VISOKA POSLOVNO - TEHNIKA KOLA UICE

ZAVRNI RAD IZ PREDMETA:

ELKTROTEHNIKA SA ELEKTRONIKOM
NA TEMU:

PRIMENA TERMOVIZIJSKE KAMERE PRI

ZATITI OD POARA

MENTOR:
DR VIDOJE MILOVANOVI

STUDENT:
MILAN TARABI IN 10/12

VISOKA POSLOVNO - TEHNIKA KOLA UICE

NAZIV RADA: PRIMENA TERMOVIZIJSKE KAMERE PRI

ZATITI OD POARA

IZVETAJ KOMISIJE: _________________________________________

______________________________________________________________
______________________________________________________________

Ocena pisanog praktinog

dela zavrnog rada:

___________________________________

Ocena usmene odbrane

zavrnog rada:

___________________________________

Ukupna ocena zavrnog

rada:

___________________________________

Komisija:

Predsednik:
lan:
Mentor:

Datum:

Mesto: Uice

1. Opasnosti od poara
1.1. Elektrina energija kao uzrok poara
Elektrina energija se koristi skoro u svim oblastima ivota i rada. Primenjuje se u
domainstvima,
industrijskim
postrojenjima,
transportu,
telekomunikacijama,
poljoprivredi, medicini... Otuda je znaajno analizirati sve aspekte uticaja elektrine
energije na nastanak poara. Veoma retko se deava da na mestu nastanka poara nije bila
prisutna elektrina energija, pa je zbog toga potrebno, prilikom utvrivanja uzroka poara,
razmotriti mogunost da je elektrina energija uzrok nastanka poara.
Najei uzrok poara u stambenim, poslovnim i industrijskim objektima su
kvarovi na elektirnim instalacijama. Elektrine instalacije predstavljaju latentnu opasnost
za nastanak poara, jer su esto stare, neodravane, nestruno izvedene i oteene. Neke
vrste kvarova u elektrinim instalacijama na vreme detektuju klasini zatitni ureaji
(osigurai, zatitni ureaj diferencijalne struje), pa u sluaju kvara iskljuuju strujno kolo
tako da ne dolazi do poara. Na neke vrste kvarova ne reaguju klasini zatitni ureaji, pa
se usled dueg trajanja kvara stvaraju uslovi za nastanak poara. Velika materijalna teta,
povrede ljudi, a esto gubitak ljudskih ivota posledica su poara iji je uzrok elektrina
energija.
U svetu se vre mnoga nauna istraivanja o nainu nastanka poara usled kvarova
u elektrinim ureajima ili instalacijama. Posebna panja je posveena razvoju detektora
koji bi mogli da otkriju potencijalno kritina mesta u elektrinim ureajima i instalacijama,
a zatim i da spree nastanak poara. Kao primer moe se navesti primena termovizijske
kamere za otkrivanje mesta u elektrinim instalacijama gde dolazi do preteranog
zagrevanja.
Kod nas i u svetu se prikupljaju i obrauju podaci o poarima iji je uzrok nastanka
elektrina energija.
Prema statistikama o uzrocima poara, u evropskim dravama, utvreno je da je
elektrina energija uzrok od 15 do 20% od ukupnog broja poara. Statistiki podaci
pokazuju da se procenat nastanka poara koji su uzrokovani kvarom na elektrinim
ureajima ili instalacijama svake godine poveava.
Mesto nastanka kvara
Ugraeni provodnici
Utikai i kablovi
Svetiljke
Prekidai, produni kablovi i utinice
Izvori svetlosti
Razvodne table, osigurai, glavni prekidai
Merni ureaji i njihova kuita
Energetski transformatori
Ostalo

Procenat
34,7%
17,2%
12,4%
11,4%
8,3%
5,6%
2,2%
1%
7,3%

Tabela 1.1.1. Statistiki podaci procentualne raspodele poara izazvanih kvarom na

elektrinim instalacijama prema mestu nastanka kvara

1.2. Zagrevanje provodnika

Engleski naunik Dul je eksperimentalno pokazao da se u provodniku kroz koji
protie elektrina struja oslobaa toplota. Merei jainu elektrine struje u provodniku i
koliinu osloboene toplote u nekom vremenskom intervalu, Dul je ustanovio da je
koliina toplote (Q) koja se oslobodi u provodniku kroz koji protie elektrina struja
srazmerna otporu provodnika (R), kvadratu jaine struje (I2) i vremenu njenog proticanja
(t), to se moe napisati jednainom: Q = R I 2 t
Prekomernim zagrevanjem provodnika moe doi do oteenja izolacije i do
poara.
Mali popreni presek provodnika je glavni razlog pregrevanja. Prilikom izgradnje
elektrine instalacije odabira se popreni
presek provodnika prema predvienom broju i snazi elektrinih prijemnika. Vremenom
broj prijemnika i njihova snaga se poveavaju, elektrina instalacija ostaje ista (nije
rekonstruisana) i kao posledica dolazi do pregrevanja provodnika i nastanka poara.
Maksimalne dozvoljene struje, za odreene preseke provodnika prikazane su u tabeli 1.2.1.
Popreni presek
provodnika (mm2)
1
1,5
2,5
4
6
10
16
25

Maksimalna dozvoljena struja (A)

Provodnik od bakra
Provodnik od aluminijuma
12
16
21
27
35
48
85
88

16
21
27
38
51
69

Tabela 1.2.1. Maksimalne dozvoljene struje za odreene poprene preseke provodnika

Veina nacionalnih tehnikih propisa dozvoljava porast temperature za elektrine
provodnike od 25OC u odnosu na temperature sredine.
Najvea dozvoljena temperatura za izolaciju od prirodne gume iznosi 70OC, ali na
temperaturi preko 65OC gumena izolacija dehidrira, gubi elastinost i puca to ima za
posledicu da se otpor izolacije smanjuje i tako moe doi do kratkog spoja.
Do preteranog zagrevanja provodnika moe doi i pri nominalnim strujnim
optereenjima, ako se sprei odvoenje toplote poveanjem toplotne izolacije.
Eksperimentalno je pokazano da se produni kablovi mogu zapaliti u toku normalnog rada,
ako su prekriveni odeom ili nekim drugim materijalom. Na tritu se mogu nai
nekvalitetni produni kablovi, malog poprenog preseka, koji su deklarisani za neku
nominalnu struju, ali se pregrevaju i poinju da gore pri znatno manjim strujnim
optereenjima.

