SF 6

SADRŢAJ
1. UVOD ......................................................................................................................................... 7
2. KARAKTERISTIKE PRIMENE SF₆ GASA U ELEKTROENERGETSKIM
ELEMENTIMA ............................................................................................................................. 9
2.1 OSOBINE I PRIMENE GASA SF₆ .................................................................................... 9
2.2 PREDNOSTI I MANE PRIMENE GASA SF₆ ................................................................ 10
3. ŠEME SF₆-POSTROJENJA, SF₆ POLJA I KARAKTERISTIĈNE IZVEDBE
ELEMENATA SA SF₆ GASOM ................................................................................................ 12
3.1 SF₆-POSTROJENJA SREDNJEG NAPONA I ODGOVARAJUĆE KOMPONENTE .. 12
3.2 VISOKONAPONSKA SF₆-POSTROJENJA .................................................................. 22
3.2.1 Komponente jednofazno oklopljenog SF₆-postrojenja ........................................ 22
3.2.2 Sastav modula i izvedbe jednofazno oklopljenog SF₆-postrojenja ..................... 32
3.2.3 Komponente trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja ............................................ 42
3.2.4 Moduli i izvedbe trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja ..................................... 49
4.OBLAST PRIMENE SF₆-ELEMENATA ............................................................................. 55
4.1 KATEGORIJE OPREME................................................................................................. 55
4.1.1 Kategorija A – „Zapeĉaćeni sistemi pod pritiskom“ ........................................... 55
4.1.2 Kategorija B – „Zatvoreni sistemi pod pritiskom“ .............................................. 56
4.1.3 Kategorija C – „Gasom izolovani transformatori (GIT)“ .................................... 56
4.1.4 Kategorija D – „T&D“, namenski proizvedene komponente“ > 1kV ................. 56
4.1.5 Kategorija E – „Energetski kondenzatori visokih performansi“ ......................... 57
4.2 PREDNOSTI U ODNOSU NA ELEMENTE DRUGIH VRSTA ................................... 58
4.3 NEELEKTRIĈNE PRIMENE SF₆ GASA ....................................................................... 59
4.3.1 Topljenje magnezijuma ....................................................................................... 59
4.3.2 Topljenje aluminijuma ......................................................................................... 59
4.3.3 Industrija poluprovodnika .................................................................................... 59
4.3.4 Sabijanje vazduha u proizvodnji sportske obuće ................................................. 60
4.3.5 Prozori.................................................................................................................. 60
4.3.6 Automobilske gume ............................................................................................. 60
4.3.7 Medicina .............................................................................................................. 60
4.3.8 Ostale primene ..................................................................................................... 61
4
5. HIBRIDNA POSTROJENJA................................................................................................. 62
5.1 UVOD .............................................................................................................................. 62
5.2 PREDNOSTI .................................................................................................................... 62
5.3 KOMPONENTE .............................................................................................................. 63
5.3.1 Kontrola gustine gasa .......................................................................................... 63
5.3.2 Naponski transformator ....................................................................................... 64
5.3.3 Sistem za obaranje visokog napona ..................................................................... 64
5.3.4 Sistem sa izolovanim SF₆ gasom......................................................................... 64
5.3.5 Kombinovani rastavljaĉ/uzemljivaĉ .................................................................... 64
5.3.6 Prekidaĉ ............................................................................................................... 65
5.3.7 Strujni transformator ............................................................................................ 65
5.3.8 Sabirnice .............................................................................................................. 65
5.3.9 Prikljuĉak prekidaĉa ............................................................................................ 66
5.4 UTICAJ NA OKOLINU ................................................................................................... 66
5.5 TROŠKOVI ŢIVOTNOG CIKLUSA .............................................................................. 67
5.6 KARAKTERISTIĈNE IZVEDBE HIBRIDNIH POSTROJENJA .................................. 67
6. EKOLOŠKI ASPEKTI PRIMENE SF₆ GASA ................................................................... 71
6.1 RAD SA SF₆ GASOM...................................................................................................... 71
6.1.1 Zaštitna odeća i oprema. ...................................................................................... 71
6.1.2 Higijena................................................................................................................ 72
6.1.3 Uputstvo za otvaranje opreme punjene SF₆ gasom. ............................................ 72
6.1.4 Rad sa opremom dizajniranom za prekidanje elektriĉnog kola. .......................... 72
6.1.5 Rad sa opremom koja nije dizajnirana za prekidanje elektriĉnog kola. .............. 72
6.1.6 Upotreba raspoloţive odeće, filtera i materijala za ĉišćenje................................ 72
6.1.7 Transport. ............................................................................................................. 73
6.1.8 Sigurnosna lista. ................................................................................................... 73
6.2 PUNJENJE OPREME SA NOVIM SF₆ GASOM ............................................................ 74
6.3 CURENJE IZ OPREME PUNJENE SF₆ GASOM .......................................................... 75
6.3.1 Studija na visokom naponu, okolnosti i proraĉuni .............................................. 75
6.3.2 Studija na srednjem naponu, okolnosti i proraĉuni ............................................. 76
6.4 ODRŢAVANJE OPREME PUNJENE SF₆ GASOM ...................................................... 76
6.5 VANREDNE SITUACIJE ............................................................................................... 77
6.5.1 Vanredno curenje gasa ......................................................................................... 77
6.5.1.1 Studija na visokom naponu, okolnosti i proraĉuni .................................. 77
6.5.1.2 Studija na srednjem naponu, okolnosti i proraĉuni ................................. 78
6.5.2 Unutrašnji kvar .................................................................................................... 78
6.5.2.1 Studija na visokom naponu, okolnosti i proraĉuni .................................. 79
6.5.2.2 Studija na srednjem naponu, okolnosti i proraĉuni ................................. 80
6.5.3 Spoljašnji poţari .................................................................................................. 80
6.6 KRAJ UPOTREBNOG VEKA SF₆-OPREME ................................................................ 80
6.7 SF₆ GAS I ŢIVOTNA SREDINA .................................................................................... 81
6.7.1 Polise i pravila ..................................................................................................... 81
6.7.2 Smanjenje ozona .................................................................................................. 82
6.7.3 Efekat staklene bašte............................................................................................ 82
7. INVESTICIONI I EKSPLOATACIONI TROŠKOVI I MERE ZA SMANJENJE
EMISIJE SF₆ GASA I TROŠKOVA......................................................................................... 84
7.1 PRISTUP OBRAĈUNU TROŠKOVA ............................................................................ 84
7.2 PROCENA ODABRANIH MERA ZA SMANJENJE EMISIJE SF₆ GASA I
TROŠKOVA .......................................................................................................................... 85
5
7.2.1 Svest o opasnosti po ĉovekovu okolinu ............................................................... 85
7.2.2 Centralizovan sistem snabdevanja u proizvodnji ................................................ 86
7.2.3 Poboljšane procedure ispune u proizvodnji ......................................................... 86
7.2.4 Evakuacija gasa na niţim pritiscima.................................................................... 86
7.2.5 Detekcija curenja korišćenjem helijuma .............................................................. 87
7.2.6 Opravka i zamena ................................................................................................ 87
7.2.7 Postavljanje efikasne infrastrukture za otpad ...................................................... 88
7.2.8 Korišćenje alternativnih tehnologija bez SF₆ gasa u srednjenaponskoj opremi
proizvedenoj od 2005. godine pa do danas ......................................................... 88
7.2.9 Posmatrane kategorije troškova ........................................................................... 89
8. ODRŢAVANJE SF₆-POSTROJENJA I ELEMENATA .................................................... 90
8.1 OPREMA I IZOLACIJA .................................................................................................. 90
8.2 FAKTORI OKOLINE ...................................................................................................... 91
8.3 SERVISNA ISKUSTVA I PLANIRANJE ODRŢAVANJA ........................................... 92
8.4 CURENJE SF₆ GASA ...................................................................................................... 93
9. POJAĈANE PREVENTIVNE MERE ZAŠTITE OD IZBIJANJA POŢARA ................. 94
9.1 OSVRT NA BEZBEDNOST ........................................................................................... 94
9.1.1 Rizik ..................................................................................................................... 94
9.1.2 Unutrašnji kvar .................................................................................................... 94
9.1.3 Smanjenje rizika .................................................................................................. 95
9.2 PROTIVPOŢARNE MERE ............................................................................................. 96
10. ZAKLJUĈAK ........................................................................................................................ 97
11. LITERATURA ...................................................................................................................... 99
6
1. UVOD
Sumpor heksafluorid (SF₆) je tehnološki proizveden gas koji ima široku primenu u
elektriĉnoj opremi postrojenja za potrebe prenosa i distribucije energije. Njegove glavne primene
su kao izolacioni gas i gas za prekidanje elektriĉnog luka. Primene ukljuĉuju i gasom izolovane
prekidaĉe, gasom izolovane sabirnice, gasom izolovane strujne i naponske transformatore i
gasom izolovana kompletna postrojenja. Oko 80 % proizvedenog gasa SF₆ širom sveta, se koristi
u elektro industriji. Gas se najviše koristi u proizvodnji prekidaĉa.
Neelektriĉne primene su: obuća sa vazdušnim Ċonom, termiĉka i zvuĉna izolacija (na primer
pri duplom zastakljivanju), obrada poluprovodnika, studije atmosferskog kretanja gasa, detekcija
curenja gasa, kao omotaĉ pri preradi magnezijuma i kao reakcioni gas za smanjenje šupljina pri
recikliranju aluminijuma. Gas se u neelektriĉnim primenama najviše koristi pri obradi
magnezijuma i aluminijuma i kao zvuĉna izolacija.
SF₆ gas donosi vaţne prednosti elektro industriji omogućavajući kompaktno i minimizovano
oblikovanje i dug oĉekivani upotrebni vek komponenti. To omogućava da postrojenja budu
instalirana u jezgru gradova veoma blizu konzuma. Gubici energije se mogu znaĉajno smanjiti
koristeći opremu sa SF₆ gasom. Osim toga pri njegovoj primeni nema opasnosti od izbijanja
poţara.
Prilikom rada sa produktima raspada koji su nastali pri upotrebi gasa (na primer produkti
nastali usled elektriĉnog proboja ili varniĉenja), potrebni su posebni postupci za rukovanje i
nadzor. Ovi produkti raspada mogu biti veoma toksiĉni i korozivni. Još jedna briga je što SF₆ gas
pospešuje delovanje na „efekat staklene bašte“ i na taj naĉin doprinosi globalnom zagrevanju.
Trenutno se širom sveta vodi pokret u cilju smanjenja emisije gasova u atmosferu koji doprinose
efektu staklene bašte. Zbog toga je vrlo vaţno za industriju da neprekidno prati najbolje
primenljive procedure ekološkog upravljanja opremom koja sadrţi SF₆ gas i nove discipline
koje se pri tome pojavljuju. TakoĊe, alternativne tehnologije se neprekidno moraju ocenjivati da
bi se obezbedila istrajnost i komercijalna prednost na konkurentnom trţištu koje će se verovatno
pojaviti pod rastućim pritiskom da se smanji upotreba ovog gasa.
SF₆ gas, halogeni ugljovodonici i azot, najĉešće upotrebljivani gasovi, su lako dostupni iz
dva ili tri izvora. Iako je cena SF₆ gasa relativno visoka u poreĊenju sa većinom drugih
dielektrika, tehnološki je SF₆ gas još uvek neprevaziĊen za većinu primena.
Ovaj diplomski-master rad se sastoji od ukupno deset poglavlja. Posle uvoda, u drugoj glavi
date su karakteristike primene SF₆ gasa u elektroenergetskim elementima, kao i neke
najznaĉajnije osobine gasa. Pored ovoga opisane su i navaţnije prednosti i mane korišćenja SF₆
gasa.
7
Šeme SF₆-postrojenja, SF₆-polja i karakteristiĉne izvedbe elemenata sa SF₆ gasom su date u
trećoj glavi. To ukljuĉuje i razliĉite izvedbe postrojenja u odnosu na broj sabirnica (jednostruke,
dvostruke) i jednopolne i troplone izvedbe. Pored toga, dati su popreĉni preseci elemenata
tipiĉnog postrojenja ukljuĉujući i neke izometrijske i modularne prikaze izvedbi na nekoliko
naĉina.
U ĉetvtoj glavi je dat pregled oblasti primene SF₆-elemenata koji se mogu sresti u raznim
distributivnim preduzećima, kao i neke prednosti u odnosu na elemente drugih vrsta. Potom je
obraĊena neelektriĉna primena SF₆ gasa (topljenja magnezijuma i aluminijuma, prozori...).
Kombinacije klasiĉnog vazduhom izolovanog postrojenja i metalom obloţenog postrojenja
sa SF₆ gasom (hibridna postrojenja) zajedno sa prednostima u odnosu na klasiĉna SF₆-
postrojenja i prikazima njihovih komponenti su obraĊene u petoj glavi. Pored ovoga opisani su
uticaji na ţivotnu sredinu i troškovi u toku ţivotnog veka. Potom su date neke od najĉešćih
izvedbi hibridnih postrojenja.
Ekološki aspekti primene SF₆ gasa koji podrazumevaju naĉin rada sa SF₆ gasom, punjenje
opreme novim gasom, curenje gasa iz opreme, neuobiĉajene situacije (unutrašnji kvar, spoljašnji
poţari, neuobiĉajeno curenje gasa) i uticaj SF₆ gasa na spoljašnju sredinu su predstavljeni u
šestoj glavi.
Osvrt na troškove dat je u sedmoj glavi. Uz pristup obraĉunu troškova razmotrene su i
opisane mere za smanjenje emisije SF₆ gasa i troškova.
U osmoj glavi je prikazan naĉin odrţavanja SF₆-postrojenja i elemenata: rukovanje i
odrţavanje, osvrt na faktore okoline i servisna iskustva zajedno sa planiranjem odrţavanja.
Pri rukovanju SF₆-postrojenjima potrebno je znati nešto o mogućim posledicama usled
kratkih spojeva koji su potencijalni uzroci poţara. Pored opisa bezbednosti, u devetoj glavi su
nabrojane i neke osnovne protiv-poţarne mere.
U desetoj glavi dati su osnovni zakljuĉci ovog diplomskog-master rada.
8
2. KARAKTERISTIKE PRIMENE SF₆ GASA U
ELEKTROENERGETSKIM ELEMENTIMA
2.1 OSOBINE I PRIMENE GASA SF₆
Ĉist gas SF₆ je bezbojan, bez mirisa, bez ukusa i neotrovan, hemijski stabilan i nezapaljiv.
Na sobnoj temperaturi i atmosferskom pritisku gustina mu je 6,616 g/dm³. Probojna ĉvrstoća
gasa SF₆ u homogenom elektriĉnom polju je na atmosferskom pritisku oko tri puta veća od
probojne ĉvrstoće vazduha, a na pritisku od 3 bar-a je veća od probojne ĉvrstoće
transformatorskog ulja. Kompresijom gas SF₆ prelazi u teĉno stanje zbog ĉega se, obiĉno,
skladišti kao teĉnost. U komorama SF₆-postrojenja prelaz iz gasovitog u teĉno stanje se mora
izbeći, jer pri tome dolazi do znaĉajnog smanjenja dielektriĉne ĉvrstoće.
Prelaz u teĉno stanje zavisi od pritiska. Na primer, pri pritisku od 8 bar SF₆ gas prelazi u
teĉno stanje na -20 °C, a kod pritiska od 4 bar na -40 °C. Zato se, ako se ţele veliki pritisci, na
primer za SF₆-prekidaĉe, mora predvideti zagrevanje gasa.
SF₆ gas ima 22200² puta veći potencijal globalnog zagrevanja od ugljen-dioksida (CO₂) i
atmosferski vek od oko 3600 godina u poreĊenju sa oko 100 godina u sluĉaju CO₂. Za razliku od
ugljen-dioksida, koji ima brojne karakteristiĉne prirodne izvore, SF₆ gas je praktiĉno iskljuĉivo
ĉoveĉijom rukom stvoren gas, to jest, uglavnom je sintetizovan za namensku upotrebu u
specifiĉnim prilikama. MeĊutim, SF₆ gas se prirodno pojavljuje u obiĉnim granitnim stenama i
mineralima fluora od kojih biva ispuštan veoma sporo tokom njihovog raspadanja. Pored statusa
gasa za globalno zagrevanje i dugog atmosferskog veka, SF₆ gas je interesantan zbog svoje
potpune inertnosti, malog nivoa zapaljivosti i povremene toksiĉnosti, odliĉnih dielektriĉnih
svojstava i osobine da ometa elektriĉna praţnjenja. Koristi se u raznim proizvodima i
industrijskim procesima, na primer u elektriĉnoj opremi, kao gas omotaĉ pri livenju
magnezijuma, pri degazaciji aluminijuma, u proizvodnji poluprovodnika, u proizvodnji zvuĉno-
izolovanih stakala i u visokim dostignućima proizvodnje sportske obuće (za potrebe vojske,
mada to nigde nije zvaniĉno dokazano iz sigurnosnih razloga). Pod korišćenjem se
podrazumevaju dva naĉina korišćenja: otvorena upotreba, gde se gas ispušta, na primer pri
livenju magnezijuma i zatvorena upotreba, gde se gas skladišti u proizvodima, kao u sluĉaju
elektriĉne opreme.
U Evropskoj Uniji SF₆ gas se koristi osim u elektriĉnim aparatima i u specijalnoj sportskoj
obući i u zvuĉno-izolovanim oblogama. Projekti su uraĊeni pre nego što je Evropski Parlament
doneo ograniĉenja za otvorene upotrebe SF₆ gasa u automobilskim gumama, kao obloge pri
livenju magnezijuma i punjenju dvostrukih okova na prozorima. Za ove akcije su dostupne
9
funkcionalno ekvivalentne alternative bez sadrţaja SF₆ gasa, kao što je vazduh za automobilske
gume i deblje staklo, dodatni prostor izmeĊu staklenih ploĉa i razliĉiti tipovi stakala za
funkcionisanje duplih okova na prozorima. Za mnoge druge namene, ukluĉujući elektriĉnu
opremu, to nije sluĉaj. U oblasti elektriĉne opreme sistematska potraga za alternativnim
materijalom, globalno prijateljskim po okolinu, je poĉela i još uvek traje u okviru IEC
(International Scientific Community – Internacionalno Nauĉno Udruţenje). Za sada, još ni jedna
odgovarajuća alternativa nije otkrivena.
U tabeli 2.1 date su neke od osnovnih osobina, vrednosti i jedinica SF₆ gasa.
Tabela 2.1 - Osobine SF₆ gasa
OSOBINA JEDINICA VREDNOST
taĉka topljenja (2100 kPa) ⁰C -50,8
temperatura sublimacije ⁰C -63,8
gustina (ĉvrsto stanje) g/ml 2,51
gustina (teĉno stanje) g/ml 1,98
gustina (gasno stanje) g/l 1,329
krtitiĉna temperatura ⁰C 45,6
kritiĉni pritisak psia 540
kritiĉna gustina g/ml 0,755
specifiĉna toplota (25 ⁰C) cal/ml/⁰C 7,09
površinski pritisak N/cm 11,63
koeficijent širenja - 0,027
termiĉka provodnost cal/sec/cm⁻²/⁰C/cm x 10⁴ 3,36
viskoznost (gas na 25 ⁰C) poaz x 10⁴ 1,61
taĉka kljuĉanja ⁰C 63
specifiĉna toplota (30 ⁰C) cal/g 0,143
relativna gustina (vazduh=1) - 5,1
širenje pri topljenju % 30
pritisak zasićene pare psig 150
prelomni indeks na 0 ⁰C - 1,000783
gustina na 20⁰C 760 mg Hg lb/cu ft 0,406
2.2 PREDNOSTI I MANE PRIMENE GASA SF₆
Zahvaljujući dobrim izolacionim svojstvima gasa SF₆, dimenzije elektriĉnih SF₆-postrojenja

