MEDICINSKI FAKULTET, NIS

SEMINARSKI RAD

OPSTA OSTEOLOGIJA

Doc.dr STOJANKA ARSIC

2005
 Pojam I definicija osteologije:
Opste osobine kosti:
Podela kostiju: Prema obliku kosti se dele na: duge, kratke, ptjosnate,
nepravilne, pneu' maticne i sezamoidne.
Duge kosti (ossa longa) imaju narocito izrazenu jednu dimenziju
-duzinu, koja je znatno izrazenija od ostalih dveju - sirine i debljine. Nalaze se u
sastavu gornjih i donjih ekstremiteta i svojom duzinom uslovljavaju brzinu i
snagu pokreta. Kod dugih kostiju razlikuje se sredisnji deo, dijafiza (diaphysis) i
dva okrajka - epiphysis proximalis et distalis. Dijafiza je izduzen i tanji deo
kosti, koji se naziva jos i telo (corpus), a okrajci su zadebljanja u koja se dijafiza
nastavlja na jednom i drugom kraju. Izmedu dijafize i epifize nalazi se metafiza
(metaphysis), koja je znacajan deo kosti, jer najintenzivnije raste. Kosti donicja
(ossa metacarpi), kosti donozja (ossa metatarsi) i kosti prstiju (ossa digitomm)
su mali primed dugih kostiju s dugim telom i samo jednom epifizom, tj. zade-
bljalim okrajkom koji se zove glava (capitt).
Kratke kosti (ossa brevia) su one kosti kod kojih se nijedna dimenzija
narocito ne istice. Nalaze se na zavrsecima ekstremiteta, u sastavu kostiju rucja
(ossa carpi) i kostiju nozja (ossa tarsi). Radi lakseg opisa, posebno odnosa
prema okolini, kratke kosti se cesto uporeduju sa kockom, pa se na njima raz-
likuje sest strana. Ove kosti pojedinacno imaju malu pokretljivost, ali zajedni-cki
ostvaniju vecu amplitudu pokreta odredenog dela tela nego kada bi taj deo tela
imao samo jednu kost.
Pljosnate kosti (ossa piano) su one kosti u kojima je jedna dimenzija
(debljina) znatao manja od druge dve (sirine i duzine). Neke pljosnate kosti
imaju zastitnu ulogu posto ucestvuju u izgradnji zidova supljina u kojima su
nezni organi (npr. zidova lobanjske supljine u kojoj lezi mozak), ili su potpora za
organe koji su preteski za svoje slabe veze (karlicne kosti), ili svojim velikim

2
povrsinama sluze kao cvrst oslonac za pripoj misica (npr. lopatica). Grada pljos-
natih kostiju je karakteristicna: tanak sloj zbijenog kostanog tkiva oblaze spoljnu
povrsinu (lamina extend) i unutrasnju povrsinu (lamina interna) ovih kostiju,
izmedu kojih se nalazi sloj sunderastog tkiva, koji se kod kostiju krova lobanje
naziva diploe (diploe).
Nepravilne kosti (ossa irregularia) nemaju ni jednu osobinu na osnovu
koje bi se mogle svrstati u neku od prethodnih grupa. U ovu gnipu spadaju kosti
lica (viscerocranium) i kicmeni prsljenovi (vertebrae).
Pneumaticne kosti (ossa pneumatica) sadrze supljine ispunjene vaz-
duhom, kao npr. mastoidni nastavak slepoocne kosti koji sadrzi supljine ispu-
njene vazduhom nazvane mastoidne celije (cellulae mastoideae), ili paranazalni
sinusi (sinus paranasales) koji predstavljaju pneumaticne produzetke nosne
supljine u okolnim kostima: ceonoj (sinus frontalis), gornjoj vilici (sinus maxil-
laris), klinastoj (sinus sphenoidalis) i sitastoj -(cellulae ethmoidales). Supljine
mastoidnog nastavka su oblozene sluzokozom koja predstavlja produzetak slu-
zokoze bubne duplje, dok sluzokoza nosne duplje ulazi u odgovarajucu sinusnu
supljinu i oblaze njene kostane zidove.
Sezamoidne kosti (ossa sesamoidea) oblikom podsecaju na seme
susama. One se razvijaju u tetivama nekih misica. Njihova uloga je, verovatno,
da smanje trenje misicne tetive o kostanu podlogu. Sezamoidne kosti se najcesce
nalaze u predelu zglobova. U nozi, najveca stalna sezamoidna kost je casica
(patella) koja se razvija u tetivi m. quadriceps femoris-a.
Spoljni izgled kostiju
Na povrsini kostiju zapazaju se neravnine razlicite prirode, velicine, obli-
ka i lokacije. Sva ta obelezja postaju uocljiva u pubertetu, a u odraslih osoba
postaju jos izrazenija. Na kostima se razlikuju ispupcenja, udubljenja i otvori.
Ispupcenja