Vrsta izolacije
PVC i prirodna guma
Umreeni polietilen i etil-propilen
Mineralna (sa PVC omotaem ili metalnim
platom kada se kablovi dodiruju) i
Mineralna (sa metalnim platom kada se
kablovi ne dodiruju)

Najvea dozvoljena temperatura

70C na provodniku
90C na provodniku
70C na omotau
70C na provodniku

Tabela 1.2.2. Najvee dozvoljene temperature za razliite vrste izolacije

1.3. Kratak spoj

Pojava meusobnog spajanja provodnika razliitih potencijala naziva se kratak
spoj. U trenutku kratkog spoja ukupan elektrini otpor u kolu naglo se smanjuje, to
prouzrokuje naglo poveanje jaine struje u odnosu na nominalnu struju.
Karakteristini tragovi kratkog spoja su istopljeni provodnici i drugi delovi
elektrinih instalacija i ureaja usled nastalog elektrinog luka ija temperatura moe
iznositi i preko 4000C.
Oteenje izolacije provodnika je najei uzrok kratkih spojeva. Oteenje
izolacije moe nastati usled: mehanikog delovanja, starenja izolacije, dugog
preoptereenja provodnika, delovanja vlage i agresivnih hemijskih sredstava.
Navedeni uzroci nastanka kratkog spoja odnose se na razne neispravnosti pre
nastanka poara, ali postoje i kratki spojevi kao posledica oteenja izolacije od visoke
temperature poara. Prema tome postoje dve vrste kratkog spoja:
- primarni kratak spoj, koji je nastao oteenjem izolacije,
i on je uzrok nastanka poara,
- sekundarni kratak spoj, koji je nastao kao posledica poara od oteenja izolacije
od temperature poara.
Veoma je sloen i skup postupak utvrivanja da li je kratak spoj primaran ili
sekundaran. Ovaj postupak se zasniva na mikrostrukturnom ispitivanju provodnika sa
tragovima kratkog spoja u posebno opremljenim laboratorijama sa optikim mikroskopima
i rendgen aparatima i visokostrunim kadrom.
Primarni kratak spoj nastaje u sredini koja je bogata kiseonikom. Delovi
istopljenog bakra se vezuju za kiseonikom stvarajui bakaroksid (CuO). Sekundarni kratak
spoj nastaje u sredini osiromaenoj kiseonikom, pa ne dolazi do stvaranja bakaroksida.
Ispitivanjem strukture bakarnog provodnika utvruje se koliina bakaroksida, pa se
analizom utvruje da li je kratak spoj primaran ili sekundaran. Ova metoda zbog sloenosti
i visoke cene koristi se samo ako je velika materijalna teta od poara.
Kod provodnika od aluminijuma ne mogu se utvrditi tragovi kratkog spoja, jer
temperatura topljenja aluminijuma iznosi oko 660C, a temperature poara najee iznose
od 900 do 1100C, pa se aluminijumski provodnici potpuno istope, a esto
i sagore u poaru.
Kod primarnog kratkog spoja krajevi provodnika imaju glatke povrine i zaobljen
oblik. Kod topljenja koje nastaje usled delovanja poara (sekundarni kratak spoj) povrina
provodnika je prekrivena sitnih neravninama.
Prilikom utvrivanja uzroka nastanka poara posebna panja se obraa na stanje
osiguraa. Sa ovog aspekta najpogodniji su topljivi osigurai, jer se njihovim pregledom,
na osnovu tragova topljenja ice, moe utvrditi kako je nastalo pregorevanje,
usled preoptereenja ili usled kratkog spoja.

Kratki spojevi mogu nastati izmeu faza ili izmeu faze i zemlje. Otpori kratkog
spoja su veoma mali pa se mogu zanemariti osim u sluaju zemljospoja.
Zemljospoj moe biti uzrok poara i veoma je sloeno dokazivanje.

1.4. Veliki prelazni otpori

Na svim mestima gde se spajaju provodnici pod naponom nastaju prelazni otpori.
Ako je na spojnom mestu slab kontakt (utinice, prekidai, elektrini prijemnici...) dolazi
do poveanja prelaznog otpora i zagrevanja spojnog mesta, usled ega moe da doe do
nastanka poara.
Karakteristina mesta kod kojih dolazi do zagrevanja su razne vrste utinica u koje
su ukljueni elektrini prijemnici, posebno ako su velikih snaga. Usled oslabljenih
kontakata, njihove dotrajalosti i korozije dolazi do poveanja prelaznog otpora.
Kod dobro ostvarenih spojeva, kada je dobar kontakt, prelazni otpori su veoma
mali, a kod loe ostvarenih spojeva, kada je lo kontakt, prelazni otpori su veliki i dolazi
do zagrevanja. Mesta u elektrinim instalacijama i ureajima gde su loi kontakti i veliki
prelazni otpor mogu se otkriti pomou termovizijske kamere.
Veliki prelazni otpori se mogu javiti na mestima gde je provodnik zavrtnjem spojen
sa nekim delom elektrine instalacije ili ureaja. Ovi spojevi vremenom olabave, to moe
izazvati zagrevanje i poar.
Vibracijom opreme moe doi do odvijanja zavrtnja kojima su provodnici bili
privreni, tako dolazi do slabljenja kontakata i poveanja prelaznog otpora.
Oksidacija na spojnim mestima dovodi do poveanja prelaznih otpora. Ova pojava
je posebno izraena ako provodnici i provodni delovi sa kojim se spajaju nisu izgraeni od
bakra. Kod aluminijumskih provodnika oksidacija je veoma izraena.
Produni kablovi su esti uzroci izbijanja poara. Oni imaju vie utikakih mesta
na koja su prikljueni elektrini ureaji, esto veih snaga no to je predvieno za taj
produni kabal, to izaziva zagrevanje usled preoptereenja, a i dotrajali kontakti
poveavaju prelazni otpor uzrokujui jo vee zagrevanje. U stanovima produni kablovi
se esto postavljaju iza delova nametaja, pa navedena zagrevanja mogu izazvati paljenje
zapaljivog materijala u neposrednoj blizini.
Spojeve provodnika u elektrinim instalacijama esto izvode nestruna lica,
spajanjem bez lemljenja ili bez upotrebe rednih klema, ve samo prostim spajanjem i
izolovanjem trakom. Ovakvi spojevi imaju velike prelazne otpore i uzrok su velikog
broja poara. Kod ovakvih spojeva, pri jaini struje od 10 A, temperature iznosi od 50 do
95C, a pri jaini struje od 20 A, temperature moe iznositi od 130 do 300C.
Usled zagrevanja loeg elektrinog kontakta moe doi do paljenja:
- materijala sa malom termikom inercijom (posteljina, jastuka, prekrivaa)
postavljenih u blizini utinice, sa potrebnom snagom disipacije za paljenje od 28 W,
- plastinih delova elektrinih instalacija i ureaja sa potrebnom snagom disipacije
za paljenje od 20 W,
- drvenih predmeta i konstrukcija, sa potrebnom snagom disipacije za paljenje od
35 do 50 W.

