Spoj(junctura) je skup elemenata pomocu kojih se kosti spajaju medjusobno.

Spoj moze biti

kontinuiran ili s prekidom kontinuiteta. Prema histoloskom tipu potpornog tkiva ova grupa se deli
na vezivni(junctura fibrosa), hrskavicavi(junctura cartilaginea) I kostani(junctura ossea). Spoj kod
kojeg je doslo do prekida kontinuiteta zbog pojave supljine izmedju kostiju je sinovijalni spoj ili
zglob(junctura synovialis, articulatio synovialis). Funkcionalno spojevi se dele na
nepokretne(synarthroses), slabo pokretne(amphiarthroses) I slobodno pokretne(diarthroses).

Vezivni spoj(juncture fibrosa): veza izmedju kostiju omogucena je tankim fibroznim tkivom ili
jakim fibroznim vezama. Postoje 3 vrste ovih spojeva: sav, sindesmoza I klinasti spoj.

Sav(sutura): fibrozni spoj izmedju kostiju lobanje. Spade u nepokretni spoja(synarthrosis). Sav
nosnih kostiju(sutura internasalis). Sav temenih kostiju(sutura sagittalis). Sav izmedju potiljacne I
temenih kostiju(sutura lambdoidea). Sav izmedju klinaste I parijetalnih kostiju(sutura
sphenoparietalis).

Sindesmoza(syndesmosis): spaja kosti koje su medjusobno na izvesnom rastojanju ili spaja

odmaknute delove iste kosti. Vecina sindesmoza spade u slabo pokretne
spojeve(amphiarthroses). Sindesmoze obrazuju jake fibrozne veze(ligamenta).

Klinasti spoj(gomphosis): spoj zubnog korena sa zidom alveoli. Gomfoza spade u nepokretni
spoj(synarthrosis).

Hrskavicavi spoj(junctura cartilaginea): spoj kod kog se veza medju kostima ostvaruje
posredstvom hrskavice. Moze biti sinhondroza ili simfiza.

Sinhondroza(synchondrosis): prolazni spoj kostiju gradjen od hijalinog hrskavicavog tkiva.

Povezuje 2 kosti ili delove iste kosti. Epifizna hrskavica spaja telo I okrajke duge kosti,
omogucavajuci njen rast u duzinu. Sinhondoza spade u nepokretni spoj(synarthrosis).

Simfiza(symphisis): trajni spoj gradjen od fibroznog hrskavicavog tkiva. Symphisis

intervertebrales gde su tela 2 susedna prsljena spojena pomocu medjuprsljenskih kolutova(disci
intervertebrales) ili spoj koji spaja obe karlicne kosti(symphisis pubica). Simfize spadaju u slabo
pokretne spojeve(amphiarthroses).

Kostani spoj(juncture ossea): najveci broj sinhondroza okostava I zamenjuje se kostanim

spojem. Dve osti su nepomicno spojene kostanom supstancom koja zamenjuje primarnu
hrskavicu. Sinostoze zamenjuju I savove cime se gube granice medju susednim ostima.

Snovijalni spoj ili zglob(juncture synovialis, articulation synovialis): glavne odlike ove
grupe su postojanje zglobne povrsine, zglobne caure I zglobne supljine. Samo oni spojevi gde ima
svo troje spadaju u grupu zglobova(articulationes). Osnovna karakteristika je prekid kontinuiteta
do kog je doslo pojavom supljine u dubini spoja. Sinovijalni spojevi spadaju u slobodno pokretne
spojeve(diarthroses). Zglobovi imaju glavne I sporedne delove.