su 3-10 puta manje od dimenzija postrojenja izolovanih vazduhom istog naznaĉenog napona.
Ova razlika je utoliko veća što je viši naponski nivo.
Zbog postojanja metalnog oklopa, koji se najĉešće izraĊuje od aluminijuma, ova postrojenja
su praktiĉno neosetljiva na uticaje okoline. Povoljna posledica ove ĉinjenice je da je uĉestanost
kvarova elemenata SF₆-postrojenja znatno niţa od uĉestanosti kvarova odgovarajućih elemenata
postrojenja izolovanih vazduhom i da se SF₆-postrojenja, svojim izgledom, lako uklapaju u
okolinu. Nema opasnosti od izbijanja poţara i toksiĉnosti. Nezavisna su od visine montaţe, što
omogućuje konstrukciju postrojenja na nadmorskoj visini većoj od 1000 m. Iz neosetljivosti na
uticaj spoljašnje okoline proizilaze dve vrlo bitne osobine:
1. prirodne naslage na provodnicima ne mogu se nagomilati toliko da probiju izolaciju, tako se
spreĉava jedan od najĉešćih kvarova;
2. elektriĉni kontakti su zaštićeni od hemijske korozije koja moţe da dovede do degradacije
performansi ili do uništavanja elementa.
Nivo parcijalnih praţnjenja se neće povećati tokom rada. Zbog se toga provodnost materijala
elementa neće smanjivati usled radijacije i hemijskih reakcija. Kao rezultat toga, dielektriĉne
10
osobine će ostati na nivou novog proizvoda tokom celog upotrebnog veka. Drugim reĉima,
sposobnost dielektriĉne izdrţljivosti svih delova SF₆-postrojenja nije podloţna starenju.
Usled ovih karakteristika proizilaze brojne prednosti SF₆-postrojenja:
zahtevaju vrlo malo prostora za instalisanje,
korisna su ekonomski, zbog male veliĉine i relativno male teţine,
lak izbor mesta instalacije (nezavisno od lokalne sredine, elektriĉnog
opterećenja, itd...),
koriste se u oblastima podloţnim opasnosti od poplava ili
ispod zemlje,
koriste se u teškim klimatskim uslovima (morska sredina, industrijski zagaĊena mesta, i
dr.).
Pored toga, mogu se postići i neke pogonske prednosti:
veoma mala verovatnoća kvara, zbog dobrih karakteristika i zaštite izolacije od spoljnog
uticaja,
lako odrţavanje, zbog istih gore navedenih razloga,
dug eksploatacioni vek,
troše malo energije, što omogućava lakše izvoĊenje daljinskog upravljanja i/ili
automatizacionih programa. To doprinosi brţem puštanju u pogon nakon kvara u mreţi.
Osim toga, proistiĉe i nekoliko društveno-ekonomskih prednosti:
ograniĉena potrošnja materijala (plastike, metala, i dr.),
relativno niska cena prve montaţe i manipulacije,
dug period garancije,
nisu upadljiva, tako da je lakše društveno prihvaćena njihova montaţa,
sigurne su po ljudstvo i nepokretnosti, zbog male verovatnoće ozbiljnih kvarova, poţara,
i dr,
efikasan naĉin sistema razvoda energije; gubici se smanjuju na dva naĉina: obezbeĊenjem
boljih tehniĉkih i ekonomskih karakteristika mreţe i usled smanjenog uticaja okoline na
postrojenje.
Smanjenjem veliĉine postrojenja, u poreĊenju sa standardnim dizajnom (postrojenje
otvorenog tipa i metalom oklopljeno vazduhom izolovano postrojenje) smanjuje se koliĉina
materijala potrebnog za njihovu proizvodnju. Generalno, smanjivanje koliĉine materijala nije
samo bitno zbog osnovnih (strukturnih) materijala, već i zbog ĉvrstih provodnih materijala i
elektriĉnih provodnih aktivnih delova.
S druge strane, korišćenjem SF₆-postrojenja, odnosno sabirnica i elektroprovodnih
materijala aktivnih delova prikljuĉnih ureĊaja manjih dimenzija, smanjuju se Dţulovi gubici u
samom postrojenju. U isto vreme, mogućnost instaliranja kompaktne opreme bliţe teţištu
opterećenja ĉini mreţu mnogo efikasnijom uz manje gubitke. Zbog toga se korišćenjem SF₆-
postrojenja indirektno smanjuju gubici energije u mreţi.
Zahvaljujući modularnoj izradi elemenata i prethodnoj, delimiĉnoj montaţi u fabrici, SF₆-
postrojenja se veoma brzo montiraju, a jednostavno se proširuju i već montirana SF₆-postrojenja.
TakoĊe, postoji mogućnost primene SF₆-opreme u postrojenjima izolovanim vazduhom i obratno
(takva postrojenja se nazivaju hibridna).
Jedina mana ovih postrojenja je da, zbog postojanja oklopa, mesto kvara, kada do istog
doĊe, nije vidljivo, zbog ĉega otklanjanje kvara traje znatno duţe u odnosu na trajanje
otklanjanja kvara na elementima postrojenja izolovanih vazduhom.
11
3. ŠEME SF₆-POSTROJENJA, SF₆ POLJA I
KARAKTERISTIĈNE IZVEDBE ELEMENATA SA
SF₆ GASOM
3.1 SF₆-POSTROJENJA SREDNJEG NAPONA I ODGOVARAJUĆE KOMPONENTE
SF₆-postrojenja srednjih naznaĉenih napona 12 kV, 15 kV, 17,5 kV, 24 kV i 36 kV se