1.5. Elektrini luk i varnienje

Elektrini luk predstavlja proticanje struje kroz nepotpuno jonizovanu plazmu
izmeu dva provodnika na razliitim elektrinim potencijalima.
Po poloaju u elektrinim instalacijama elektrini luk moe biti redni ili paralelni,
to je prikazano na sl. 1.5.1. Redni elektrini luk se moe javiti na bilo kom mestu
elektrinog kola od razvodne table do prijemnika. Paralelni elektrini luk se moe javiti
izmeu dva fazna provodnika, izmeu faznog i neutralnog provodnika i izmeu faznog
provodnika i mase.

a)

b)
Sl. 1.5.1. Elektrini luk: a) redni, b) paralelni

Sa gledita opasnosti od nastanka poara, postoji velika razlika izmeu rednog i

paralelnog elektrinog luka. Kod rednog elektrinog luka u strujnom kolu struja opada, pa
prekostrujna zatita nee odreagovati i iskljuiti napajanje. Ovakav kvar sa rednim
elektrinim lukom moe dugo da traje, pa je verovatnoa nastanka poara velika. Redni
elektrini luk je jedan od najeih uzroka poara zbog kvara u elektrinim instalacijama,
jer je on nevidljiv za sve klasine zatitne ureaje.
Zatitni ureaji su efikasni pri pojavi paralelnog elektrinog luka, pa je zbog toga
paralelni luk retko uzrok poara.
Kod pojave elektrinog luka javlja se varnienje koje moe da izazove poar.
Prilikom varnienja dolazi do rasprskavanja estica metala koje nose veliku toplotnu
energiju i, ako padnu na zapaljivu podlogu, moe doi do poara.

Sl. 1.5.2. Elektrini luk

Uzroci nastanka varnienja mogu biti:

- ukljuivanja ili iskljuivanja strujnog kola kod razliitih elektrinih ureaja,
- prekid strujnog kola usled mehanikog oteenja,
- slabi i oksidirani kontakti,
- varnienje kolektora, kliznih prstenova i etkica na elektromotorima i
generatorima,
- oteenje izolacije,
- dodir neizolovanih provodnika poloenih na malom rastojanju ili blizu
uzemljenih delova,
- dodir neizolovanih provodnika padom jednog na drugi ili usled vibracije, vetra,
- varnienje kao pratea pojava zavarivanja ili rezanja.
Najea temperatura elektrinog luka je od 1500 do 4000C i moe zapaliti svaki
materijal dodirom ili zraenjem. Prilikom utvrivanja uzroka poara treba uzeti u obzir i
zraenje nastalo elektrinim lukom. Utvrivanjem rastojanja zapaljenog materijala od
elektrinog luka moe se utvrditi da li je poar izazvan zraenjem toplote.

1.6. Elektrotermiki ureaji

Elektrini ureaji kod kojih se elektrina energija pretvara u toplotnu nazivaju se
elektrotermiki ureaji. U njih spadaju elektrini tednjaci, grejalice, reoi,
termoakumulacione pei, elektrine pegle, sijalice sa uarenim vlaknima...
Karakteristike elektrotermikih ureaja imaju svi elektrini ureaji kod kojih se
deo elektrine energije pretvara u toplotu, kao na primer elektromotori, friideri,
zamrzivai, ve maine, ali i mnogi drugi ureaji.
Najvei broj elektrotermikih ureaja razvijaju dovoljno visoku temperaturu, koja
moe izazvati paljenje materijala koji se nalaze u direktnom dodiru ili u neposrednoj
blizini. Improvizovana grejna tela, nestruno izraena, esto se sreu i predstavljaju
veliku opasnost za nastanak poara.
Svi grejni ureaji koji nemaju ugraen termostat esti su uzronici poara, jer greju
sve vreme
dok su ukljueni i razvijaju vrlo visoku temperaturu.
Ako se u centru poara pronae neki elektrotermiki ureaj za utvrivanje uzroka
poara potrebno je utvrditi:
- da li je elektrotermiki ureaj ukljuen u elektrinu mreu,
- ako je bio ukljuen, ima li prekida i u kom poloaju se nalazi (ukljueno ili
iskljueno),
-ako je elektrotermiki ureaj bio ukljuen, najee na napojnom kablu i to blie
ureaju ili u unutranjosti ureaja usled oteenja izolacije dolazi do kratkog spoja iji
tragovi se mogu pronai.
Sijalice sa uarenim vlaknom, kada se nau u blizini zapaljivog materijala, mogu
predstavljati opasnost od nastanka poara. Fluoroscentne sijalice razvijaju manju
temperaturu najvie do 50C, pa one predstavljaju manju opasnost za nastanak
poara. Kod fluoroscentnih sijalica neispravne prigunice i starter mogu biti uzrok poara.
U praksi su esti poari izazvani pregrevanjem elektromotora. Jedan od razloga
pregrevanja moe biti zbog preoptereenja elektromotora, koje moe nastati iz sledeih
razloga:
- zbog nepravilnog izbora snage elektromotora za obavljanje odreenog zadatka,
- zbog nepanje radnika koji radi na maini ili ureaju koji pokree elektromotor,
- zbog kvara u mehanizmu maine ili ureaja koji pokree elektromotor.

Drugi razlog pregrevanja trofaznog elektromotora je napajanje sa dve faze usled

nekog kvara. U tom sluaju brzina elektromotora znaajno opada, jaina struje se
poveava toliko da u sluaju da nema adekvatne zatite, dolazi do pregrevanja i paljenja
izolacije. Najei razlozi zbog kojih trofazni electromotor radi na dve faze su:
- pregorevanje jednog osiguraa u napojnoj mrei elektromotora,
- kvar na kontaktu jedne faze u prekidau za ukljuivanje i iskljuivanje
elektromotora,
- prekid jedne faze u napojnom strujnom kolu elektromotora.

