др Бојан Оташевић

АНАТОМСКО ЦРТАЊЕ 1
ГЛАВА И РАМЕНИ ПОЈАС
ПРАКТИКУМ

Филолошко- уметнички факултет

Универзитет у Крагујевцу
 издавач:
Филолошко-уметнички факултет Крагујевац

за издавача:
Декан др Иван Коларић, редовни професор

штампа:
Универзал Чачак

тираж:
150

рецензенти:

мр Миодраг Бајић,
редовни професор
Факултет примењених уметности, Београд,

мр Владета Живковић
редовни професор
Факултет ликовних уметности, Београд

мр Никола Вукосављевић,
редовни професор
Факултет ликовних уметности, Београд

мр Горан Ракић,
редовни професор
Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац

2
 УВОД

Уметницима одувек интересантна, пластична анатомија човека је

као обавезни предмет укључена у школовање сваког студента ликовног,
односно профила примењене уметности. Неизоставан предмет кроз
своје аналитичко проучавање скелетног и мишићног система грађе
човека омогућава студентима, будућим уметницима лакше разумевање
људског тела и имеплементирање усвојеног знања у свој уметнички
рад.

Целовито сагледавање скелета и мускулатуре као основе пластичне

анатомије за уметнике је одавно познато. Велики број уметника је
доследно проучавајући пластичну анатомију кроз прецизне аналитичке
студије људске фигуре у мировању и покрету остварио, обрадио и
штампао књиге и илустрована издања непосредно окренута сагледавању
грађе људског тела. На нашем говорном подручију „Пластична анатомија
човека” Рудолфа Габреца и „Човек, анатомија, уметност” Миодрага
Бајића су неизоставна литература сваког студента уметности, али и
преведено издање „Анатомија за уметнике” мађарског уметника Јена

3
 Бершћаја нуди велики број кавалитетно илустрованих страница. Треба
споменути и издања која се могу пронаћи у комерцијалним књижарама,
а која се баве подукама из цртања, са освртима на пропорције и
анатомске поставке људске фигуре. Та издања су доста доброг квалитета
цртежа и штампе. Data Status нуди неколико издања намењених
спортистима и тренинзима снаге, трчању, бодибилдингу као и масаже,
која обилују висококвалитетним аналитичким радовима-цртежима
људског тела у покрету и мировању са анатомском структуром, која је
у складу са задатом темом, али веома корисна и уметницима ради
сагледавања специфичних функција мишића и скелета. Интернет
обилује материјалом посредно или непосредно везаним за пластичну
анатомију човека. Довољно је укуцати у претраживач и бити дословно
затрпан разним анатомским подацима, сликама и илустрацијама.
Треба бити опрезан код употребе интернета, јер сви радови који се
налазе претраживањем интернет мреже нису најбољег квалитета, а
доступни су на исти начин као и они најквалитетнији. On-line програми,
као што је „Anatronica 3D”, су веома корисни и подесни за разумевање
облика и функције скелета и мускулатурног система. У реалном времену
скелет у тродимензионалном приказу може да се ротира, кости се
могу додавати или уклањати, мишић по мишић поставља на своје
место, са латинским називима и линковима за даљу употребу

Изучавање пластичне анатомије човека кроз уметничко-цртачко

истраживање људског тела у покрету и мировању помаже студенту да
разуме основну грађу људског тела, променљивост облика у зависности
од функције, као и оне друге које задржавају своју чврстину и
непроменљивост. Сталним процртавањем људског тела ослобађају се
цртачке дескрипције и уводе свој уметнички рад на виши ниво.

Овај практикум, као први део од три књиге које се баве скелетом
човека, има другачији приступ пластичној анатомији од уобичајених.
Осим основних анатомских података, пружа низ упутстава које сваки
студент прве године треба да усвоји и угради у свој уметнички проседе,

4
како би таленат окренуо суштини своје уметности, не трошећи га на
пропорционалне недоследности и анатомске грешке.

Прва књига практикума у свом садржају има две целине: главу и

рамени појас. Цртежи-илустрације које чине велики део практикума
су првенствено топографског карактера и њихова улога је искључиво
оријентисана едукативној страни пластичне анатомије и анатомског
цртања.

Мало поглавље на крају књиге се бави избором материјала и

корисним упутствима о начину и техничко - технолошком приступу у
извођењу цртежа.

5
6
 ГЛАВА

Лице и лобања

Глава као целина представља најинтересантнији део људког тела,

али и најзахтевнији за извођење сваком уметнику. Уметнички, ауторски
приступ глави као теми можемо сагледати на два начина: као на студију
главе и као на извођење портрета. Иако међусобно веома слични,
разлика у приступу и извођењу је та која дефинише завршницу, али и
уметнички доживљај било на студији главе, било на портрету.
Рад на студији главе подразумева аналитички приступ формама и
детаљима који учествују у изградњи главе, док је при раду на портрету
пажња усмерена ка психолошкој страни и карактеру модела.