izvode sa jednim ili dva sistema sabirnica, sa oba naĉina oklapanja (jednofazno i trofazno). Na
slici 3.1.1 prikazan je popreĉni presek kablovskog polja u postrojenju sa jednostrukim
sabirnicama, a na slici 3.1.2 u postrojenju sa dvostrukim sabirnicama.
12
Slika 3.1.1 - Poprečni presek kablovskog polja u postrojenju sa jednostrukim sabirnicama
1-senzor gustine; 2-pogonski mehanizam prekidača; 3-višefunkcionalna jedinica za zaštitu i
kontrolu; 4-tropoložajni mehanizam rastavljača; 5-tropoložajni rastavljač: 6-sabirnica; 7-disk
za otpuštanje pritiska; 8-cev za ispuštanje pritiska; 9-strujni transformator; 10-kablovska
svećica; 11-kablovski priključak; 12-merni priključci za sistem indikacije kapacitivnih napona;
13-test priključak; 14-prekidač.
13
Slika 3.1.2 - Poprečni presek kablovskog polja u postrojenju sa dvostrukim
sabirnicama
Komore: 1.1-sabirnica 1; 1.2-sabirnica 2; 2-niskonaponska oprema; 3-prekidač; 4-kabel.
Glavne komponente: A-sistem sabirnica; B-rastavljač sabirnica; C-izolacioni odvodi; D-strujni
transformator ili kombinacioni servis; E-naponski transformator; F-uzemljivač; G-kablovski
završetak.
Na slikama 3.1.3-3.1.9 [8] date su osnovne konfiguracije srednjenaponskih SF₆-postrojenja
(12 kV, 24 kV i 36 kV).
Slika 3.1.3 - 12/24/36 kV SF₆-postrojenje

C-kablovski priključak; M-modul za merenja; F-prekidač-sklopka-rastavljač
14
Slika 3.1.4 - 12/24/36 kV SF₆-postrojenje
C-kablovski priključak; V-prekidač
Slika 3.1.5 - Tipično 36 kV SF₆-postrojenje za pogon na vetar
15
Slika 3.1.6 - Trofazno SF₆-postrojenje sa kablovskim izvodom, sklopka-rastavljačem i
prekidačem
Gornji deo: 1-Manometar; 2-natpisna pločica modula; 3-indikator kratkotrajne struje; 4-
indikator kapacitivnog napona; 5-indikator pozicije uzemljivača; 6-pritisni tasteri otvori/zatvori;
7-opruga pod opterećenjem; 8-zaštitni relej; 9-indikator prekidača; Donji deo: 10-natpisna
pločica postrojenja; 11-indikator pregorevanja osigurača; 12-indikator rastavljača/uzemljivača;
13-indikator kapacitivnog napona; Komora: 14-standardna obloga kablovske komore; 15-
obloga kablovske komore sa prozorom; 16-potporna poluga (uklonjiva); Obloga sa strane: 17-
pokretna drška; 18-ručka za hvatanje (standardna sa desne strane).
16
Slika 3.1.7 - SF₆-postrojenje 12 kV
17
Na slikama 3.1.10-3.1.19 [8] prikazani su SF₆-prekidaĉ, SF₆-rastavljaĉ, SF₆-osiguraĉi za
zaštitu transformatora, SF₆-naponski transformator i SF₆-strujni transformator, SF₆-izolovane
glavne sabirnice, SF₆-kablovska komora, SF₆-uzemljivaĉ, automatski poklopci u SF₆-
postrojenju, blokada mehanizma uzemljivaĉa u SF₆-postrojenju i izvlaĉiva kontrolna ţica
prekidaĉa u SF₆-postrojenju, respektivno.
Slika - 3.1.10 SF₆-prekidač (12/17,5/24 kV)
18
Slika 3.1.11 - SF₆-rastavljač (12/17,5/24 kV)
Slika 3.1.12 - SF₆-osigurači za zaštitu transformatora (12/24 kV)
19
Slika 3.1.13 - SF₆-naponski transformator (levo) i SF₆-strujni transformator (desno) (12/24 kV)
Slika 3.1.14 - SF₆-izolovane glavne sabirnice (36 kV)
Slika 3.1.15 - SF₆-kablovska komora: pomoćne sabirnice, strujni transformatori i razgranate

spojnice (36 kV)
20
Slika 3.1.16 - SF₆-uzemljivač (36 kV)
Slika 3.1.17 - Automatski poklopci u SF₆-postrojenju (36 kV)
21
Slika 3.1.18 - Blokada mehanizma uzemljivača u SF₆-postrojenju (36 kV)
Slika 3.1.19 - Izvlačiva kontrolna žica prekidača u SF₆-postrojenju (36 kV)
3.2 VISOKONAPONSKA SF₆-POSTROJENJA
3.2.1 Komponente jednofazno oklopljenog SF₆ postrojenja
Kao što je već izloţeno, elementi SF₆-postrojenja su smešteni u metalnim komorama koje su
napunjene gasom pod pritiskom, koji sluţi kao sredstvo za izolaciju. Pritisak u komori sa
prekidaĉem je viši nego u ostalim komorama postrojenja, da bi se obezbedilo sigurno gašenje
luka izmeĊu kontakata prekidaĉa. Primera radi, u postrojenjima naznaĉenih napona do 145 kV
pritisak u komori prekidaĉa je 5,5 bar a u ostalim komorama 3,1 bar. U postrojenjima naznaĉenih
napona 170 kV i 245 kV ove vrednosti su 5,5 bar i 4,8 bar, respektivno.
22
Na slici 3.2.1.1 prikazan je popreĉni presek izraĊenog blok sistema SF₆-postrojenja.
Slika 3.2.1.1 – Poprečni presek blok sistema SF₆-postrojenja

1-sabirnica sa rastavljačem i uzemljivačem; 2-prekidač; 3-strujni transformator; 4-naponski
transformator; 5-sklopka-rastavljač i uzemljivač; 6-brzi zemljospojnik; 7-kablovski izvod; 8-
kontrolna komora (do 170 kV, 4000 A, 50 kA).
Na slikama 3.2.1.2-3.2.1.8 [8] prikazani su popreĉni preseci prekidaĉa, samo-udarnog principa

prekidaĉa, rastavljaĉa, sklopke-rastavljaĉa, brzog zemljospojnika, naponskog transformatora i
strujnog transformatora u SF₆-izvedbi, respektivno.
23
Slika 3.2.1.2 - Poprečni presek komore prekidača u SF₆-izvedbi (40/50/63 kA)
1-uređaj za prekidanje; 2-strujni pokretni kontakt; 3-izolator; 4-radni mehanizam.
Slika 3.2.1.3 - Poprečni presek samo-udarnog principa prekidača u SF₆-izvedbi

A Opruga zatvorena; B prekidanje radne struje; C prekidanje struje kratkog spoja
1-prostor za zagrevanje; 2-komora pod pritiskom; 3-pokretni strujni kontakt; 4-pomoćni strujni
kontakt; 5-nepovratna klapna; 6-membrana za održavanje pritiska.
24
Slika 3.2.1.4 - Poprečni presek rastavljača u SF₆ izvedbi
1-pomični kontakt; 2-nepomični kontakt; 3- kontakt za uzemljenje; 4-izolator pogonske poluge;
6-poprečni potisni klip.
Slika 3.2.1.5 - Poprečni presek sklopke-rastavljača u SF₆ izvedbi
25
1-pomični kontakt; 2-nepomični kontak; 3- kontakt za uzemljenje; 4-izolator pogonske poluge; 5-
potporni izolator; 7-kablovski izvod suvog tipa.
Slika 3.2.1.6 - Poprečni presek brzog zemljospojnika u SF₆ izvedbi