Termovizijska kamera
Termovizija (od grke rei termo-toplo i latinskog glagola video, videre-videti,
gledati, u bukvalnom prevodu: gledanje toplote je sistem snimanja toplote objekata.
Termovizijska dijagnostika se koristi u vojnoj i medicinskoj industriji i bezbednosnim
sistemima. Termovizijske kamere omoguavaju da ljudsko oko sagleda ono to ne moe da
vidi. Svako telo emituje odreenu koliinu energije koja moe da se registruje kamerom za
termoviziju.
Na osnovu rezultata snimanja ili posmatranja kroz objektiv kamere, registruje se
infracrveno ili toplotno zraenje i najnieg stepena, a omoguava se izuzetno precizno
merenje temperature bez ikakvog kontakta sa objektom ije se fizike karakteristike mere.
Masovna upotreba sprovodi se u vojnoj industriji, pri sistemima odbrane, medicinskoj, pri
odeljenjima virusologije i bezbednosnoj, kao mnogo naprednija tehnologija video nadzora.
Reavanje problema voenja ili prelaza toplote u nekim je sluajevima olakano
primenom termovizije kombinacije s numerikim metodama. Preko snimljenih
termograma i postavljenih matematikih modela mogue je dobiti temperaturnu raspodelu
unutar tela ili koeficijenta prelaza toplote na povrini posmatranog tela. Potrebno je puno
eksperimentalnog rada da bi se dobili kvalitetni izrazi za odreivanje koeficijenta prelaza
toplote.

2.1. Princip rada termovizije

Sva tela sa temperaturom viom od apsolutne nule (0 K = 273.16 C) zrae
elektromagnetnu energiju. Ukupna energija i spektralna raspodela energije koju tela zrae
u okolinu zavise od temperature i od emisivnosti. Sva tela najvei deo energije zrae u
infracrvenom delu spectra (770 nm do 1 mm). Budui da je ova energija zraenja posledica
zagrejanosti tela, uobiajen naziv za ovu vrstu energije je toplotno zraenje. Toplotno
zraenje se fiziki opisuje preko zraenja apsolutno crnog tela.
Kod tela koje se nalaze na sobnoj temperaturi (300 K ili 27 C), maksimum
energije zraenja nalazi se na talasnoj duini od 10 m u dugotalasnoj infracrvenoj oblasti.
Kao to je poznato, kroz atmosferu se moe prostirati samo zraenje odreenih talasnih
duina. Dva glavna atmosferska prozora nalaze na talasnim duinama od 3 5 m i od 8
14 m. Oba ova atmosferska prozora kroz koje je mogue prostiranje infracrvenog
zraenja koriste se za rad termovizijskih ureaja.
Termovizijski ureaji se mogu predstaviti kao ureaji koji rade u infracrvenoj
oblasti i po funkciji su analogni TV kamerama koje rade u vidljivoj oblasti spektra. Na
engleskom govornom podruju odomaena je skraenica FLIR forward looking real time
infrared imaging system. Tu skraenicu je prvi put upotrebilo ameriko vazduhoplovstvo

ranih ezdesetih godina prolog veka. U sutini, termovizijski ureaj slui za prevoenje
nevidljivog infracrvenog zraenja u vidljivo zraenje i formiranje lika predmeta.
Sopstveno zraenje tela zajedno sa reflektovanim zraenjem drugih prirodnih izvora
zraenja prostire se kroz atmosferu. Sve bitne informacije o predmetima u posmatranoj
sceni mogu se izraziti kroz toplotni kontrast. Termovizijski ureaj omoguava
vizuelizaciju toplotnog kontrasta zahvaljujui mogunosti detektora da razlike u fluksu
(snazi) primljenog infracrvenog zraenja pretvori u elektrini signal. Elektrini signal slui
za generisanje kontrasta vidljive slike (obino u TV formatu) srazmerno toplotnom
kontrastu posmatrane scene.
Glavna primena termovizijskih ureaja je u nonim uslovima i u uslovima kada
klasine nianske i osmatrake sprave ne mogu da funkcioniu. Bitno je naglasiti da se u
nonim uslovima i u uslovima smanjene vidljivosti mogu koristiti i pasivne nianske i
osmatrake sprave. Izmeu termovizijskih ureaja i pasivnih ureaja postoji znaajna
razlika. Termovizijski ureaji slue za vizuelizaciju infracrvenog zraenja koje je
nevidljivo za ljudsko oko. Temovizijski ureaji rade na talasnim duinama od 3 5 m i
od 8 14 m. Pasivni ureaji rade na principu pojaavanja postojeeg vidljivog i bliskog
infracrvenog zraenja. Kao izvori zraenja koji se pojaavaju odgovarajui broj puta
obino se koriste mesec i zvezde na nonom nebu. Za razliku od termovizijskih ureaja
koji su relativno retki i veoma skupi, pasivni ureaji se nalaze u irokoj upotrebi i u
poreenju sa termovizijskim ureajama su znatno jeftiniji. Pasivni ureaji nee dobro
raditi u uslovima kada nema dovoljno spoljnjog zraenja (oblana no bez meseine i
zvezda), ili kada se u atmosferi nalazi velika koliina dima, praine i vodene pare. U svim
tim sluajevima termovizijski ureaji e uspeno raditi jer oni funkcioniu na drugim
talasnim duinama.

2.2. Osnovne komponente termovizijskih ureaja

Termovizijski ureaj se sastoji iz sledeih osnovnih komponenti:
optiki sistem,
skener,
detektor,
rashladni sistem,
blok elektronike,
ekran sa kontrolama.
Blok ema tipinog termovizijskog ureaja prikazana je na slici 2.2.1.

Sl. 2.2.1. Blok ema termovozijskog ureaja

Termovizijska slika posmatrane scene se formira na bazi razlika u radijansi

elemenata scene koji se skupljaju pomou IC detektora termovizijskog ureaja. Te razlike
u radijansi elemenata scene nazivaju se toplotni kontrast. Termovizijski ureaj omoguava
vizuelizaciju toplotnog kontrasta zahvaljujui mogunosti detektora da razlike u snazi
(fluksu) primljenog IC zraenja, pretvori u elektrini signal koji se na odgovarajui nain
moe prikazati tako da se, srazmerno toplotnom kontrastu, generie kontrast vidljive slike
(termovizijska slika).
Struktura pojedinih osnovnih komponenti termovizijskog ureaja bitno zavisi od
namene ureaja i tehnolokih mogunosti proizvoaa termovizijskih ureaja.
Termovizijski ureaji su veoma skupi ureaji pa se zbog pojeftinjenja proizvodnje
pristupilo definisanju zajednikih modula koji mogu da se koriste u razliitim primenama
termovizijskih ureaja.

