonales,
– Aa. Bronchiales,
– Vv. Bronchiales,
– Plexus pulmonalis
• Radix je obavijen plućnom maramicom
koja se sa donje strane nastavlja do
dijafragme sa lig. Pumonale
• Levi radix okružuje arcus aortae, a desni
v. azygos
LEVO PLUĆNO KRILO
(PULMO SINISTER)
• Levo plućno krilo ima dva
režnja:
– Gornji (lobus superior)
– Donji (lobus inferior)

• Režnjevi su odvojeni dubokom

kosom pukotinom (fissura
obliqua) koja dopire do hilusa;
pruža se od processus
spinosus 3. grudnog pršljena
do 6. rebarne hrskavice
DESNO PLUĆNO KRILO
(PULMO DEXTER)
• Desno plućno krilo ima tri
režnja:
– Gornji (lobus superior)
– Srednji (lobus medius)
– Donji (lobus inferior)

• Na desnom plućnom krilu osim

kose postoji i horizontalna
pukotina (fissura horizontalis) u
nivou 4. međurebarnog prostora
koji odvaja gornji i srednji režanj
GRAĐA PLUĆA
• U sastav plućnog krila ulaze:
parenhim, vezivna stroma, krvni
sudovi i nervi

• PARENHIM
– Osnovna jedinica građe
parenhima – plućni režnjić
(lobulus pulmonis)
– Plućni režnjići se grupišu u
segmente; u desnom
plućnom krilu ih ima 10-11, a
u levom 8-10
– Segmenti izgrađuju režnjeve
• DISAJNI PUTEVI
– Po ulasku u plućno krilo
bronchus principalis silazi
koso nadole i upolje do
zadnjeg dela donjeg režnja i
obrazuje BRONHIJALNO
STABLO

– Od stabla se odvajaju grane

za svaki režanj (bronchus
lobaris – superior, medius,
inferior, odnosno u levom krilu
bronchus lobaris – superior,
inferior)
• Lobarni bronhi se dele na
segmentalne (na desnoj strani
10-11, na levoj 8-9)

• Segmentalni bronhi se najpre 4-

5 puta granaju, a zatim se
završavaju bronhiolama
(bronchiolus terminalis) koje
ulaze u režnjić kroz njegov vrh
upravljen ka hilusu pluća.
• Terminalna bronhiola se u
režnjiću odmah račva i daje
respiratorne bronhiole
(bronchioli respiratorii)

• Na respiratornim bronhiolama
se pojavljuju prve alveole –
poluloptasta proširenja njihovih
zidova

• Respiratorna bronhiola sa
svojim granama obrazuje plućni
acinus, koji je upola manji od
režnjića.
• Respiratorna bronhiola se račva
u alveolarne kanaliće (ductuli
alveolares)
• Zidovi svakog kanalića se
sastoje samo iz alveola
• Svaki kanalić se slepo završava
sa dvema alveolarnim kesicama
(sacculi alveolares) izgrađenim
isključivo od alveola
• Zidovi alveola su obavijeni
bogatom kapilarnom mrežom
• VEZIVNA STROMA PLUĆA
– Omotava plućne režnjeve
– Njeni nastavci prodiru duboko, u segmente, režnjiće
sve do alveolarnih pregrada
– Sastoji se od rastresitog vezivnog tkiva u kome se
nalaze elastična vlakna
• KRVNI SUDOVI
– Funkcionalni
(a. pulmonalis, v. pulmonalis) i
– Nutritivni krvni sudovi
(aa. bronchioles, vv. bronchioles)
PLUĆNA MARAMICA
(PLEURA)
• Serozna opna
• Obavija oba plućna krila i gradi
virtuelni, potpuno zatvoreni prostor
(cavum pleurae)

• Ima dva lista: visceralni i partitealni

VISCERALNI LIST
• (pleura pulmonalis) pokriva
površinu pluća i zavlači se između
režnjeva; prebacuje se preko radix
pulmonis i nastavlja u
PARITEALNI LIST
• (pleura paritealis) koja naleže uz
različite delove grudne duplje, pa je
tako označena kao pleura
mediastinalis, pleura costalis i pleura
diaphragmatica
• Prebacujući se sa jednog na
drugi gradi špagove (recessus
pleurales) od kojih su najvažniji:
– Recessus
costodiaphragmaticus,
– Recessus costomediastinalis
anterior,
– Cupula pleurae

• Uloga: omogućava plućnom krilu

kliženje preko zidova duplje bez
ikakvog trenja
 KINETIKA PLUĆA PRI DISANJU
• Prilikom disanja, plućno krilo
elastično prati pokrete gudnog koša,
zahvaljujući svojoj retrakcionoj moći i
vakuumu pleuralne duplje.

• Retrakciona moć (snaga skupljanja

plućnog tkiva) zavisi od stanja
njegovog elastičnog sitema (elastični
snopovi bronhijalnog stabla, krvnih
sudova i vezivne strome) i stepena
njegove istegnutosti, kao i od
površinskog napona u alveolama koji
se formira između njihovih zidova i
vazduha
• U pleuralnoj duplji je negativni
vazdušni pritisak, što dovodi do
toga da su pluća snažno fiksirana uz
zid grudnog koša i preate svaku
njegovu eksurziju tokom disanja.
KINETIKA PLUĆA PRI DISANJU
• Prilikom disanja prednji i u većoj meri
donji delovi pluća klize napred i nadole
da bi napravili mesta za širenje zadnjih
delova koji se nalaze uz kičmeni stub
• Spolja strana pluća klizi u istim
smerovima (napred i nadole) više od
unutrašnje strane
• Disajni putevi se pri udahu lepezasto
šire i izdužuju, a pri izdahu sužavaju, to
usporava protok vazduha i time se
povoljno utiče na razmenu gasova
• Pri disanju se udahnuti vazduh meša sa
rezidualnim vazduhom (njegova
zaspremina je 500cm3; uvek ostaje u
plućima)
– Maksimalno udahnut vazduh –
VITALNI KAPACITET (oko 5000-
6000 cm3)
– Manje O2 u vazduhu – veći grudni
koš, veći režnjići, alveole, pa je zato
vitalni kapacitet veći
 GRUDNA DUPLJA
(CAVUM THORACIS)
• Grudna duplja (cavum thoracis) se
nalazi unutar grudnog koša
• Ograničavaju je gornji otvor
grudnog koša, dijafragma i njeni
mišićno – koštani zidovi

• U bočnim, proširenim delovima

duplje su smeštena plućna krila sa
svojim ovojnicama

• Srednji deo grudne duplje je sužen

zbog ispupčenosti (kifoze) grudnog
dela kičmenog stuba – posebni
deo – sredogruđe (mediastinum)
 • Ograničavaju ga:
• Spreda – grudna kost (sternum)
MEDIASTINUM • Pozadi – grudni deo kičmenog stuba
(columna vertebralis)
• Bočno – unutrašnje strane levog i
desnog plućnog krila, medijastinalni
delovi pleure
• Dušnik (trachea) i njegove grane
dele medijastinum na prednji i
zadnji deo
• Prednji medijiastinum (cavum
mediastinale anterius) sadrži:
• U gornjem delu – v. Cava superior,
arcus aortae i početni delovi
njegovih grana, n.phranicus, grudna
žlezda (thymus)
• U donjem delu – srce i srčanu kesu
(pericardium)
• Zadnji medijastinum (cavum
mediastinale posterius) sadrži:
• Jednjak i iza njega – aorta
thoracica, vene azigos, grudni limfni
kanal (ductus thoracicus), levi i
desni n. vagus, grudni deo
simpatičkog stabla
UVOD
• Pribor za krvotok:
– Srce i krvni sudovi (arterije,
vene) obrazuju zatvoreni
sistem opnastih kanala kroz
koje stalno protiče krv

• Krv predaje kiseonik i hranljive

materije tkivima, a prima od njih
ugljen dioksid i štetne produkte
metabolizma i odvodi ih u organe
za izlučivanje – pluća i bubrege

• Krv protiče zahvaljujući ritmičnoj

kontrakciji srčanog mišića
• SRCE – šuplji mišićni organ,
podeljen na levu i desnu polovinu
• Svaka polovina srca ima po jednu
pretkomoru i komoru koje
međusobno komuniciraju otvorom
• U pretkomore se ulivaju VENE koje
skupljaju krv, a iz komora polaze
ARTERIJE koje odvode krv ka
periferiji
– Krvni sudovi prodiru u sva
tkiva, izuzev hrskavičavog i
providnih delova očne jabučice
• Na ovaj način se od arterijskog,
venskog sistema, kao i njihovih
međusobnih veza; kapilara i arterio
– venskih spojnica (anastomoza)
formira kružni put krvi - KRVOTOK
ARTERIJE
• ARTERIJE – opnasti cilindrični kanali,
pružaju se najčešće pravolinijski
(najkraćim putem) do organa koji
ishranjuju
• Na mestima gde se vrše pokreti one
su izuvijane; kod lokomotornog
sistema su uglavnom postavljene uz
skelet
• Uvek prelaze preko zglobova na
pregibnoj strani i od zglobne čahure su
odvojene slojem masnog tkiva, čime
se sprečava njihovo presavijanje
tokom fleksije
• Arterije su uglavnom smeštene
duboko u tkivima, izuzev u predelu
zgloba ručja, slepoočnica, bočne
strane vrata i dorzalne strane stopala
• Arterije se granaju, njihov kalibar se
smanjuje idući ka periferiji i prelaze u
ARTERIOLE, a one u KAPILARE
 ARTERIJE
• Bočne grane se odvajaju od glavnog
arterijskog stabla najčešće pod oštrim
uglom
• Između bočnih grana postoji obično
veći ili manji broj poprečnih spojnica –
ANASTOMOZA koje omogućavaju
razvitak kolateralnog krvotoka gde krv
prelazi iz jedne u drugu arterijsku
granu
• Anastomoze su posebno dobro
razvijene u predelu zglobova gde
grade arterijske mreže
• Bočne grane koje se ne
anastomoziraju ili se spajaju preko
arteriola zovu se TERMINALNE
ARTERIJE
• Nalaze se u srcu, mozgu, bubrezima,
slezini, crevima
• Njihovo začepljenje vodi ka izumiranju
tkiva koje ishranjuju - infarkt
 GRAĐA ARTERIJA
• Zid arterije se sastoji iz tri opne:
– Unutrašnje, srednje i spoljašnje

• Unutrašnja opna (tunica intima) je izgrađena od jednoslojnog epitela –

ENDOTELA ispod kojeg je tanak sloj elastičnog tkiva u vidu snopića
• Srednja opna (lunica media) je izgrađena od glatkih mišićnih ćelija i
snopova elastičnih vlakana
• Kod velikih arterija (u blizini srca) u srednjem sloju dominira spiralno
raspoređeno elastično tkivo ukršteno po slojevima; između njih se nalaze
granate mišićne ćelije (regulišu napon opne)
• Kod srednjih i malih arterija raste procenar mišićnog tkiva koje je
raspoređeno spiralno po slojevima; završava se elastičnim tetivama koje
obrazuju po jednu elastičnu opnu ka spoljnoj i unutrašnjoj strani srednje
opne
• Spoljna opna ( ) je izgrađena od kolagenih snopova; njeni
nastavci fikiraju sudove za okolne organe; prolaze krvni sudovi i živci
arterije
• Omogućava širenje, sprečava izduživanje suda
VENE
• VENE – polaze sitnim ograncima
VENULAMA, koje nastaju od KAPILARA
• Idući ka srcu dobijaju pritoke i njihov kalibar
se povećava
• Venski sistem je 2-3 puta veći od arterijskog,
vene putem mnogobrojnih spojnica
(anastomoza) obrazuju mreže ili spletove
• Vene se dele na:
– Površne i duboke
• Duboke vene prate arterije
– Manje arterije prate po dve vene koje su
međusobno povezane poprečnim
anastomozama
– Velike arterije i arterije potprečažnog
sela digestivnog sistema UVEK prati
samo po jedna vena
• Površne vene su smeštene u potkožnom
masnom tkivu
 GRAĐA VENA
• Zid vene se sastoji, kao i zid arterije, od tri opne:
unutrašnje, srednje i spoljašnje
• Unutrašnja opna (tunica intima) je izgrađena od
endotela koji obrazuje dvojne duplikature –
ZALISKE (valvulae)
• Zalisci su postavljeni na određenim visinama
• Uloga zalistaka: sprečavaju vraćanje krvi kao i
nagomilavanje krvi u donjim ekstremitetima zbog
gravitacije i usmeravaju krv ka srcu
• Oštećenja zalistaka dovodi do povećanja pritisaka
u venama, što vodi ka daljem oštećenju zida vene i
formiranju čvornovatog proširenja – vances
• Srednji sloj (tunica media) je znatno tanji nego kod
arterije; izgrađen je od kružnih snopova glatkih
mišiča
• Spoljni sloj je znatno deblji nego kod arterija,
izgrađen je iz kolagenih vlakana i uzdužnih mišićnih
snopova
 KAPILARI
• KAPILARI – mali krvni sudovi,
dužine 1 – 2 mm; njihov broj u
tkivu se menja u zavisnosti od
fizioloških potreba
• Npr. u mišićnom snopiću debljine
0.5 mm se nalazi oko 700 kapilara
• Veoma lako se regenerišu, što je
značajno za brzo zalečenje rana

• Građa kapilara: zid se sastoji samo

od endotela koji je mestimično
pojalan granatim vezivnim ćelijama
• Endotel ima sposobnost
kontrakcije koja vodi ka zatvaranju
lumena
 FUNKCIONALNE ODLIKE
KRVNIH SUDOVA
• Srce svojom kontrakcijom (sistola) ubacuje krv u velike arterije
• Velike arterije su elastične, pa se prvo šire pa skupljaju i potiskuju
krv ka periferiji
• Krv teče u mlazevima i pod pritiskom koji se postepeno smanjuje; od
120 -140 mmHg u velikim arterijama, opada do nivoa od 5-25 mmHg
u kapilarima
• Glavni otpor krvnom pritisku pružaju arterije mišićnog tipa (srednje i
male) i arteriole
• U velikim venama pritisak opada skoro do 0 mmHg (pri inspirijumu
je negativan), a krv teče zahvaljujući srčanoj kontrakciji i negativnom
pritisku u grudnoj dupšlji
• U v. Portae je pritisak veći u odnosu na druge vene zbog velikog
broja arterio-venoznih spojnica u crevnom zidu
MALI KRVOTOK
• MALI KRVOTOK – omogućava
razmenu gasova u plućima
• Venska krv iz desne pretkomore
prelazi u desnu komoru
• Iz desne komore krv odlazi plućnim
arterijama i plućnim arterijskim stablom
do plućnih kapilara u zidovima alveola
se vrši razmena gasova

• Preko alveolarnog i kapilarnog zida krv

vezuje kiseonik i postaje svetlocrvena

• Krv bogata kiseonikom se putem

plućnih vena vraća u levu pretkomoru
VELIKI KRVOTOK
• VELIKI KRVOTOK – omogućava
razmenu materija u tkivima
• Arterijska krv iz leve pretkomore
ulazi u levu komoru
• Krv iz leve komore otiče putem
aorte i njenih grana do kapilara u
perifernim tkivima
• Kroz tanki zid kapilara se vrši
razmena materija između tkiva i
krvi
• Krv postaje mrkocrvena, venska i
vraća se venama u desnu
pretkomoru srca
SRCE (COR)
• Glavni organ sistema za krvotok
• Nalazi se u donjem delu prednjeg
sredogruđa (medijastinuma)
• Srce je smešteno u svojoj kesi,
perikardu
• Oblika je zarubljene kupe, baza
srca je okrenuta put nazad i
udesno, ka kičmenom stubu
• Srce je oko svoje uzdužne osovine
uvrnuto ulevo, pa je desna polovina
srca usmerena put napred, ka
grudnoj kosti (sternum-u)
• Uzdužna osovina srca se spušta
koso napred i ulevo, pa sa
frontalnom i sagitalnom ravni
zaklapa ugao od oko 40 stepeni
GRAĐA SRCA
• Srčani zid gradi:
Debeo mišićni sloj (miokard) koji je spolja
obložen seroznom opnom (epikard) a iznutra
endotelnim slojem (endokard)
• Miokard ispod endokarda gradi ispupčenja u
vidu gredica (trabacula) ili stuba (m.papilaris);
sastoji se iz fibroznog skeleta, mišićnih i
neuromišićnih (sprovodnih) snopova (regulišu
ritmičnu kontrakciju srca)
– Spoljašnji sloj miokarda je gladak
• Endokard se sastoji iz jednoslojnog epitela
(endotela) i tankog sloja vezivno elastičnog
tkiva
• U visini pretkomorno – komornih otvora gradi
duplikature – ZALISKE, koji su pojačani tankim
slojem fibroznog tkiva
• Zalisci se spuštaju u komoru u vidu levka,
imaju 2 ili 3 lista
• Uloga: sprečavaju vraćanje krvi iz komora u
pretkomore tokom grčenja srca (sistole)
• Kod otvora plućnog arterijskog
stabla i aorte, gde se sustiču
endokard i endotel krvnih sudova se
formiraju tri polumesečasta zaliska
(valvulae semilunares)
• Ojačani su slojem kolagenih
snopova koji na slobodnoj ivici
zaliska gradi jedno zadebljanje u
vidu čvoriča (nodulus valvulae
semilunaris)

