ZGLOBOVI

Profesor Marija uri

SISTEM ZGLOBOVA (SYSTEMA ARTICULARE)

PODELA ZGLOBOVA U ODNOSU NA POKRETLJIVOST I

VRSTU TKIVA KOJA POVEZUJE KOSTI

ARTICULATIONES S. JUNCTURAE (ARTHROSES)

SYNARTHROSES DIARTHROSES
OGRANIENA POKRETLJIVOST SLOBODNA POKRETLJIVOST

ARTICULATIONES ARTICULATIONES ARTICULATIONES

FIBROSAE CARTILAGINEAE SYNOVIALES
ARTICULATIONES FIBROSAE (VEZIVNI SPOJEVI)

SYNDESMOSIS
SUTURA SERRATA (ZUPASTA)

U
L
N
A SUTURA SQUAMOSA (LJUSKASTA)

GOMPHOSIS
R
A
D
I
U
SUTURA PLANA (RAVNA)
S

MEMBRANA
INTEROSSEA
ANTEBRACHII
 SINDESMOZE (SYNDESMOSES)

SINDESMOZE (SYNDESMOSES) su slabo pokretni zglobovi u

kojima su kosti meusobno povezane ligamentom ili
membranom. Postoje nesuglasice u anatomskoj literaturi u
pogledu toga koji se zglobovi mogu uvrstiti u ovu kategoriju:
prema nekima jedino donji zglob izmeu golenjae i linjae
(syndesmosis tibiofibularis), a prema drugima i niz spojeva,
kao to su: zadnji deo krsno bedrenog zgloba (articulatio
sacroiliaca), spojevi izmeu kimenih prljenova (ligg. flava,
ligg. intertransversaria, ligg. interspinalia, ligg. supraspinalia,
lig. nuchae), fibrozne membrane razapete izmeu kostiju
(membrana obturatoria, membrana interossea antebrachii,
membrana interossea cruris).
CULATIONES CARTILAGINEAE (HRSKAVIAVI SPOJEVI)
A. SYNCHONDROSIS (HIJALINA HRSKAVICA)

SYNCHONDROSIS
MANUBRIOSTERNALIS

B. SYMPHYSIS (FIBROZNA HRSKAVICA)

SYMPHYSIS
INTERVERTEBRALIS

SYMPHYSIS
PUBICA
 SINHONROZE (SYNCHONDROSES)

Sinhondroze nastaju u toku razvoja organizma i sainjavaju ih zone hijaline hrskavice koje
razdvajaju susedne osifikacione centre. Sinhondoze, dakle nastaju kod kostiju koje se
razvijaju enhondralnom osifikacijom i predstavljaju privremene spojeve budui da
okotavaju kada se rast kostiju zavri. Konaan ishod rasta je prelazak sinhondroza u
kotane spojeve synostoses, direktno ili prethodnom transformacijom u simfize
(synchondrosis manubriosternalis).
 SINHONROZE (SYNCHONDROSES)

Na lobanji se sinhondroze pojavljuju izmeu susednih

centara osifikacije onih kostiju koje se razvijaju
enhondralnim nainom (kosti baze lobanje), to znai da
se javljaju bilo izmeu kostiju ili unutar jedne kosti ukoliko
ona okotava iz vie centara.
 SINHONROZE (SYNCHONDROSES)

Na postkranijalnom delu skeleta, osim epifizno-dijafiznih

spojeva, sinhondroze se javljaju i u sloenim kostima koje
okotavaju iz vie centara osifikacije. Tu se ubrajaju:
karlina kost, grudna kost, kimeni prljenovi i krsna kost,
kao i epifize koje nastaju iz vie osifikacionih centara (na
primer, gornji okrajci ramene i butne kosti).
 SIMFIZE (SYMPHYSES)

Simfize su hrskaviavi, slabo pokretni spojevi izmeu

kostiju koje okotavaju enhondralnim putem. Zglobne
povrine kostiju su prekrivene tankim slojem hijaline
hrskavice a izmeu se nalazi debeo disk izgraen od
fibrozne hrskavice. Simfize su topografski rasporeene
du medio-sagitalne ravni tela i uglavnom locirane na
aksijalnom skeletu. U ovu grupu zglobova se ubrajaju:
symphysis pubica, symphysis menti, symphysis
intervertebralis i symphysis manubriosternalis.
 SIMFIZE (SYMPHYSES)

Neke simfize ve u prvoj godini ivota okotavaju i prelaze

u sinostoze (symphysis menti), neke obino okotavaju u
starijoj ivotnoj dobi (symphysis manubriosternalis), a
neke najee ostaju permanentne (symphysis
intervertebralis), osim ako u njima vremenom ne nastupe
degenerativne promene.
TICULATIONES SYNOVIALES (SINOVIJALNI SPOJEVI)
SLOBODNO POKRETNI ZGLOBOVI

DELOVI:

ZGLOBNE POVRINE
(FACIES ARTICULARES)

ZGLOBNA AHURA
(CAPSULA ARTICULARIS)
1. MEMBRANA FIBROSA
2. MEMBRANA SYNOVIALIS

ZGLOBNA UPLJINA
(CAVITAS ARTICULARIS)

ZGLOBNE VEZE
(LIGAMENTA ARTICULARIA)
1. KAPSULARNE
2. EKSTRAKAPSULARNE
3. INTRAKAPSULARNE
 Zglobne povrine (facies articulares) su kod veine sinovijalnih
zglobova prekrivene hijalinom hrskavicom koja je glatka, sjajna,
otporna na trenje i umereno elastina, to joj omoguava
kompresibilnost pod dejstvom mehanikih sila. Izuzetak ine
zglobovi izmeu kljune i grudne kosti, izmeu kljune kosti i
lopatice i donjovilini zglob (articulatio sternoclavicularis,
articulatio acromioclaviculavicularis, articulatio
temporomandibularis), gde su zglobne povrine obloene
fibroznom hrskavicom.