1-kontaktna poluga; 2-kontaktna utičnica; 3-izolacija; 4-kontakt za uzemljenje.
Slika 3.2.1.7 - Poprečni presek naponskog transformatora u SF₆ izvedbi

1-primarni namotaj; 2-sekundarni namotaj sa jezgrom; 3-izvod; 4-potporni izolator; 6-složeni
izolacioni disk.
26
Slika 3.2.1.8 - Poprečni presek strujnog transformatora u SF₆ izvedbi
1-primarni namotaj; 2-sekundarni namotaj sa jezgrom; 3-izvod; 4-pokretna membrana; 5-
potporni izolator; 6-složeni izolacioni disk.
Na slikama 3.1.9-3.1.17 [8] prikazani su radni mehanizam SF₆-prekidaĉa, upravljaĉke cevi
radnog mehanizma SF₆-prekidaĉa, SF₆-sabirniĉki vodovi, SF₆-rastavljaĉ i SF₆-uzemljivaĉ,
prikljuĉni kablovski izvod suvog tipa, SF₆ gas-vazduh sabirnice za spajanje nadzemnih vodova,
izolacioni ureĊaj za ruĉno pokretanje, tipiĉni SF₆-naponski transformator sa prikljuĉnom kutijom
i prekidnim diskom i relej za pritisak gasa na odgovarajuću temperaturu sa skalom, respektivno.
Slika 3.2.1.9 - Radni mehanizam SF₆-prekidača
27
Slika 3.2.1.10 - Upravljačke cevi radnog mehanizma SF₆-prekidača
Slika 3.2.1.11 - SF₆-sabirnički vodovi
28
Slika 3.2.1.12 - SF₆-rastavljač i SF₆-uzemljivač
Slika 3.2.1.13 - Priključni kablovski izvod suvog tipa
29
Slika 3.2.1.14 - SF₆ gas-vazduh uvodni izolatori za spajanje nadzemnih vodova sa SF₆-
postrojenjem
Slika 3.2.1.15 - Izolacioni uređaj za ručno pokretanje
30
Slika 3.2.1.16 - Tipični SF₆-naponski transformator sa priključnom kutijom i prekidnim diskom
Slika 3.2.1.17 - Relej za pritisak gasa na odgovarajuću temperaturu sa skalom
31
3.2.2 Sastav modula i izvedbe jednofazno oklopljenog SF₆-postrojenja
Na slici 3.2.2.1 je prikazan sastav modula jednofazno oklopljenog SF₆-postrojenja sa

dvostrukim sabirnicama sa integrisanim kontrolnim ormanom.
Slika 3.2.2.1 - Sastav modula sa dvostrukim sabirnicama sa integrisanim kontrolnim

ormanom ( 72,5/123/145/140 kV, 40/50/ 63 kA, 2500/3150/4000 A)
1-sabirnice sa rastavljačem i uzemljivačem; 2-prekidač; 3-strujni transformator; 4-naponski
transformator; 5-sklopka-rastavljač i uzemljivač; 6-brzi zemljospojnik; 7-kablovski izvod; 8-
kontrolni orman.
Na slikama 3.2.2.2-3.2.2.5 [8] su prikazani moduli tipiĉnih jednofazno oklopljenih SF₆-
postrojenja za razliĉite nominalne vrednosti (sve mere su u mm).
Sl
ika 3.2.2.2 - Dimenzije modula jednofazno oklopljenog SF₆-postrojenja nominalnih
vrednosti 170 kV, 50 kA, 4000 A
32
Slika 3.2.2.3 - Dimenzije modula jednofazno oklopljenog SF₆-postrojenja nominalnih

33
Na slici 3.2.2.6 prikazana je jednopolna šema izvoda SF₆-postrojenja sa dva sistema
sabirnica.
Slika 3.2.2.6 - Jednopolna šema izvoda SF₆-postrojenja sa dva sistema sabirnica

1-rastavljač i uzemljivač; 2-prekidač; 3-strujni transformator; 4-rastavljač sa uzemljivačem; 5-
naponski transformator; 6-brzi zemljospojnik; 7-kablovski izvod.
34
Na slikama 3.2.2.7-3.2.2.16 [8] prikazane su gas šeme i odgovarajuće projekcije dispozicija
SF₆-postrojenja u izvedbi sa dva sistema sabirnica, sa 1´ prekidaĉem, sa jednim sistemom
sabirnica, sa prstenastom izvedbom, sa H-izvedbom, respektivno.
Slika 3.2.2.7 - Gas šema SF₆-postrojenja sa dva sistema sabirnica
Slika 3.2.2.8 - Projekcija dispozicije SF₆-postrojenja sa dva sistema sabirnica
35
Slika 3.2.2.9 - Gas šema SF₆-postrojenja sa 1½ prekidačem
Slika 3.2.2.10 - Projekcija dispozicije SF₆-postrojenja sa 1½ prekidačem i razdvojenim

mernim ormanima
36
Slika 3.2.2.11 - Gas šema SF₆-postrojenja sa jednim sistemom sabirnica
Slika 3.2.2.12 - Projekcija dispozicije SF₆-postrojenja sa jednim sistemom sabirnisama sa

integrisanim kontrolnim ormanima
37
Slika 3.2.2.13 - Gas šema SF₆-postrojenja sa prstenastom izvedbom sabirnica
Slika 3.2.2.14 - Projekcija dispozicije SF₆-postrojenja sa prstenastom izvedbom sabirnica sa

integrisanim kontrolnim ormanima
38
Slika 3.2.2.15 - Gas šema SF₆-postrojenja sa H-izvedbom sabirnica
Slika 3.2.2.16 - Projekcija dispozicije SF₆-postrojenja sa H-izvedbom sabirnica sa integrisanim

kontrolnim ormanima
Na slikama 3.2.2.17-3.2.2.20 [8] prikazana su jednofazno oklopljena SF₆-postrojenja sa dva
sistema sabirnica, u izvedbi sa 1´ prekidaĉem, u prstenastoj izvedbi, sa integrisanim kontrolnim
ormanima, respektivno.
39
Slika 3.2.2.17 - Jednofazno oklopljeno SF₆-postrojenje sa dva sistema sabirnica (72,5-170 kV)
Slika 3.2.2.18 - Jednofazno oklopljeno SF₆-postrojenje u izvedbi sa 1½ prekidačem (do 170 kV)
40
Slika 3.2.2.19 - Jednofazno oklopljeno SF₆-postrojenje u prstenastoj izvedbi (72,5-170 kV)
Slika 3.2.2.20 - Jednofazno oklopljeno SF₆-postrojenje sa dva sistema sabirnicama sa

integrisanim kontrolnim ormanima (72,5-170kV)
41
3.2.3 Komponente trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja
Na slici 3.2.3.1 je prikazan popreĉni presek blok sistema SF₆-postrojenja.
Slika 3.2.3.1 - Poprečni presek blok sistema SF₆-postrojenja (300 kV)
Na slikama 3.2.3.2-3.2.3.11 [8] prikazani popreĉni preseci trofazno oklopljenih elemenata,

SF₆-prekidaĉa, šematski dijagram (princip rada) SF₆-prekidaĉa, SF₆-rastavljaĉa, SF₆-brzog
zemljospojnika, SF₆-naponskog transformatora, SF₆-strujnog transformatora, SF₆-prikljuĉnih
elemenata: ravan, ravan sa spojkom, T-element i popreĉni, SF₆-transformatorskog prikljuĉka,
SF₆-kablovskog prikljuĉka i sabirnice SF₆ gas-vazduh, respektivno.
Slika 3.2.3.2 - Poprečni presek SF₆-prekidača trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja (do 300 kV,
63 kA)
42
Slika 3.2.3.3 - Šematski dijagram (princip rada) SF₆-prekidača trofazno oklopljenog
SF₆-postrojenja
Slika 3.2.3.4 - Poprečni presek SF₆-rastavljača trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja
Slika 3.2.3.5 - Poprečni presek SF₆-brzog zemljospojnika trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja

(50/63 kA)
43
Slika 3.2.3.6 - Poprečni presek SF₆-naponskog transformatora trofazno oklopljenog
SF₆-postrojenja (100 MV)
Slika 3.2.3.7 - Poprečni presek SF₆-strujnog transformatora trofazno oklopljenog

SF₆-postrojenja
Slika 3.2.3.8 - Poprečni presek SF₆-priključnih elemenata-otvoren (levo) i otvoren sa spojkom

(desno) trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja
Slika 3.2.3.9 - Poprečni presek priključnih SF₆-elmenata-T-element (levo) i u obliku krsta

44
Slika 3.2.3.10 - Poprečni presek SF₆-transformatorskog priključka trofazno oklopljenog
SF₆-postrojenja
Slika 3.2.3.11 - Poprečni presek SF₆-kablovskog priključka (levo) i sabirnice SF₆ gas-vazduh
Na slikama 3.2.3.12-3.2.3.21 [8] prikazani su elementi trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja,
SF₆-prekidaĉ, hidrauliĉni radni mehanizam SF₆-prekidaĉa sa oprugom, SF₆-prikljuĉni elementi,
ormani sistema kontrole i zaštite SF₆-postrojenja, SF₆-rastavljaĉi, SF₆-brzi zemljospojnici, SF₆-
naponski transformatori, SF₆-strujni transformatori, SF₆-kablovski izvodi, SF₆ gas-vazduh
sabirnice, respektivno.
45
Slika 3.2.3.12 - SF₆-prekidač trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja (do 300 kV, 63 kA)
Slika 3.2.3.13 - Hidraulični radni mehanizam SF₆-prekidača sa oprugom trofazno oklopljenog

SF₆-postrojenja
Slika 3.2.3.14 - Priključni elementi trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja
46
Slika 3.2.3.15 - Ormani sistema kontrole i zaštite trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja
Slika 3.2.3.16 - SF₆-rastavljači trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja
Slika 3.2.3.17 - SF₆-brzi zemljospojnici trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja (50/63 kA)
47
Slika 3.2.3.18 - SF₆-naponski transformatori trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja
Slika 3.2.3.19 - SF₆-strujni transformatori trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja
Slika 3.2.3.20 - Kablovski izvod trofazno oklopljenog SF-postrojenja
48
Slika 3.2.3.21 - SF₆ gas-vazduh sabirnice trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja
3.2.4 Moduli i izvedbe trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja
Na slici 3.2.4.1 prikazan je sastav modula trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja.
Slika 3.2.4.1 - Sastav modula trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja
49
Na slikama 3.2.4.2-3.2.4.6 [8] prikazani su oznaĉeni moduli trofazno oklopljenog SF₆-
postrojenja, SF₆-prekidaĉa, SF₆-rastavljaĉa i SF₆-brzog zemljospojnika, SF₆-naponskih
transformatora i SF₆-strujnih transformatora, SF₆-prikljuĉnih elemenata i SF₆-kontrolne komore,
respektivno.
Slika 3.2.4.2 - Označen modul SF₆-prekidača trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja
Slika 3.2.4.3 - Označeni moduli SF₆-rastavljača i SF₆-brzog zemljospojnika trofazno oklopljenog