• Ovi zalisci imaju oblik lastinog

gnezda
• Uloga: sprečavaju vraćanje krvi iz
velikih arterija u srčane komore
prilikom širenja srca (dijastole)
SPOLJAŠNJI IZGLED SRCA
• Srce oblikom podseća na
nepravilnu trostranu piramidu
• Ima:
– Bazu (usmerenu nazad, ka
kičmenom stubu)
– Vrh (usmeren napred, nadole
i ulevo) i
– Tri strane:
• Prednju
• Zadnju
• levu
• Prednja strana (facies
sternocostalis) je usmerena ka
sternumu i rebarnim hrskavicama
• Zadnja strana (facies
diaphragmatica) naleže na
dijafragmu i sa prednjom stranom
obrazuje desnu ivicu srca (margo
dexter)
• Leva strana srca (facies
pulmonalis) odgovara levom
plućnom krilu
• Na bazi se nalaze veliki krvni
sudovi (arterije i vene)
• Na stranama srca se vide žlebovi
koji označavaju granicu između
njegovih šupljina
• Kružni žleb (sulcus coronarius)
predstavlja granicu između
pretkomora i komora
• Pretkomore su upravljene ka bazi,
a komore ka vrhu srca
• Prednji deo kružnog žleba je
pokriven početnim delom plućnog
arterijskog stabla
• Od kružnog žleba se spuštaju ka
vrhu prednji i zadnji uzdužni žleb
(sulcus interventricularis
anterior et posterior) koji
predstavljaju granicu između leve i
desne komore; spajaju se udesno
od vrha srca gradeći usek
UNUTRAŠNJI IZGLED
DESNOG SRCA
• DESNA PRETKOMORA
(ATRIUM DEXTRUM)
• Ima oblik nepravilne kocke,
izdužene u vertikalnom smeru (u
pravcu šupljih vena)

• UNUTRAŠNJI ZID
• Međupretkomorna pregrada; na
njoj se nalazi ovalna jama
ograničena oštrim rubom (limbum
fossae ovalis)
• Jama je zaostatak otvora kojim je
kod fetusa krv prelazila iz desne u
levu pretkomoru

• GORNJI ZID:
Otvor gornje šuplje vene
(ostium v. cavae superioris)
UNUTRAŠNJI IZGLED
DESNOG SRCA
• DONJI ZID
Otvor donje šuplje vene
(ostium v.cavae inferioris) a ispred i
medijalno od njega – ušće srčanog
venskog sinusa (sinus coronarius).
Ušće donje šuplje vene i venskog
sinusa zatvara po jedan zakržljali
zalistak
• ZADNJI ZID
Ispupčenje (tuberculum
intervenosum) koje mlaz krvi iz
šupljih vena odbija ka prednjem
zidu
• PREDNJI ZID
Pretkomorno-komorni otvor
• SPOLJNI ZID
Ulaz u desni uvasti nastavak
UNUTRAŠNJI IZGLED
DESNOG SRCA
• DESNA KOMORA
(VENTRICULUS DEXTER)
Ima oblik trostrane piramide
• Razlikuju se:
• Baza
Nalazi se pretkomorno-komorni otvor
(ostium atrioventriculare dextrum) a
ispred i iznad njega – otvor plućnog
arterijskog stabla (ostium trunci
pulmonalis)
• Vrh i
• Tri strane
– Unutrašnja (međukomorna pregrada
– septum interventriculare)
– Prednja i
– zadnja
 UNUTRAŠNJI IZGLED
DESNOG SRCA
• Na sredini strana – papilarni mišićni
stubovi (mm.papilares – anterior,
posterior, septales)
• Na pretkomorno-komornom otvoru se
nalazi trolisni zalistak (valva
atrioventricularis dextra s. Tricuspidalis)
• Zalizak ima tri tanka listića: prednji,
zadnji i septalni (medijalni)
• Od spoljašnje strane i slobodnih ivica
listića zalizaka pružaju se ka vrhu
papilarnih mišića terivna vlakanca
(chordae tendineae)
• Uloga zaliska: otvara se prilikom
punjenja desne komore, a zatvara
prilikom njene kontrakcije (sprečava
vraćanje krvi u pretkomoru)
– Papilarni mišići preko hordi
sprečavaju da krv potisne listiće u
desnu pretkomoru
 UNUTRAŠNJI IZGLED
DESNOG SRCA
• Otvor plućnog arterijskog stabla (ostium
trunci pulmonalis) se nalazi iznad ravni
pretkomorno – komornog otvora, na
vrhu levkastog nastavka desne komore
(conus arteriosus s. Infundibulum)
• Levkasti nastavak je odvojen od
pretkomorno-komornog otvora
grebenom na kome se nalazi zalistak
plućnog stabla (valva trunci pulmonalis)
• Od grebena se pruža mišićna gredica
(trabecula septomarginalis)
• Zalistak ima tri listića: prednji, desni i
• Uloga zaliska: sprečava vraćanje krvi iz
plućnog arterijskog stabla u desnu
komoru tokom njenog punjenja krvlju
(dijastole)
UNUTRAŠNJI IZGLED
LEVOG SRCA
• LEVA PRETKOMORA
(ATRIUM SINISTRUM)
– Manja od desne pretkomore; oblika
nepravilne kocke
– Izdužena u poprečnom smeru (u
pravcu plućnih vena)
• UNUTRAŠNJI ZID:
Međupretkomorna pregrada sa zakržljalim
zalistkom Botall-ovog otvora (falx septi)
• SPOLJAŠNJI ZID
Ulaz u uvasti nastavak (auricula sinistra)
• ZADNJI ZID
Otvori plućnih vena
• PREDNJI ZID
Pretkomorno-komorni orvor
(ostrium atrioventricularis sinistrum)
UNUTRAŠNJI IZGLED
LEVOG SRCA
• LEVA KOMORA (VENTRICULUS SINISTER)
– Gradi u celini vrh srca, ima oblik
spljoštene kupe
• Razlikuju se
• Baza
– Nalazi se pretkomorno-komorni otvor
(ostium atrioventriculare sinistrum) i otvor
aorte
• Vrh
• Dve ivice
– Na srednjem delu prednje i zadnje ivice
se nalaze mišićni stubovi (m. papillaris
anterior et posterior) od čijih vrhova se
pružaju tetivna vlakanca ka prednjem i
zadnjem listiću zalistka na pretkomorno-
komornom orvoru – valva
atrioventricularis sinistra s. Mitralis i
• Dve strane
 UNUTRAŠNJI IZGLED
LEVOG SRCA
• Prednji listić mitralnog zaliska je
veći od zadnjeg i razdvaja dva
funkcionalna dela leve komore:
receptivni i evakuacioni

• Ispred i udesno od pretkomorno-

komornog otvora nalazi se otvor
aorte

• Otvor aorte zatvaraju tri

polumesečasta zaliska: zadnji, levi
i desni (valvula semilunaris –
posterior sinistra et dextra)
UNUTRAŠNJI IZGLED
LEVOG SRCA
• SRČANA PREGRADA –
pošto je levi pretkomorno-
komorni otvor više postavljen
u odnosu na desni, razlikuju
se tri dela:
• Međupretkomorni (tanak)
• Međukomorni (u gornjem
delu tanak, a u donjem
debeo, izgrađen od mišića) i
• Deo između desne
pretkomore i leve
pretkomore (septum
atrioventriculare)
 MIOKARD
• U sastav miokarda ulaze
– Fibrozni skelet
– Mišićni snopvovi
– neuromišićni snopovi
(sprovodni aparat srca)
• Fibrozni skelet predsavljaju 4
prstena koji okružuju pretkomorno-
komorne otvore kao i otvore aorte i
plućnog arterijskog stabla
• Na fibroznom skeletu se pripajaju
mišićni snopovi pretkomora i
komora; potpuno ih razdvaja
• Mišićni snopovi komora se dele na
posebne (formiraju dve paralelne
mišićne cevi) i zajednilke
– Imaju spiralan pravac pružanja
• Mišićni snopovi pretkomora su u
obliku potkovice čiji su krajevi
pričvršćeni na fibroznim
pretkomorno-komornim
prstenovima; oko otvora šupljih i
plućnih vena imaju kružni izgled, pa
deluju kao slabi sfinkteri
SPROVODNI APARAT SRCA
• Neuromišićni snopovi obrazuju dva čvora:
– Sinusni (nodus sinuatrialis) (SA čvor) i
– Pretkomorno-komorni čvor (nodus
atrioventricularis) (AV čvor)
• U čvorovima se nalaze ganglijske ćelije i
amijelinska nervna vlakna
• SA čvor se nalazi u zidu desne pretkomore,
kod ušća gornje šuplje vene
• AV čvor se nalazi u podu desne pretkomore
• Od AV čvora polazi Hiss-ov sprovodni snop,
koji se na početku mišićnog dela komorske
pregrade deli u dva snopa: desni (dublji) i
levi koji se završavaju kod baza papilarnih
mišića

• Uloga čvorova: regulišu rad srca- SA čvor je

predvodnik, ubrzava srčanu frekvenciju; AV
čvor je provodnik, usporava rad srca
KRVNI SUDOVI I NERVI SRCA
• Srčani mišić vaskularizuju leva i desna
koronarna arterija (a. Coronaria sinistra
et dextra) koje polaze od početnog dela
aorte)
• A. coronaria sinistra se u venačnom
žlebu deli na dve grane: kružnu i
nishodnu, međukomornu
• A. coronaria dextra silazi zadnjom
stranom srca duž međukomornog žleba
i anastomozira na vrhu sa levom
nishodnom koronarnom arterijom
– Bočne grane ne anastomoziraju
• Vene srčanog mišića se skupljaju i
obrazuju venačni sinus (sinus
coronarius) koji se uliva u desnu
pretkomoru
• Srce inerviše autonomni nervni
sistem: simpatikus i parasimpatikus
– Regulišu brzinu ritmičke
kontrakcije: simpatička vlakna
ubrzavaju rad srca, a
parasimpatička usporavaju
njegov rad
SRČANA KESA (PERICARDIUM)
• U obliku kupe, čija baza počiva na
centrum tendineum-a dijafragme, a vrh je
upravljen naviše (ka početnim delovima
velikih krvnih sudova)
• Fiksirana je fibroznim vezama za grudnu
kost (dve veze), dijafragmu (tri veze) i
kičmeni stub (dve veze):
– Ligg. Sternopericardiaca
– Ligg. Phrenopericardiaca
– Ligg. Vertebropericardiaca
• Sastoji se iz: fibroznog tkiva (pericardium
fibrosum) i serozne opne (pericardium
serosum)
• Serozna opna ima visceralni sloj (pokriva
srce – EPICARDIUM) i parijentalni sloj
(pokriva duboku stranu fibroznog
perikarda); između ovih slojeva ima malo
sluzave tečnosti
TRUCTUS PULMONALIS
• Plućno arterijsko stablo polazi od
baze desne komore srca, ispred
ostalis velikih krvnih sudova na
bazi srca
• Pruža se naviše i ulevo do ispod
luka aorte gde se deli na levu i
desnu plućnu arteriju (a.
Pulmonalis sinistra et dextra)
• Plućne arterije se pružaju upolje i
svaka ulazi u koren odgovarajućeg
plućnog krila (radix pulmonis)
• Desna plućna arterija je duža od
leve i u svom početnom delu se
pruža iza aorte i gornje šuplje vene
AORTA
• Veliko stablo od koga
nastaju sve arterije velikog
krvotoka

• Polazi od baze leve komore:

– U vidu luka se prebacuje
nazad i ulevo ka
kičmenom stubu pored
koga silazi kroz grudnu i
trbušnu duplju
AORTA
• Početni deo aorte (aorta
ascendens) pruža se od korena
aorte (bulbus aorte) koso naviše i
udesno do visine 1. rebarne
hrskavice gde savija i prelazi u luk
aorte (arcus aortae)
• Grane luka aorte:
– Truncus brachiocephalus (penje
se udesno do desnog art.
Sternoclavicularis)
– Od njega polaze a.carotis
communis dextra, a.subclavia
dextra
– a. carotis communis sinistra
– a. subclavia sinistra
• Ishranjuju glavu, vrat i gornje udove
AORTA
• Luk aorte se prebacuje ulevo preko levog
radix pulmonis, dolazi do levog boka
4.grudnog pršljena gde gradi neznatno
suženje (isthmus aortae)
• Od suženja se nastavlja nishodna aorta
(aorta descendens) koja se pruža najpre
bočno od kičmenog stuba a zatim prelazi
ispred njega i prolazi kroz hiatus aorticus
na dijafragmi
• Prolazeći kroz trbušnu duplju u visini
4.lumbalnog pršljena se račva u dve
arterije: levu i desnu bedrenu (a.iliaca
communis dextra et sinistra)
• U topografskom (prostornom) pogledu se
deli na grudnu i trbušnu aortu (aorta
thoracica et aorta abdominalis); granica je
aortni zjap na dijafragmi (hiatus aorticus)
GRANE GRUDNE AORTE
• Grudna aorta daje parne visceralne i
parijetalne grane
• Viceralne grane ishranjuju organe u
grudnoj duplji:
– aa.bronchiales (za levo i desno
bronhijalno stablo, pluća)
– rr.mediastinales (za limfne
čvorove)
– rr. esophagei (za jednjak)
• Parijetalne grane (8-9) ishranjuju
zidove grudne duplje (mišiće i kožu
grudnog koša):
– aa. intercostales (8-9)
– a. subcostalis (prolazi ispod XII
rebra)
GRANE TRBUŠNE AORTE
• Aorta abdominalis počinje ispod hiatus
aorticus, spušta se ispred kičmenog
stuba i u visini 4. lumbalnog pršljena
daje završne grane:
– Levu i desnu zajedničku bedrednu
arteriju (a.iliaca communis dextra et
sinister)
– (a.sacralis mediana) koja silazi niz
zadnji zid male karlice do vrha
trtične kosti
– Spreda je pokrivena pankreasom i
početnim delom duodenuma

• Parijetalne grane: parne

– a. phrenica inferior (ishranjuje
dijafragmu) i
– 4 aa. lumbales (za zadnji trbušni zid)
GRANE TRBUŠNE AORTE
• Visceralne grane: parne i neparne
• Parne visceralne grane:
– A. Suprarenalis media (za
nadbubrežnu žlezdu)
– A. Renalis (za bubreg)
– A. Testicularis vel ovarica (za polne
žlezde)

• Neparne visceralne grane:

– Truncus celiacus (u visini Th 12)
– A. Mesenterica superior (u visini L1) i
– A. Mesenterica inferior (u visini L3)

– Vrše ishranu dela šribora za varenje

koji se nalazi ispod dijafragme i
slezine
A. CAROTIS COMMUNIS
• Penje se između
m.sternocleidomastoideus-a i
bočne strane dušnika i grkljana,
ispred poprečnih nastavak vratnih
pršljenova
• Prilikom krvavljenja komprimira se
pritiskom u visini processus
transversus C6

• U visini gornje ivice štitaste

hrskavice grkljana se deli na
spoljnu i unutrašnju karotidnu
arteriju (a. carotis externa, a.
carotis interna)
A. CAROTIS EXTERNA
• Vaskularizuje vanlobanjske predele
glave i vrata
• Pruža se put naviše medijalno od
nathiodnih mišića, iza grane donje vilice
i u predelu vrata donje vilice (collum
mandibulae) se deli na dve završne
grane:
– slepoočnu
(a. temporalis superficialis) i
– granu za gornju vilicu
(a. maxillaris)
• A. temporalis superficialis se penje
ispred ušne školjke ka poglavini
slepoočnog i temenog predela i
ishranjuje ih
– Njena bočna grana se penje ka
spolašnjem uglu oka
 A. CAROTIS EXTERNA
• A. Maxillaris polazi u visini vrata
donje vilice (mandibulae), pruža
se napred kroz podslepoočnu
jamu gde gradi vijuge
– Iz podlepoočne prelazi u
krilastonepčanu gde daje
završnu granu
a.sphenopalatina
(vaskularizuje sluzokožu
nosne duplje)
• Bočne grane ishranjuju spolji ušni
hodnik, bubnu duplju, obraze,
mišiće za žvakanje, gornje zube i
krov ždrela, kao i donje zube,
nepce, lice i tvrdu moždanicu
 A. CAROTIS EXTERNA
• BOČNE GRANE:
• a. thyroidea superior
(ishranjuje sluzokožu i mišiće grkljana)
• a. lingualis
(ishranjuje jezik, pod usne duplje)
• a. facialis
(ishranjuje predeo lica, usne, meko
nepce, pljuvačne žlezde)
• a. pharyngea ascendens
(za ždrelo, bubnu duplju srednjeg uha,
tvrdu moždanicu)
• a. occipitalis
(za kožu poglavine potiljka, mišiće tog
regiona)
• a. auricularis posterior
A. CAROTIS INTERNA
• Od mesta svog početka penje se bočno od
ždrela, kroz parafaringealni prostor, ulazi u
lobanju kroz karotidni kanal piramide kroz
kavernozni sinus i dolazi do baze mozga
• Na svom putu gradi krivine koje omogućuju
njeno izduživanje pri pokretima glave
• U kavernoznom sinusu se od poslednje
krivine odvaja bočna grana (a. ophtalmica)
za krov nosne duplje, očnu duplju, suznu
žlezdu, očnu jabučicu, mišiće oka, kožu čela
• U visini baze lobanje daje svoje završne
grane:
– Dve moždane arterije (a. cerebri anterior
et media)
– I arteriju za bočne moždane komore
(njihov horioidni splet) (a.chorioidea
anterior)
 A. CAROTIS INTERNA
• A. Cerebri anterior et media
(sa leve i desne strane) sa
zadnjom moždanom
arterijom (a.cerebri posterior
– završna grana a.basilaris)
obrazuju putem spojnica
Willis-ov krug na bazi mozga
(circulus arteriosus) koji se
nalazi na bazi mozga
A. SUBCLAVIA
• Potključna arterija (a.subclavia)
na desnoj strani polazi od
brahiocefaličnog stabla (truncus
brachiocephalicus), a na levoj
direktno od luka aorte
• Izlazeći iz grudne duplje savija
iznad vrha pluća i plućne
maramice (pleura), prolazi kroz
sulcus a.subclaviae na 1.rebru
zajedno sa plexus brachialis, ulazi
u pazušnu jamu i nastavlja se
arterijama ruke

