Кости – подела, грађа и улога

Локомоторни систем је функционални систем који се састоји од

костију, зглобова, и мишића.
Кости и зглобови су пасивни делови система за кретање а
мишићи су активни делови система за кретање
Кост ( латински назив OS ) је орган изграђен од коштаног ткива. Кости су
међусобно повезане спојевима и зглобовима и образују целину која се
назива скелет.

Скелет човека се састоји од 208 костију и дели се на кости осовинског

скелета и кости продуженог скелета.
Кости осовинског скелета су: лобања, кичмени стуб, грудна кост, ребра.

Придружени скелет чине : кости горњих и доњих екстремитета.

Према облику кости, разликујемо : дуге, пљоснате, неправилне, пнеуматичне и
сезамоидне.

Дуге кости имају нарочито изражену дужину у односу на ширину и дебљину.

Ове кости се налазе у саставу екстремитета.
На дугој кости разликујемо тело или дијафиза и два окрајка или епифиза. Тело је
средњи део дуге кости.Окрајци су обично проширени. На прелазу епифизе и
дијафизе налчази се епифизма хрскавица или плоча. У телу дуге кости се
налази медуларни канал а у каналу се налази црвена коштана срж. Црвена
коштана срж је црвена код млађих особа док је код старији она жућкасте боје.
Кратке кости имају све три димензије приближно исте величине. Изгледају као
коцке и налазе се у шаци и стопалу.

Пљоснате кости имају малу дебљину у односу на ширину и дужину. Ове кости
имају заштитну улогу ( кости лобање ) или чине ослонац мишићима ( лопатица )
и дају потпору ( карличне кости ).

Неправилне кости немају ни једну особину према којима би се могле сврстати у

неку од ових група. Овој групи припадају кости лица и кичменог стуба.

Пнеуматичне кости садрже шупљине испињене ваздухом. Пример су кости које

садрже параназалне синусе. Параназални синуси су испуњени ваздухом и
обложени су слузокожом усне дупље.

Сеизмоидна кост обликом подесћа на семе сусама, Развијају се у тетивама

неких мишића. Њихова улога је да смање трење мишићне тетиве о коштану
подлогу. Ове кости се најчешће налазе у пределу зглобова. Највећа сеизмоидна
кост је ЧАШИЦА (Patella).
 Грађа костију

Кост је грађена од коштаног ткива и покоснице.

Коштано ткиво је чврсто и еластично. Чврстоћу му
даје неорганске супстанце у међућелијској
супстанци (калцијум и магнезијум) а еластичност
коштане ћелије (остеоцити) и органске материје
(осеин) са колегеним влакнима.
Коштано ткиво може да буде збијено и сунђерасто
Збијено коштано ткиво или компакта налази се на
површини костију.
Изграђено је од збијених коштаних плочица или
ламела. Кроз компакту пролазе уздужни каналици
који се зову Хаверсови канали који садрже крвни
суд око кога су постављене ламеле. Крвни суд и
ламела се називају ОСТЕОН. Између ламела су
шупљине за коштане ћелије (остеоците).
Сунђерасто коштано ткиво или спонгиозно је
изграђено од коштаних гредица, које нису
сабијене већ изукрштане и између њих се налазе
шупљине или ареоле. Ово ткиво испуњава дубље
делове кости и крајеве дугих костију. Шупљина
испуњава коштана срж.
Са спољашње стране кост је обавијена
покосницом. То је чврст омотач богат крвним
судовима , влакнима и остеобластним ћелијама.
Површина кости није равна нити је глатка. На
костима разликујемо испупчења, удубљења и
отвори. Испупчења могу да буду зглобан и
инезглобна. Зглобна омогућавају формирање
зглобова а незглобних за припој мишића и
зглобних веза. На костима се виде и отвори за
пролазак крвних судова и живаца.
Улоге костију:
-Заштитна
-Потпорна
-Основа за покрет
-Стварање крвних ћелија
-Ускладиштење соли
ХВАЛА НА ПАЖЊИ