SF₆-postrojenja
Slika 3.2.4.4 - Označeni moduli SF₆-naponskih transformatora i SF₆-strujnih transformatora

trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja
50
Slika 3.2.4.5 - Označeni moduli priključnih elemenata trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja
Slika 3.2.4.6 - Označen modul kontrolne komore trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja

Na slikama 3.2.4.7-3.2.4.9 [8] prikazane su izvedbe trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja sa
oznaĉenim modulima, izvedba SF₆-postrojenja sa jednim sistemom sabirnica, izvedba SF₆-
postrojenja sa dva sistema sabirnica, izvedba SF₆-postrojenja sa 1´ prekidaĉem, respektivno.
51
Slika 3.2.4.7 - Izvedba SF₆-postrojenja sa jednim sistemom SF₆ gas-vazduh sabirnica
Slika 3.2.4.8 - Izvedba SF₆-postrojenja sa dva sistema sabirnica i kablovskim izvodima
52
Slika 3.2.4.9 - Izvedba SF₆-postrojenja sa 1½ prekidačem
Na slikama 3.2.4.10-3.2.4.12 [8] prikazane su izvedbe trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja,

izvedba sa jednim sistemom sabirnica, izvedba sa dva sistema sabirnica, izvedba sa 1½
prekidaĉem, respektivno.
Slika 3.2.4.10 - Trofazno oklopljeno SF₆-postrojenje u izvedbi sa jednim sistemom sabirnica

53
Slika 3.2.4.11 - Trofazno oklopljeno SF₆-postrojenje u izvedbi sa dva sistema sabirnica (300 kV)
Slika 3.2.4.12 - Trofazno oklopljeno SF₆-postrojenje u izvedbi sa 1½ prekidačem (300 kV)
54
4. OBLAST PRIMENE SF₆-ELEMENATA
4.1 KATEGORIJE OPREME
Za pojednostavljenu ocenu opcija, troškova i razvoja emisije energije, SF₆-elektriĉna

oprema se moţe razvrstati u 5 razliĉitih kategorija opreme. To moţe ostaviti utisak da postoje
ĉiste granice i ako to u realnosti nije uvek sluĉaj. Klasifikacija praktiĉno prati pristup pregleda
’Uputstva za Inventare’ IPCC (Internacional Panel for Climate Change - Internacionalni Panel za
Klimatske Promene):
kategorija A - „Zapeĉaćeni sistemi pod pritiskom“, sadrţi gasom izolovane prekidaĉe i
gasom izolovana postrojenja,
kategorija B - „Zatvoreni sistemi pod pritiskom“, sadrţi gasom izolovane prekidaĉe,
gasom izolovana postrojenja, gasom izolovane provodnike i spoljašnje gasom izolovane
merne transformatore,
kategorija C - „Gasom izolovani transformatori (GIT)“,
kategorija D - „T&D“ , namenski proizvedene komponente“ > 1 kV,
kategorija E - „Energetski kondenzatori visokih performansi“.
Nisu sve ove kategorije tipiĉne za elektroenergetiku, nego su uvrštene zbog kompletnosti jer
su bile shvaćene kao da predstavljaju „sivu zonu“. To je sluĉaj za Kategoriju E – „Energetski
kondenzatori visokih performansi“, koji jasno mogu da se nazivaju elektriĉnom opremom ali se
najĉešće koriste u primenama za vuĉu, kao što su vozovi.
4.1.1 Kategorija A – „Zapeĉaćeni sistemi pod pritiskom“
Zovu se „zapeĉaćeni“ jer tokom njihovog eksploatacionog perioda nije potrebna više
nikakva prerada gasa. Zbog ove osobine, sva postrojenja naponskog nivoa od 1 kV do 52 kV u
Evropskoj Uniji pripadaju ovoj grupi. Tipiĉna nova srednjenaponska oprema pripada
zapeĉaćenom tipu ali postoji i neka starija srednjenaponska oprema koja ne pripada
zapeĉaćenom tipu. Kategorija „Zapeĉaćeni sistemi pod pritiskom“ obuhvata gasom izolovane
prekidaĉe i gasom izolovana postrojenja. Oprema iz ove grupe je u upotrebi još od ranih 1980-
tih. Imaju metalni oklop dizajniran tako da se ne otvara tokom upotrebnog veka opreme. Servis
unutar gasne komore nije potreban tokom radnog veka od oko 40 godina u normalnim uslovima.
Savremeni dizajn omogućava veoma mali procenat curenja tokom rada – trenutno oko 0.1 %
godišnje. Proseĉno ispuštanje gasa iznosi oko 0.24 %, ukljuĉujući i stariju opremu sa za nijansu
većim ispuštanjem gasa. Oko 80 % proizvoda ima nizak nivo emisije od 0.14 %. Pošto se
oprema transportuje na radnom pritisku, nije potrebno doduvavanje gasa ili neki servis u vezi sa
rukovanjem gasom, tako da se gasom rukuje samo tokom proizvodnje i tehniĉke probe. Koliĉina
55
gasa SF₆ u sudu široko varira u zavisnosti od namene, ali oko 0.25 – 10 kg po gasnoj komori se
smatra normalnom koliĉinom.
4.1.2 Kategorija B – „Zatvoreni sistemi pod pritiskom“
Zatvoreni sistemi pod pritiskon su definisani kao: „Koliĉina gasa se dopunjava samo
periodiĉno ruĉnim povezivanjem sa spoljnim izvorom gasa“.
Svako postrojenje iznad 52 kV, ukljuĉujuću visoki i vrlo visoki napon, u Evropskoj Uniji
pripada kategoriji B. Ova grupa obuhvata gasom izolovane prekidaĉe, gasom izolovana
postrojenja, gasom izolovane provodnike i spoljašnje gasom izolovane merne transformatore. Za
opremu proizvedenu od sredine 90-tih godina odrţavanje, ukljuĉujući rukovanje gasom, za
zatvorene sisteme pod pritiskom se obiĉno odvija svakih 20-25 godina. Dopunjavanje SF₆ gasa
je potrebno samo nekoliko puta tokom eksploatacionog perioda, u zavisnosti od koliĉine curenja.
Curenje gasa kod novije opreme je obiĉno znatno ispod 0.5 %, sa ukupnom koliĉinom emisije-
ukljuĉujući curenje gasa pri proizvodnji, curenje usled sitnih pukotina i usled rukovanja - za
postojeću Evropsku Uniju 2003. godine 1.8 %. Kad god je tehniĉki izvodljivo, kontinuirani
nadzor se koristi da se omogući rano otkrivanje i eliminisanje sitnih curenja gasa. Radni pritisak
je u opsegu 2-8 bar apsolutnog pritiska. Oprema pod visokim pritiskom zahteva transport sa
niskim nivoom pritiska i zatim dopunjavanje do radnog nivoa na mestu instalacije. Koliĉine gasa
SF₆ variraju od nekoliko kg pa do 200 kg po gasnoj komori. Dimenzije postrojenja a potom i
koliĉina SF₆ gasa po delu su se znatno smanjili tokom vremena. Kategorija B je proizvela 73 %
ukupne emisije gasa SF₆-elektriĉne opreme u Evropskoj Uniji 2003. godine.
4.1.3 Kategorija C – „Gasom izolovani transformatori (GIT)“