За почетак треба сагледати главу као целину и тако започети сваки

рад. Целину главе првенствено одређује:
7
 • костур лобање

• костур лица

Костур лобање и простор костура лица на цртежу главе треба правлино

поставити за сагледавање и рад у одговарајућим пропорцијама.

Целину главе посматрамо на основу пропорционалних односа у

основним положајима:

• анфас

• профил

• полупрофил

Костур лобање

Oсам костију чини костур лобање. Две су парне: слепоочна кост,

темена кост, а чеона, клинаста, ситаста и потиљачна кост су непарне
кости. Међусобно спојене непокретном зглобном везом - шавом граде
затворен облик који се назива лобањска чаура. Уопштено, облик
лобањске чауре можемо сагледати из профила као положену елипсасту
- јајасту форму, а анфас описати као кружни облик. На таквој, затвореној
форми лобање треба лоцирати неколико тачака које су битне за цртачко
разумевање положаја главе на врату и касније на целом телу.

Мастоидни наставак је део слепоочне кости, који јасно утиче на

форму лобање. Постављен је одмах иза спољашњег слушног отвора и
на њему се припаја мишић - бочни прегибач врата. Уз гркљан мастоидни
8
 темена кост
чеона кост

слепоочна кост
клинаста кост

потиљачна кост

мастоидни наставак

јагодични мост
слушни отвор

костур лобање - профил

наставак је најизраженија и незаобилазна форма на врату код покрета

главе. Правилно постављен бочни прегибач врата омогућава у наставку
цртања добро постављену главу у односу на рамена, али и остатак
тела.

Потиљачна кврга, као део потиљачне кости се налази на прелому

те кости ка водоравном делу. Постављена на средини, може се лако
уочити и цртачки обрадити код модела који немају косу. Око потиљачне
кврге уочавамо по два пара полукружних линија - потиљачне криве

9
профил костура лица и лобање у карактеру модела

линије, доња и горња и служе за завршне припоје мишића задње

стране врата.

Чеона кост заузима делимично и простор лица, као и кров очних

дупљи. На чеоној кости су приментна и кружна испупчења са обе
стране, посебно уочљива код деце. Код животиња то су места из којих
расту рогови. Код чеоне кости треба лоцирати трапезасти простор
10
између обрва, изнад носне кости који називамо повије. Са обе стране,
после веђног лука, чеона кост се нагло увија уназад, градећи
карактеристични почетак слепоочне линије.

Слепоочна кост није на оном месту које обично зовемо

"слепоочницом". "Слепоочницу" већим делом чини клинаста кост
својим делом који називамо "крила клинасте кости" и уметнут је у тај
простор између чеоне и слепоочне кости.

Костур лица

Предњу страну лобање заузимају кости лица. Доња носна шкољка,

јагодична кост, непчана, сузна, носна кост, и горња вилица су парне
кости, а доња вилица, раласта и подјезична кост припадају парним
костима. Шавови, као непокретна зглобна веза доминирају и костуром
лица, осим зглоба доње вилице. "Лабави" зглоб доње вилице омогућава
кружно покретање кости доње вилице приликом жвакања.

Полазећи од прострора између обрва, већ названог "повије" преко

носних костију, носне бодље, усана до браде уочавамо симетралу лица
која јасно дели лице на леву и десну страну. Ту симетралу је потребно
спојити преко лобањског свода са потиљачном квргом и добити на тај
начин јаснију визуелну представу тродимензионалности људске главе.

Ширину главе одређује растојање између јагодичних костију.

Јагодична кост је смештена између слепоочне, чеоне и горње вилице са
којима се припаја својим наставцима. Најважнији наставак јагодичне
кости називамо јагодични мост (или јагодични лук). Полази од јагодичне
кости према слепоочној кости и завршава се тик изнад слушног отвора.
Прецизно лоцирајући јагодични мост, омогућавамо правилно
11
 чеона кост

носна кост

јагодична кост

горња вилица

доња вилица

костур лица - анфас

постављање ушне шкољке на свој рад. Наставак јагодичне кости према

чеоној кости се простире са једне стране даље ка чеоној кости у облику
слепоочне линије која се даље може лоцирати све до темених костију,
а са друге стране ка веђном луку чеоне кости.

12
 анфас костура лица и лобање у карактеру модела

Горња вилица, као једна од доминантних костију на скелету лобање

на лицу је тешко уочљива, јер је постављена дубље у образе и испод
меснате горње усне. Доња вилица која је потковичастог облика даје
профилу својим карактеристичним углом, али и брадним испупчењем
са предње стране , специфични карактер лица. Доња вилица је једина
13
 покретна кост лица и припаја се на лобањи са слепоочном кости,
одмах поред слушног отвора. Тело горње и доње вилице носи на себи
по шеснаест јамица за корене зуба.