3
 Ispupcenja na kostima dele se na zglobna i nezglobna.
Zglobna ispupcenja su glatke povrsine, prekrivena hrskavicom, a rnogu
imati oblik glave (caput), kolotura (trochlea) ili zglobne kvrge (condylus).
Nezglobna ispupcenja mogu biti linearna, okruglasta ili ostra. Linearna
ispupcenja su: linija (linea) i greben (crista). Okruglasta ispupcenja su: kvrzica
(tuberculum et epicondylus), kvrga (tuber, trochanter et protuberantia). Ostra
ispupcenja su: bodlja i nastavak (spina et processus).
Udubljenja
Udubljenja kostiju takode mogu biti zglobna i nezglobna.
Zglobna udubljenja odgovaraju zglobnim ispupcenjima i najcesce imaju
oblik zglobnih casica (acetabulum et cavitas glenoidalis).
Nezglobna udubljenja su: utisnuce (impressio) i zleb (sulcus). Na ivicama
kostiju moze da postoji pukotina (fissura).
Jamica (fovea), jama (fossa) i usek (incisura) mogu biti i zglobna i ne-
zglobna udubljenja.
Otvori
Otvor na kosti (foramen) sluzi za prolaz raznih elemenata, najcesce
krvnih sudova i zivaca iz jednog predela tela u drugi (npr. kroz foramen magnum
na potiljacnoj kosti ulaze u lobanju produzena mozdina, kicmeni koren XI
mozdanog zivca i kicmene arterije, a izlaze iz lobanje u kicmeni kanal arterije
kicmene mozdine i venski bazilarni splet). To su tzv. prolazni otvori, dok drugi
predstavljaju otvore za ishranu kosti (foramen nutriens). Otvor moze da se na-
stavlja na kanal (canalis). Kanal koji ulazi u kost, ali ne prolazi kroz nju, naziva
se meatus (npr. meatus acusticus internus koji vodi u unutrasnjost piramide sle-
poocne kosti, dug je oko 1cm, a zavrsava se slepo u dubini kosti).

Razvoj kostnog tkiva /osteogeneza/

4
 Vrste okostavaja
Membranozno okostavanja
Enhondralno okostavanja
U zavisnosti od tkivnog modela koji prethodi okostavanju, postoje dva
procesa osifikacije: 1) membranozno okostavanje (osteogenesis membranaced),
koje se odigrava na prethodnom vezivnom modelu i 2) enhondralno okostavanje
(ossificatio enchondralis), koje se desava na prethodnom hrskavicavom modelu.
Membranozno okostavanje je karakteristicno za kosti krova lobanje, neke kosti
lica i veci deo kljucnice. Enhondralno okostavanje se odigrava u kos-tima baze
lobanje, nekim kostima lica, kostima kicmenog stuba, karlice i ekstremiteta.
Medutim, bitnih razlika izmedu ovih tipova nema, jer su faktori kod svake
osifikacije isti, a tok procesa jedinstven, bilo u embrionalnom razvo-ju, ili u
formiranoj kosti u toku fizioloskog remodeliranja kostanog tkiva tokom zivota,
kao i u toku regeneracije u patoloskim uslovima. Naime, osteogeneza se uvek
odigrava s istim zavrsnim produktom kostanim tkivom.
Mebranozno okostavanje se odigrava veoma brzo i karakteristicno je za
kosti od kojih se iziskuje zastita, kao sto su pljosnate kosti krova lobanje (cal-
varia). Enhondralno okostavanje je mnogo sporiji proces.
Sustina procesa osifikacije, koji se odvija u hrskavicavim modelima, stoji
se u postupnom razvoju koji pocinje pocetkom 8. nedelje embrionalnog zivota,
od tzv. primamih centara osifikacije u centru modela. Pocev od ovih mesta
nastaje postupna zamena hrskavice kostanim tkivom, u pravcu periferije modela,
tj. kod dugih kostiju, od dijafize ka epifizi. Vecinom tek posle rodenja otpocinje
enhondralno okostavanje epifiza stvaranjem tzv. sekundarnih centara osifikacije.
U nepravilnim kostima, npr. kicmenim prsljenovima, pojavljuje se u toku
enhondralne osifikacije veci broj osifikacionih centara, koji postupno zamenjuju
nrskavicavo tkivo.