2.3. Optiki sistem

Optiki sistem omoguava sakupljanje IC zraenja i njeno usmeravanje na skener i
detektor. Tip optikog sistema se bira u zavisnosti od odabranog spektralnog opsega rada i
namene termovizijskog ureaja.
Za izradu optikih elemenata koriste se retki i skupi optiki materijali kao to su
germanijum, silicijum, safir, cinksulfid. Optike osobine svih ovih materijala zavise od
temperature, pa je zbog toga teko optimizovati optiki sistem za rad na svim
temperaturama primene termovizijskih ureaja. Reenje problema se nalazi u primeni
razliitih pasivnih i aktivnih metoda atermalizacije, pomou kojih se vri kompenzacija
uticaja temperature na poloaj ravni lika koji formira objektiv. Druga nezgodna
karakteristika optikih materijala koji se koriste u izradi optikih elemenata za
termovizijske ureaje je visok indeks prelamanja, pa su zbog toga gubici usled refleksije
veliki. To zahteva izradu specijalnih antirefleksnih slojeva da bi se gubici usled refleksije
smanjili. Ovi optiki materijali su i relativno meki pa se na spoljanjim povrinama moraju
nanositi tvrdi zatitni slojevi.
Kvalitet optikog sistema bitno utie na ukupan kvalitet termovizijske slike, kako u
pogledu temperaturne rezolucije preko uticaja transmisije optikog sistema, tako i u
pogledu prostorne rezolucije preko uticaja modulacione prenosne funkcije objektiva.

2.4. Skener
Skener je sledea komponenta termovizijskog ureaja posle optikog sistema.
Skener je optomehaniki sklop koji omoguava prostornu diskretizaciju zraenja iz vidnog
polja optikog sistema u skladu sa strukturom detektora. To znai da skener omoguava
prenos energije zraenja na detektor, tako da u jednom trenutku detektor prima zraenje
samo iz jednog dela prostora. Pored toga to omoguava prostornu diskretizaciju zraenja,
skener generie i odgovarajue sinhro signale, koji srazmerno poloaju skenera
omoguavaju da se iz vremenski promenljivog signala detektora rekonstruie prostorna
raspodela energije zraenja u prostoru predmeta.
Postoji vei broj konstruktivnih reenja skenera. Najee reenje je ravno ogledalo
koje rotira i preseca snop zraka. Postoje i reenja skenera koja umesto ravnog ogledala
koriste klinove ili prizme.
U zavisnosti od tipa optikog sistema i naina sprege sa skenerom postoji:
skeniranje u prostoru predmeta,
skeniranje u prostoru lika.

Kod skeniranja u prostoru predmeta ogledalo se postavlja ispred objektiva.

Ogledalo je centrirano sa optikom osom objektiva i rotira se oko normale na optiku osu.
Rotacija ogledala obezbeuje da objektiv posmatra razliite delove prostora predmeta u
zavisnosti od trenutnog ugla ogledala. Kod skeniranja u prostoru predmeta javljaju se
sledei praktini problemi:
ogledalo mora biti postavljeno dovoljno daleko od objektiva, da ga objektiv ne bi
udario prilikom rotacije;
zbog svoje udaljenosti od objektiva ogledalo treba da bude vee od objektiva. To
znai da ogledalo treba da bude najvei element u optikom sistemu.
Kod skeniranja u prostoru lika ogledalo se obino postavlja izmeu teleskopskog
sistema i objektiva, kao to je prikazano na slici 2.4.1.

Sl. 2.4.1. Principijelna ema termovizijskog ureaja sa skeniranjem u prostoru lika

Kao to se sa slike 2.4.1. vidi, termovizijski ureaji obino koriste kombinaciju
teleskopskog sistema i objektiva koji formira sliku na detektoru. Teleskopski sistem se
koristi da bi se dobio uski kolimisani snop zraka. U izlaznu pupilu teleskopskog sistema
postavlja se skenirajue ogledalo koje je sada znatno manjih dimenzija nego ogledalo u
prostoru predmeta.
Dodatna dobra strana skeniranja u prostoru lika je da se sklop skenirajue ogledalo,
objektiv i detektor moe koristiti u vie aplikacija jednostavnom izmenom teleskopskog
sistema.

2.5. Detektor
Detekor omoguava konverziju infracrvenog zraenja u elektrini signal.
Infracrveno zraenje se moe detektovati pomou termikog ili fotoelektrinog efekta.
Kod termikog efekta infracrveno zraenje se apsorbuje kao toplota i izaziva poveanje
temperature detektora. Poveanje temperature detektora se manifestuje kao promena nekog
temperaturno zavisnog parametra koji moe da se meri. Najee se meri promena
elektrine otpornosti, ili dimenzija detektora sapromenom temperature. Ovakvi detektori se
nazivaju termiki detektori. Termiki detektori obino rade na sobnoj temperaturi. Kod
fotoelektrinog efekta fotoni iz infracrvenog zraenja izazivaju elektronske prelaze unutar
atoma materijala detektora. Da bi se ti elektronski prelazi mogli pouzdano registrovati
potrebno je ohladiti detektor na temperaturu od 77 K (-196 C). Detektori kod kojih se

koristi fotoelektrini efekat nazivaju se kvantni detektori. Postoje vise tipova kvantnih
detektora:
fotoprovodni detektori,
fotodiode,
fotokapacitivni detektori ili MIS detektori.
Fotoprovodni detektori predstavljaju elektronsku verziju otpornika, fotodiode
predstavljaju infracrveni ekvivalent za silicijumsku fotoeliju i fotokapacitivni detektori
predstavljaju infracrveni ekvivalent za jednu eliju na CCD detektoru.
Detektori su se u poetku razvoja proizvodili kao jednoelijski detektori. Sa
razvojem tehnologije prelo se na proizvodnju matrinih detektora. U okviru jednog
matrinog detektora moe se nalaziti vie hiljada elementarnih detektora. Dimenzije
elementarnih detektora koji se nalaze u sklopu matrinog detektora najee su u rasponu
od 25 m do 50 m. Elementarni detektori mogu biti kvadratnog ili pravougaonog oblika.
Debljina elementarnog detektora je obino 10 m ako se radi sa kvantnim detektorima,
odnosno nekoliko desetina m ako se radi sa termikim detektorima. Ukupan broj
elementarnih detektora u matrinom detektoru direktno utie na osetljivost matrinog
detektora.