• Završna grana: pazušna arterija

(a.axillaris)
 A. SUBCLAVIA
• Na svom putu daje bočne grane:
najveća – kičmena arterija
(a.vertebralis)

• Ostale grane:

• a. thoracica interna (ishranjuje

zadnju stranu sternuma, m.pectoralis
major, međurebarne prostore,
thymus, dijafragmu)
• truncus thyrocervicalis (za mišiće
vrata, lopatični predeo, štitnu žlezdu)
• truncus costocervicalis (za mišiće
zadnje strane vrata, međurebarne
prostore)
• a. transversa colli (za mišiće vrata,
lopatični predeo)
A. VERTEBRALIS
• A. Vertebralis prolazi između
cupula pleurae, m. Scalenus
anterior i paravertebralnih
mišića, zatim kroz foramen
transversarium C pršljenova,
sulcus a.vertebralis na zadnjem
luku atlasa, probija membranu
atlantoocipitalis posterior, ulazi u
lobanju gde se ispred
produžene moždine i moždanog
mosta leva i desna kičmena
arterija sjedinjuju i obrazuju a.
basilaris
• A. Basilaris se u visini gornje
ivice moždanog mosta račva
na levu i desnu zadnju
moždanu arteriju (a. cerebri
posterior) koje učestvuju u
obrazovanju Willisovog
arterijskog kruga
ARTERIJE RUKE
• Spadaju:

• Pazušna arterija
(a.axillaris)
• Nadlaktna arterija
(a.brachialis)
• Žbična arterija
(a.radialis)
• Lakatna arterija
(a.ulnaris)
 • A.axillaris nastavlja potključnu arteriju
A.AXILLARIS od spoljne ivice 1.rebra i pruža se do
donje ivice m.pectoralis major
• Bočne grane:
– A.thoracica suprema
– A.thoracoacromialis
(za prednji zid pazušne jame)

– A.thoracica lateralis
(za unutrašnji zid pazušne jame)

– A.circumflexia humeri anterior

– A.circumflexia humeri posterior
(za spoljni zid pazušne jame
okružuju collum chirurgicum)

• Najveća bočna grana

– A. Subscapularis – silazi ka
zadnjem zidu pazušne jame ;
vaskularizuje m.latissimus dorsi,
ulazi u sastav skapularne arterijske
mreže
 A. BRACHIALIS
• A. Brachialis nastavlja pazušnu
arteriju, prolazi iza m.biceps brachii
i u visini collum radii daje završne
grane: žbičnu i lakatnu arteriju (a.
radialis, a.ulnaris)
• Bočne grane:
• a. profunda brachii
(najveća; silazi iza humerus-a
zajedno sa n. radialis)
• a. collateralis ulnaris – superior et
inferior

• Bočne grane vaskularizuju mišiće

nadlakta i ulaze u sastav arterijske
mreže zgloba lakta
(rete articulare cubiti)
 A. RADIALIS
• a. radialis nastavlja pravac pružanja a. brachialis;
pruža se ispred radiusa prateći unutrašnju ivicu m.
Brachioradialis do korena šake
• Kod korena šake a.radialis savija nazad, prolazi kroz
anatomsku burmuticu i silazi ka 1. međukoštanom
prostoru doručja i daje glavnu arteriju palca (a.
princeps pollicis) koja se spaja sa dubokom granom
lakatne arterije i gradi duboki dlanski luk za šaku
(arcus palmaris profundus)
• Bočne grane
• a. recurrens radialis
(za arterijsku mrežu zgloba lakta)
• r. palmaris superficialis
• Grane za mišiće podlakta
• Grane za koren ručja koren šake
(ulaze u sastav prednje i zadnje arterijske mreže
ručja)
• Iznad zgloba šake se pipa njen puls (između tetiva
m.brachioradialis i m.flexor carpi radialis)
A. ULNARIS
• a. ulnaris savija unutra i nadole, pruža
se iznad ulne, u predelu zgloba šake ide
ispred retinaculum flexorum, daje
duboku granu (r. palmaris profundus),
zatim se spaja sa površnom dlanskom
granom žbične arterije i obrazuje površni
dlanski luk (arcus palmaris superficialis)
• Luk se nalazi odmah ispod dlanske
aponeuroze
• Bočne grane:
• a. recurrens ulnaris – anterior et
posterior (za zglob lakta)
• a. interossea communis (najveća grana)
• Mišićne grane
• r. carpeus – palmaris et dorsalis (za
arterijsku mrežu korena šake)
 NEPARNE GRANE
TRBUŠNE AORTE

• Neparne visceralne grane:

– truncus celiacus
– a. mesenterica superior
– a. mesenterica inferior
TRUNCUS CELIACUS
• Celijačno arterijsko stablo
(truncus celiacus) je vrlo kratko
• Polazi od aorte u visini donje ivice
12. grudnog pršljena
• Kod gornje ivice pankreasa daje
tri arterije:
– A. gastrica sinistra (za
želudac)
– A. hepatica communis (za
jetru, želudac i duodenum)
– A. lienalis (za slezinu)
 GRANE TRUNCUS CELIACUS
• A. gastrica sinistra se od gornje ivice pankreasa
penje ka kardiji, savija napred i nadole, prateći
malu krivinu želuca; anastomozira sa desnom
gastričnom arterijom
• A. hepatica communis ide udesno iza pilorusa i
daje ushodnu granu za jetru (a. hepatica propria) i
nishodnu granu za želudac i doudenum (a.
gastroduodenalis) – a. Hepatica propria, penjući
se ka porti jetre, daje desnu gastričnu arteriju (a.
gastrica dextra); desna i leva završna grana ulaze
kroz portu jetre
• A. gatroduodenalis daje bočnu granu za glavu
pankreasa i duodenum, zatim se pruža duž velike
krivine želuca kao a. Gastroepiploica dextra;
anastomozira se sa istoimenom arterijom (granom
a.lineais)
• A. linealis daje bočne grane za pankreas, svod
želuca i a.gastroepiploica sinistra; završava se
terminalnim granama u hilusu slezine
A. MESENTERICA
SUPERIOR
• Gornja crevna arterija (a.
mesenterica superior) polazi od
aorte u visini 1. lumbalnog
pršljena
• Silazi prvo iza pankreasa, zatim
ispred donjeg dela duodenuma
i ulazi u opornjak tankog creva
(mesenterium)
• Kroz mesenterium silazi u luku
ka desnoj bedrenoj jami dajući
desne i leve bočne grane koje
vaskularizuju pokretni deo
tankog creva, desnu polovinu
debelog creva i pankreas
 GRANE A. • Desne grane:
MESENTERICA – A. Pancreaticoduodenalis inferior
– A. Colica media
SUPERIOR – A. Colica dextra
– A. Ileocolica (vaskularizuje
završni deo ileuma, cekum i
crvuljak)
• Količne arterije se račvaju,
međusobno anastomoziraju i
obrazuju parakolične arkade

• Leve grane(18-20):
– Aa. Jejunales
– Aa. Ilei

• Račvaju se, anastomoziraju i u

mesenterium-u obrazuju arterijske
arkade (3-5)
A. MESENTERICA
INFERIOR
• Donja crevna arterija (a.
mesenterica inferior) polazi od
aorte u visini 3. lumbalnog pršljena
• Silazi ka maloj karlici gde svojom
završnom granom, gornjom
čmarnom arterijom (a. rectalis
superior) vaskularizuje gornji deo
rektuma
• Bočne grane:
– a. colica sinistra
– aa. sigmoideae
• One se račvaju i grade spojnice
(anastomoze), čime obrazuju
parakolične arkade
• Bočne grane učestvuju u
vaskularizaciji debelog creva
 PARNE GRANE
TRBUŠNE AORTE
• Srednja nadbubrežna arterija (a.
suprarenalis mediana) polazi od aorte u
visini 1. slabinskog pršljena
• Vaskularizuje nadbubrežnu žlezdu
• Nadbubrežna žlezda dobija još dve
arterije: a. suprarenalis superior (potiče
od donje dijafragmalne arterije) i a.
suprarenalis inferior (grana bubrežne
arterije)
• Bubrežna arterija (a.renalis) polazi od
aorte u visini 2. slabinskog pršljena i
uliva se u hilus bubrega
• Testikularna ili ovarijalna arterija (a.
testicularis vel ovarica) vaskularizuje
polne žlezde
A. ILIACA COMMUNIS
• Leva i desna zajednička
bedrena arterija silaze od
račve abdominalne aorte
upolje i u visini art. sacroiliaca
dele se na:
– Unutrašnju(a.iliaca interna)
– I spoljnu bedrenu arteriju
(a. Iliaca externa)
A. ILIACA INTERNA S.
HYPOGASTRICA
• Unutrašnja bedrena arterija silazi
ispred art. sacroiliaca u malu karlicu
i daje parijetalne i visceralne grane

• Parijetalne grane isharanjuju zidove

male karlice i sedalni predeo

• Visceralne grane vaskularizuju

karliične organe (rektum,
mokraćnu bešiku, matericu)
međicu i spolje genitalne organe
 PARIJETALNE GRANE
A. ILIACA INTERNA
• Parijetalne grane:

• A. Iliolumbalis
• Aa. Sacrales laterales
(anastomoziraju sa a. Sacralis
mediana)
• A. Glutea superior
(za mišiće sedalnog predela)
• A. Glutea inferior
(za mišiće sedalnog predela)
• A. Obturatoria
(za mišiće unutrašnje lože buta)
VISCERALNE GRANE
A. ILIACA INTERNA
• Visceralne grane:

• A.umbilicalis (posle porođaja većim

delom obliterira i pretvara se u lig.
Umbilicale laterale; od gornjeg
neobliteriranog dela se odvajajau grane
za mokraćnu bešiku i semevod)
• A. Vesicalis inferior (za dno mokraćne
bešike; daje bočne grane za prostatu,
odnosno srednji deo vagine)
• A. Uterina (završne grane za jajovod i
jajnik; bočne grane vaskularizuju prednji i
zadnji zid materice, gornji zid vagine)
• A. Rectalis media (za donji deo rektuma)
• A. Pudenda interna (za spoljne polne
organe, mokraćnu cev, međicu)
A. ILIACA EXTERNA
• Spoljašnja bedrena arterija silazi
od račve zajedničke bedrene
arterije put upolje prolazi između
lig. Inguinale i gornje ivice
karlične kosti i nastavlja se
butnom arterijom (a. Femoralis)

• Ima dve bočne grane koje se

odvajaju neposredno iznad lig.
Inguinale
– A. Circumflexia ilium profunda
– A. Epigastrica inferior

– Vaskularizuju predjni trbušni

zid
A. FEMORALIS
• Butna arterija (a. Femoralis) nastavlja
spoljašnju bedrenu arteriju od sredine
lig inguinale, silazi kroz butni kanal,
prolazi kroz tetivni zjap m. Adductor
magnus i nastavlja se zatkolenom
arterijom (a. poplitea)
• Od početka dela arterije se odvajau
bočne površne arterijske grane za
prednji trbušni zid i genitalne organe
– A. Epigastrica superficialis
– Aa. Pudendae externae
– A. Circumflexia ilium superficialis

– I jedna duboka (a. Femoralis

profundus) za mišiće buta
 A. PROFUNDA FEMORIS
• A. Profunda femoris počinje na 3-4 cm
ispod lig. Inguinale, silazi iza m.
Adductor longus
• Bočne grane:
– A. Circumflexia femoris – lateralis
et medialis
– Aa. Perforantes
– (prolaze kroz m. Adductor magnus
i završavaju se u zadnjoj loži buta
gde se međusobno
anastomoziraju i obrazuju
arterijski lanac)

• Od završnog dela arterije se odvaja a.

Genus descendens koja ulazi u
sastav arterijske mreže zgloba kolena
A. POPLITEA
• Zatkolena arterija (a. Poplitea) silazi od
tetivnog zjapa m.adductor magnus
sredinom zatkolene jame do arcus
tendinis m.solei gde se deli u svoje dve
završne grane:
– Prednju – a.tibialis anterior i
– Zadnju golenjačnu arteriju – a.
Tibialis posterior
• Daju bočne grane:
– Aa. Surales – za m. Triceps surae,
m. Plantaris i
– Aa. Genus superiores et inferiores
– ulaze u sastav arterisjke mreže
kolena
– A. Genus media – ulazi u zglob
kolena i vaskularizuje
intraaktikularne ligamente
A.TIBIALIS ANTERIOR
• Prednja golenjačna arterija (a. Tibialis
anterior) silazi ispred membrana interossea
cruris, spolja od m. Tibialis anterior, zatim
između m. Tibialis anterior i m. Extensor
digitorum longus i nastavlja se dorzalnom
arteriojom stopala (a. Dorsalis pedis)
• Daje bočne grane:
– Za mišiće
– A. Recurrens tibialis anterior (za
arterijsku mrežu zgloba kolena),
– Aa. Malleolares anteriores (za arterijske
mreže spoljašnjeg i unutrašnjeg gležnja)
• A. Dorsalis pedis se pruža od retinaculum
extensorum do 1. međukoštanog prostora
gde daje završne grane za dorzalnu stranu
stopala, probojnu granu za tabansku stranu
stopala i arterijski luk za prste
A. TIBIALIS POSTERIOR
• Zadnja golenjačna arterija (a. tibialis
posterior) silazi između površnog i
dubokog sloja mišića zadnje lože
potkolenice i ispod unutrašnjeg gležnja
se račva u:
– Spoljašnju – a. plantaris lateralis
– I unutrašnju tabansku arteriju – a.
plantaris medialis
• a. plantaris lateralis se pruža između
tetive m. Flexor digitorum longus i m.
Quadratus plantae do baze 5.
metatarzalne kosti
• U predelu sredine tabana obrazuje arcus
plantaris; od njega polaze grane za prste
• a. plantaris medialis je slabija od
spoljašnje; završava se obično kod baze
palca
 BOČNE GRANE M. TIBIALIS
POSTERIOR
• Daje bočne grane:
– Za mišiće,
– Rr. Malleolares mediales (za unutrašnji
gležanj)

• Najveća bočna grana:

– Lišnjačna arterija (a. Peronea) silazi
između fibule i m. Flexor hallucis
longus

– Daje grane za:

• Mišiće
• Rr. Malleolares laterales (za
spoljašnji gležanj)
• Probojnu i anastomotičnu granu za
a. Tibialis posterior
VENSKI SISTEM

• Vv. Pulmonales

• Vena cava superior

• Vena cava inferior

VV. PULMONALES
• Dve leve i dve desne
plućne vene se po
iylasku iz plućnog
hilusa pružaju
medijalno, ulaze u
srčanu kesu i
završavaju se na
zadnjem zidu leve
pretkomore
 VENE VELIKOG
KRVOTOKA
• Obrazuju dva sistema koji
se preko gornje i donje
šuplje vene (v. cava
superior et inferior)
ulivaju u desnu pretkomoru
srca

• Granica ova dva venska

sistema je diaphragma
VENA CAVA SUPERIOR
• Gornja šuplja vena postaje iza 1.
rebarne hrskavice spajanjem
desne i leve brahiocefalične
vene (v. brachiocephalica –
dextra et sinistra)

• Silazi ispred desnog plućnog

korena, spolja od ushodne aorte,
ulati u srčanu kesu i završava se
na gornjem zidu desne
pretkomore