Glavni delovi zgloba: zglobna povrsina, zglobna caura I zglobna supljina. Zglobna
povrsina(facies articularis) je pokrivena slojem hijaline hrskavice(cartilago articularis). Najcesce
je jedna zglobna povrsina ispupcena a druga udubljena. Zglobna caura(capsula articularis) je
vezivna opna koja spaja zglobljene elemente skeletal I hermeticki zatvara zglobnu supljinu. Ima 2
sloja: fibrozni I sinovijalni. Fibrozna opna(membrane fibrosa) cini spoljasnji sloj caure. Sinovijalna
opna(membrana synovialis) je unutrasnja opna zglobne caure. Oblaze unutrasnju povrsinu
fibrozne opne, delove kosti unutar zgloba koji nisu oblozeni zglobnom hrskavicom I tetive I veze
koje se nalaze unutar zgloba. Sinovijalna opna luci zglobnu tecnost(synovia). Zglobna
supljina(cavitas articularis) je kapilarna pukotina izmedju zglobnih povrsina zatvorena zglobnom
caurom a ispunjena sinovijalnom tecnoscu.

Sporedni delovi zgloba: zglobne veze, zglobni kolut I meniscus, zglobna usna, masni jastucici I
zglobni misici. Zglobne veze(ligamenta) osiguravaju kontakt zglobnih povrsina, ogranicavaju
pokrete ili ih potpuno sprecavaju. Veze se mogu nalaziti unutar zglobne caure(ligamenta
intracapsularia), utkane u zglobnu cauru(ligamenta capsularia) ili odvojene od zglobne
caure(ligamenta extracapsularia). Zglobni kolut(discus articularis) je vezivno-hrskavicava plocica
koja lezi izmedju zglovnih povrsina I potpuno ih razdvaja. Zglob rucja I vilicni zglob.
Meniscus(meniscus articularis) je vezivno-hrskavicava tvorevina oblika srpa. Postoje u zglobu
kolena. Zglobna usna(labrum articulare) gradjena od vezivno-hrskavicavog tkiva kruzno prati rub
konkavne zglobne povrsine I tako je produbljuje. U zglobu kuka I u zglobu ramena. Masni
jastucici(corpora adiposa) naslage masnog tkiva izmedju fibrozne I sinovijalne opne. Zglobni
misici(musculi articulares) poticu od misicnih vlakana susednih misica koji se pripajaju na
zglobnoj cauri.

Podela zglobova: prost zglob(articulation simplex) grade samo dve kosti, dok slozen
zglob(articulation composita) gradi tri ili vise kostiju. Prema broju osovina oko kojih se mogu ciniti
pokreti razlikuju se: jednoosovinski, dvoosovinski I viseosovinski zglobovi. Prema obliku zglobnih
povrsina razlikuju se: ravan zglob, zglob sarke, tockasti zglob, bikondilarni zglob, jajast zglob,
sedlast zglob, loptasti zglob, zdelasti zglob.

Ravni zglob(art. plana): ravne zglobne povrsine. Zglobovi izmedju kicmenih prsljenova ili
zglobovi kostiju donozja.

Zglob sarke(ginglymus): konveksna zglobna povrsina je u obliku valjka, a konkavna u obliku

ureza. Jednoosovinski zglob. Ima jake bocne veze(ligament collateralia). Ramenjacno-lakticni deo
lakatnog zgloba.

Tockast zglob(art. trochoidea): konveksna je valjak ali stoji u smeru kosti pa njegova osovina
odgovara tom smeru. Jednoosovinski zglob. Zglob izmedju prvog I drugog prsljena.

Bikondilarni zglob(art. bicondylaris): dva konveksna kondila koji se zglobljavaju s

konkavnom povrsinom. Jednoosovinski zglob. Zglob vilice I zglob kolena.

Jajasti zglob(art ellipsoidea): ima jednu ovalnu zglobnu povrsinu koja je ispupcena a drugu
koja je elipticno udubljena. Dvoosovinski zglob. Zglob rucja.

Sedlast zglob(art sellaris): zglobne povrsine su sedlaste. Istovremeno I konveksne I konkavne.

Dvoosovinski zglob. Zglob izmedju trapezne kosti rucja I prve metakarpalne kosti.

Loptast zglob(art. spheroidea): konveksna zglobna povrsina je u obliku polulopte, a konkavna

je deo suplje kugle. Viseosovinski zglob. Zglob ramena.

Zdelast zglob(art cotylica): podvrsta loptastog, konveksna zglobna povrsina je u obliku

polulopte, a konkavna je deo suplje kugle I jace je udubljena. Viseosovinski zglob. Zglob kuka.