2.6. Rashladni sistem

Rashladni sistem slui za hlaenje kvantnih detektora i njihovo dovoenje na radnu
temperaturu. Postoje vie razliitih tipova rashladnih sistema:
hladnjaci sa direktnim kontaktom preko hladnog prsta. Ovi hladnjaci rade sa
tenim azotom ili tenim vazduhom i obezbeuju temperature od 4 K (-269 C) do 77 K
(-196 C);
Joule Thomsonovi mikrohladnjaci koji za svoj rad koriste izuzetno ist gas
(azot, vazduh, argon) visokog pritiska (do 300 bara). Ovi hladnjaci obezbeuju
temperature od 20 K (-253 C) do 90 K (-183 C);
hladnjaci sa zatvorenim ciklusom. To su najee hladnjaci bazirani na
Stirlingovom ciklusu i obezbeuju temperature od 30 K (-243 C) do 300 K (27 C);
termoelektrini hladnjaci koji mogu biti izvedeni kao jednostepeni i viestepeni
hladnjaci.
Jednostepeni termoelektrini hladnjaci obezbeuju temperature od 250 K (-23 C)
do 300K (27 C), dok viestepeni termoelektrini hladnjaci obezbeuju temperature od 195
K (-78 C) do 250 K (-23 C).

2.7. Elektronska obrada signala

Elektronska obrada signala omoguava prilagoavanje izlaznog signala sa
detektora, u odgovarajui oblik koji se moe prikazati na ekranu. To se postie kroz
pojaanje detektorskog signala u predpojaavaima i pojaavaima i obradu detektorskog
signala, kroz transformaciju signala po amplitudi i vremenskom formatu. Obino se vri
dodatna obrada informacija, koje sadri formatiran signal za prikaz na ekranu, u cilju
poboljanja kvaliteta slike ili automatske selekcije informacija od znaaja za odabrani
nain upotrebe. To je naroito vano kod sistema za automatsko prepoznavanje i praenje.
U procesu elektronske obrade detektorskog signala i formiranja video signala
termovizijskog ureaja, izgled termovizijske slike definiu sledee veliine:
temperaturski nivo pojaanje (sjajnost), definie se kao nivo referentnog signala
koji se oduzima od detektorskog signala radi lakeg uoavanja malih razlika kontrasta u
sceni,

 temperaturski prozor kontrast, definie se kao opseg vrednosti naponskog

signala po jednom nivou sivog, u crno beloj televiyijskoj slici i moe se prikazati na
ekranu.
Svi termovizijski ureaji mogu se podeliti na:
ureaje sa runom kontrolom pojaanja i kontrasta,
ureaje sa automatskom kontrolom pojaanja i kontrasta.
Kod termovizijskih ureaja sa runom kontrolom pojaanja i kontrasta, operator
korienjem spoljnih kontrola podeava ureaj za optimalni prikaz termovizijske slike. U
toku upotrebe, operator najee ne vri dodatna podeavanja termovizijskog ureaja. Ovi
termovizijski ureaji koriste se za laboratorijske (merne) ureaje i za neke tipove niansko
osmatrakih ureaja starije generacije.
Kod termovijskih ureaja sa automatskom kontrolom pojaanja i kontrasta, koriste
se specijalni algoritmi koji reguliu pojaanje i kontrast termovizijske slike u skladu sa
strukturom raspodele radijanse (energetskog sjaja) u sceni.

2.8. Ekran
Uloga ekrana je da pretvori izlaz iz bloka za elektronsku obradu signala u
dvodimenzionalnu raspodelu vidljive svetlosti koja odgovara izabranom delu IC scene.
Najloginiji izbor za ekran je standardni TV monitor. Dobra strana ovog reenja je
mogunost korienja velikog broja pomone video opreme kao to su videorekorderi,
mikseri i slini ureaji. Nedostatak ovakvog reenja je potreba korienja relativno sloene
elektronike da bi se dobila slika u standardnom TV formatu.
U pojedinim primenama termovizijskih ureaja nema potrebe da slika bude
prikazana u televizijskom formatu. To omoguava smanjenje kompleksnosti elektronike i
potrebne energije za napajanje. Ovo je vano za prenosne termovizijske ureaje.

2.9. TERMOVIZIJA I DALJINSKO GREJANJE

U svakom sistemu daljinskog grejanja dolazi do gubitaka toplotne energije, a u
mnogima od njih i do gubitaka vode. Naalost, do takvih gubitaka ne dolazi uvek na isti,
ravnomeran nain, ve zavisno od strukture mree pojedina curenja veoma je teko
pronai. Zbog toga je kompanija za daljinsko grejanje SVP Distribution & Supply B.V
iz Purmerenda, u Holandiji, traila inenjersko-konsultantsku pomo od firme COWI A/S
radi sprovoenja termovizijskog snimanja svoje mree, prvo u martu 2013, a zatim ponovo
u februaru 2014. godine.
Ovo snimanje imalo je dva cilja. Glavni cilj projekta bio je da se kreira osnova za
detektovanje curenja iz toplovodnih cevi. Rezultati su korieni da bi se identifikovale
anomalije u okviru toplotnih gubitaka i da bi se utvrdila potencijalna curenja u mrei.
Snimanje iz vazduha, korienjem termovizijskih kamera, predstavlja koristan metod za
izradu prikaza cele mree, naroito u sluajevima pripreme plana obnove mree. Ovaj
metod moe jasno pokazati probleme u mrei i ukazati na podruja koja bi prva trebalo
uzeti u postupak. To ini jednostavnijim planiranje obnove mree, i moe unaprediti
efektivnost rekonstrukcije mree tako to se osigurava da se najtei problemi u mrei prvi i
otklanjaju.
Drugi cilj bio je da se ponovo odredi dugoroni plan upotrebe osnovnih sredstava.
Kao to je ve pomenuto, gubici se - zbog loijeg kvaliteta (pojedinih deonica) ili posebno
negativnih spoljnih uticaja, ne dogaaju ravnomerni u mrei daljinskog grejanja. Zbog
toga pojedini delovi mree mogu imati dugaak vek trajanja, dok drugi delovi ne traju