Симетрија и асиметрија

1. Симетралу која дели главу на леву и десну страну

можемо дефинисати проналажењем битних тачака на средини
главе кроз које би повукли симетралу, или средњу линију. Тачка
на средини простора између обрва - повија би била прва, друга
је корен носа према носној бодљи као трећој тачки, затим
средином усана, до брадног испупчења на доњој вилици - браде.
Од повија са предње стране према потиљачном чвору са задње
потребно је замислити ту средњу линију, јер преко лобање нема
видљивих тачака симетричности.

2. Симетрија лица и тела говори о духовној и телесној

лепоти и здрављу, али апсолутна симетрија лица и главе није у
природи могућа. Сви су већ видели, или сами пробали да
комбинују две десне и две леве половине лица, добијајући на тај
начин два сасвим различита карактера. Извештачени изглед
лутака је резултат прецизне симетричности главе која се поштује
у изради. Али, инсистирајући на симетричности портрета,

14
 симетрала лица повије

симетрала лица у полупрофилу

симетрала лица и тачке које је одређују

уколико је рад започет без модела, нећемо погрешити. Уколико

је модел присутан, имамо прилику да на лицу места проверимо
симетрију лица, нагиб доње вилице ка левој или десној страни,
као и нагиб линије очију. При раду на портрету треба узети у
обзир и спонтани покрет врата и главе који модел заузме, јер
ретко ко стане пред аутора, позирајући у крутој пози иправљене
главе, врата и леђа.

15
 линија висине темена

линија висине браде

линија висие очију

линија која одређује висину очију је на половини растојања брада - теме

3. Првим погледом на облик људске главе апсолутно је

јасна релативна симетрија главе са предње, односно задње стране.
Из профила, лако можемо уочитити разлику у грађи између
предње и задње стране главе.

16
линија која одређује висину очију код деце је испод половине растојања брада - теме, док је код
равијенијих припадника мушког рода та линија изнад половине тог растојања

Висина линије очију

4. Постављајући на цртеж скицу главе са својим

лобањским сводом и пределом лица потребно је одредити и
висину очију у односу на растојање брада-теме. Ретко ко ће
рећи, без претходне провере, да је средња линија, која одређује
висину очију на половини тог растојања. Код глава просечне
старости и физичке развијености, линија очију је увек на половини,
што треба проверити визирањем када је у питању дечија глава,
женска, или мушка глава човека јаче развијене телесне грађе.
Код деце, средња линија очију пада испод половине растојања
брада - теме. Деца имају израженију лобању и мање лице. Слично
17
велики део рожњаче је испод горњег капка, а доњи део додирује доњи капак

је и код девојака и жена које имају тзв. "baby face". Код

курпулентијих мушкараца, средња линија очију је знатно изнад
половине растојања брада-теме. Предео доње вилице је развијенији
и код старијих мушкараца и жена и на тај начин померена
средња линија очију изнад половине.

18
 проверити растојање између очију - у већини случајева
је растојање пропорционално
ширини једног ока

Очи и растојање између очију

„ ...ако очи нису нацртане на одговарајућем месту, оне добијају

пливајуће тенденције на цртежу”

Рудолф Габрец

19
проверити растојање између очију - у
већини случајева је растојање пропорционално
ширини једног ока

5. Облик очију је једноставан и јасан. Лоптасту форму ока

са округлом рожњачом је потребно правилно сместити на портрету
или студији главе. Око је постављено центрирано у очну дупљу,
Положај очних капака, подочњака и надочњака је индивидуалан, али
се неколико ствари подразумева. Код нормалних особа и нормалног
погледа и израза лица рожњача је постављена тако да је скоро већи
део горње половине рожњаче постављен испод горњег капка. Доња
половина додирује доњи капак у једној тачки, на средини. Уколико је
у питању активан израз лица ова "правила" не фунционишу, али
20
 ширина носа просечно је постављена по вертикали између очију - уочити
троугао који затвара простор измећу очију и носне бодље

треба водити рачуна о центрираном погледу - синхронизацији оба

ока, како би била усмерена на исту страну. Интезитет обојености оба
ока треба да буде исти.
6. Радећи на портрету, или аналитичкој студији главе,
потребно је знати и да је растојање између очију пропорционално
ширини једног ока. Податак варира у зависности од карактера модела
и треба га увек проанализирати. Грешке у поставци се догађајају када
је у питању рад на полупрофилу. Потребно је пазити на перспективно
скраћење које у том тренутку влада на лицу, као и на облик и величину
носа.
21
 повије

бочна страна носа

предња страна носа симетрала лица у полупрофилу

шематски упоштен геометриски приказ носа и простора на лицу који нос заузима

Нос и ширина носа

7. Ширина носа варира у зависности од карактера. Као и

код осталих података, ширина носа је постављена просечно у вертикали
између очију. Она се касније на раду мења и дотерује, како би карактер
портрета био приближнији моделу.
8. Радом на почетним скицама портрета потребно је уочити
троугао који затвара простор између очију и носне бодље. Пропорције
тог троугла се лако преносе на скицу и олакшавају рад на портрету
или студији главе.
22
 троугао носна бодља - ширина браде је паралелан
са троуглом повије - база носа