Ova grupa ima malo trţište u Evropskoj Uniji, i mnogo je više zastupljena na Azijskom
trţištu. Posle 1999. godine gasom izolovani transformatori više nisu bili u standardnoj
proizvodnji u Evropskoj Uniji. Na trţištu Evropske Unije danas se koriste izolaciono ulje (visoki
napon), suvi tip (transformatori ili oprema koja sadrţi nezapaljive supstance za rashlaĊivanje) i
izolacioni mediji. Postojeća grupa transformatorske opreme punjene SF₆ gasom će se smanjivati
tokom sledećih decenija zbog toga što će se dotrajala oprema (sa radnim vekom od 30-50
godina) zameniti SF₆-dopuštenim alternativama. Istraţivanje eksperata o razvoju skupljanja i
emisije SF₆ gasa je pokazalo da su se emisije 2003. godine smanjile za 13 % u odnosu na 1995.
godinu. Kategorija C je proizvela 0.2 % ukupne emisije SF₆ gasa od elektriĉne opreme u
Evropskoj Uniji 2003. godine.
4.1.4 Kategorija D – „T&D“, namenski proizvedene komponente“ > 1kV
Ova kategorija se odnosi na materijale koji sadrţe reda veliĉine 1 % teţine ili manje SF₆
gasa u izolacionom delu proizvoda. Tipiĉan primer su izvesni srednjenaponski smolom liveni
merni transformatori i specijalan tip visokonaponskih izolatora (slika 4.1 [5]). U ovoj kategoriji
SF₆ gas se ispušta samo u procesu proizvodnje. Za opremu ove kategorije SF₆ gas se koristi da
poboljša kvalitet materijala proizvoda. U sluĉaju srednjenaponskih smolom livenih mernih
transformatora SF₆ gas se koristi da popuni male šuljine u izolacionoj smoli da bi se poboljšale
dielektriĉne osobine i vek trajanja. Kod visokonaponskih izolatora SF₆ gas se koristi za
provetravanje poliuretanske smole u odreĊenim delovima izolacionog sistema, opet da bi se
poboljšale dielektriĉne osobine i vek trajanja. Emisije SF₆ gasa se javljaju samo tokom
proizvodnje. Na osnovu istraţivanja eksperata, Kategorija D je prouzrokovala 8 % emisije SF₆
gasa od elektriĉne opreme u Evropskoj Uniji 2003. godine, sa emisijama koje su već bile
smanjene za 30 % u odnosu na one iz 1995. godine. Smanjenje je postignuto promenama u
procesu proizvodnje kao što su obnavljanje i ponovno korišćenje SF₆ gasa koji nije zahvaćen u
proizvodnji.
56
Slika 4.1 - Visokonaponski izolatori
4.1.5 Kategorija E – „Energetski kondenzatori visokih performansi“
Proizvodi iz ove grupe se koriste u opsegu 1-5 kV. SF₆ gas se koristi da se popuni preostali
prostor uljnih kondenzatora. Tipiĉna oprema sadrţi manje od 1 g SF₆ gasa po ureĊaju. Ova
oprema se koristi za pretvaraĉe od kojih se oko 90 % upotrebljava za vozove. Prema tome, ovi
proizvodi se najviše koriste van prenosa energije i sektora distribucije, ali su ukljuĉeni u ovu
podelu da bi se dobila slika svih proizvoda nastalih upotrebom SF₆ gasa. Ova tehnologija je
poslednji put predstavljena 1997. godine. Na osnovu ekspertskog istraţivanja udeo ovih
proizvoda je 5% od ukupne emisije SF₆ gasa elektriĉne opreme u Evropskoj Uniji 2003. godine.
Tehnologija korišćenja ovih kondenzatora je pre par godina širom Evrope zamenjena
tehnologijom slobodnoh poluprovodnika koji sadrţe SF₆ gas. Emisija SF₆ gasa se javlja samo
tokom proizvodnje, a ranije i pri punjenju kondenzatora istim gasom. Od kada je ova tehnologija
predstavljena, emisija gasa po jediniĉnom proizvodu se znaĉajno smanjila zbog promena u
razvoju i obuĉavanja ljudi. Tipiĉan predstavnik ove kategorije elemenata prikazan je na slici 4.2
[5].
57
Slika 4.2 - Energetski kondenzator visokih performansi
4.2 PREDNOSTI U ODNOSU NA ELEMENTE DRUGIH VRSTA
Zbog svoje kompaktnosti, elektriĉna oprema izolovana SF₆ gasom dopušta prenosnoj i
distributivnoj mreţi da budu drugaĉije konstrukcije, što omogućava mreţi visokog napona da
bude bliţe gradskim potrošaĉima. Ovo smanjuje gubitke prenosa i distribucije. U isto vreme,
omski gubici usled protkanja struje kroz elektriĉnu opremu su takoĊe manji zbog njihovog
kompaktnijeg dizajna. U dve studije su uraĊena detaljna poreĊenja efekta staklene bašte sa
stanovišta prenosne i distributivne mreţe sa i bez SF₆ gasa (Krähling 1999.; Mersiowsky, 2003.).
U ranijoj studuji (Krähling 1999. [5]) koja se bazirala na tipiĉnom delu visokonaponske
mreţe sastavljenom od SF₆-opreme sa instaliranom koliĉinom od 1,5 t SF₆ gasa, pokazalo se da
je godišnja ušteda oko 1,2 GWh. Studija se fokusirala na smanjenje gubitaka u visokonaponskoj
mreţi kao indirektnom efektu korišćenja opreme sa SF₆ gasom. U drugoj studiji (Mersiowsky,
2003. [5]), koja se bazirala na tipiĉnoj upetljanoj gradskoj/vangradskoj srednjenaponskoj mreţi
sastavljenoj od SF₆-opreme, pokazalo se da je godišnja ušteda oko 140 MWh od ukupnih omskih
gubitaka od 1,3 GWh, što predstavlja mali deo od 260 GWh sprovedenih kroz mreţu. Ova
studija je obuhvatila smanjenje gubitaka pomoću same opreme budući da potencijalni efekti
promenjene strukture mreţe usled korišćenja SF₆-opreme umesto vazduhom izolovane opreme
nisu razmatrani.
U odsustvu boljih podataka i modela korišćeni su rezultati dve gore pomenute studije, da bi
se procenio doprinos SF₆-tehnologije smanjenju gubitaka elektriĉne energije u prenosnim i
distributivnim mreţama u Evropi. Shodno tome, u visokonaponskoj mreţi 1 t instaliranog SF₆
gasa bi uštedela 0,8 GWh godišnje a u srednjenaponskoj mreţi 0,2 GWh godišnje. Prateći
evropsku srednju proizvodnu vrednost od 0,35 kg CO₂/kWh, dolazi se do zakljuĉka da se postiţe
smanjenje emisije gasa usled smanjenih gubitaka prenosa i distribucije instalirane koliĉine gasa.
U 2003. godini smanjenje emisije gasa iznosilo je 5000 t SF₆ gasa u visokonaponskoj opremi i
2000 t SF₆ gasa u srednjenaponskoj opremi od grubo 1,7 Mt CO₂, godišnje.
58
Bazirano na pretpostavkama prethodnih studija, ovo potvrĊuje da je indirektna ušteda CO₂
pripisana SF₆-tehnologiji sliĉnog reda veliĉine kao i projektovan prirodni tok emisije SF₆ gasa za
opremu sa odgovarajuće izvedenom proizvodnjom i upotrebnim vekom. Otuda, mere za
smanjenje efekta staklene bašte u ovom sektoru moraju biti ustanovljene sa posebnom paţnjom
da bi se dobile odgovarajuće prednosti za ĉovekovu okolinu i prihvatljivi troškovi.
4.3 NEELEKTRIĈNE PRIMENE SF₆ GASA

4.3.1 Topljenje magnezijuma
SF₆ se koristi kao gas za zaštitu magnezijumovih kalupa, da zaštiti topljeni magnezijum od
reoksidacije dok ne dobije formu za dalju preradu. Emisije tokom prerada su uzrok velikog dela
emisija gasa u zemljama u kojima se koristi ovaj proces proizvodnje.
SF₆ gas je uveliko zamenio sumpor-dioksid (SO₂) u ovom procesu. Sumpor-dioksid je bolji
gas za zaštitu ali ima izrazito loš uticaj po zdravlje zbog svoje toksiĉnosti. SF₆ gas se povremeno
koristi u kombinaciji sa sumpor-dioksidom za odreĊene tehniĉke namene.
U Nemaĉkoj 40 % proizvodnje magnezijuma koristi SF₆ gas. Oĉekuje se porast potreba za
magnezijumom zbog trenda smanjenja teţine ĉeliĉnih komponenti u automobilskoj industriji (50
% proizvodnje magnezijuma u Nemaĉkoj se koristi u industriji). Uopšte širom Evrope, uprkos
povećanim zahtevima za magnezijumom, ukupne emisije usled topljenja magnezijuma su se
smanjile izmeĊu 1995. i 2005. godine zbog smanjenja emisionog faktora s jedne strane i prelaska
na korišćenje sumpor-dioksida sa druge strane.
Moguće je redizajnirati opremu u cilju smanjenja gubitaka i povećanja mogućnosti za
obnovu SF₆ gasa. Analize pokazuju da je ovo vrlo mali profitni sektor i da kompanije vrlo
verovatno neće investirati u tehnologiju smanjenja emisije gasa osim ako ne budu primorane na
to. Pored toga, bilo kakve prinudne mere za smanjenje emisije gasa koje prouzrokuju povećanje
troškova bi verovatno zatvorile postrojenja i pospešile proizvodnju u zemljama sa manje strogim
zakonima.
4.3.2 Topljenje aluminijuma
SF₆ gas se koristi kao dodatak pri topljenju aluminijuma. Koristi se u kombinaciji sa
argonom i azotom da poboljša ĉistoću i snagu metala uklanjajući gasne mehuriće i ĉvrste ĉestice
iz rastopljenog metala.
I za topljenje aluminijuma i za topljenje magnezijuma kljuĉni faktor od prerade u Velikoj
Britaniji proizilazi iz mogućnosti oĉekivanja da se ove primene ostanu 100 % emisione u aktu
poslovanja iz 2010. godine. Ne predviĊaju se investicije za zamenu tehnologija pošto je
industrija slabo profitabilna i teško je oĉekivati da će bilo kakva sredstva biti dostupna za
unapreĊenje smanjenja emisija gasa osim ukoliko ove mere ne budu nametnute zakonima.
Procenjuje se da bi bilo moguće smanjiti 90 % emisije gasa modifikacijom naĉina rada.
4.3.3 Industrija poluprovodnika
SF₆ gas se koristi u okviru industrije poluprovodnika za proizvodnju integrisanih kola i