• Bočna pritoka: v. azygos

 V. AZYGOS
• Bočna pritoka gornje šuplje vene v. azygos dovodi krv
iz zadnjeg zida grudne duplje
• Povezuje gornju šuplju venu sa sistemom donje šuplje
vene
• Nastaje spajanjem 12. desne međurebarne vene i
ushodnog venskog kanala (v. Lumbalis ascendens –
povezuje lumbalne vene koje su pritoke donje šuplje
vene)
• Penje se desnom stranom kičmenog stuba do visine
Th 4 gde savija napred, prelazi preko desnog plućnog
korena i uliva se u gornju šuplju venu
• Desne pritoke:
– Vv. Intercostales (primaju krv iz lednih mišića,
epiduralnog prostora kičmenog kanala, pršljenova)
• Leve pritoke
– V. hemiazygos (od 5-7 poslednjih međurebarnih
vena na levoj strani)
– V. hemiazygos accesoria (od prvih 5-6
međurebarnih vena)
V. BRACHIOCEPHALICA
• Brahiocefalična vena (v.
brachiocephalica) nastaje iza art.
sternoclavicularis spajanjem
unutrašnje jugularne vene (v.
jugularis interna) i potključne vene
(v. subclavia)
• Desna vena je kraća
• Bočne pritoke
• v. thyroidea inferior, v. vertebralis,
vv. thoracicae (prate istoimene
grane a. subclaviae)
• vv. thymicae, vv. bronchiales, vv.
tracheales, vv. pericardiacae, vv.
pericardiacphrenicae (skupljaju krv
iz medijastinuma)
 V. JUGULARIS INTERNA
• Unutrašnja jugularna vena dovodi krv • Gornje proširenje putem svoje
iz glave i vrata mišićne opne reguliše lumen
• Nastavlja sigmoidni sinus (najveći jugularne vene, što je važno
venski sinus tvrde moždanice) i koji se za održavanje količine krvi u
ulivaju moždane vene; lobanjskoj duplji na
• Zidove sinusa grade duplikatrue tvrde određenom nivou
moždanice, nemaju zaliske, pa krv
teče u oba pravca
• Silazi kroz parafaringealni prostor
spolja od a. Carotis interna i a. Carotis
communis
• Srasla sa vratnom i pretrahealnom
fascijom koja sprečava njeno
spljoštavanje pri pokretima glave i
vrata
• Na početnom i završnom delu ima
proširenje – bulbus v. Jugularis –
superior et inferior
 PRITOKE UNUTRAŠNJE
JUGULARNE VENE
• Bočne pritoke unutrašnje
jugularne vene, površne i
duboke, dolaze iz vanlobanjskih
predela glave i vrata
• Duboke bočne pritoke:
– Vv. Pharingeae, v. Thyroidea
superior, v. Linguinalis, v.
Facialis, v.
Retromandibularis (nastaje
spajanjem v. Temporalis
superficialis i venskog spleta
koji okružuje a. Maxillaris)
– Dolaze iz zida ždrela
• Površne venske pritoke:
– V. Jugularis externa
Postaje iza ušne školjke
spajanjem v. Auricularis
posterior i v. Occipitalis, silazi
bočnom stranom vrata i uliva
se u završni deo unutrašnje
jugularne ili potključne vene;
anastomiozira sa v.
Retromandibularis
– V. Jugularis anterior
Nastaje u visini podjezične
kosti, silazi prednjom stranom
vrata i uliva se u završni
jugularne vene
V. SUBCLAVIA,
V. AXILLARIS
• Poključna vena (v. subclavia)
je vrlo kratka, prolazi između
m. scalenus anterior i m.
sternocleidomastoideus-a,
kroz sulcus v. subclaviae na 1.
rebru

• Nastavlja kod spolje ivice 1.

rebra pazušnu venu (v.
axillaris)

• Pazušna vena dovodi krv iz

površnih i dubokih vena
gornjeg uda
DUBOKE VENE GORNJEG
UDA
• V. Axillaris se nalazi ispred i unutra od
a. Axillaris
• Pazušna vena je pričvršćena uz
duboku grudnu fasciju čime se
sprečava njeno spljoštavanje
• Ova vena prima pritoke: vene koje
prate grane a. Axillaris, vene dojke i
bočne grudne vene (vv.
Thoracoepigastricae – spajaju
pazušnu i butnu venu, čime su
povezani sistemi gornje i donje šuplje
vene)
• Arterije šake, podlakta i nadlakta prate
po dve istoimene duboke vene koje su
sa površnim, potkožnim venama
spojene kratkim venskim kanalićima
 POVRŠNE VENE GORNJEG
UDA
• Najvažnije površne vene su
potkožne vene prednje strane
podlakta – unutrašnja (v.
basilica) i spoljašnja (v.
cephalica)
• Polaze od venske mreže na
dorzalnoj strani šake (rete
venosum dorsale)
• Ispred lakta su spojene
anastomotičnim kanalom (v.
mediana cubiti) ili račvom
središnje vene podlakta (v.
mediana antebrachii); grade
formaciju u obliku slova M
V. CAVA INFERIOR
• Donja šuplja vena postaje na
desnom boku 5. lumbalnog
pršljena od desne i leve
zajedničke ilijačne vene (v. Iliaca
communis dextra et sinistra),
penje se desnim bokom
kičmenog stuba iza nishodnog
dela duodenuma i jetre i prolazi
kroz foramen v. cavae na
dijafragmi, a zatim se uliva u
desnu pretkomoru srca

• Bočne pritoke dolaze iz zidova

(lumbalne, dijafragmalne vene) i
organa trbušne duplje (jetre,
bubrega)
 PRITOKE DONJE ŠUPLJE VENE
• Parijetalne pritoke: • Ulivaju se u donju šuplju venu
– Dve dijafragmalne (vv. neposredno ispod otvora na
Phranicae inferiores) dijafragmi; skupljaju krv koju jetra
– Četiri slabinske vene (vv. dobija od svoje arterije i v. portae
Lumbales) • Leva nadbubrežna i leva polna
– Dovode krv iz slabinskog dela vena se ulivaju u v. renalis sinistra
kičmenog stuba i zadnjeg dela
trbušnog zida
• Visceralne pritoke:
– Desna nadbubrežna (v.
Suprarenalis dextra)
– Desna polna vena (v.
Testicularis vei v. Ovarica
dextra)
– Bubrežne vene (vv. Renales
dextra et sinistra)
– 2-3 jetrine vene (vv. Hepaticae)
V. PORTAE
• Funkcionalan sud jetre koji
dovodi krv iz potprečažnog dela
pribora za varenje i slezine
• Nastaje na zadnjoj strani glave
pankreasa spajanjem gornje i
donje crevne vene (v.
mesenterica superior et inferior) i
slezinske vene (v. lienalis)
• Najveća bočna pritoka:
– v. coronaria ventriculi (pruža
se duž male krivine želuca)
 V. PORTAE
• V. Portae se penje udesno, iza
gornjeg dela duodenuma, prolazi
kroz lig. Hepatoduodenale gde je
odvojena od donje šuplje vene
ulaznim otvorom u bursu
omentalis (foramen epiploicum –
Winslowi)
• Ispred v. Portae – levo: a.
Hepatica propria; desno: ductus
choledochus
• Račva se u dve grane, desnu i
levu, ulaze u jetru i tamo se
granaju na mnogobrojne
interloburalne ogranke
 V. PORTAE
• Sa sistemom gornje i donje
šuplje vene je spojena sitnim
ograncima u visini kardije
(ulaznog otvora želuca),
rektuma i pupka
• Uloga: transportuje vensku krv
iz crevnog trakta u jetru gde se
razlažu toksini, odvija
metabolizam belančevina,
ugljenih hidrata, masti,
vitamina ali i lekova
 BEDRENE VENE
• Zajednička bedrena vena (v. Iliaca
communis) nastaje u visini art.
Sacroiliaca spajanjem unutrašnje i
spoljašnje bedrene vene (v. Iliaca
externa et interna); penje se iza
istoimene arterije
• Leva v. Iliaca communis prima jedinu
pritoku: v. Sacralis mediana

• Unutrašnja bedrena vena (v. Iliaca

interna s. Hypogastrica) penje se iza
istoimene arterije
• Prima parijetalne i visceralne pritoke
(polaze iz venskih spletova oko organa
male karlice – plexus venosus rectalis,
plexus uterovaginalis, plexus prostaticus)
• Venski spletovi ispunjavaju mrtve
prostore u maloj karlici; njihova veličina
se menja zavisno od pritiska u karlici
• Spoljna bedrena vena (v. Iliaca
externa) penje se ispod i
medijalno od istoimene arterije
• Od lig. Inguinale nastavlja
butnu venu (v. Femoralis)

• Butna vena prikuplja krv iz

dubokih i površnih vena noge
 BEDRENE VENE
• Spoljna bedrena vena (v.
Iliaca externa) penje se ispod i
medijalno od istoimene arterije
• Najveća bočna pritoka:
v. epigastrica inferior

• Od lig. Inguinale nastavlja

butnu venu (v. femoralis)

• Butna vena prikuplja krv iz

dubokih i površnih vena noge
 DUBOKE VENE DONJEG UDA
• Zatkolenu i butnu arteriju prati
po jedna vena (v. poplitea, v.
femoralis), a ostale arterije
noge prate po dve istoimene
vene
• Pri ekstenziji kolena zatkolena
vena se širi i usisava krv iz
vena potkolenice usled širenja
zatkolene jame; butna vena se
širi i usisava krv pri fleksiji kuka;
suprotni pokreti u ovim
zglobovima potiskuju krv ka
srcu
 POVRŠNE VENE DONJEG UDA
• Najznačajnije površne vene su dve
safenske vene, velika i mala (v.
Saphena magna et parva)
• Polaze od venske mreže na dorzalnoj
strani stopala (rete venosum dorsale
pedis)

• V. Saphena parva se penje od

spoljašnjeg kraja dorzalne mreže
stopala, prolazi zadnjom stranom
potkolenice do zatkolene jame gde
se uliva u v. Poplitea
• V. Saphena magna prati unutrašnju
ivicu stopala, penje se ispred
unutrašnjeg gležnja unutrašnjom
stranom potkolenice i prednjom
stranom buta do ispod preponske
veze gde se uliva u završni deo v.
femoralis
LIEN
• Slezina je mek organ pribora za
krvotok, pridodat v. portae; oblika
zrna kafe
• Nalazi se u trbušnoj duplji,
između dijafragme, želuca i
levog bubrega
• Pokrivena je peritoneumom
– Pričvršćena sa lig.
phrenicolienale i lig.
gastrolienale za želudac i
dijafragmu

• Uloga: depo krvi, u njoj se

razlažu eritrociti, stvaraju se bela
krvna zrnca (leukociti)
 LIEN
• Opisuju se: Dve ivice: gornja, nazupčena (margo
– Spoljna, konveksna (facies superior) i donja (margo inferior)
diaphragmatica) i unutrašnja,
ravna strana (facies visceralis) Gornja ivica se u stojećem stavu
• Na unutrašnjoj strani se nalaze tri spušta i postavlja se između rebarnog
polja: luka i velike krivine želuca
– Facies gastrica (naleže na zadnju
stranu želuca), nalazi se hilus
lienis (prolaze a.v. lienalis)
– Facies renalis (na prednju stranu
bubrega) i
– Facies colica (na levi ugao
kolona)
• Dva pola: prednji (extremitas anterior)
i zadnji (extremitas posterior)
• Prednji pol se spušta pri stojećem
stavu i postaje donji koji naleže na lig.
phrenicocolicum
GRAĐA SLEZINE
• Slezina ima fibrozni
omotač od kojeg se
pružaju nastavci u vidu
gredica (trabeculae lienis)
koje ulaze u meko tkivo
(pulpa lienis)
• Pulpa može biti crvena
(zbog prisustva velikog
broja eritrocita) i bela
(zbog velikog broja limfnih
čvorića)
 LIMFNI SISTEM
• Deo venskog sitema velikog
krvotoka
• Odvodi iz tkiva međućelijsku
tečnost koja omogućava
snabdevanje hranljivim materijama
tkiva koja nisu u direktnom dodiru
sa kapilarima; takođe odvodi
produkte metabolizma putem
limfnih sudova ka srcu
• U tok limfnih sudova su uključeni
limfni čvorovi koji filtriraju limfu i
istovremeno stvaraju limfocite i
monocite
• Razlika između krvi i limfe: limfa
nema eritrocite i ima manji
procenat belančevina u odnosu na
krv
 • Limfni sudovi (vasa lymphacea)
LIMFNI SUDOVI mogu bti površni i duboki
• Površni sudovi polaze iz limfnih
kapilara koji se slepo završavaju u
međućelijskim prostorima; obrazuju
gustu mrežu ispod kože i ulivaju se u
duboke limfne sudove
• Duboki limfni sudovi polaze iz
limfnih kapilara i limfnih prostora
(serozne duplje, prostori između
moždanica, moždane komore,
sinovijalne šupljine u zglobovima,
tetivni omotači. Prostori unutrašnjeg
uha)
• Prate duboke vene
• Idući ka srcu ovi sudovi se
spajaju, postaju sve veći i na
kraju obrazuju dva kanala koji se
ulivaju u početni deo v.
Brachiocephalica:
• Grudni (ductus thoracicus) i
desni limfni kanal (ductus
lymphaticus dexter)
 DUCTUS THORACICUS
• Grudni limfni kanal je najveći
limfni sud čovečjeg tela
• Nastaje u visini prednje strane
L1 pršljena spajanjem tri limfna
stabla:
– Desnog i levog slabinskog
(truncus lumbalis dexter et
sinister) i
– Crevnog stabla (truncus
intestinalis)

• Početni deo je vretenasto

proširen – cisterna chyli
 • Grudni limfni kanal prolazi kroz hiatus
DUCTUS aorticus i penje se ispred kičmenog
stuba sve do visine Th 3 gde skreće
THORACICUS ulevo, ide bočno od jednjaka do gornjeg
otvora grudnog koša
• U visini gornjeg otvora grudnog koša
savija napred preko vrha plućne
maramice, prolazi između a.carostis
communis sinistra i a. subclavia sinistra
i uliva se u levi venski ugao
– Levi venski ugao obrazuju v.
Jugularis interna i v. Subclavia
• Kanalu se priključuju izvodni kanali iz
međurebarnih limfnih čvorova
• U završni deo ductus thoracicus-a se
ulivaju tri limfna stabla: truncus
subclavius, truncus jugularis i
bronchomediastinalis (dovode limfu iz
leve polovine natprežačnog dela tela)
• Istoimeni kanali sa desne strane se
sjedinjuju i formiraju ductus lymphaticus
dexter koji je kratak i uliva se u desni
venski ugao
NERVNI SISTEM
• Grade ga:
• Centralni nervni sistem
– Mozak
– Kičmena moždina
• Periferni nervni sistem
– Živci:
 Kičmeni (31 par)
 Moždani (12 pari)
– (Povezuju CNS sa svim
delovima tela)

• Nervni sistem predstavlja

funkcionalnu celinu
 NERVNI SISTEM
• Uloga: reguliše funkcije svih • Simpatikus i parasimpatikus deluju
organa, koordinira ih i usklađuje antagonistički, tj. Pojačavaju ili
njihov odnos kao celine prema smanjuju funkcije organa u cilju
spoljašnjoj sredini koordinacije i usklađivanja
• Prima nadražaje iz spoljašnje čovečjeg tela kao celine u odnosu
sredine ili iz nekog organa putem na njegovu spoljašnju i unutrašnju
RECEPTORA; odgovor šalje u vidu sredinu
impulsa ka određenim organima,
ka EFEKTORIMA
• Deo nervnog sistema koji reaguje
na nadražaje iz spoljašnje sredine
(SOMATIČNI NERVNI SISTEM) je
pod uticajem naše volje, odnosno
kore velikog mozga
• Za primanje informacija iz
unutrašnjih organa zadužen
AUTONOMNI NERVNI SISTEM
(simpatikus i parasimpatikus) i on
deluje bez uticaja naše volje
 NERVNI SISTEM
• GRAĐA NERVNOG SISTEMA:
• Sastoji se uglavnom iz nervnog
tkiva kojeg čine NERVNE ĆELIJE
SA PRODUŽECIMA (neuroni) i
potporne ćelije (neuroglia)
• Neuron ima telo zvezdastog
piramidalnog vretenastog oblika na
kome se vidi više kratkih nastavaka
(dendriti) i jedan duži nastavak
(neurit)
• Neuriti su obavijeni beličastim
mijelinskim omotačem koji ima
ulogu električnog izolatora; on je
mestimično prekinut (Ranvier-ova
suženja)
• Van CNS vlakno dobija još jednu
tanku ovojnicu – Schwann-ovu
ovojnicu koja ima ulogu ishrane
 NERVNI SISTEM
• Tela neurona i njihovi dendriti obrazuju • Kada napuste CNS dobijaju
SIVU MASU CNS još jednu ovojnicu i formiraju
• Ona može biti u vidu kompaktnih slojeva SNOPOVE ŽIVACA
i stubova ili u vidu ostrvaca, jedara • GANGLION – skup tela
• Neuroni se grupišu i obrazuju moždane nervnih ćelija van CNS
centre (regulišu funkciju određenih priljučenim pojedinim živcima
organa); niži centri su u kičmenoj
moždini, a viši u mozgu
• BELU MASU obrazuju neuriti obavijeni
mijelinskim omotačem
• Udruženi neuriti obrazuju obrazuju
MOŽDANE PUTEVE koji sprovode
nadražaje od jednog centra ka drugome;
dele se na kratke (asocijativni – povezuju
centre na istoj strani; komisuralni –
povezuju centre na suprotnim stranama)
i duge (aferentni – sprovode nadražaj ka
centru i eferentni – od centra)
OPŠTE FUNKCIONALNE ODLIKE
• Osnovne funkcionalna jedinica
nervnog sistema – REFLEKSNI
LUK
• Elementarni refleksni luk obrazuju
aferentni i eferentni neuron
• Aferentni neuron prima od
receptora nadražaj iz spoljašnje
sredine ili organa, sprovodi ga ka
CNS; tamo razdraženje prelazi na
dendrite eferentnog neurona putem
spojnica (SINAPSI) u kojima se
stvaraju posebna hemijska
jedinjenja (acetilholin, adrenalin)
koja olakšavaju transfer
• Odgovor se reflektuje u vidu
impulsa ka periferiji, odnosno ka
EFEKTORIMA (mišićima,
žlezdama, itd.)
NERVI I NJIHOVI ZAVRŠECI
• Nervi (živci) se sastoje od neurita
koji su obavijeni mijelinskim glijalnim
omotačem
• Sadrže i siva amijelinska vlakna
(deo vegetativnog nervnog sistema)