9. Потребно је обратити пажњу на пут симетрале лица преко

носа. Од повија ка доњем корену носа - носној бодљи нос делимо на
леву и десну страну. Такође је потребно одредити величину бочних
страна носа, као и положај очију у односу на бочне стране. Осим
бочних страна носа, шематски можемо одредити и предњу страну
носа и тако олакшати почетну скицу. То важи нарочито за представу
главе у полупрофилу. Почетничке грешке које се често понављају су
погрешно уочена и постављена симетрала лица у полупрофилу, нос
померен ка унутрашњости главе, а око које је ближе посматрачу
нелогично стоји на бочној страни носа.

23
 уста у
полупрофилу

анфас

профил

положај уста и шематски облик анфас, полупрофил и профил

Брада и како добити ширину браде

10. Шематски у анфасу до ширине браде се лако долази. Од

тачке у средини повија ка ширини носа добија се троугао који се
трансферзално поставља на носну бодљу. Величина тогг троугла зависи
од карактера, односно простора који је карактерно уобличен између
носа и браде. Потребно је бити пажљив када је полупрофил у питању,
24
због перспективног скраћења које се мора поштовати. Ово "правило"
обавезно проверавамо на моделу, када констатујемо одступање, уколико
га има.

Уста, положај и облик

11. Невешто постављена, али и невешто цртачки третирана

уста су најчешћа почетничка грешка. Карактер и величину уста можемо
шематски приказати, али је потребно ослонити се првенствено на
модел. Као и код осталих делова главе карактерне разликаме су велике.
Од пуних уста, до ситних и малих, од великих до особа које скоро да
усне и немају. Поједине шематске одреднице могу послужити за лакше
уочавање карактерних разлика.

12. Уста подлежу релативној симетрији, као и остали делови

главе. Потребно је уочити и проанализирати недоследности у тој
симетрији. Уста прате лучни облик горње и доње вилице, када је реч о
цртежу у полупрофилу, или представи главе у скраћењу птичије, или
перспективе доњег ракурса. Ширину уста је најједноставније одредити
у односу на средину очију. По висини у простору између браде и носа
уста заузимају релативну средину.

Ухо, положај и облик ушне шкољке

13. Недовољно третиран облик и величина ушне шкољке

завршава се неуспелим портретом. Ухо, тачније ушну шкољку треба
правилно поставити на простор око слушног отвора. Ушна шкољка по
величини је оквирно смештена између линија обрва и носа, али у
25
 профил положај и изглед ушне
шкољке -анфас

полупрофил

изглед ушне шкољке - анфас, полупрофил и профил

већини случајева излази ван ових граница, или је померена доле или
горе. Потребно је поставити ухо у складу и са покретом главе. Најлакше
је одредити пут јагодичног моста на глави од јагодице ка слепоочној
кости. Испод споја јагодичног моста са слепоочном кости се налази
спољашњи слушни отвор. Око слушног отвора, после доње вилице,
постављамо цртеж уха. Сам цртеж, односно рад на уху не би требало
да буде претеран, да не би скретао непотребну пажњу са портрета на
себе , али мора да буде тачан и у тој прецизности једноставан. Свака

26
 јагодични мост

шематски добијен изглед ушне шкољке

ушна шкољка је слична другој, али у исто време има и индивидуалних

разлика. Такве разлике је потребно схватити и поставити на рад, јер су
оне дирактан резултат карактера портретисане особе. Уколико не
успе рад на ушној шкољки, карактер на портрету неће бити
употпуњен.

14. Када посматрамо ушну шољку из профила лако је можемо

поделити на две зоне. Већу и мању у облику знака питања. Кожно -
хрскавичави набори ушне шкољке су код сваког појединца веома
27
изглед и облик ушне шкољке прати изглед профила главе

слични и потребно их је поставити у цртежу на право место, али

једноставним, скоро калиграфским потезима, уколико је реч о линеарном
раду.

15. Изглед и облик ушне шкољке прати изглед профила

главе, како са предње стране тако и са задње, стране. Требало би
пронаћи линију која спаја зеницу ока (при положају зенице усмерене
равно и напред) са кореном носног крилца дефинише однос ока и носа

28
 растојање између ока и уха

из профила. Тако успостављену линију треба пребацити испред ушне

шкољке. Њоме можемо одредити нагнутост ушне шкољке.Уколико
спојимо те две линије, добијамо каратеристичан трапезасти облик који
је код већине људи мање-више правилан. Линију задњег дела ушне
шкољке можемо визуелно пронаћи и варирати преко облика задњег
дела главе, потиљка и темена.