elektriĉnih kola. Tokom ovih procesa gasovi se emituju u atmosferu. Trenutno je malo toga
uraĊeno u cilju smanjenja emisije gasova. Redizajniranje procesa proizvodnje je moguće, pošto
je upotrebni vek proizvoda trenutno oko 18 meseci.
U poreĊenju sa ostalim primenama SF₆ gasa, emisija gasa prouzrokovana proizvodnjom
poluprovodnika je veoma mala i oĉekuje se dalje smanjenje usled korišćenja sistema za ponovno
skupljanje otpadaka gasova tokom proizvodnje.
59
4.3.4 Sabijanje vazduha u proizvodnji sportske obuće
Kompanija „Nike“ (Najk) je koristila SF₆ gas u „Air Nike“ asortimanu sportske obuće za
punjenje Ċonova uz sabijanje gasa. SF₆ gas je bio izabran zbog velikih dimenzija njegovog
molekula. To je omogućavalo da se gas sporo rasipa kroz membranu, što je davalo smisao
zatvorenom sistemu dok je patika u upotrebi.
Kompanija Najk je nekoliko godina radila na tome da naĊe zamenu za SF₆ gas i ispuni
visoke atletske standarde kupaca. Na kraju je azot izabran kao alternativa i do poĉetka 1999.
godine, 25 % obuće je bilo punjeno azotom. Preokret je izazvao promene u naĉinu proizvodnje i
promenu tipa membrane koja se koristi pošto je molekul azota mnogo manji od molekula SF₆
gasa. Upotreba SF₆ gasa u ovoj proizvodnji je potpuno zaustavljena 2001. godine i zamenjena sa
azotom. Iz istih razloga je SF₆ gas bio korišćen za izradu teniskih loptica.
Banke SF₆ gasa su se pravile od 1978. godine kada su proizvedene prve patike. Pošto je
javnost bila malo obaveštena o ovom problemu stara obuća je sklanjana na odreĊena mesta i gas
je naknadno ispuštan u atmosferu.
4.3.5 Prozori
SF₆ gas se koristio za proizvodnju zvuĉno izolovanih prozora. Korišćenje gasa kao barijere
izmeĊu dva stakla rezultovalo je mnogo stabilnijim termiĉkim i zvuĉnim karakteristikama
prozora. TakoĊe se mogu koristiti inertni gasovi kao što su argon i kripton. SF₆ gas ima bolje
zvuĉno-izolacione karakteristike, a plemeniti gasovi bolje termiĉke karakteristike. Kripton je
blago radioaktivan i zbog toga je zabranjen u nekim delovima Nemaĉke. Udeo prozora sa SF₆
gasom u Velikoj Britaniji se smatra zanemarljivim.
Do 1995. godine udeo zvuĉno-izolovanih prozora u novim kućama u Nemaĉkoj je rastao.
Posle 2000. godine su ti prozori zamenjivani, ali se nije svuda vodilo raĉuna o emisiji SF₆ gasa,
odnosno o skupljanju gasa i merama za reciklaţu.
Korišćenje prozora punjenih SF₆ gasom se povećava u Holandiji zbog zakona u zvukovima.
MeĊutim, u ekstremnim sluĉajevima je korišćenje takvih prozora smanjeno, na primer oko
Šiphol (Schiphol) aerodroma u Amsterdamu.
4.3.6 Automobilske gume
U Nemaĉkoj se SF₆ gas koristi u stabilizacione svrhe kod skupljih tipova guma. Po nekim
evropskim proizvoĊaĉima, SF₆ gas se dodavao gumama zato je što mnogo slabije cureo iz njih u
odnosu na vazduh, a pritisci u gumama su bili pouzdaniji i reĊe su se trebale vršiti provere
pritiska. SF₆ gas je takoĊe doprineo tome da su gume mnogo bolje apsorbovale razne udarce.
Visoka cena SF₆ gasa je znaĉila da se on uvek koristio u iskljuĉivo visokim dostignućima
proizvodnje. Evropski proizvoĊaĉi automobilskih guma više ne koriste SF₆ gas otkad su postali
svesni da gas doprinosi globalnom zagrevanju.
4.3.7 Medicina
SF₆ se koristi kao unutrašnja gaza za blokiranje oka tokom operacija mreţnjaĉe. Gas ostaje
u oku dok se mreţnjaĉa ne zaleĉi. Tip gasa koji se koristi zavisi od vremena potrebnog da gas
bude u oku; korišćenje SF₆ gasa dozvoljava se oko 10 dana. Nema alternativa za ovaj gas, inaĉe
bi pacijenti oslepeli. U ove svrhe trenutno se koristi 1 t SF₆ gasa godišnje.
60
4.3.8 Ostale primene
Postoje izveštaji da se SF₆ gas koristi u proizvodnji eklektronskih mikroskopa, Van der
Graaf generatora, avionskih radara i kao gas za traganje.
Talasovodi sa SF₆ gasom mogu preneti 7 do 10 puta više mikroenergije nego sa vazduhom
ili azotom pri istom pritisku, ili istu energiju kao sa vazduhom ili azotom na niţem pritisku.
Sliĉno, uĉinak i Van der Graaf-ovog generatora i linearnih aksceleratora moţe biti unapreĊen
korišćenjem SF₆ gasa. Sposobnost gašenja elektriĉnog luka ovim gasom je takoĊe vaţno u ovim
primenama.
Moţe se videti iz prethodno spomenutih neelektriĉnih primena SF₆ gasa da je industrija
svesna da mora smanjiti emisiju SF₆ gasa i da raste pritisak da se naĊu alternativne mogućnosti
ili da se skupi i odbaci ili reciklira SF₆ gas da bi se izbeglo povećano ispuštanje istog u
atmosferu.
61
5. HIBRIDNA POSTROJENJA
5.1 UVOD
Termin „hibridna“ se odnosi na kombinaciju AIS-a (Air Insulated Switchgear - Klasiĉno
Vazduhom Izolovano Postrojenje) i novijeg metalom obloţenog GIS-a (Gas Insulated
Switchgear – Gasom Izolovano Postrojenje) sa SF₆ gasom, koje ima prednosti u odnosu na obe
pomenute vrste postrojenja. Hibridna postrojenja koriste već postojeću proverenu i testiranu
opremu sa izolovanim gasom ali takoĊe i vrlo pouzdanu (AIS) sabirnicu koja povezije razliĉite
hibridne modele. Sve funkcije (osim kruţnog tipa strujnog transformatora) su zatvorene u
jednom kućištu sa izolovanim SF₆ gasom:
prekidaĉ,
rastavljaĉi,
uzemljivaĉi,
zaptiveni krajevi kablova,
brzi zemljospojnici,
SF₆-naponski transformatori ili naponski senzori.
5.2 PREDNOSTI
Hibridna oprema kombinuje sve tipiĉne funkcije dela klasiĉnog vazduhom izolovanog
postrojenja za elektriĉna postrojenja naponskih nivoa do 252 kV u ureĊaj ĉija je veliĉina sliĉna
veliĉini klasiĉnog prekidaĉa iste klase. Faktori, koji diktiraju uspeh hibridne opreme, sa preko
6500 hiljada sistema prodatih po svetu, su:
1. Relativno jeftine visoko pouzdane vazduhom izolovane (AIS) sabirnice.
2. Svi pokretni delovi su u SF₆ gasu.
-SF₆-tehnologija obezbeĊuje manji nivo odrţavanja opreme,
-visoka pouzdanost opreme dovodi do manjih troškova tokom eksploatacionog veka.
3. Manje prekidnih elemenata.
4. Testiranje u laboratoriji na zemljotrese.
5. Konkurentna cena instalacija:
-minimizirano je vreme u fabriĉkom krugu,
-manji je rizik usled odlaganja rada zbog nepovoljnih uslova zemljišta,
-manje je zahteva za struĉnim sredstvima na mestu instalacije.
62
6. Visok stepen fabriĉke montaţe (bolji kvalitet gotovog elementa u odnosu na varijantu kad
bi bio sklopljen na licu mesta).
7. Olakšan monitoring/on-line dijagnostika (upotpunjena svojstva mogućnosti postrojenja,
uvod u elektronski monitoring i on-line daljinska procena stanja).
8. Modularizacija postrojenja, te:
-uštede tokom dizajniranja i konstrukcije,
-minimalna odstupanja pri korišćenju standardnih komponenti,
-manji rizik od grešaka pri konstrukciji,
-veća sigurnost u procenu projekta pošto su troškovi predvidivi.
Ove osobine obezbeĊuju:
-veoma visoku pouzdanost i pristupaĉnost postrojenja,
-drastiĉno smanjenje vremena potrebnog za instaliranje opreme,
-mnogo manje potrebnog prostora,
-uprošćen oblik postrojenja,
-manje potrebnog odrţavanja (odrţavanja na zahtev),
-vrlo dobra cena za kupovinu, odrţavanje, operacije, havarije i premeštanje,
-pogodno za okolnu sredinu: reciklaţa/otpad na kraju eksploatacionog veka.
Hibridna postrojenja nude niz modula za visokonaponska postrojenja:
modula sa jednim sistemom sabirnica,
modula sa dva sistema sabirnica,
modula sa duplim prekidaĉem.
Mogu da se koriste kao visokonaponske krajnje stanice na pokretnim kolima, dostupnim za
hitne sluĉajeve ili ako posao treba obaviti na već instaliranim visokonaponskim poljima.
Nikakve posebne pripreme nisu potrebne za transport hibridnih postrojenja. Oprema staje u
obiĉnu kamionsku prikolicu i ne zahteva pakovanje (slika 5.2.1). Jednom kad se postavi,
potrebna je jednostavna rotacija spoljašnjih stubova za 30⁰ za ĉvrsto naleganje opreme.
Slika 5.2.1 - Transport hibridnog postrojenja
5.3 KOMPONENTE
5.3.1 Kontrola gustine gasa
Pošto dielektriĉna ĉvrstoća postrojenja i prekidna moć SF₆-prekidaĉa zavise od gustine SF₆
gasa, relej gustine gasa je instaliran da kontroliše gustinu gasa i da detektuje curenje.
Slika 5.3.1 - Relej gustine gasa
63
5.3.2 Naponski transformator
Postrojenja mogu biti opremljena klasiĉnim (GIS) induktivnim naponskim
transformatorima. Sliĉno strujnim transformatorima, dostupno je nekoliko kombinacija namotaja
za zaštitu i merenje sa razliĉitim opterećenjem.
Slika 5.3.2 - Naponski transformator

5.3.3 Sistem za obaranje visokog napona
Pokretna membrana (pokretni disk) je instaliran da zaštiti od previsokog napona usled
unutrašnjeg praţnjenja. Kada se dostigne previsoki napon, pokretni disk će se pomeriti i
rasteretiti napon koji bi inaĉe prouzrokovao lomljenje komore. Odbojnici ispred membrane
obezbeĊuju sigurnost osoblja.
Slika 5.3.3 - Sistem za obaranje visokog napona
5.3.4 Sistem sa izolovanim SF₆ gasom
Kompaktan dizajn elementa uslovljen je odliĉnim izolacionim karakteristikama SF₆ gasa.

Njegova dielektriĉna ĉvrstoća u homogenom polju je oko 2,5 puta veća nego dielektriĉna ĉvstoća
vazduha na istoj temperaturi i pritisku. Dizajn pokretnih delova je takav da je raspodela
elektriĉnog polja maksimalno homogena, što omogućava da unutrašnja snaga izolovanog gasa
bude maksimalno iskorišćena.
Slika 5.3.4 - Sistem sa izolovanim SF₆ gasom
5.3.5 Kombinovani rastavljaĉ/uzemljivaĉ

Aparatura ima minimalan broj mehaniĉkih komponenti, suštinski je pouzdana i bez potrebe
za odrţavanjem. Sve zahtevane kombinacije su moguće. Pozicija kombinovanog
rastavljaĉa/uzemljivaĉa je jasno prikazana indikatorom, koji je mehaniĉki spregnut sa osovinom.
Štaviše, moţe se postići vizuelna potvrda pomoću rupa u komori. Rastavljaĉem/uzemljivaĉem se
moţe i ruĉno upravljati sistemom okretanja.
64
Slika 5.3.5 - Kombinovani rastavljač/uzemljivač
5.3.6 Prekidaĉ
To je prekidaĉ sa jednom vrednošću pritiska koji funkcioniše korišćenjem poznatog principa
samoeksplozije. Energija za prekidanje struje se delimiĉno dobija iz samog elektriĉnog luka, pri
ĉemu se smanjuje koliĉina energije koju mora da obezbedi operativni mehanizam na oko 50%
vrednosti koju mora da obezbedi kod konvencionalnih prekidaĉa.
Slika 5.3.6 - Prekidač

5.3.7 Strujni transformator
Postrojenje je opremljeno klasiĉnim strujnim transformatorima. Dostupno je nekoliko
kombinacija namotaja sa razliĉitim opterećenjem za zaštitu i merenje. Strujni transformatori
mogu biti opremljeni sa najviše 5 namotaja.
Slika 5.3.7 - Strujni transformator

5.3.8 Sabirnice
Sabirnice se sastoje od impregniranih epoksilnih tuba od staklenih vlakana sa silikonskim
gumenim ĉašicama. Glavne karakteristike su:
visok nivo sigurnosti (otporne na pucanje i zapaljenja),
mala teţina,
odliĉna otpornost na kišu i zagaĊenja,
otpornost na pešĉane oluje,
nije potrebno odrţavanje.
65
Slika 5.3.8 – Sabirnica
5.3.9 Prikljuĉak prekidaĉa
To je prikljuĉak opremljen oprugom za prekidaĉ, sastavljen od minimalnog broja
komponenti. Dostupan je u 2 verzije:
prikljuĉak namenjen za jednopolne operacije kada je predviĊeno jednopolno automatsko
ponovno ukljuĉenje,
prikljuĉak namenjen za tropolne operacije.
Slika 5.3.9 – Priključak prekidača