due od 15 godina. Postupak termovizijskog snimanja dokazao se kao vredan alat za

kompanije daljinskog grejanja. On unapreuje efikasnost prilikom planiranja projekata
obnove mree i pomae da se postigne smanjenje gubitaka toplotne energije i vode! Dakle,
moe se zakljuiti da su i velike i male kompanije daljinskog grejanja dobri kandidati za
avionske termovizijske preglede.
Problem curenja moe biti veliki kada se pokuava optimizacija sistema daljinskog
grejanja i kada se planiraju nove investicije. Za neke kompanije curenje je glavni problem,
koji ini veoma tekim odravanje dobrog kvaliteta vode u sistemui obezbeenje zdrave
mree. Gubitak pripremljene vode predstavlja jedan od najveih trokova, pored trokova
nastalih usled toplotnih i gubitaka drugih vidova energije (elektrine,...). Curenjem vode iz
sistema daljinskg grejanja nastaju gubici koji eksponencijalno rastu tokom vremena.
U principu, uvek je preporuljivo za kompanije koje sumnjaju na problem curenja
u svojim mreama da pronau naine za eliminisanje curenja. Uobiajeno, koliina
gubitaka vode u sistemu moe biti izmerena preko koliine vode koja se (dodatno) ubacuje
u sistem. Iako to ne predstavlja i koliinu gubitaka toplotne energije usled curenja, ipak je
to dobra indikacija nivoa curenja iz sistema. Trenutno postoji nekoliko razliitih naina za
pronalaenje curenja u mreama daljinskog grejanja. Neke od dobro poznatih metoda
ukljuuju korienje elektrolize u delu izolacije cevi, obeleavanje vode u sistemu
korienjem obojenih ili nekodljivih radioaktivnih markera, primenu termovizijskih
kamera (runih ili onih prikaenih na vozilo).
Otkrivanje curenja pomou elektrolize mora biti osmiljeno jo tokom faze
izgradnje toplovoda. Prema tome, mnogi od starih toplovoda (koji pritom imaju najvie
problema sa curenjem) nisu opremljeni sistemom detekcije na bazi elektrolize a ako ipak
jesu onda je nephodno povremeno obavljati kontrolna merenja ili niko ne bi mogao
pravilno da interpretira rezultate oitavanja. Takoe, postoje mnogi sluajevi otkazivanja
sistema sa elektrolizom.
Termovizijski snimak koji se pravi sa tla je veoma vremenski zahtevan proces za
vee distributivne mree. Takoe, mogue je da se mnogim oblastima ne moe ni prii
(privatni posedi, oblasti kojima se ne moe prii kolima ili peice). Jedan metod, koji je
korien u Purmerend-u, je dodavanje nekodljivog radioaktivnog gasa vodi u sistemu
daljinskog grejanja. Posle nekoliko dana cirkulisanja kroz sistem, mogli su se pratiti
tragovi gasa. Bilo kakvo curenje pokazivalo je prisustvo gasa u zemljitu oko mesta
curenja. Ovaj metod zahteva da se cela mrea ispituje i proveri u svega nekoliko dana zbog
vremena poluraspada korienog gasa. U ovom sluaju, kompanija Stadsverwarming
Purmerend B.V. donela je odluku da kombinuje takav metod praenja (gasa) sa
termovizijskim snimanjem iz vazduha u cilju provere onih delova mree kod kojih se
sumnjalo na curenje. Kombinovanje ovih metoda tako svodi na minimum potrebnu
koliinu kopanja tla prilikom otklanjanja curenja.

2.9.1. Realizacija pregleda

Pre nego to se pone sa termovizijskim pregledom sistema daljinskog grejanja,
neophodno je da se unapred isplanira gde e se sprovesti snimanje mree.
Optimalni uslovi za snimanje mree su hladni dani kada je toplovod vreo i
pritisak u mrei visok. Snimanje bi trebalo da se obavi tokom noi, u periodu koji poinje
otprilike 2 sata posle zalaska sunca i zavrava se pre izlaska sunca narednog dana.
Termovizijsko snimanje iz vazduha je sprovedeno na sledei nain:
1. Avionsko termovizijsko snimanje je obavljeno na podruju koje je obuhvatilo
kompletnu distributivnu mreu.
2. Termovizijske slike su nacrtane u razmeri u normalnoj projekciji.

3. Podesive termovizijske slike uklopljene su u kompletnu, mozaiku sliku.

4. Termovizijska mozaika slika je zatim analizirana, a sumnjive vrue take su
obeleene kao potencijalne anomalije.
5. Svaka od tih potencijalnih anomalija je proverena od strane strunjaka za
daljinsko grejanje radi odreivanja da li ta anomalija potie od curenja ili od neispravne
izolacije.
6. Izvetaj, koji je objedinio rezultate i relevantne mape ukljuujui termovizijsku
mozainu sliku i detektovane probleme, dostavljen je klijentu.
Kompanija za daljinsko grejanje moe ukrstiti ove informacije sa svojim
operativnim podacima radi bolje procene podruja u kojima su konstatovani problemi.

2.9.2. Dokazane prednosti

Pored znaajnih uteda koje mogu biti postignute eliminisanjem curenja i toplotnih
gubitaka, postoje i druge prednosti za hidraulini sistem iz ovoga termovizijskog snimanja.
Poto curenja dovode do smanjenja pritiska u sistemu, otklanjanjem curenja bie potrebni i
manji pumpni kapaciteti za mreu. Pad pritiska u mrei usled gubitaka moe initi vrlo
tekim isporuku toplotne energije do najudaljenijih korisnika. Smanjenje gubitaka i
povezanog pada pritiska u mrei moe takoe omoguiti da se smanji i temperaturni reim,
to e dalje smanjiti gubitke toplotne energije u mrei. Otkrivanje problematinih mesta sa
curenjem i gubitkom toplotne energije korienjem termovizijskog snimanja iz aviona
moe tako dovesti do daljih uteda energije i poveanja kapaciteta sistema za isporuku
toplotne energije.

2.9.3. Primer projekta

Aktuelni projekat sproveden je od strane kompanije SVP Distribution & Supply
B.V. korienjem termovizijskog snimanja. Grad Purmerend ima povrinu od oko 24.5
km2, a mreu daljinskog grejanja ini 550 km cevi. Kompanija snabdeva toplotnom
energijom oko 25.500 korisnika i 139 podstanica.
Rezultati termovizijskog snimanja pokazuju dubinsku fotografiju sistema sa
uoenih 100 anomalija u mrei:
- 38 moguih curenja,
- 33 mesta sa ozbiljnim gubitkom toplotne energije
- 29 mesta sa gubitkom toplotne energije koja zahtevaju reakciju u blioj
budunosti.