29
 16. Са анфас стране, посматран облик уха није најјаснији, и на том
месту цртачи поклекну. Цртеж уха који није довољно убедљив не служи добро
портрету. Анализа набора уха са предње стране је тежа, и захтева познавање,
тачније увид у пластику ушне шкољке са стране профила.

Растојање око-ухо

17. Растојање између ока и ушне шкољке је могуће одредити.

У питању је средња вредност која мање-више индивидуално одступа
код сваког карактера и износи два цела ока. Податак треба проверити
приликом рада, али и бити опрезан када је полупрофил у питању,
због преспетктивног скраћења.

Угао профила

18. Прецизном анализом угла профила олакшавамо рад на

портрету из профила, постављање главе на врат, али и у односу на
остатак тела. То су битни ликовни подаци за проналажење правог
покрета портретисане особе. Угаo профила може бити различит. Мањи
угао профила подразумева истурену браду и зубе који штрче напред.
Док је код човеколиког мајмуна тај угао око 60 степени, на грчким
скулптурама је доведен до правог угла од 90 степени. Европски народи
задржавају угао профила од око 80 степени, док је код црне расе тај
угао неких 70 степени.

19. Потребно је линијом повезати носну бодљу са спољашњим

слушним отвором. Друга линија повезује најистуреније тачке на челу и
линију предњих секутића. Угао који се добија између те тве линије, а у
пределу носне бодље је угао профила. Угао профила је обрнуто
сразмеран углу доње вилице, који се налази у пределу доње вилице
испод уха. Што је први угао већи, други угао је мањи и обрнуто.
30
 угао профила

угао доње вилице

положај угла профила и угла доње вилице

20. Када глава стоји нормално, линија која повезује носну

бодљу и слушни отвор би требало да стоји хоризонтално.

31
 предњи део главе

бочни део главе

шематски приказ главе и њених делова у целини

Глава као целина

21. Пропорције и односи између лобањског и дела главе који

чини лице су најчешће место за погрешно постављање цртежа на
самом почетку . Потребно је добро сагледати на моделу коју запремину

32
носи лобањски свод у односу на костур лица. У смислу пропорција
које треба уочити приликом рада на портрету, или студији главе
морамо бити упућени у поједине шеме које се подразумевају и
олакшавају анализу. Треба бити опрезан са свим "подразумевањима" и
ставити их пред сопствени уметнички суд. Потребно је на моделу
пронаћи линију која полази од слепоочне линије, преко аркадног лука,
спољашњег угла ока, средина јагодице пут браде. Том линијом можемо
лакше поделити целину главе на бочни и предњи део, а уочавање
односа пропорција и имплементација на рад тако бива знатно олакшана.
Код рада на портрету, или студији главе, не смемо запоставити врат,
покрет у пределу врата, а у великом броју случајева у портрет су
укључена и рамена.

Гестикулација и раcположења

22. Честа је потреба уметника да у портрет имплементира и

одређени гест, емотитви набој, расположење, било позитивно, било
негативно. Добро урађен портрет у гестикулацији и покрету сведочи о
мајстору цртачу, или сликару који га је урадио. Такав третман портрета
захтева већу пажњу у раду на очима и устима, како би се избегле замке
"замрзутог" или "окамењеног" израза, који не делује реално. У такве
замке нарочито упадају почетници који за своје предлошке узимају
фотографију, а не живи модел, очекујући да ће им рад по фотографији
бити лакши. Гестикулација на фотографијама је у већини случајева
снимљена кратком експозицијом од дела секунде и не може једном
уметнику на почетку свог школовања да пружи довољно информација.

Препорука је овог практикума коришћење живог модела, а

фотографије са интернета и прецртавања са LCD екрана lap-top рачунара,
таблет рачунара и мобилних телефона, оставити за евентуалну будућу
уметничку надградњу, уколико постоји потреба за уметничким
истраживањем у том смеру.
33
34
 РАМЕНИ ПОЈАС

Рамени појас је део целине горњег екстремитета који чине слободни

део горњег екстремитета (рука) и рамени појас. Слободни део горњег
екстремитета даље можемо посматрати кроз надлакат, подлакат и
шаку. Раменим појасом је слободни део горњег екстремитета припојен
на скелет трупа.

Кости које припадају раменом појасу, или лопатичном појасу су:

• кључна кост

• лопатица

35
 натплећак кљунасти наставак

кључна кост

лопатица

надлактица

рамени појас - предња страна

Кључна кост

Кључна кост је парна кост и припада групи дугих костију.

Полазећи од унутра ка споља, кључна кост је прве две трећине
испупчена, док је задњу трећину, према рамену, увучена уназад,
градећи облик латиничног слова "S". Унутра се обе кључне кости
зглобљавају са грудном кости, а са спољашње стране са натплећком
лопатице. Грудно-кључни зглоб је једина директна зглобна веза
слободног дела горњег екстремитета са трупом тела, а удубљени
простор на телу између две кључне кости са стране, грудном
36
 натплећак

кључна кост

лопатица

надлактица

рамени појас - задња страна

кости одоздоле, омеђен завршним припојима бочног прегибача

врата представља већ поменути југуларни усек, врло битну тачку
у одређивању симетрале тела.