• Neuriti su povezani u snopove

zahvaljujući mrežastim vezivnim
vlaknima (endoneurium); snopove
obavija vezivna opna (perineurium),
a više snopova epineurium koji
sadrži krvne i limfne sudove živca
• Epineurium svojim nastavcima
pričvršćuje nerv za okolne organe
• Između susednih nerava često
postoje spojnice – anastomoze koje
sadrže snopove neurita koji se
odvajaju od jednog nerva i
priključuju drugome
NERVI I NJIHOVI ZAVRŠECI
• Nervi se dele na eferentne
(motorni i sekretorni živci) i
aferentne (senzitivni – sprovode
opšti senzibilitet, dodir,
temperaturu i bol; i senzorijelni –
povezani sa čulnim organima)

• Živci se pružaju kao arterije i

često zajedno sa njima
pravolinijski, duboko, fleksornom
stranom zglobova i najkraćim
putem do ciljnih organa
MOZAK (ENCEPHALON)
• Deo centralnog nervnog sitema
smešten u lobanjskoj duplji
• Oblika ovoida, užim delom
okrenut napred, ka čeonoj kosti

• Grade ga:
– Rombasti deo mozga
(rhombencephalon)
– Srednji mozak
(mesencephalon)
– Međumozak
(diencephalon)
– Veliki mozak
(telencephalon)
 RHOMBENCEPHALON
• Ovaj deo mozga je dobio ime po
svojoj centralnoj šupljini, 4.
moždanoj komori
• Nalazi se u zadnjoj lobalnjskoj
jami, ispod šatora malog mozga
(tentorium cerebelli)
• Pored komore, u njegov sastav
ulaze:
– Produžena moždina (medulla
oblongata)
– Moždani most (pons)
– Mali mozak (cerebellum)
• Produžena moždina i most
predstavljaju intrakranijalni
nastavak kičmene moždine
• Zajedno sa srednjim mozgom
grade MOŽDANO STABLO
(povezuje mali mozak i prednji
(veliki) mozak)
 MEDULLA OBLONGATA
• Produžena moždina ima oblik
zarubljene kupe koja je vrhom
okrenuta nadole, spljoštena u
sagitalnom smeru
• Nastavlja kičmenu moždinu od
visine korenova 1. vratnog živca,
pruža se naviše do sredine
bazilarnog žleba (clivus) gde
prelazi u moždani most

• Centralna šupljina produžene

moždine nastavlja centralni kanal
kičmene moždine
• U svom gornjem delu šupljina se
proširuje i gradi donji deo 4.
moždane komore
MEDULLA OBLONGATA
• PREDNJA STRANA:
• Na njoj se nalazi središnja
pukotina (fissura mediana
anterior); bočno od nje se nalaze
uzdužna ispupčenja – piramide
(pyramides)
• Piramide sadrže vlakna
piramidnog nervnog puta koja se
ukrštaju na središnjoj pukotini i
grade raskrsnicu (decussacio
pyramidum)

• Granica između prednje strane

produžene moždine i mosta je
horizontalni žleb (postpontinska
jama) gde izbijaju VI, VII i VIII
moždani nerv
 MEDULLA OBLONGATA
• BOČNA STRANA:
• Uočavaju se dva žleba: prednje
bočni (sulcus lateralis anterior) i
zadnje bočni (sulcus lateralis
posterior)
• Između ovih žlebova nalazi se
ovalno ispupčenje, maslina (oliva)
koje sadrži istoimeno jedro
(nucleus olivaris)
• Prisustvo olive je posledica
uspravnog stava čoveka, učestvuje
u mišićnoj koordinaciji i motornoj
kontroli (prenosi informacije od
kičmene moždine do malog
mozga)
• Ispred olive, iz prednje-bočnog
žleba, izbija XII moždani nerv, a iza
olive, iz zadnje-bočnog žleba, IX,
X, XI nerv
 MEDULLA OBLONGATA
• ZADNJA STRANA: • Na ispupčenja se put naviše
nastavljaju donji kraci malog
• Nalazi se središnji žleb (sulcus
mozga između kojih je zategnuta
medianus posterior)
glijalna opna (lamina tectoria
• Bočno od žleba nalaze se dva ventriculi quarti) – ulazi u sastav
ovalna ispupčenja: krova 4. moždane komore
– Medijalno (tuberculum fasciculi
s. clava)
– Lateralno (tuberculum fasciculi
cuneati)
• Od ispupčenja polaze istoimeni
putevi
• Lateralno od ispupčenja –
pepeljasto ispupčenje (tuberculum
cinereum)
– Sadrži deo senzitivnog jedra V
moždanog nerva
PONS
• Most je zadebljanje moždanog
stabla
• Posledica uspravnog stava čoveka
• Zadebljanje prouzrukuju poprečna
vlakna tj. Putevi ispod kojih se (kao
ispod mosta) provlači moždano
stablo
• Poprečna vlakna (fibrae pontis
transversae) savijaju upolje i nazad
i od bočne strane moždanog mosta
nastavljaju se kao srednji krak
malog mozga
• Na granici bočne strane mosta i
srednjeg kraka izbija V moždani
živac
• Dorzalna (zadnja) strana mosta
ulazi u sastav romboidne jame
(fossa rhomboidea), odnosno poda
4. moždane komore
 FOSSA RHOMBOIDEA
• Romboidna jama svojim gornjim • U predelu romboidne jame (odnosno
delom pripada moždanom mostu a uzvišenja, ispupčenja, jamica,
donjim produženoj moždini nalaze se jedra V, VI, VII (deo jame
• Granica gornjeg i donjeg dela – koji pripada moždanom mostu) VIII,
lučna vlakna (striae medullares) koja IX i X moždanog nerva (deo koji
sadrže vlakna akustičnog puta pripada produženoj moždini)
• Romboidna jama je središnjim
žlebom (sulcus medianus) podeljena
na levu i desnu polovinu
• Bočno od središnjeg žleba – granični
žleb (sulcus limitaris); na njemu se
nalaze dve jamice: gornja i donja
• Granični žleb razdvaja dva
uzvišenja: medijalno i lateralno
• Na pontinskom delu jame se nalaze
obla ispupčenja (coliculus facialis)
 CEREBELLUM
• Mali mozak se nalazi iza
mosta i produžene
moždine
• Ima dva bočna dela
(hemispherium cerebelli) i
središnji deo- crv (vermis)
• Površina malog mozga je
izdeljena koncentričnim
vijugama (fissura
cerebelli) u mnogobrojne
listolike vijuge (folia
cerebelli)
 CEREBELLUM
• Mali mozak ima gornju i donju
stranu i dve ivice: prednju i zadnju i
tri režnja: prednji, srednji i zadnji
• PREDNJA IVICA – na sredini se
nalazi poprečno udubljenje
(fastigium) – najviše mesto na
krovu 4. moždane komore
• Bočno od udubljenja u mozak
ulaze njegovi kraci (crura
cerebelli):
Gornji, srednji i donji (pedunculus
cerebellaris superior, media et
inferior) koji ga povezuje sa
srednjim mozgom (gornji), sa
mostom (najdeblji, srednji) i
produženom moždinom (donji)
• Upolje od krakova: horizontalni
žleb (fissura horizontalis) – odvaja
gornju od donje strane
• GORNJA STRANA: odvojena
od zadnjih delova leve i desne
hemisfere velikog mozga
duplikaturom tvrde moždanice
– šatorom (tentorium cerebelli)
• Na prednjem delu gornje
strane nalazi se duboka
poprečna pukotina (fissura
prima) – granica prednjeg i
srednjeg režnja
• DONJA STRANA: naleže na
ljusku potiljačne kosti
• Na donjoj strani se nalaze
prednja pukotina (fissura
posterolateralis) i zadnja
pukotina (fissura
postpyramidalis)

• Ispod prednje pukotine nalazi

se čvorić crva (nodulus) koji se
upolje nastavlja sa pahuljicom
malog mozga (flocculus)
CEREBELLUM
• Siva masa obrazuje koru
malog mozga i jedra koja se
nalaze u dubini bele mase

• Najveće jedro – nucleus

dentatus (u hemisferi malog
mozga)

• Kod njegovog hilusa – nucleus

emboliformis i nucleus
globosus
• U crvu, iznad krova 4.
moždane komore – nucleus
fastigii
FUNKCIONALNI DELOVI
MALOG MOZGA
• NEOCEREBELLUM – srednji
režanj malog mozga, nucleus
dentatus
• Centri za automatsku regulaciju
složenih voljnih i nevoljnih pokreta,
kao i preciznu koordinaciju voljnih i
poluvoljnih pokreta
• PALEOCEREBELUM – prednji i
zadnji režanj, nucleus globosus,
nucleus emboliformis
• Reguliše tonus mišića kod raznih
položaja i stavova
• ARCHICEREBELLUM – nucleus
fastigii, nodulus, flocculus
• Nalaze se centri za vestibluranu
ravnotežu
 VENTRICULUS QUARTUS
• Četvrta moždana komora ima
dno i krov
• DNO: romboidna jama
• KROV: mali mozak sa svojim
prednjim i zadnjim velom i tanki
pokrovni list (lamina tectoria
ventriculi quarti) koji predstavlja
istanjeni dorzalni deo
produžene moždine
• Na lamina tectoria: tri otvora –
donji, središnji – Mažandijev
otvor i bočni – Luškini otvori
• Preko otvora su povezani
subarahnoidalni prostor i
moždane komore; omogučena
cirkulacija cerebrospinale
tečnosti
MESENCEPHALON
• Srednji mozak se nastavlja
put naviše na moždani most;
povezuje ga sa međumozgom
• Njegovu šupljinu predstavlja
Silvijev kanal koji povezuje 3. i
4. moždanu komoru

• Silvijev kanal se nalazi u

dorzalnom delu srednjeg
mozga; predstavlja granicu
između moždanih nožica
(pedunculi cerebri) i krovne
ploče (tectum mesencephali)
 MESENCEPHALON
• Moždane nožice se nalaze ispred
kanala
• Sastoje se iz dva dela: moždanih
krakova (crura cerebri) i kapice
(tegmentum) između kojih granicu
predstavlja substantia nigra,
konkavna ploča koja pripada
ekstrapiramidnom sistemu
(reguliše sporedne pokrete koji
uvek prate voljne pokrete)
• Kraci se nalaze na prednjem delu
srednjeg mozga, divergiraju i ulaze
u sastav bele mase velikog mozga;
sadrže motorne puteve
• Između njih se nalazi jama na
čijem dnu je rupičasta supstanca
za prolaz krvnih sudova; između
ove supstance i kraka izbija III
moždani nerv
MESENCEPHALON
• Krov (tectum mesencephali) ili
lamina quadrigemina ima na
površini dva parna uzvišenja:
gornji i donji brežuljak
(colliculus – superior et inferior)

• Brežuljci se nastavljaju upolje

svojim rukavicama (brachia) do
kolenastih telašaca
međumozga

• Ispod donjih brežuljaka izbija IV

par moždanih živaca
SIVA MASA MOŽDANOG STABLA
• Sačinjavaju je:

• Jedra moždanih nerava

• Retikularna supstanca
• Nove sive mase
(delovi prednjeg mozga
koji su se spustili i
priključili moždanom
stablu; pripadaju
ekstrapiramidnom
motornom sistemu)
SIVA MASA MOŽDANOG STABLA
• U moždanom stablu su smešteni:
• Centri koji regulišu i integrišu
složene vegetativne funkcije:
optičku orijentaciju u prostoru,
refleksne radnje u vezi sa
mirisnim utiscima (srednji
mozak)
• Centri za refleksne radnje
vezane za uzimanje hrane:
zagrižaj, žvakanje, sisanje, centri
koji omogućavaju akustičku i
statičku orijentaciju u prostoru
(most)
• Refleksni centri za disanje,
kašalj, krvotok, kontrolu srčane
frekvencije, gutanje, povraćanje
(produžena moždina)
MOŽDANI NERVI
• Od moždanog stabla
polazi 10 od 12 moždanih
nerava; prva dva nerva
(mirisni i optički nerv)
pripadaju prednjem
mozgu
• Moždani živci se dele na
motorne (III, IV, VI),
motornosenzitivne (V, VII,
IX, X) i čulne ili
senzorijelne (I, II, VIII)
 RETIKULARNA SUPSTANCA
• To su mnogobrojna ostrvca sive
mase između kojih se provlači
veliki broj kratkih, asocijativnih
puteva
• Asocijacioni i koordinacioni
aparat moždanog stabla koji
reguliše i integriše složene
vegetativne funkcije
• Krupnija ostrvca (nuclei
reticulares) pripadaju
ekstrapiramidnom motronom
sistemu
• Nalazi se između jedara
moždanih nerava koje povezuje
u funkcionalnu celinu
NOVE SIVE MASE
• U SREDNJEM MOZGU:
• U brežuljcima krova (pridodati
akustičnom (donji brežuljci) i
optičkom sistemu (gornji) i
substantia nigra
• U MOSTU:
• Veći broj jedara (nuclei pontis) gde se
prekidaju kortikalni putevi velikog
mozga
• U PRODUŽENOJ MOŽDINI:
• Nucleus gracilis, nucleus cuneatus i
nucleus olivaris izazivaju istoimena
obla uzvišenja
• Prva dva jedra su zadebljani nastavci
zadnjeg roga sive mase kičmene
moždine
• Nucleus olivaris pripada
ekstrapiramidnom motornom sitemu
 DIENCEPHALON
• Međumozak se nalazi između
leve i desne hemisfere velikog
mozga
• Pokriven je sa svih strana,
slobodna je samo donja strana
koja naleže na telo klinaste kosti
lobanje
• Čine ga:
• Talamus (thalamus)
• Hipotalamus (hypothalamus)
• 3. moždana komora (ventriculus
tertius)
 THALAMUS
• Talamus ili vidni brežuljak je u • Zadjem zadebljanom kraju
obliku ovoida; parna struktura (pulvinar) su pridodati:
• Levi i desni talamus su • Metathalamus i
međusobno spojeni pljosnatim • Epithalamus
stubićem sive mase
• Nalazi se između 3. moždane
komore i unutrašnje čahure
velikog mozga
• GORNJA STRANA – ulazi u
sastav poda bočne moždane
komore, slobodna
• DONJA STRANA – srasla sa
hipotalamusom
• SPOLJAŠNJA STRANA –
srasla sa velikim mozgom
 METATHALAMUS, EPITHALAMUS
• METATALAMUS se nalazi ispod
zadnjeg kraja talamusa
• Čine ga dva ovalna ispupčenja –
spoljno i unutrašnje kolenasto telašce
(corpus geniculatum – laterale et
mediale)
• EPITALAMUS se nalazi između zadnjih
krajeva levog i desnog talamusa
• Čine ga:
• Dve trouglaste pločice (habenulae)
spojene međusobno tankom spojnicom
(comissura habenolarum)
• Moždana šišarčica trouglastog oblika
(corpus pineale); naleže na srednji
mozak
• Uloga corpus pineale – nejasna, smatra
se da luči hormon koji koči prerani polni
razvitak kod dece
HYPOTHALAMUS
• Hipotalamus čini pod i donji deo
bočnog zida 3. moždane komore
• DONJA STRANA – idući od napred
prema nazad vide se:
– Raskrsnica optičkih nerava
(chiasma opticum)
– Pepeljasto ispupčenje (tuber
cinereum) od kojeg se spušta
peteljka (infundibulum) na kojoj
visi zadnji režanj hipofize
– Bradavičasta tela (corpora
mamilaria)
• Raskrsnica optičkih nerava i
pepeljasto ispupčenje su delovi
velikog mozga
• Bradavičasta tela sadrže jedra,
medijalno i lateralno (nuclei corporis
mamillaris, medialis et lateralis) koji
pripadaju olfaktivnom sistemu
• Ostala siva masa hipotalamusa
predstavlja nastavak retikularne
supstance srednjeg mozga