5
 Gradja kostiju:
Primerna kost
Sekundarna (zrela) kost (kompaktna I spongiozna kost):Primarni centat
okostavanja ili pocetni proces formiranja kosti razvija se intrauterino obicno nije
usamljen, lokaliyovan je obostrano je konstrantnog polozaja I odgovoran za
okostavanje veceg dela kosti
Sekundarni centar okostavanja osim nekih izuzetaka, razvija se
postnatalno, pojednacno ili u vecim broju. Otgovoran je za oblikovanje kostanih
apofiza I vica pljosnatih kostiju I epifiza dugih kostiju. Kostno tkivo moze biti
kompaktno ili spongiozno.
Zrela kompaktna kost otnosno spongioyna kost uglavnom je gradena iz
cilindricnih kostanih struktura, osteona ili hevers ovih sistema. Kompaktna
kost je upotpunosti lamelarna kost. Spongiozna kost je ili mrezastog, ili
lamelarnod tipa. Adultna spongiozna kost je vrlo slicna adultnoj kompaktnoj
kost, mada je tkivo sacinjeno iz gredica I brojnih ; medusobno povezanix srznih
suplina. Mrezesta kost odgovara okostalim veyivno tkivnimstrukturama I kod
coveka nastaje tokom razvica, a postnatalno se odrzava u kostanih strukturama
unutrasnog uha I savovima koskiju lobanje.
Kostno tkivo:
Kosti izgraduju tri razlicita sastavna dela, koji cine jednu biolosku celinu.
To su: kostano tkivo, kostana srz i pokosnica.
Kostano tkivo jejednim delom kompaktno, a dnigim delom sunderasto.
Kompaktno kostano tkivo (textus osseits compactus) nalazi se na povrsini kosti u
obliku naslage, koja je u sredini dugih kostiju (diaphysis) mnogo deb-Ija nego na
krajevima (cpiphysis). Na kratkim i pljosnatim kostima takode je slabo
razvijeno.

6
 Sunderasto kostano tkivo (textus o.sseus spongiosus) sastoji se od
kostanih gredica, koje ogranicavaju uske prostore ispunjene kostanom srzi.
Nalazi se pretezno u epifizama dugih kostiju, kao i u unutrasnjosti kratkih i
pljosnatih kostiju. Kod pljosnatih kostiju postoji tanak sloj kompaktnog kostanog
tkiva koji gradi spoljasnju plocu (lamina externa) i unutrasnju plocu (lamina
interna), izmedu kojih se nalazi sloj sunderastog tkiva, koji se kod pljosnatih
kostiju . krova lobanje naziva diploe (diploe).
Sunderastog kostanog tkiva u dijafizi dugih kostiju ima u manjoj meri,
jer se u njenom sredistu nalazi supljina (cavitas medullaris) ispunjena kostanom
srzi (medulla ossium).
Kost sadrzi kostno tkivo ali I druge vrste vezivnog tkiva- hemopoeticno I
masno tkivo ,krvni sudovi ,yivci, I ako kost formira pokretam sglob hijalinu
hrskavitsa.
Kost je specijalizovana forma vezivnog tkiva,koja sadrzi celije I osnovni
substancij ili ekstra celularni matriks ,ali I mineraliyovani matriks.
Celije: formacija kosti vrste specijalizovane celije-osteoblasti.
osteoblasti sekretuju meducelijisku supstanciu osteoid koja inicijalno sadrzi
meku osnovnu substanciu I kolagena vlakna. Iz osteoblasta se razvijaju
definitivne kostane celije- osteociti, iz istovremeno razvijan je osteoklasta,
visejedarnih celija koje uticu na resorpciju I remodeliranje kosti. kostne celije
predstavljaju osteoprogenitorne celije: osteoblasti I osteoklasti. Prve celije su
prisutne u endostu. Oni su smesteni u malim supljinama, ili su palisandno
razporedrni oko kostnih lamela koje stvaraju. Osteoklasti su nalaze na povrsini
kosti.
Ekstracelularni matriks se sastoji iz neorganskog dela (pretezno iz soli
kalcijuma u formi kristala hidroksiapatita zatim aluminijuma, silicijuma I nekih
drugih minerala) I organskog dela (kolagen, cvrste materije u obliku