37
 натплећак кљунасти наставак

кључна кост

лопатица

надлактица

рамени појас - бочна страна

Лопатица

Лопатица је пљосната, парна кост, облика правоуглог троугла.

Налази се на задњој страни грудног коша, а пратећи својом
удубљеношћу облик грудног коша, гради подлопатичну јаму.
Обе лопатице, када је тело у мировању, постављене су својом
унутрашњом ивицом паралелно кичменом стубу и заузимају
простор од другог до седмог, или осмог ребра. Визуелно
посматрано, заузимају око половине висине целе запремине
38
 рамени појас, предња страна - положај у телу

грудног коша. Лопатични гребен полази од горње трећине

унутрашње ивице лопатице и пружа се накосо и горе према
рамену, где се завршава са натплећком који се даље зглобљава
са кључном кости. Лопатични гребен је поткожног карактера и
лако се лоцира на површини тела, све до натплећка, а лопатицу
дели на две јаме: подгребену и надгребену јаму. Спољни угао
лопатице, испод натплећка носи зглобну чашицу у којој се
зглобљава са главом надлактице. Са предње стране, до зглобне
чашице постављен је кљунасти наставак лопатице, или "гавранов
кљун", испупчење облика закривљеног прста, важно за мишићне
39
рамени појас, задња страна - положај у телу

припоје, али слабо уочљиво на површини тела, осим код изузетно

мршавих особа. Лопатица није ниједном зглобном везом директно
припојена на костур трупа, већ то чини посредно преко натплећка
и кључне кости.

40
 Покрети у раменом појасу
( горе- доле, напред -назад)

23. Анатомска грађа раменог појаса, кључна кост и

лопатица, својим положајем, али и каратеристичним зглобним
везама - натплећак и грудно-кључни зглоб, омогућавају велику
покретљивост раменог појаса у свим правцима, што даље
омогућава руци у извођењу сложених покрета по свакој оси.
Покрети горе - доле у амлитуди могу да одступе од нормалног
држања рамена и до десетак центиметара, а исто тако и покрети
рамена напред и назад. На овај начин омогућено је извођење и
кружних покрета рамена.

41
 линија
нормале

рамени појас у нормалном положају

42
линија
нормале

рамени појас - покрет на горе

43
 линија
нормале

рамени појас - покрет на доле

44
линија
нормале

рамени појас - покрет назад

45
линија
нормале

рамени појас - покрет напред

46
 положај седмог вратног пршљена

натплећак

шематски приказ ротације лопатица приликом покрета руке

Покрет руке изнад главе,

ротација лопатице

24. Покрети руке, као слободног дела горњег екстремитета

значајно су помогнути могућностима и покретима у раменом појасу.
Покрет руке се до водоравног положаја изводи контракцијом делтастог
мишића. У том покрету лопатица и кључна кост, као саставни делови

47
 положај кључних костију

шематски приказ покрета кључних костију приликом покрета руке

раменог појаса остају у свом првобитном, нормалном положају. При

покретима руке на горе, изнад главе, активирају се могућности раменог
појаса. За тај покрет је заслужан трапезасти мишић леђа. Натплећак
се помера на горе и према глави. На тај начин се и кључна кост
приближава врату, долазећи у скоро вертикалан положај, а лопатица
са задње стране тела се ротира око своје осе. Ротацију лопатице при
овом покрету је неопходно уочити и прецизно обрадити. Покретом
натплећка на горе и према глави, лопатични гребен се поставља у
скоро усправан положај, а доњи угао лопатице се помера не само на
горе, већ и са стране грудног коша. Такав положај лопатице најлакше
48
 доњи угао
лопатице

шематски приказ ротације лопатице приликом покрета руке, бочна страна

је уочити код деце која уче да ходају, јер њихова мускулатура раменог
појаса и леђа није толико развијена, па се на тај начин истиче облик и
ротација лопатице.

49
 југуларни усек
одредити троугао теме - леви натплећак - десни натплећак /
положај датог троугла у полурпофилу

Пропорције рамена и глава

25. Однос величине главе у односу на рамена није до

сада кроз идеалне, или идеализоване моделе људских пропорција
довољно истражен. Код ликовне анализе ова два важна елемента
скоро сваког портрета, потребно је обратити пажњу на
индивидуалне карактеристике модела. При раду анфас, троугао
50
 натплећак

прецизно дефинисати ширину раменог појаса, као и

покрет главе у удносу на рамена и остатак тела

који би замислили између тачака на темену главе и оба натплећка

сигурно би дао корисне информације о односу пропорција
између ова два елемента.

26. Код рада из полупрофила потребно је одредити

перспективно скраћење рамена у односу на средњу линију тела
и положај главе.