• Bela masa (asocijacioni putevi,

kratki eferentni i aferentni
putevi) povezuje hipotalamus
sa kortikalnim vegetativnim
centrima, sa medijalnim jedrom
talamusa, mrežnjačom oka,
retikularnom supstancom
moždanog stabla i sa zadnjim
režnjem hipofize
 SIVA MASA MEĐUMOZGA
• Siva masa skoro potpuno ispunjava •
talamus
• Najviši subkortikalni senzitivni
centar:
• Siva masa talamusa je podeljena na
tri jedra: prednje, unutrašnje
(završavaju se kratki vegetativni
putevi) i spoljašnje (prima duge
puteve za površni i duboki
senzibilitet)
• U talamusu se nalaze: olfaktivni
sistem (prednje jedro, nucleus
habenulae), primarni optički (corpus
geniculatum laterale) i akustični
sistem (corpus geniculatum mediale)
U hipotalamusu su smešteni centri
koji kontrolišu: apetit, žeđ, telesnu
temperaturu, dnevni ritam (san i
buđenje), menstrualni ciklus, stres,
fizičko naprezanje, raspoloženje,
seksualne funkcije, visinu krvnog
pritiska, kao icentri koji učestvuju u
kontori pokreta balansiranja pri
kretanju (retikularna jedra: nucleus
subthalamicus i zona incerta –
pripadaju ekstrapiramidalnom
motornom sistemu)
• Paraventrikularni sloj i manja jedra –
najviši centar autonomnog sistema
VENTRICULUS TERTIUS
• Treća moždana komora
• BOČNI ZIDOVI: talamus i
hipotalamus (granica između njih –
sulcus subthalamicus)
• KROV: lamina tectoria ventriculi III;
na njega naležu horioidni splet i
moždani svod (fornix cerebri)
• PREDNJI ZID: stubovi fornix
cerebri, prednja komisura velikog
mozga
• DONJI ZID: hipotalamus
• ZADNJI ZID: prednji kraj srednjeg
mozga epitalamus; između njih je
otvor Silvijevog kanala
• Između prednjeg kraja talamusa i
stuba moždanog svoda – Monroovi
otvori (veza sa bočnim moždanim
komorama)
 TELENCEPHALON
• Veliki mozak ima oblik poluovoida,
pokriva ostale delove mozga
• Pukotinom (fissura longitudinals
cerebri) je podelkjen na levu i
desnu hemisferu (hemispherium)
• Hemisfere su međusobno spojene
sa više spojnica – komisurama,
žuljevitim telom i moždanim
svodom (nalaze se odmah iznad
međumozga)
• U svakoj hemisferi se nalazi
moždana komora (ventriculus
latearalis)
• Hemisferi je pridodat mirisni mozak
(rhinencephalon), najstariji deo
velikog mozda
 HEMISFERA VELIKOG MOZGA
• Ima tri strane: DONJA STRANA: duboka jama (fossa
cerebri lateralis) deli je na prednji deo
– Spoljnu
(ravan, naleže na krov očne duplje) i
– Unutrašnju i zadnji deo (konkavan, naleže na šator
– Donju malog mozga i srednju lobanjsku jamu)
• SPOLJNA STRANA: konveksna,
odgovara krovu lobanjske duplje
• UNUTRAŠNJA STRANA: ravna, u
gornjem delu slobodna; odgovara
međuhemisferičnoj sagitalnoj
pukotini
• U pukotinu se uvlači duplikatura
tvrde moždanice, srp (falx cerebri)
• U donjem delu unutrašnja strana je
srasla sa komisurama velikog
mozga i spoljnom stranom
međumozga
 HEMISFERA VELIKOG MOZGA
• Hemisfera na svojoj površini
ima veći broj plićih i dubljih
žlebova koji međusobno
ograničavaju MOŽDANE
VIJUGE

• Hemisfera je podeljena
dubokim žlebovima na 4 režnja:
– Čeoni (lobus frontalis)
– Temeni (lobus paritalis)
– Slepoočni (lobus
temporalis)
– Potiljačni (lobus occipitalis)
HEMISFERA VELIKOG MOZGA
• Centralni žleb (sulcus centralis –
Rolandi) odvaja čeoni od temenog
režnja
• Lateralni žleb (sulcus lateralis –
Sylvii) se penje od bočne jame i
odvaja slepoočni od čeonog i
temenog režnja
• Na dnu lateralnog žleba nalazi se
duboki, skriveni deo kore hemisfere
trouglastog oblika – ostrvo (insula);
pokriven delovima čeonog,
temenog i slepoočnog režnja koji
obrazuju njegov poklopac
(operculum)
• Parijeto-okcipitalni žleb (sulcus
panetooccipitalis) – odvaja temeni
od potiljačnog režnja
 HEMISFERA VELIKOG MOZGA
• ČEONI REŽANJ – nalazi se ispred • SLEPOOČNI REŽANJ: ima na
centralnog žleba spoljnoj strani tri horizontalne
• Na gornjoj strani ima gyrus vijuge (gyrus temporalis – superior,
precentralis i ispred te vijuge tri medius et inferior)
horizontalne: gyrus frontalis – • Na donjoj strani – dve vijuge:
superior, medius et inferior spoljna i unutrašnja
• Na donjoj strani ima gyrus rectus i
• POTILJAČNI REŽANJ: ima šest
lateralno od nje dve orbitalne – gyrus
orbitalis; u žlebu između njih – delovi horizontalnih vijuga
mirisnog mozga • Na unutrašnjoj strani: cuneus,
• TEMENI REŽANJ: iza centralnog gyrus linguinalis
žleba
• Ima gyrus postcentralis (sa gyrus
precentralis obrazuje lobulus
paracentralis)
• Iza gyrus postcentralis nalaze se dva
horizontalna režnjića: donji (lobulus
parietalis inferior) sa dve vijuge,
prednjom i zadnjom i gornji (lobulus
parietalis superior)
 RHINENCEPHALON
• Mirisni režanj je dobro razvijen kod • GYRUS INTRALIMBICUS – zakžljala
nekih vrsta sisara vijuga, naročito u gornjem delu
• Kod čoveka je prilično zakržljao
• Uočavaju se dve koncentrične vijuge:
periferna, limbična (gyrus limbicus) i
unutrašnja (gyrus intralimbicus);
nastavljaju se napred mirisnim snopom
(tractus olfactorius)
• Okružuju centralni deo unutrašnje strane
hemisfere velikog mozga
• GYRUS LIMBICUS – ima izgled
potkovice
• Gornji deo – gyrus cinguli, nastavlja se
ka mirisnom snopu sa area subcallosa
• Donji deo – gyrus parahippocalampis,
savija na prednjem kraju i obrazuje kuku
(uncus)
• Gornji i donji deo povezuje isthmus gyri
cinguli
 KOMISURE VELIKOG MOZGA
• Spadaju:
– Žuljevito telo (corpus
callosum)
– Moždani svod (fornix)
– Prednja moždana spojnica
(commisura cerebri anterior)

• Corpus callosum se nalazi na

dnu međuhemisferičnog žleba,
iznad treće i bočnih moždanih
komora
• Fornix se nalazi na unutrašnjem
zidu bočne moždane komore,
između corpus callosum i 3.
moždane komore; podseća na
slovo X
• Commisura se pruža poprečno
kod prednjeg zida 3. moždane
komore
VENTRICULUS LATERALIS
• Bočna moždana komora
(šupljina hemisfere) nalazi se
ispod corpus callosum
• Ima oblik potkovice, svojim
konkaviterom obuhvata talamus i
nucleus caudatus
• UNUTRAŠNJI ZID: septum
pellucidum, fornix, horioidni splet
• Ima središnji deo (pars centralis)
i tri roga: prednji, zadnji i
slepoočni ili donji
• Srednji deo je u vezi sa 3.
moždanom komorom preko
Monroovog otvora (nalazi se
između prednjeg dela talamusa i
fornix-a)
 SIVA MASA VELIKOG MOZGA
• Siva masa obrazuje koru velikog mozga
(cortex cerebri) i subkortikalne sive mase
koje se nalaze u prostoru između insule i
talamusa
• Subkortikalne sive mase:
• Corpus striatum (najviši centar
ekstrapiramidalnog motornog sistema
koji reguliše tonus mišića, automatske
pokrete, omogućava automatsku kontrolu
voljnih pokreta i daje im preciznost i
karakteristične individualne odlike)
– Grade ga nucleus caudatus i nucleus
lentiformis
• Claustrum (deo kore insule)
• Corpus amygdaloideum (deo uncusa tj.
mirisne vijuge)
– Claustrum i corpus amygdaloideum
pripadaju olfaktivnom sistemu
SIVA MASA VELIKOG MOZGA
• Kora hemisfere se sastoji od
šest slojeva neurona, različitog
oblika i veličine
– Izuzetak je manji deo kore
mirisnog mozga koji ima
samo dva sloja neurona
• U funkcionalnom pogledu kora
hemisfere velikog mozga se
deli na motorna, senzitivna i
senzorijelna polja, u kojima se
nalaze odgovarajući centri
• Centri se dele na primarne ili
elementarne i više ili psihičke
• Kod dešnjaka – jače razvijeni
kortikalni centri leve hemisfere
 SIVA MASA VELIKOG MOZGA
• U čeonom režnju se nalaze:
– Primarni motroni centar (u
gyrus prenentalis) koji reguliše
elementarne voljne pokrete
čoveka (u donjoj trećini vijuge
su centri za glavu i vrat,
srednjoj trećini za šaku, a u
gornjoj trećini centri za ostali
deo tela)
– Viši motorni centri –
koordinacioni i psihomotorni
(sedište volje, mesto za
predviđanje) se nalaze u
gornjoj, srednjoj i donjoj čeonoj
vijuzi
• U temenom režnju se nalaze:
• Primarni centar za površni i
duboki svesni senzibilitet (u
gyrus postcentralis)
• Iza njega se nalaze viši
senzitivni centri gde se
raspoznaju nadražaji iz
primarnog centra, vrši njihova
analiza i sinteza odnosno
njihovo raspoznavanje
 SIVA MASA VELIKOG MOZGA
• U potiljačnom režnju se nalazi: • Zajedno sa psihosenzitivnim centrima
– centar za vid sačinjavaju integracionu zonu kore
• U slepoočnom režnju se nalazi: velikog mozga – sedište svesti i
– Centar za sluh memorije
– Polje za memoriju zauzima
najveći deo kore slepoočnog
režnja
• U libmičkoj vijuzi (unutrašnja strana
hemisfera) nalazi se:
– Elementarni centar za miris (u
gyrus limbicus),
– Za ukus(u gyrus
parahippocampalis)
– Kratkotrajnu memoriju, emocije i
ponašanje
• Elementarnim centrima su pridodati
psihoasocijacioni centri (vrše
raspoznavanje i stvaranje utisaka)
 BELA MASA VELIKOG MOZGA
• Sastoji se od mnogobrojnih
asocijacionih, komisuralnih i
projekcionih puteva koji zajedno
obrazuju zrakastu krunu velikog
mozga (corona radiata)
• Delovi bele mase između
subkortikalnih sivih masa –
moždane čahure: spoljašnja
(capsula externa – između
claustrum i nucleus lentiformis) i
unutrašnja (capsula interna –
između nucleus lentiformis i
talamusa)
• Kroz unutrašnju kapsulu prolaze
najviši projekcioni putevi CNS
(minimalno krvarenje – teški
poremećaji u sferi kretanja)
 MENINGES
• Postoje tri moždanice:
– Tvrda moždanica (dura mater)
– Paučinasta (arachnoidea)
– Meka moždanica (pia mater)
• Obavijaju CNS
– Sastoje se iz vezivnog tikiva i
između njih se nalaze
međumoždanični prostori
• Između paučinaste i meke
moždanice se nalazi prostor
ispunjen cerebrospinalnom
tečnošću (liquor) koja štiti CNS od
potresa i udara
• Dura mater naleže uz koštani zid
lobanje i kičemog kanal; sastoji se
iz fibroznog tkiva i ima dva lista:
spoljni i unutrašnji između kojih se
nalazi epiduralni otvor
• U lobanji gradi dva nastavka: falx
cerebri (moždani srp) i tenrorium
cerebelli (šator malog mozga)
• Arachnoidea je u vidu tanke
mreže; od tvrde moždanice je
odvojena subduralnim prostorom
• Pia mater naleže na površinu
CNS; sadrži krvne sudove za
mozak i kičmenu moždinu
• Njene duplikature u
moždanim komorama sadrže
arterijske spletove koji sa
epitelnim slojevima
moždanih komora obrazuju
horioidna tela koja luče otvor
MENINGES
KRVNI SUDOVI
• Mozak vaskularizuju a. carotis
interna i a. vertebralis koje na
bazi mozga obrazuju Willis-ov
arterijski krug

• Aa. vertebrales pre nego što se

sjedine i formiraju a. basilaris,
daju prethodno grane rr. spinales
koje silaze prednjom i zadnjom
stranom kičmene moždine

• Vene mozga se ulivaju u sinuse

tvrde moždanice
 MEDULLA SPINALIS
• Kičmena moždina se nalazi u
canalis spinalis, pruža se od
visine atlasa do 2. slabinskog
pršljena
• Ima oblik cilindrične vrpce,
debljine oko 10 mm

• Od donjeg kraja kičmene

moždine (conus medullaris) do
vrha trtične kosti pruža se
završni končić (fillum terminale)
• Končić je obavijen krsnim
nervima i tako nastaje formacija
cauda equina
MEDULLA SPINALIS
• Kičmena moždina je lako spljoštena
u sagitalnom smeru
• U vratnom i slabinskom delu su
prisutna zadebljanja: vratno
(intumescentia cervicalis) i slabinsko
(intumescentia lumbalis)
– Od zadebljanja polaze korenovi
nereva za gornji i donji ud
• Na moždini se uočavaju žlebovi:
– Prednji, u vidu duboke pukotine
(fissura mediana anterior)
– Zadnji, uzan i plitak (sulcus
medianus posterior) i
– Dva plitka bočna (sulcus lateralis
– anterior et posterior)
• U visini bočnih žlebova izbijaju
prednji i zadnji korenovi kičmenih
živaca
 SIVA MASA KIČMENE MOŽDINE
• SIVA MASA je postavljena oko
centalnog kanala kičmene moždine
(canalis centralis)
• Na poprečnom preseku ima oblik slova
H
• Na sivoj masi se uočava središnja
spojnica i dva roga – prednji (cornu
anterius), kratak i širok i zadnji (cornu
posterius), uzan i dug
– Rogovi su poprečni preseci
odgovarajućih stubova sive mase
kičmene moždine
• Spojnica u lateralnom delu sadrži
centre autonomnog nervnog sistema
(simpatikusa i parasimpatikusa), a u
medijalnom delu – ventralno –
visceromotorne centre, a dorzalno –
viscerosenzitivne centre
SIVA MASA KIČMENE MOŽDINE
• Prednji rog sadrži nervne centre
koje obrazuju motorne centre za
grupe skeletnih mišića u
odgovarajućem regionu tela
• Od vrha polaze vlakna prednjeg,
motornog korena kičmenog živca
• Zadnji rog ima suženje kojim je
podeljen na bazu i vrh

• Baza – centri za duboki senzibilitet

• Vrh – centri za površni senzibilitet;
vlakna zadnjeg, senzitivnog korena
kičmenog živca
– Vrh se natavlja sa želatinoznom
supstancom (sadrži neurogliju i
sitne neourone)
 BELA MASA KIČMENE MOŽDINE
• BELA MASA – spolja od
sive mase; sadrži duge i
kratke nervne puteve
• Podeljena rogovima sive
mase na tri vrpce (funiculus
– anterior lateralis et
posterior)

• Prednja vrpca sadrži

motorne puteve, zadnja
senzitivne, a bočna
mešovite
NERVI SPINALES
• Od kičmene moždine
polazi
• 31 par kičmenih nerava:
– 8 vratnih
– 12 grudnih
– 5 slabinskih
– 5 krsnih
– 1 trtični
 N. SPINALIS
• Kičmeni živac je kratak, polazi pomoću
dva korena:
– Prednjeg – motornog (radix
ventralis) i
– Zadnjeg – senzitivnog (radix
dorsalis) koji izbijaju iz bočnih
žlebova, pružaju se upolje i spajaju
pri prolazu kroz foramen
intervertebrale
• Zadnjem korenu je pridodat ganglion
koji ima periferni i centralni krak
– Periferni krak je pridodat
kičmenom živcu, a centralni se
vraća u kičmenu moždinu i putem
svojih kolaterala stupa u kontakt sa
umetnutim neuronima somatičnog i
vegetativnog nervnog sistema
 N. SPINALIS
• Po izlasku iz otvora kičmeni
nerv se deli na dve grane:
prednju (ramus ventralis) i
zadnju (ramus dorsalis)