2.10. Primeri primena termovizijskih kamera

- Upotreba kod elektrodistributivne opreme
- Niskonaponska oprema i vodovi
- Odravanje trafostanica
- Provera stanja rukava na energetskim kablovima (Postoje neki problemi sa
sponom zbog poviene temperature)
- Prikazi na mernoj lokaciji
- Provera termalnog dizajna ploe sa elektronskim kolima (Redukcija veliine
najnovijih elektronskih ureajastvara potrebuza visokom gustinom tampanja ploa i
termalni dizajn unutranjosti proizvoda postaje veoma bitan. Termovizijska kamera se

koristi za utvrivanje efikasnosti rasporeda i odvoenja toplote od generatora toplote kao

to sutranzistori, diode i transformatori)
- Merenje temperature siunih oblasti (Termovizijska kamera sa uveliavajuim
soivom omoguuje korisnicima utvrivanje temperature siunih oblasti. Merenje
temperature internih kolanije mogue sa termometrima kontaktnog tipa, ali je mogue sa
termovizijskom kamerom)
- Termalni dizajn LCD povrine (Termovizijska kamera moe meriti povrinsku
raspodelu temperature LCD-a za verifikovanje dizajna i kontrolu kvaliteta. Termalne slike
prikazuju raspodelu temperature za laku analizu, koja se ne moe realizovati laserskim
termometrima ili termoparom)
- Primene u automobilskoj industriji
- Procena termalnog dizajna hladnjaka (Termovizijska kamera se koristi za
merenje raspodele temperature hladnjaka. Dobijeni podaci se analiziraju za procenu
performansi hlaenja. Korienjem funkcije oduzimanja slika, korisnici mogu kreirati
termalnu sliku koja prikazuje promene temperature za laku analizu brzine promene
temperature)
- Termalni dizajn grejaa stakla (Za procenu ablona grejne ice grejaa stakla.
Termovizijska kamera moe proveriti koliko brzo temperature rastu, raspodelu
temperature, nepovezanost, itd.)
- Termalni dizajn motora (Bez kontakta sa mernim objektom, termovizijska
kamera moe proveriti raspodelu temperature motora. Korisnici mogu pribaviti serijske
podatke pri odreenom vremenskom intervalu i mapirati grafik za analiziranje
karakteristika porasta temperature)
- Procena stanja unutar vozila (Mearenje raspodele temperature u vozilu pomae
korisnicima da procene performanse klima ureaja)
- Procena termalnog dizajna i karakteristika gume (Procena termalnih karakteristika
ili ara gume je dostupna merenjem raspodele temperature na gumi. Pokretni objekti mogu
se meriti sa ak 60 frejmova u sekundi.)
- Procena termalnih karakteristika diska konice
- Dijagnostika utede energije i toplotne izolacije stambenih objekata (Nedovoljna
izolacija stambenih objekata uzrokuje causes neefikasno odravanje klime sa nakupljanjem
vlage zbog razmene toplote sa spoljanom sredinom. Termovizijska kamera moe
detektovati defekte u izolaciji i dati termalne slike koje pokazuju razlike u razmeni
toplote.)
- Konstrukcija sistema podnog grejanja (Upotrebom termovizijske kamere,
korisnici mogu proveriti raspodelu temperature pri konstrukciji sistem podnog grejanja ili
kad se javi problem. Opciono iroko ugaono soivo omoguuje sagledavanje cele podne
povrine u jednoj termalnoj slici za efikasnu inspekciju.)
- Dijagnostika stanja cigli i maltera
- Ljutenje betona sa zida mosta
- Dotrajalost spoljnih zidova magistrala (Ako se javi ljutenje maltera na spoljnim
zidovima, pukotine e se javiti unutar zida. Vazduh u pukotinama izoluje toplotu i odaje
drugaiju temperature u poreenju sa normalnim oblastima. Kad je zid izloen suncu ili
okolna temperatura raste, oblasti sa pukotinama odaju vise temperature od normalnih
oblasti. I obrnuto, u toku noi one odaju nie temperature.)
- Dotrajalost termo-otpornih materijala na dimnjaku (Termovizijska kamera se
koristi za prevenciju nezgoda detekcijom dotrajalosti ili defekata na izolacionom
materijalu na dimnjacima. Ovakve oblasti u izolacionom materijalu odaju vie povrinske
temperature u poreenju sa normalnim oblastima.)
- Defekti izolacionog materijala na pei (Na zidu pei izolacioni materijal se koristi

da zatiti spoljnu konstrukciju od visoke toplote koja je unutra. Termovizijska kamera se

koristi za periodine inspekcije radi spreavanja oteenja na elinim zidovima zbog
dotrajalosti ili defekata na izolacionom materijalu.)
- Monitoring dotrajalosti rotacione pei (Ovaj monitoring sistem meri povrinske
temperature rotacione pei i daje termalne slike. Analizom dobijenih podataka, on moe
automatski dijagnostikovati dotrajalost izolacionog materijala. Korisnici mogu spreiti
ozbiljne nezgode zbog dotrajalosti izolacionog materijala.)
- Sistem za monitoring poara fabrike za reciklau
- Dotrajalost izolacionog materijala na cevovodu fabrike (Termovizijska kamera
moe proceniti svojstva toplotne izolacije cevovoda. To doprinosi utedi energije
smanjivanjem gubitka toplote iz rezervoara. Pored toga, omoguuje spraavanje nesrea na
postrojenjima detektovanjem abnormalne temperature.)
- Preventivno odravanje motora (Termovizijska kamera moe spreiti nesree
detekcijom abnormalne temperature uzrokovane istroenou leaja, greki u centriranju,
preoptereenjem, itd.)
- Merenje termalne sredine omnidirekcionim sistemom termalne slike (Upotrebom
elektrinog obrtnika i okretanjem termovizijske kamere TH3102MR (time-trace mode),
termalne slikesvih pravaca mogu se meriti za procenu termalnog stanja grada ili
graevinskih objekata.)
- Pronalaenje osoba kojima je potrebna pomo u totalnom mraku
- Nona straa za obezbeivanje (ak i u potpunom mraku, prisustvo osoba jasno
se vidi. Pogodno za monitoring sumnjivih osoba. Veoma precizan monitoring je mogu i
danju i nou.)
- Pomorska inspekcija
- Inspekcija karantina
- Dijagnostika raka dojke (U ordinacijama ginekologije, termovizijska kamera se
koristi kao deo dijagnostike raka dojke, sa ultrazvunom dijagnostikom.)
- Temperaturne promene nakon puenja