51
 линија висине седмог
вратног пршљена

линија
линија висине
висине рамена
браде

седећи положај тела, ослоњен на руку и висина раменог појаса

у односу на главу / профил

27. Профил захтева прецизно дефинисање ширине

раменог појаса, као и покрет главе у удносу на рамена и остатак
тела. Најчешћи недостаци су управо у овом делу цртежа. Врат
се у односу на рамена поставља из профила усправно, као у
анфасу, што доводи до недостатка простора за доњу вилицу. Ухо се
помера назад, недостатак простора за потиљак доводи до смањивања
лобањског свода. Читав портрет и глава се померају уназад, укочени и
недоследни у покрету остају неубедљиви.

52
 линија висине седмог
вратног пршљена

линија линија
висине
висине
рамена
браде

седећи положај тела, ослоњен на руке на коленима и висина

раменог појаса у односу на главу / профил

28. Линија рамена олакшава истраживање положаја рамена

у односу на главу. У зависности од положаја горњег дела тела треба
увек имати у виду линију која спаја оба натплећка и њен положај у
односу на главу. Просечна висина линије рамена би била, у нормалном
стојећем ставу на висини око једне половине висине главе, посматрајући
од браде на доле. Али, у ликовним анализама, када је глава спуштена
"међу рамена" у случајевима седећег положаја и ослоњене главе на
руку (или су руке опуштене, наслоњене на ноге, кичма повијена) линија
рамена пресеца главу чак у висини носа, или више. У том случају
53
 линија
висине
линија рамена
висине
рамена

линија лук који затвара форму

висине оба рамена појаса
браде

седећи положај тела, ослоњен на руку и висина

раменог појаса у односу на главу / анфас
уочити положај главе у односу на рамени појас

грешке су неопростиве и поред лоше приказаног покрета долази и до

погрешне величине подлактице руке на коју је глава ослоњена.

29. Код покрета тела ослоњеног на једну руку која је на наслону

или слично, одредити линију рамена је битно за положај главе. У овом
случају положај и место бочног прегибача врата је потребно прецизно
поставити у процесу цртања.

54
 линија
линија
висине
висине
рамена
рамена

линија
висине
браде лук који затвара форму
оба рамена појаса

седећи положај тела, ослоњен на обе руке и висина

раменог појаса у односу на главу /анфас
уочити положај главе у односу на рамени појас

55
 лук који затвара форму
оба рамена појаса

линија
висине
браде

линија
висине
линија рамена
висине
рамена

седећи положај тела, руке ослоњене на колена и висина

раменог појаса у односу на главу / анфас
уочити положај главе у односу на рамени појас

56
 линија
линија
висине
висине
рамена
рамена

линија
висине
браде

седећи положај тела, једна рука ослоњена на наслон и висина

раменог појаса у односу на главу / анфас
уочити положај главе у односу на рамени појас

57
58
 МАТЕРИЈАЛ

Техничко-технолошки приступ раду

на настави Анатомско цртање 1

Проучавање људског тела кроз цртеж и практичнa применa

усвојеног знања из предмета Анатомско цртање 1, подразумева
коришђење одређених цртачких средстава и материјала која су се у
досадашњем раду на уметничким академијама показала корисним и
употребљивим и студентима лако доступни.

Папир који је довољно добар за рад на настави може бити папир

квалитета 200 грама и више. Познати произвођачи блокова за уметнике

59
 имају у својој понуди блокове тог квалитета, мада употреба хамер
папира или хартије за која се користи у штампарској индустрији попут
офсет картона или Бристол папира, сасвим одговарају, мада им је
текстура анулирана и за поједине уметнике превише глатка. Формат
папира, најадекватнији за извођење цртежа са козлића (цртаће клупице)
или са колена варира од B3, A3, A4 до A5 формата.

Радове на настави добро је изводити средством које омогућава

лаку коректуру од стране професора, или асистента. То подразумева
да све што је нацртано може и да се уклони брисањем. Оловке средње
мекоће од "HB" ка меким "B" оловкама су одличан основни материјал
за извођење цртежа. Велика валерска скала коју омогућавају оловке је
корисна за уочавање и ликовну обраду анатомских целина и детаља, за
разраду елемента светла и сенке, али и дубине у распореду и по
плановима. Гумица, обична или гнетљива (кнет гума) је добро средство
за коректуру анатомских и цртачких недостатака.

Гумица не би требало да служи само као средство за брисање

"грешака", јер у сусштини, док се рад ствара у стваралачки чин се уносе
и "линије тражења" и помоћне линије које омогућавају тачност и
прецизност у конструктивној поставци фигуре у пропорцијама, карактеру
и покрету. Брисање тих линија "исушује" поступак, дајући му карактер
илустративног, тврдог и испражњеног цртежа. Цртеж испуњен свим
помоћним линијама говори о размишљању и анализирању задатог
проблема постављеног пред студента. Гумицу, или било које друго
средство за брисање треба посматрати као креативно средство којим се
такође црта, тако што се уклања вишак додатих информација оловком
у ликовној техници у теорији названој и "бело уздизање". Ова техника
подразумева скидање материјала предходно нанетог оловком.
Комбиновањем ова два приступа у извођењу цртежа, добија се рад са
потпуним и широким дијапазоном ликовних могућности.