hijalina fibrozna
The upper and lower parts of
the figure show the
perichondrium stained pink.
Note the gradual
differentiation of cells from
the perichondrium into
chondrocytes.
 Debljina zglobne hrskavice varira zavisno od vrste zgloba i starosti individue
(1-7mm), i svojim oblikom obino naglaava reljefnost zglobnih povrina. Kod
starijih osoba se zglobna hrskavica istanjuje, postaje ukata, neravna i manje
celularna. Zglobna hrskavica nema ivce niti sopstvenu vaskularnu mreu,
tako da se ishranjuje iz perifernih arterijskih spletova u sinovijalnoj
membrani, krvnih sudova u upljinama trabekularne kosti smetenih ispod
zglobne povrine i difuzijom iz sinovijalne tenosti.

Pathologic changes of
osteoarthritis in a toe joint.
Note the nonuniform loss of
cartilage (arrowhead vs. solid
arrow), the increased
thickness of the subchondral
bone envelope (solid arrow),
and the osteophyte (open
arrow). (From the American
College of Rheumatology slide
collection.)
The primary enzymes responsible for the degradation of cartilage are the matrix
metalloproteinases (MMPs).
 Glavne funkcije sinovijalne tenosti su:
smanjenje trenja izmeu zglobnih
povrina (bazirano na hijaluronskoj i
glikoproteinskoj frakciji sinovijalne
tenosti) i ishrana zglobne hrskavice. Osim
stvaranja sinovijalne tenosti, sinovijalna
membrana ima ulogu u uklanjanju
raspadnutih elijskih produkata iz zglobne
upljine.
Na unutranjoj strani sinovijalne
membrane mogu se nai resice (villi
synoviales), nabori i akumulacije masnog
tkiva iji se broj umnoava sa starou.
Ove tvorevine su elastine konzistencije,
varijabilnog oblika i ispunjavaju prostore u
zglobnim upljinama koje ne zauzima
sinovijalna tenost. Pri izvoenju pokreta
one se oblikom prilagoavaju promenama
u zglobnom prostoru. Osnovna uloga im je
da poveavaju povrinu sinovijalne
membrane i pospeuju distribuciju
sinovijalne tenosti po zglobnim
povrinama.
 U okolini velikih zglobova postoje zatvorene vreaste
tvorevine ispunjene sinovijalnom tenou (sinovijalne burze).
Mogu biti smetene ispod koe, fascija, tetiva miia ili
ligamenata, a uloga im je da smanje trenje izmeu susednih
anatomskih struktura (na primer, ligamenata koji klize preko
kotanih ispupenja pri pokretima u zglobu). U nekim
sluajevima komuniciraju sa zglobnom upljinom.
Prepatellar: This bursa is located
over the knee cap. When inflamed
and painful it is also called as
"housemaid's knee."

Olecranon bursitis (also informally

known as "student's elbow",
 Podela sinovijalnih zglobova

Sinovijalni zglobovi se mogu razvrstati na vie

naina, zavisno od toga koji je kriterijum primenjen.
Prema morfolokoj kompleksnosti, zglobovi se mogu
podeliti na jednostavne zglobove koji imaju dve
zglobne povrine koje su u neposrednom kontaktu
jedna sa drugom i sloene zglobove koji imaju vie
zglobnih povrina (na primer, zglob lakta) ili
zglobove koji izmeu zglobnih povrina sadre
fibrozni kolut ili meniskus (na primer, zglob kolena).
U zglobovima se obavljaju pokreti translacije,
angulacije, fleksije, abdukcije i adukcije, rotacije i
cirkumdukcije. Prema stepenu slobode pokreta koji
se u njima mogu obaviti, zglobovi se dele na
uniaksijalne, biaksijalne i multiaksijalne.
 Podela
sinovijalnih zglobova

Prema obliku zglobnih povrina zglobovi se dele u sledee grupe:

ART. PLANA (RAVANI ) zglobovi izmeu kostiju korena ake ili stopala.
ART. SPHEROIDEA (KUGLASTI) multiaksijalni zglobovi; ovoj grupi pripadaju zglob kuka i
ramena.
ART. ELLIPSOIDEA (JAJOLIKI) biaksijalni; radiokarpalni i metakarpofalangealni zglobovi.
GINGLYMUS (NALIK ARKI) uniaksijalni, morfoloki nalik arkama, zglobovi izmeu falangi
prstiju i humero-ulnarni zglob.
 Podela
sinovijalnih zglobova

ART. TROCHOIDEA (TOKASTI) uniaksijalni; u ljudskom telu postoje dva zgloba ovog tipa
proksimalni zglob izmeu bice i lakatne kosti, u kome je glava bice stoer koji se obre oko
svoje osovine a laktica i prstenasti ligament ine osteofibrozni prsten, i, zglob izmeu prva
dva vratna prljena gde je zub drugog vratnog prljena stoer, a oko njega se obre
osteofibrozni prsten prvog prljena. ART. SELLARIS (SEDLASTI) biaksijalni; zglob izmeu
ruja i kosti doruja u palcu.
ART. BICONDILARIS (BIKONDILARNI) preteno uniaksijalni; primeri ove vrste zglobova su
koleno i vilini zglob.
 ARTICULATIONES SYNOVIALES -
PODELA NA OSNOVU IZGLEDA ZGLOBNIH POVRINA
ART. SPHEROIDEA (KUGLAST) ART. TROCHOIDEA (TOKAST)
GINGLYMUS
(NALIK ARKI)

ART. ELLIPSOIDEA (JAJOLIKI) ART. SELLARIS (SEDLASTI)