• Od nerva se odvajaju i dve

manje grane: moždanična
(senzitivna; inerviše tvrdu
moždanicu u kičmenom kanalu)
i spojnična (sadrži bela
preganglijska, i siva
postganglijska vlakna; povezuje
kičmeni nerv sa gaglionom
stabla simpatikusa)
 GRANE KIČMENOG ŽIVCA
• PREDNJE GRANE KIČMENIH • Dele se u dve mišićno-kožne
ŽIVACA izuzev grudnih, se grane: medijalnu i lateralnu
anastomoziraju i obrazuju zamke • Motorna vlakna ovih grana inervišu
(ansae) i spletove (plexus) duboke mišiće leđa, a senzitivnim
– Svaki nerv koji polazi od vlaknima kožu zadnje strane glave,
spletova dobija vlakna iz dva ili vrata i trupa
više segmenata kičmene
moždine
– Prednje grane grudnih živaca –
nn. Intercostales inervišu mm.
Intercostales, m. Transversus
thoracis, mišiće trbuha, kožu
prednje i bočne strane trupa
• ZADNJE GRANE KIČMENIH
ŽIVACA prolaze između processus
transversus-a
 PLEXUS CERVICALIS
• Vratni nervni splet postaje od • Najduža grana: n. phrenicus
prednjih grana prva 4 vratna nerva
koji obrazuju 3 nervne zamke
• Nalazi se između m. levator
scapulae, m. ccalenus medius i m.
sternocleidomastoideus-a
• Od vratnog spleta polaze
senzitivne i motorne grane
• Senzitivne grane (n. occipitalis
minor, n. auricularis magnus, n.
transversus coli, nn.
supraclaviculates) inervišu kožu
prednje i bočne strane vrata, kao i
kožu ramena i potključnog predela
grudnog koša
• Motorne grane inervišu
paravertebralne, skalenske mišiće,
mm. infrahyoidei, delimično m.
sternocleidomastoideus i m.
trapezius
 N. PHRENICUS
• Najduža grana n. phrenicus inerviše • Senzitivne grane inervišu srčanu i
dijafragmu plućnu maramicu (parijetalni list), a
• Polazi uglavnom od 4. i delom od 3. i završni ogranci trbušnu maramicu
5. vratnog živca između dijafragme i jetre
• Silazi kroz vrat (ispred m. scalenus
anterior) i sredogruđe
• U visini gornjeg otvora grudnog koša
priljučuju mu se nn. phrenici
accessorii koji dolaze od ramenog
nervnog spleta
• Desni živac silazi ispred a.
subclavia, a zatim spoljnom stranom
v. cava superior i perikarda do
prečage (ivice foramen v. cavae)
• Levi živac silazi ispred luka aorte i
bočnom stranom perikarda i
završava se na dijafragmi kod
srčanog vrha
 PLEXUS BRACHIALIS
• Rameni nervni splet obrazuju
prednje grane poslednja 4 vratna
nerva i 1. grudnog nerva koje se
međusobno spajaju i grade najpre
tri primarna stabla (gornje – od 5. i
6. vratnog živca, srednje – od 7.
vratnog i donje – od 8. vratnog i 1.
grudnog živca), a zatim tri
sekundarna snopa, spoljašnji,
unutrašnji i zadnji (fasciculus
lateralis, medialis et posterior)
– Prolazi između m. scalenus
anterior et medius, zatim kroz
sulcus a. subclaviae i ulazi u
pazušnu jamu gde okružuje a.
axillaris
BOČNE GRANE RAMENOG
NERVNOG SPLETA
• BOČNE GRANE su motorne
• PREDNJE GRANE – za mišiće
prednjeg zida pazušne jame:
– Grudne mišiće (n. subclavius,
nn. pectorales – medialis et
lateralis)
• ZADNJE GRANE –
– Zadnje mišiće ramena, m.
serratus anterior, m. latissimus
dorsi, m. levator scapulae, m.
rhomboideus
(n. suprascapularis,
n. subscapularis,
n. thoracicus longus,
n. thoracodorsalis,
n. dorsalis scapulae)
ZAVRŠNE GRANE RAMENOG
SPLETA
• ZADNJI SNOP – polaze n.
axillaris i n. radialis
• N. AXILLARIS
– Napušta pazušnu jamu kroz
zadnji, četvrtasti otvor jame,
obilazi zadnju stranu collum
chirurgicum i daje dve
bočne grane: motrornu za
m. teres minor i senzitivnu
za kožu spoljne strane
nadlakta
– Završne grane inervišu m.
deltoideus
 ZADNJE GRANE RAMENOG
SPLETA
• N. RADIALIS: • motorne bočne grane inervišu: m.
triceps brachii, m. anconeus, m.
• Pruža se upolje i nadole, zatim ispred extensor carpi radialis longus et
tetive m. latissimus dorsi, prolazi kroz brevis, m. brachioradialis
sulcus n. radials na zadnjoj strani • dve bočne senzitivne grane inervišu
humerusa, zatim iznad epiconylus kožu zadnje strane nadlakta i
lateralis silazi u prostor između m. podlakta
Brachialis i m. brachioradialis gde se
deli u svoje dve završne grane:
• r. superficialis (provlači se ispod tetive
m. Brachioradialis i prelazi na zadnju
stranu šake gde daje 5 ogranaka za
kožu nadlanice (lateralnu polovinu šake i
dorzalnu stranu 2, 5 prsta u visini
proksimalnih članaka
• r. profundus (pruža se nazad i prolazi
kroz m. Supinator, obilazi oko collum
radii, i daje grane koje se šire lepezasto
za mišiće zadnje lože podlakta; završna
grana inerviše zglobove ručja
ZAVRŠNE GRANE RAMENOG
SPLETA
• SPOLJNI SNOP – polaze:
– n. musculocutaneus i n.
medianus (spoljašnji koren)
– za mišiće prednje lože
nadlakta, kožu spoljašnje
strane podlakta
• UNUTRAŠNJI SNOP – polaze:
– n. medianus (unutrašnji
koren)
– n. ulnaris
– za mišiće prednje lože
podlakta prednju stranu šake
– nervi za unutrašnju stranu
kože ruke
 ZAVRŠNE GRANE RAMENOG
SPLETA
• N. MUSCULOCUTANEUS
• pruža se upolje i nadole i
prolazi najpre kroz m.
coracobrahialis a zatim između
m. biceps brachii i m. brachialis
• motorna vlakna: mišići prednje
lože nadlakta
• završna grana je senzitivna: za
kožu lateralnog dela podlakta
sve do korena šake
• završna grana postaje površna
kod spoljne ivice tetive m.
biceps brachii
 ZAVRŠNE GRANE RAMENOG
SPLETA
• N. MEDIANUS – nastaje iz dva • bočne grane inervišu mišiće
korena koja dolaze iz spoljnog i prednje lože podlakta (izuzev m.
unutrašnjeg snopa flexor carpi ulnaris i unutrašnje
polovine m. flexor digitorum
• pruža se prednjom stranom
profundus) i dlansku stranu šake
nadlaktra i podlakta, najpre ispred
(lateralni deo)
a. brachialis a zatim unutra od nje;
u podlaktu silazi između m. flexor • najduža bočna grana: n.
difitorum superficialis i m. flexor interosseus anterior – inerviše
digitorum profundus , ulazi kroz mišiće najdubljeg sloja i zglobove
canalis carpi u dlan gde daje tri ručja
završne grana (nn. digitales
palmares communes) koje inervišu
prva 3,5 prsta, kao i prva dva
lumbrikalna mišića i mišiće tenara
(izuzev m. adductor pollicis i
duboke glave m. flexor pollicis
brevis)
 ZAVRŠNE GRANE RAMENOG
SPLETA
• N. ULNARIS – prolazi kroz dve bočne senzitivne grane:
unutrašnji bicipitalni žleb, prolazi prednju (za unutrašnji deo dlana)
iza epicondylus medialis (kroz zadnju (za medijalnu polovinu
nadlanice i dorzalnu stranu
sulcus n. ulnaris), prelazi
poslednja 2, 5 prsta u visini
napred, silazi dubokom stranom
njegovih proksimalnih članaka
m. flexor carpi ulnaris i kod
korena šake daje dve završne
grane – površnu i duboku (r.
superficialis et profundus) za
mišiće i kožu unutrašnjeg dela
dlanske strane šake i poslednja
2,5 prsta
• bočne mišićne grane (rr.
musculares) – m. flexor carpi
ulnaris, unutrašnja polovina m.
flexor digitorum profundus
POVREDE RAMENOG SPLETA
• Nastaju kao posledica
istegnuća ili kidanja nervnih
vlakana prilikom
istovremenog snažnog
spuštanja ramena i
podizanja ramena i njenog
okretanja na suprotnu stranu
• Nastaju u kontaktnim
sportovima, prilikom pada sa
visine, sa motora, u
saobraćajnim nesrećama
 NN. INTERCOSTALES
• Međurebarni nervi predstavljaju
prednje grane grudnih nerava
– Prate donju ivicu rebara do bočne
ivice sternuma, izuzev poslednjih
6 nerava koji se završavaju u
prednjem zidu trbuha
• Međurebarni nervi daju po dve kožne
grane: r. cutaneus lateralis i r.
cutaneus posterior za kožu bočne i
prednje strane grudi i trbuha
– Sitni senzitivni ogranci inervišu
pleuru i parijetalni list
peritoneuma
• Motorne grane: za mm. intercostales,
m. transversus thoracis, mišiće
prednje-bočne grupe mišića trbuha
 PLEXUS LUMBALIS
• Slabinski splet nastaje od prednjih
grana 1., 2., 3 i delimično 4.
slabinskog nerva
– nalazi se između površnog i
dubokog sloja početnog dela m.
psoas major
• BOČNE GRANE inervišu m. iliopsosas
i m. quadratus lumborum
• 6 ZAVRŠNIH GRANA:
– gornje (potiču od 1. slabinskog
živca; n. ilioinguinalis, m.
iliohypogastricus) – za preponski
region
– srednje (od 2. slabinskog nerva)
za kožu spoljne strane buta i
subinguinalnog dela buta, spoljne
genitalije
– donje (najveće) – n. femoralis, n.
obturatorius
N. FEMORALIS
• Butni živac se pojavljuje iznad
preponske veze, u žlebu između
m. psoas major i m. iliacus
– prolazi iza lig. inguinale, ulazi
u butni kanal gde daje
motorne i senzitivne grane
• MOTORNE GRANE: inervišu
mišiće prednje lože buta, m.
pectineus
• SENZITIVNE GRANE (3-4 rr.
cutanei anteriores): za kožu
prednje strane buta
– najduža senzitivna grana: n.
saphenus internus – interviše
kožu unutrašnje strane
potkolenice
 M. OBTURATORIUS
• Zaporni živac se pojavljuje kod
unutrašnje ivice m. psoas major-a;
na bočnom zidu male karlice (blizu
jajnika i uretera)
– pruža se napred, prolazi kroz
canalis obturatorius na
preponskoj kosti i dospeva u
unutrašnju ložu buta
– u kanalu daje bočnu granu za
m. obturatoriius externus
• po izlasku iz kanala deli se na
prednju i zadnju granu između kojih
je m. adductor brevis
• PREDNJA GRANA: za m.
pectineus, m. adductor longus, m.
adductor brevis, m. gracilis
• ZADNJA GRANA: za zglob kuka, m.
adductor magnus
PLEXUS SACRALIS
• Krsni splet obrazuju prednje grane
prva 3 krsna živca i slabinsko-krsno
stablo (truncus lumbosacralis) koje
postaje od 5. i delom 4. lumbalnog
nerva
– U obliku trougla čiji je vrh okrenut
ka foramen sciaticum majus kroz
koji prolaze bočne i završne
grane spleta
• BOČNE GRANE (za sedalni predeo):
– n. gluteus superior (za m. gluteus
medius, m. gluteus minimus, m.
tensor fascie latae)
– n. gluteus inferior (za m. gluteus
maximus)
– nervi za pelvitrohanterične mišiće
– nerv za kožu zadnje strane buta i
sedalne oblasti
• ZAVRŠNA GRANA: n. ischiadicus
 N. ISCHIADICUS
• Veliki sedalni živac napušta
karlicu kroz foramen intrapiriforme
(foramen sciaticum majus),
prolazi ispod m. gluteus maximus-
a i ulazi u zadnju ložu buta
• BOČNE GRANE:
– za mišiće zadnje lože buta,
– m. adductor magnus
• u visini gornjeg kraja zatkolene
jame se deli na dve
• ZAVRŠNE GRANE:
– n. tibialis
– n. peroneus communis
N. PERONEUS COMMUNIS
• Zajednički lišnjačni živac silazi kroz
zatkolenu jamu upolje, ispod terive
m. biceps femoris i u visini spoja
glave i tela fibule sa spoljašnje
strane daje završne grane:
– n. peroneus profundus – za
mišiće prednje lože potkolenice,
dorzalne strane stopala kao i
delove 1. i 2. prsta
– n. peroneus superficialis – za
mišiće spoljašnje lože
potkolenice
• bočna grana površnog lišnjačnog
živca inerviše kožu gornje strane
stopala i prstiju
• n. peroneus superficialis postaje
površan kod donje trećine
potkolenice i daje dve završne
grane za kožu gornje strane stopala
i prstiju
N. TIBIALIS
• Golenjačni živac nastavlja put
išijadičnog nerva, prolazi kroz
zatkolenu jamu, silazi ispred
tetivnog luka m. solei između
površnog i dubokog sloja zadnje
lože potkolenice sve do
unutrašnjeg gležnja gde daje dve
završne nervne grane (n. plantaris
medialis et lateralis) za mišiće i
kožu tabana
• bočne grane: za mišiće zadnje
lože potkolenice, senzitivna grana
za kožu zadnje strane potkolenice
(prima granu od spoljašnjeg
kožnog živca i gradi n. suralis koji
prati v. saphena parva)
PLEXUS PUDENDUS ET
COCCYGEUS
• Stidni splet postaje uglavnom od
prednje grane 3. krsnog živca, a
dobija i grane od 1.,2., i 4. krsnog
živca
– Priključena su mu vlakna krsnog
parasimpatikusa
• BOČNE GRANE: inerviše mišiće
karlične prečage
• ZAVRŠNA GRANA: n. pudendus –
inerviše mišiće urogenitalne
prečage, kožu međice i spoljne
polne organe
• Trtični splet je nervna zamka trtičnog
i 5. krsnog živca
– Polaze sitne grane koje inervišu
kožu u visini trtične kosti
 • Moždani nervi (12 pari polaze od
NERVI moždanog stabla
• Označeni su rimskim brojevima, od
CRANIALES I do XII idući odozgo nadole
• Spadaju:
– I NN. OLFACTORII
– II N. OPTICUS
– III N. OCULOMOTORIUS
– IV N. TROCHLEARIS
– V N. TRIGEMINUS
– VI N. ABDUCENS
– VII N. FACIALIS
– VIII N.
VESTIBULOCOCHLEARIS
– IX N. GLOSSOPHARYNGEUS
– X N. VAGUS
– XI N. ACCESSORIUS
– XII N. HYPOGLOSSUS
• I i II nerv pripadaju prednjem
mozgu, ostali su deo perifernog
nervnog sistema
 NN. OLFACTORII, N. OPTICUS,
N. OCULOMOTORIUS
• NN. OLFACTORII – pločicom sitaste kosti
mirisni živac je podeljen na 15-20 snopića
koji polaze iz mirisne sluzokože i završavaju
se u bulbus olfactorii
• N. OPTICUS – deo međumozga priključen
očnoj jabučici
– Prolazi kroz canalis opticus; pruža se od
zadnjeg dela očne jabučice do
raskrsnice na hipotalamusu (chiasma
opticum)
– Izuvijan na svom putu kroz očnu duplju
• N. OCULOMOTORIUS – svojim motornim
vlaknima inerviše većinu očnih mišića; u
očnoj duplji daje dve završne grane: gornju i
donju
– Njegova parasimpatička vlakna se
odvajaju od donje grane i inervišu glatke
mišiće u očnoj jabučici:m. Sphincter
pupillae i m. ciliaris
 N. TROCHLEARIS
N. TRIGEMINUS
• N. TROCHLEARIS – čisto motorni živac • Motorni koren se priključuje n.
izbija na dorzalnoj strani mezencefalona Mandibularis
• Prolazi kroz zid kavernoznog sinusa, • Senzitivne grane trigeminusa
ulazi kroz gornju očnu pukotinu u očnu inervišu kožu lica i čela, kao i
duplju i inerviše m. obliquus bulbi sluzokožu oka, nosne i usne
superior duplje
• N. TRIGEMINUS – izbija na bočnoj • Motorne grane oživčavaju
strani moždanog mosta pomođu
motornog i senzitivnog korena kojem je
pridodat polumesečasti Gaserov
ganglion (smešten u špagu tvrde
moždanice)
• Od spoljne ivice gangliona polaze tri
grane:
– n. ophalmicus
– n. maxillaris
– n. mandibularis
 GRANE N. TRIGEMINUS
• N. ophtalmicus – često senzitivna • Pridružen mu je vegetativni
grana ganglion
• Inerviše kožu i sluzokožu
• Od Gaserovog gangliona pruža se predela gornje vilice i gornje
napred, prolazi kroz kavernozni sinus, zube
ulazi u očnu duplju i daje tri grane:
– n. lacrimalis (za suznu žlezdu,
konjuktivu, lateralni deo orbite)
– n. frontalis (za kožu čela i gornjeg
kapka) i
– n. nasociliaris (za krov nosne
duplje, očnu jabučicu, konjuktivu i
kožu medijalnog predela orbite)
• N. Maxillaris – čisto senzitivna grana –
polazi od gangliona, prolazi kroz
kavernozni sinus, prolazi kroz otvor na
bazi lobanje i ulazi u krilastonepčanu
jamu gde daje više bočnih grana i
jednu završnu
 GRANE N. TRIGEMINUS
• N. Mandibularis – motorno- • Senzitivne grane inervišu kožu i
senzitivna grana sluzokožu obraza, ušnu školjku,
spoljnu stranu bubne opne, zglob
– Napušta lobanju kroz ovalni
vilice, kožu slepoočnog predela,
otvor i ulazi u podlepoočnu
sluzokožu tela jezika, kožu brade,
jamu gde se deli u dva stabla:
zube, gingive; parasimpatičke
prednje i zadnje od kojih se
grane inervišu parotidnu žlezdu
odvajaju motorne i senzitivne
grane
– Ispod ovalnog otvora je
priključen parasimpatički
optički ganglion (inerviše
pljuvačne žlezde)
• Motorne grane inervišu
mastikatorne mišiće, m. Tensor veli
pelatini, m. Tensor tympani
 N. ABDUCENS, N. FACIALIS
• N. ABDUCENS – motorni nerv • Na svom putu daje motornu granu
– Izbija iz postpontinske jame, za m. stapedius i dve
parasimpatičke grane
prolazi kroz kavernozni sinus,
ulazi u očnu duplju • Senzitivna i parasimpatička vlakna
obrazuju n. intermedius kome je
– Inerviše m. Rectus bulbi lateralis pridodat ganglion
• N. FACIALIS – sadrži motorna,
senzitivna i parasimpatička vlakna
• izbija iz postpontinske jame, prolazi
kroz pontocerebelarnu cisternu, ulazi
u unutrašnji ušni hodnik, prolazi kroz
piramidu slepoočne kosti i dospeva u
parotidnu ložu gde daje završne grane
koje obrazuju parotidni splet od kojeg
prolaze nervi za mimičnu muskulaturu
glave i vrata, m. stylohyoideus, zadnji
trbuh m. digastricus
 N. VESTIBULOCOCHLEARIS,
N. GLOSSOPHARINGEUS
• N. VESTIBULOCOCHLEARIS – • po izlasku iz lobanje pruža se nadole
senzorijelan nerv i napred do korena jezika, gde daje
završne grane koje inervišu papile
• Prividno izbija iz postpontinske jezika i jezični krajnik
jame, pruža se upolje od n. • usput daje parasimpatičke grane: n.
Facialis, ulazi u unutrašnji ušni tympanicus i Heringov živac
hodnik i na njegovom dnu se deli (refleksno snižava krvni pritisak),
na pars cochlearis (za sluh) i pars motorne grane za mišiće ždrela,
vestibularis (za statiku i orijentaciju senzitivne grane za nepčani krajnik
u prostoru)
• N. GLOSSOPHARINGEUS –
mešovit, sadrži motorna, senzitivna
i parasimpatička vlakna
• Izbija iz olive produžene moždine,
pruža se upolje i napred ka
jugularnom otvoru gde napušta
lobanju
• U visini otvora dobija dva
gangliona: gornji i donji
 N. VAGUS
• N. VAGUS – sadrži motorna, • Stabla na prednjoj i zadnjoj strani želuca
senzitivna i parasimpatička vlakna prelaze u spletove
• Izbija iz dorzolateralnog žleba • Od vratnog dela vagusa se odvajaju
produžene moždine ispod korena IX največe grane za sluzokožu i mišiće
nerva, prolazi kroz jugularni otvor i ždrela, grkljana mekog nepca, kao i za
ulazi u parafaringealni prostor vrata luk aorte
• U visini otvora pridodata su dva • Od grudnog dela vagusa odvajaju se
gangliona: gornji (odvajaju se parasimpatička vlakna: rr. bronchiales,
senzitivne grane za moždanicu i rr. esophagei
spoljašnji ušni hodnik) i donji (krupniji)
• U vratu silazi žlebom između v.
jugularis interna i a. carotis communis;
na desnoj strani je ispred a. subclavia,
a na levoj ispred luka aorte
• Savija nazad, silazi iza radix pulmonis
priključuje se jednjaku i prati ga do
želuca
• Levi i desni vagus duž jednjaka
međusobno anastomoziraju i obrazuju
dva stabla: prednje (pretežno levi
vagus) i zadnje
 N. ACCESSORIUS,
N. HYPOGLOSSUS
• N. ACCESSORIUS – čisto motorni • N. HYPOGLOSSUS – motorni živac
nerv jezika
• Izbija iz produžene moždine i iz • Izlazi iz produžene moždine,
gornje polovine vratnog dela napušta lobanju svojim kanalom
kičmene moždine iznad kondila potiljačne kosti, ulazi u
• Koreni se spajaju, formiraju stablo parafaringealni prostor, silazi nadole
koje napušta lobanju kroz jugularni i napred ka korenu jezika gde daje
otvor završne grane
• Pri prolasku kroz otvor daje
unutrašnju i spoljašnju granu
– unutrašnja grana (priključuje se
vagusu) inerviše: mišiće grkljana
– spoljašnja grana (silazi kroz
parafingealni prostor) inerviše:
m. sternocleidomastoideus i m.
trapezius
ORGANUM VISUS