Поставку фигуре на формату, потребно је сагледати и анализирати

провереним принципом "од целине, према детаљу", док обрнути

60
 пример парарелног поступка шрафуре пример поступка шрафуре укрштањем

поступак уводи неискусног цртача у низ пропорционалних и

композиционих погрешака.

Добра композиција фигуре зависи од сигурности цртача да

апстрахује облике из природе ка основним геометријским облицима и
телима. Метод визирања, као корисног цртачког средства у
транспоновању пропорција из природе на папир, вреди користити.

Поступак у цртању који укључује и истраживање валерских

вредности у обликовању волумена тела зависи од личних афинитета
будућих уметника. Шрафирање је најбржи начин постављања валера
на цртеж. Начин укрштања линија при шрафирању зависи од личних
уметничких афинитета студента, али постоји неколико варијанти
поступака који се подразумевају и вреди их споменути:

•паралелни поступак - паралелне линије на целој површини

цртежа у истом, смеру. Смер линија шрафура одређује сам уметник, а
61
пример парарелног - парцијалног пример укрштеног- парцијалног
поступка шрафуре поступка шрафуре

поступак затамњења се изводи у истом смеру, без укрштања. Погледати

цртеже ренесансних мајстора (Микеланђело или Леонардо).

•поступак укрштањем - сачињен је од укрштених линија различитог

смера у зависности од јачине валера који је планиран. Укрштање
шрафираних блокова треба пажљиво изводити, да својом експресијом
не би скретали пажњу са површине која се обрађује. Укрштање под
оштрим углом онемогућава такве проблеме. Погледати бакрописе
Рембранта ван Ријна.

•папралелни - парцијални поступак - употреба паралелног

поступка али у низу мањих целина, блокова различитог смера.
Затамњења се врше на исти начин, без укрштања. Погледати радове
Едгара Дега.

62
 пример шрафуре уз облик - први пример пример шрафуре уз облик - други пример

•укрштени - парцијални поступак - је варијација поступка

укрштањем у такође у низу мањих блокова. Опрезност у експресији
овог поступка, јер може нарушити волумен облика. Погледати Паула
Клеа.

•шрафура уз облик - поступак којим се могу добијајти добри, али

доста често и мање успешни резултати. Линије шрафуре прате волумен
облика, али се често дешава да се студент запетља на појединим
деловима тела и не оствари квалитетан осенчени волумен

•методе бојењем које су резултат природног покушаја да се дође

до квалитетног валерског цртежа могу показати добре резултате. Цртеж
изгледа професионалније и брже се долази до резултата уколико се
осенчење, то јест валерске вредности одраде неким од поступака
шрафуре.

63
пример шрафуре уз облик - трећи пример пример добијања валера методом бојења

64
Литература:

Бајић, Миодраг.Човек, анатомија, уметност. Студентски културни

центар Београд, Универзитет уметности у Београду (2000.)

Габерц, Рудолф. Пластична анатомија човека. Универзитет уметности,

Београд (1985.)

Barcsay, Jenö. Anatomija za umetnike. Mono & Magnana press, Beograd

(2000.)

Anatronica | Interactive 3D Human Anatomy | Explore Human Body

www.anatronica.com

65
 Садржај:

Увод 3

Глава 7

Лице и лобања 7

Костур лобање 8

Костур лица 11

Симетрија и асиметрија 14

Висина линије очију 16

Очи и растојање између очију 18

Нос и ширина носа 21

Брада и како добити ширину браде 23

Уста, положај и облик 25

Ухо, положај и облик ушне шкољке 25

Растојање око-ухо 29

Угао профила 30

Глава као целина 31

Гестикулација и раположења 33

Рамени појас 35

Кључна кост 36

Лопатица 38

66
 Покрети у раменом појасу 41

Покрет руке изнад главе,

ротација лопатице 47

Пропорције рамена и глава 50

Материјал 59

Техничко-технолошки приступ на
настави Анатомско цртање 1 59

Литература 65

67
68
CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

611.9:743(075.8 ОТАШЕВИЋ, Бојан, 1973-
Анатомско цртање. 1, Глава и рамени појас:
практикум / Бојан Оташевић. - Крагујевац :
Филолошко-уметнички факултет, 2014 (Чачак
: Универзал). - 67 стр. : илустр. ; 24 cm
Тираж 150. - Библиографија: стр. 65.
ISBN 978-86-85991-63-9a)
Анатомско цртање COBISS.SR-ID 209799436

69