7
proteglikanska I nekolagenog glikoproteina) Unutar matriksa su prostori
ispunjeni osteocitima koji odasilju brojne nastavke u male tunele ili kanalice. Na
ovoj nacin su poveyane susedne lakune I omogucen kontakt celijskih nastavaka
susednih osteocita u celom mineralizovanom matriksu.
Kostna srz(medulla ossium) izpunjava medularnu supljinu u diafiyama
dugih kostiju I sve prostore izmedu kostanih gredica u sunderstom delu kosti. S
obyirom na gradu , razlikuju se tri vrste kostane srz:crvena, zuta I
zelatinozna.Crvena kostana srz predstavlja hematopoetsko tkivo, koje stvara
krvne elemente. U detinjstvo se u kostina nalazi crvena kostena srz. Medutim
,posle 18 godine crvena kostana srz u dugih kostina biva zamenjena masnim
tkivom ,koje cine zutu kostanu srz. U kostima kicmenog stuba, grudnoj kosti
rebrima, kostima karlice I kostima lobanje ostaje trajno crvena kostana srz. U
starosti se u kostima srece zelatinozna kostina srz,koju cine retki hematopoetski
celijski elementi I zelatinozna substanca
Pokosnica: pokriva sve povrsine kosti, izuzev zglobne povrsine. U
periostu ima mnogo krvnih sudova I zivaca.
Krvni sudovi kostiju
Duge kosti su vaskulanzovane pomocu jedne do dve nutntivne dijafizalne
arterije (koje dolaze iz susednih arterijskih stabala), zatim mnogo-brojnim malim
epifiznim arterijama, kao i ograncima periostalnih arterija. Nutritivne arterije
ulaze u kost krozforamen nutriens. One se ne granaju u svom kanalu; tek
ulaskom u medularnu supljinu, nutritivne arterije se dele na ushodnu i nishodnu
granu. Ove grane se usmeravaju ka odgovarajucoj epifizi, stalno se deleci u
manje ogranke koji se spajaju s brojnim ograncima epifiznih i metafiznih
arterija.
Nepravilne kosti su vaskularizovane preko dveju vrsta arterija:
nutritivnih i periostalnih arterija. Oba sistema se medusobno anastomoziraju.

8
 Kratke i pljosnate kosti imaju samo arterije periostalnog porekla.
Vene su pratilje nutritivnih arterija ali ponekad napustaju kost na nekom
drugom mestu, kao nezavisne emisame vene (venae emissariae).
Zivci kostiju
Sve kosti, osim slusnih, imaju zivce. Najvise ih je na zglobnim povrsina-
ma dugih kostiju, kicmenih prsljenova kao i u vecim pljosnatim kostima.
Pokosnica je veoma bogato ozivcana nervima; to i objasnjava jak bol kod
povrede kostiju. Vlakna koja cine ove zivce su senzitivna (obezbeduju senzi-
bilitet pokosnice i kostiju). Zivci periosta ulaze u kost zajedno s periostalnim
arterijama.

LITERATURA:

1. Mihalj M. i Obradovic D. :Opsta anatomija ZMAJ, Novi Sad, 2001

2.Vasovic Lj.Uzrasne karakteristike skeleta coveka SVEN,Nis, 2000