ORGAN ZA VID
• Oko je smešteno u
očnoj duplji (orbiti)

• Čine ga:
očni živac (n.opticus)
očna jabučica (bulbus
oculi)
pomoćni organi oka
OČNA JABUČICA
(BULBUS OCULI)

• šuplja kugla, ispupčena

na prednjem kraju
• sadrži:
očnu vodicu (humor
aquosus)
sočivo (lens)
staklasto telo (corpus
vitreum)
• 3 opne očne jabučice:

1. tunica fibrosa – spoljna,

fibrozna opna

2. tunica vasculosa –
srednja, sudovna opna

3. tunica interna –
neuroepitelna unutrašnja
opna
TUNICA FIBROSA

• Osigurava oblik očne

jabučice i odupire se
intraokularnom
pritisku

• Sastoji se iz prednjeg,
prozračnog dela
(cornea) i zadnjeg
beličastog dela
(sclera)
• SCLERA – u prednjem delu se nalazi sinus
venosus sclerae kojom otiče očna vodica, a u
zadnjem delu sitni otvori za prolaz snopova
n.opticus-a i krvnih sudova

• CORNEA – svojim kružnim rubom (limbus

corneae) se uvlači u žleb sklere (rima cornealis
sclerae)
uloga: prelamanje svetlosti
TUNICA VASCULOSA

• Sadrži:
krvne sudove, nerve,
pigmentne vezivne ćelije

• Čine je:

- dužica (iris)

- trepavično telo (corpus

ciliare)

-sudovnjača (chorioidea)
• IRIS (dužica) – prednji deo tunike vaskuloze
pokriven spreda endotelom prednje očne komore,
pozadi sa tunica interna

• boja zavisi od količine mrkog pigmenta koji se

nalazi u vezivnoj stromi (stroma iridis)

- malo pigmenta - stroma reflektuje samo plave

svetlosne zrake

- stroma sadrži: krvne sudove, m. sphincter pupillae

(inerviše ga parasimpatikus) i m. dilatator pupillae
(inerviše ga simpatikus)
• Središnji otvor na irisu – zenica (pupilla)
crne boje zbog toga što se kroz nju vidi
pigmentni sloj tunica interna

- uloga: reguliše količinu svetlosti koja

ulazi kroz zenicu do unutrašnjosti oka
• CORPUS CILIARE – pruža se od zupčaste linije
mrežnjače (ora serrata retinae) napred do irisa

- zadnji deo (orbiculus ciliaris) ima nabore (plicae

ciliares) koji se idući napred povećavaju i grade
cilijarne nastavke (processus ciliares) koji
obrazuju oko ekvatora sočiva corona ciliaris;
spolja od korone se nalazi m. ciliaris

uloga - nastavci sadrže spletove koji luče očnu

vodicu

• CHORIOIDEA – nalazi se iza zupčaste linije

mrežnjače; sadrži bogatu arterijsku mrežu
 TUNICA INTERNA

• Čine je:
- spoljni pigmentni list (stratum pigmenti);
sadrži mnogo mrkog pigmenta fuscina

- unutrašnji list – mrežnjača (retina)

• RETINA – sadrži receptore
za svetlost i boje
- ima prednji, slepi deo koji
pokriva zadnji deo corpus
ciliare i iris-a (pars ceca) i
zadnji, vidni deo (pars
optica)

- PARS OPTICA – ima

papilla n.optici i lateralno od
nje macula lutea sa
prozračnom fovea centralis
(tačka najjasnijeg vida)
• GRAĐA RETINE – mrežnjača ima tri sloja:
1. Stratum neuroepitheliale – spoljni sloj, sadrži
štapiće i čepiće
- štapići reaguju na promene svetlosti tako što
se njihov pigment rodopsin na svetlosti razgrađuje
a u mraku ponovo sintetizuje
- čepići su osetljivi na boje, u potpunosti
izgrađuju fovea centralis
- izmeću štapića i čepića se nalaze nastavci
pigmentnih ćelija (služe kao mračna komora)
2. Srednji sloj – ganglion retinae koji izgrađuju
bipolarne nervne ćelije i asocijativne nervne i
glijalne ćelije

3. Unutrašnji sloj – sadrži velike ganglijske ćelije

koje grade ganglion n. optici; njihovi neuriti
grade n.opticus

- kroz sva tri sloja se prostiru potporne Muller –

ove ćelije
 SADRŽAJ OČNE JABUČICE:

CORPUS VITREUM – ispunjava

zadnji prostor očne jabučice
- sadrži 98% vode
- ishranjuje retinu i čini je glatkom

• LENS (SOČIVO) – bikonveksno;

pričvršćeno za corpus ciliare putem
fibrae zonulares
- posle 30 god. života nastaje
nucleus lentis (neelastična vlakna)
i cortex lentis (elastična vlakna)
- sočivo obavija capsula lentis
- uloga: prelamanje svetlosti

• OČNA VODICA (HUMOR

AQUOSUS)
AKOMODACIJA
(posmatranje
predmeta izbliza)
moguća je
zahvaljujući m. ciliaris
i elastičnosti sočiva;
sočivo se ispupčuje i
jače prelama svetlost

- žiža se formira na
fovea centralis retinae
• HUMOR AQUOSUS – ispunjava prednju i zadnju
očnu komoru (granicu između komora
predstavlja iris)

- processus ciliares luče vodicu koja ispunjava

zadnju očnu komoru (camera bulbi posterior),
zatim prolazi kroz zenicu, ulazi u prednju očnu
komoru (camera bulbi anterior), prolazi kroz
iridokornealni ugao i ulazi u sinus venosus
sclerae, gde se uliva u venske sudove sklere

- uloga: održavanje konstantnog intrabulbarnog

pritiska, ishrana sočiva
 POMOĆNI ORGANI OKA
(ORGANA OCULI ACCESORIA)
• Spadaju:
- mišići (mm.bulbi),
omotači očne
jabučice, očni kapci
(palpebrae), vežnjača
(tunica conjunctiva),
suzni aparat
(apparatus lacrimalis)
i veđa (supercilium)
• MIŠIĆI:
m. rectus bulbi superior, inferior, medialis et
lateralis; m. obliquus bulbi superior et inferior

• Inervacija: n. oculomotorius, n. trochlearis (m.

obliquus bulbi sup.), n. abducens (m. rectus
bulbi lat.)

• Uloga: povlače očnu jabučicu na svoju stranu

• OMOTAČI OČNE JABUČICE - spadaju:
- fibrozna čahura (capsula bulbi) - fiksira očnu
jabučicu
- lojna čahura (corpus adiposum) – ispunjava
mrtve prostore
- pokosnica (periorbita)

• OČNI KAPCI (PALPEBRAE) – mišićno – kožni

nabori koji se spuštaju ispred oka
- ograničavaju elipsasti otvor (rima palpebrarum)
koji ima dva ugla: spoljašnji (angulus oculi
lateralis) i unutrašnji (angulus oculi medialis)
- u blizini unutrašnjeg ugla – suzna bradavica
(papilla lacrimalis)
- na prednjim ivicama kapaka – trepavice (cilia)
- uloga: zaštita od štetnih spoljašnjih uticaja
 SUZNI APARAT (APPARATUS
LACRIMALIS):

suzna žlezda (gl. lacrimalis), suzni

kanalići (ductulus lacrimalis),
suzne kesice (saccus lacrimalis) i
nosno – suzni kanal (ductus
nasolacrimalis)

- suzne žlezde se nalaze u gornje–

spoljnom delu ugla očne duplje;
njihovi izvodni kanalići se otvaraju
u gornjem svodu konjuktive
- suze (lacrimae) pri treptanju
premazuju rožnjaču i skupljaju se
u unutrašnjem uglu oka, ulaze u
suzne kanaliće koji se završavaju
na spoljnom zidu suzne kesice
koja je smeštena na unutrašnjem
zidu očne duplje
- od kesice polazi ductus
nasolacrimalis koji se završava u
donjem nosnom hodniku
- inervacija: n. facialis
• VEŽNJAČA (TUNICA CONJUNCTIVA) –
sluzokoža koja pokriva zadnju stranu kapaka
(tunica conjunctiva palpebrarum) i prednju
stranu sklere (tunica conjunctiva bulbi)

- na prelazu sa kapka na očnu jabučicu gradi

gornji (fornix conjunctiva superior) gde se
otvaraju izvodni kanali suzne žlezde i donji svod
(fornix conjunctiva inferior)

- u medijalnom delu oka: caruncula lacrimalis

koja sa unutrašnjim uglom oka ograničava
laccus lacrimalis
 ORGANUM
VESTIBULOCOCHLEARE
ORGAN ZA SLUH I RAVNOTEŽU
• Organ za sluh i ravnotežu
čine:
- unutrašnje uho (auris
interna)
- n. vestibulocochleare
uloga: sprovode zvučne
nadražaje, nadražaj
statike i dinamike glave

• Pomoćni organi uha:

- spoljno uho (auris
externa)
- srednje uho (auris media)
uloga: prihvataju i
sprovode zvučne vibracije
do unutrašnjeg uha
SPOLJNO UHO (AURIS EXTERNA)

• Spadaju:

- ušna školjka (auricula)

- spoljni ušni hodnik

(meatus acusticus externus)

- bubna opna
(membrana tympani)
• AURICULA – kožna
duplikatura koja sadrži
naboranu elastičnu
hrskavičavu pločicu
• MEATUS ACUSTICUS
EXTERNUS – oblika slova
S, u svojoj osnovi ima
hrskavičave i koštane
elemente
• MEMBRANA TYMPANI –
sedefasta ovalna ploča,
granica između spoljašnjeg
i srednjeg uha
BUBNA OPNA (MEMBRANA TYMPANI)
• Postavljena koso, pod uglom od 45
stepeni

• SPOLJNA STRANA – pokrivena

kožom, na sredini je pupak (umbo
membranae tympani) i ispred njega
svetlosni trougao

- od pupka se pruža naviše i napred

traka (stria mallearis) a na njenom
vrhu je ispupčenje (prominentia
mallearis) – otisci slušne koščice
čekića

- od ispupčenja se pružaju dva

nabora (plica mallearis anterior et
posterior) koje predstavljaju
granicu između gornjeg, labavog
dela (pars flaccida) i donjeg
zategnutog dela (pars tensa)
SREDNJE UHO (AURIS MEDIA)

- mastoidna pećina (antrum

mastoideum)

- slušna truba (tuba auditiva –

Eustachii)

- bubna duplja (cavum tympani)

sadržaj:
čekić (malleus)
nakovanj (incus)
uzengija (stapes)
m. tensor tympani
m. stapedius
• CAVUM MASTOIDEUM – oblika nepravilne
kocke, nastaje posle rođenja
- nalazi se iza zadnje ivice spoljašnjeg ušnog
kanala
- povezana sa cavum tympani otvorom (aditus
ad antrum)

• TUBA AUDITIVA – EUSTACHII – povezuje

prednji zid bubne duplje i bočni zid nosnog
sprata ždrela
- uloga: provetravanje srednjeg uha i oticanje
sluzi
BUBNA DUPLJA (CAVUM TYMPANI)

• Nalazi se između
bubne opne i
spoljnjeg zida
unutrašnjeg uha
• Ima izgled
bikonkavnog sočiva
• Najšire mesto
(recessus
epitympanicus)
sadrži glavu čekića i
telo nakovnja
• Zidovi bubne duplje:

- spoljni (paries membranaceus)

- unutrašnji (paries labyrinthicus) – nalaze se
otvori koji vode ka unutrašnjem uhu: gornji
(fenestra vestibuli) zatvoren bazom uzengije i
donji (fenestra cochleae) zatvoren opnom
- donji (paries jugularis) – ispod je v. jugularis
interna
- gornji (paries tegmentalis) – gradi krov
mastoidne pećine
- prednji (paries caroticus) – sadrži otvor
(ostium tympanicum tubae auditivae) i polukanal
(semicanalis m. tensoris tympani); u blizini je a.
carotis interna
- zadnji (paries mastoideus) – nalazi se otvor
koji vodi ka mastoidnoj pećini aditus ad antrum
UNUTRAŠNJE UHO (AURIS INTERNA)

• Koštani delovi
unutrašnjeg uha
(labyrinthus osseus):

- puž (cochlea)
- predvorje (vestibulum)
- tri polukružna kanala
(canales semicirculares)

- koštani lavirint je ispunjen

perilimfom koja nastaje
osmozom endolimfe koja
ispunjava opnasti lavirint
• COHLEA – gradi 2,5
vijuge oko stožera
(modiolus cochleae)
od koga polazi spiralna
pločica (lamina spiralis
ossea); ona nepotpuno
deli spiralni kanal u
pužu (canalis spiralis)
na dva sprata, gornji
(scala vestibuli) i donji
(scala tympani)

- u kanalu se nalazi
ganglion slušnog
nerva
• CANALES
SEMICIRCULARES –
prednji (canalis
semicircularis
anterior), zadnji
(canalis semicircularis
posterior) i spoljni
(canalis semicircularis
lateralis)

• VESTIBULUM
• Unutar koštanog unutrašnjeg
uha smešteno je opnasto
unutrašnje uho (labyrinthus
membranaceus) koje pliva u
perilimfi

• DUCTUS COCHLEARIS
– nalazi se u pužu; ima 2,5
vijuge
- ima tri zida: donji (lamina
basilaris), periferni (paries
externus) i gornji (paries
vestibularis)

- na lamina basilaris –
receptori čula sluha (organum
spirale – Corti)
• UTRICULUS ET
SACCULUS –
nalaze se u
vestibulumu

- povezani sa ductus
utriculosaccularis

- imaju na spoljnim
stranama
zadebljanja
(macula statica
utriculi et macula
statica sacculi) –
čula statike
• DUCTULI
SEMICIRCULARES
ANTERIOR,
POSTERIOR,
LATERALIS – polaze od
utriculus –a
- na jednom kraju imaju
ampularno proširenje
(ampulla membranacea –
anterior, posterior,
lateralis) koja sa
unutrašnje strane imaju
crista ampullaris –
neuroepitelne ćelije koje
registruju položaj glave u
miru, promene pravca i
brzine njenih pokreta
KAKO REGISTRUJEMO ZVUČNE
VIBRACIJE