5.4 UTICAJ NA OKOLINU
Ova postrojenja nisu štetna za okolinu. Dizajnirana su saglasno sa najnovijim zahtevima koji
kombinuju funkcionalne i pouzdane sisteme koji koriste materijale u velikoj meri pogodne za
reciklaţu, koji ne troše energiju, sa malim uticajem na okolinu. Kada treba koristiti materijale sa
razliĉitim karakteristikama, najviše paţnje se posvećuje tome da se zadrţe dobre performanse i
da se smanji uticaj na okolinu.
Ĉinjenica da je nekoliko funkcija objedinjeno odreĊuje podjednako jasno, temeljno i
globalno smanjenje uticaja na okolinu. To je zato što su svi materijali koji se koriste za tipiĉna
klasiĉna polja (kao što je ĉelik za nosaĉe, porcelan za izolatore, beton za temelje, bakar za
provodnike i aluminijum da spoji sve komponente zajedno, itd.) kompletno eliminisani.
Cena prirodnog kruţnog toka i uticaj na okolinu su se uzimali u obzir od samog poĉetka, pri
dizajniranju opreme. U poreĊenju sa klasiĉnim vazduhom izolovanim postrojenjima koja
ostvaruju iste funkcije, hibridna postrojenja ispunjavaju sledeće ciljeve:
koliĉina SF₆ gasa smanjena za 80 %,
troškovi odrţavanja smanjeni za 38 %,
veliĉina smanjena za 70 %,
ukupni troškovi tokom eksploatacionog veka umanjeni za 60 %.
Hibridna postrojenja su podvrgnuta LCA (Life Cycle Assessment - Procena Ţivotnog Veka),
studiji koja pokriva aspekte okoline tokom celog eksploatacionog veka proizvoda. U vezi sa tim,
EDP (Environmental Product Declaration - Deklaracija Produkta Okoline) obezbeĊuje
kvantitativan i ocenjen opis uticaja hibridnog postrojenja na okolinu, posmatrajući sa
sveobuhvatne perspektive ţivotnog ciklusa.
66
5.5 TROŠKOVI ŢIVOTNOG CIKLUSA
Razni proizvoĊaĉi koriste odreĊene standarde kao vodiĉ pri proraĉunu troškova ţivotnog
ciklusa proizvoda. Postoje raĉunarske metode koje omogućavaju procenu troškova celog
ţivotnog veka proizvoda od instalacije do kraja radnog veka proizvoda (poĉetni troškovi
investicija, fiksni troškovi upravljanja i preventivnog odrţavanja, varijabilni troškovi usled
servisiranja i otklanjanja kvarova).
Ljudi koji ţele da uporede performanse i relativne troškove tokom celog upotrebnog veka
proizvoda, a ne samo tehniĉke aspekte, mogu bolje shvatiti filozofiju hibridne opreme: proizvodi
se više ne smatraju tehnološkim krajem, već postaju funkcionalan dodatak procesa, sa ĉijom su
profitabilnošću snaţno povezani.
Kao primer, posmatrajmo klasiĉan izvod instaliran u VN/SN postrojenju operativne fabrike
cementa: troškovi manjka proizvodnje kada je sistem van pogona bili bi tri puta veći nego
troškovi instaliranja hibridnog postrojenja. Sliĉno, hibridna postrojenja su pouzdanija pošto su
manje podloţna oštećenjima. Sem toga, zahtevaju servisiranje mnogo reĊe tokom upotrebnog
veka i posao odrţavanja se znatno brţe odvija. Ako se ove osobine uzmu u obzir zajedno sa
procesom izgradnje postrojenja, evidentno je da hibridna postrojenja mogu postići znatne
novĉane uštede.
5.6 KARAKTERISTIĈNE IZVEDBE HIBRIDNIH POSTROJENJA
Prva hibridna postrojenja su dizajnirana 1999. godine i, zahvaljujući svojim osobinama
(kompaktnom dizajnu, modularnosti i pouzdanosti), odmah prihvaćena na trţištu elektriĉne
opreme. Nakon toga, sve više i više kupaca se odluĉilo da ukljuĉe hibridna postrojenja u
sopstvene distributivne sisteme: rezultat toga je preporuĉena lista od preko 6500 sliĉnih
pobuĊenih izvoda širom sveta u razliĉitim klimatskim uslovima. Hibridna postrojenja su u stvari
instalirana i u pustinji (Saudijska Arabija) i na Arktiku (Rusija), u unutrašnjosti i spoljašnjosti, na
krovovima zgrada (Poljska) i pod zemljom.
Hibridna oprema je veoma prilagodljiva i zadovoljava veoma razliĉite zahteve kupaca. Zbog
toga hibridna postrojenja mogu imati razliĉite konfiguracije:
sa jednim sistemom sabirnica, slika 5.6.1,
sa dvostrukim sabirnicama, slika 5.6.2,
u izvedbi ulaz-izlaz, slika 5.6.3, i
u izvedbi sa duplim prekidaĉem, slika 5.6.4.
67
Slika 5.6.1 - Hibridno postrojenje sa jednim sistemom sabirnica
Slika 5.6.2 - Hibridno postrojenje sa dva sistema sabirnica
68
Slika 5.6.3 - Hibridno postrojenje u izvedbi ulaz-izlaz
Slika 5.6.4 - Hibridno postrojenje u izvedbi sa duplim prekidačem
69
Na slici 5.6.5 prikazano je kompletno hibridno postrojenje sa dva sistema sabirnica.
Slika 5.6.5 - Kompletno hibridno postrojenje sa dva sistema sabirnica
70
6. EKOLOŠKI ASPEKTI PRIMENE SF₆ GASA
6.1 RAD SA SF₆ GASOM
Tokom rukovanja SF₆ gasom mogu se pojaviti sledeće situacije:

rad sa novim SF₆ gasom - punjenje,
oprema punjena SF₆ gasom pod normalnim okolnostima - normalno curenje gasa,
rad sa korišćenim SF₆ gasom koji moţe sadrţati razlagajuće produkte - odrţavanje i
proširivanje aparata i kontrolnih ureĊaja,
vanredne situacije - kvarovi u unutrašnjosti ili spoljašnja vatra koji mogu
prouzrokovati otvaranje suda,
za vreme i odmah posle pojave greške - koraci za sigurnost,
posle greške ili spoljašnje vatre - restauracija,
kraj upotrebnog veka opreme - reciklaţa i oslobaĊanje gasa.
Osoblje koje je u neposrednoj blizini, prilazi opremi punjenoj SF₆ gasom ili vrši uobiĉajeno
odrţavanje opreme (testiranje SF₆ gasa koje generalno ne zahteva unutrašnji pristup SF₆-opremi)
ne treba nikakvu zaštitnu odeću ili opremu.
Kada redovan ili hitan rad ukljuĉuje i pristup do unutrašnjosti SF₆-opreme, ukoliko nema
upozorenja da su produkti razgradnje SF₆ gasa prisutni, rad se moţe vršiti bez zaštitne odeće i
opreme.
Kada redovan ili hitan rad ukljuĉuje kontakt sa produktima razgradnje SF₆ gasa zaštitna
odeća i oprema su neophodni.
Odrţavanje koje ukljuĉuje unutrašnji pristup SF₆ opremi se dešava veoma retko i deo
srednjenaponske opreme se izmešta zbog istog. U sluĉaju visokonaponske opreme ne praktikuje
se izmeštanje opreme.
6.1.1 Zaštitna odeća i oprema.
Dozvoljeni tipovi odeće i opreme treba da budu dostupni u dovoljnim koliĉinama za potrebe
odrţavanja i rada na opremi. Nije potrebno da sva mesta sa SF₆ gasom budu opremljena
zaštitnom odećom i opremom ali izabrana mesta kao što su centrala ili mobilne jedinice, treba da
budu snabdevena istim.
71
Posle uklanjanja SF₆ gasa i svih produkta razgradnje gasa iz bliţe okoline, zaštitnu odeću i
opremu treba oĉistiti koristeći raspoloţive materijale i/ili odgovarajućim usisivaĉem. Tek tada se
skida zaštitna odeća i oprema i iznosi se ne dalje van radne oblasti ako je izvodljivo.
Osoblje treba oprati sve izloţene delove tela što je pre moguće nakon napuštanja radne
oblasti.
Osobe od kojih se oĉekuje da koriste zaštitnu odeću i opremu treba da budu upoznate sa
naĉinom njegovog korišćenja kao što je naznaĉeno u vaţećim uputstvima proizvoĊaĉa.
Kada se jednom uradi ĉišćenje, treba promeniti respirator zaštitne maske iz praktiĉnih
razloga.
6.1.2 Higijena.
Kada se radi bilo šta sa opremom koja sadrţi SF₆ gas ili njegove nus-produkte, treba obratiti
paţnju na sledeće uslove:
drţati visok nivo liĉne higijene,
ne jesti, piti ili pušiti,
izbegavati brisanje nosa, oĉiju ili lica bilo ĉime osim ĉistim papirnim maramicama.
6.1.3 Uputstvo za otvaranje opreme punjene SF₆ gasom.
Pre otvaranja opreme punjene SF₆ gasom, gas treba ukloniti ili evakuisati ako je neophodno.
Detaljna uputstva premeštanja SF₆ gasa, kasnijeg otvaranja i ventilacije treba da budu
pripremljena tokom izvršavanja ove procedure.
Procedura sadrţi sledeće:
identifikaciju bilo kakvih produkta razgradnje gasa,
uklanjanje većeg dela SF₆ gasa koristeći odgovarajuću posudu za drţanje gasa i sistem za
odlaganje,
uklanjanje preostalog SF₆ gasa,
ponovno ispunjavanje komore vazduhom pri atmosferskom pritisku,
otvaranje komore i uklanjanje absorbujućih materijala.
6.1.4 Rad sa opremom dizajniranom za prekidanje elektriĉnog kola.
Ovlašćeno osoblje, ili osoblje koje radi pod nadzorom odgovarajućeg ovlašćenog lica, koje
nosi zaštitnu odeću ukljuĉujući zaštitna odela, respirator sa kanisterom preko celog lica, ĉizme i
rukavice, moţe otvoriti opremu. Odgovarajući usisivaĉ treba koristiti gde je to moguće da bi se
uklonili bilo kakvi produkti razgradnje gasa.
6.1.5 Rad sa opremom koja nije dizajnirana za prekidanje elektriĉnog kola.
Ukoliko nema naznaka da se u unutrašnjosti SF₆-komore nalaze produkti razgradnje SF₆

gasa, rad se moţe nastaviti bez potrebe za zaštitnom odećom i opremom.
6.1.6 Upotreba raspoloţive odeće, filtera i materijala za ĉišćenje.
Pre odlaganja raspoloţivih zaštitnih odela, materijala za ĉišćenje, filtera i filter materijala, s
njima treba postupati na sledeći naĉin:
rastvoriti 0,5 kg obiĉne sode u 45 l vode u odgovarajućem sudu kao što je kanta za Ċubre,
obezbeĊujući da svi kristali budu rastvoreni,
staviti materijale u rastvor,
potpuno ih potopiti i ostaviti da stoje 24 h,
pustiti vodu kroz kanal da kvasi materijal oko 2 h i povremeno potapati isti,
72
posle prosipanja vode ĉist materijal se moţe uobiĉajeno odloţiti na mesto.
Ni pod kojim okolnostima ne treba zagrevati ili spaljivati korišćen filter ili materijal. Prljavu
vodu prosuti u kanal namenjen za to ili u slavinu pod normalnim okolnostima.
Za potrebe rada i odrţavanja treba da budu dostupni u dovoljnim koliĉinama sledeći artikli:
respirator, respirator za prekrivanje celog lica sa kanisterom za filter za zaštitu od gasa i
prašine koji zadovoljava standarde IEC-a u vezi sa zaštitom lica, zaštitom oĉiju i kanisterom
za filter,
zaštitna odela, nepropusno, kompletno prekrivajuće odelo bez dţepova, sa kapuljaĉom i
elastiĉnim stegama na zglobovima,
rukavice, lake, neoprene, oklopnog tipa,
gumene ĉizme, obiĉne gumene ĉizme odgovarajuće veliĉine,
zaštita za glavu, sigurnosni šlemovi koji odgovaraju zaposlenima,
boce za pranje oĉiju, prenosivi aparat koji sadrţi rastvor vode i soli,
oprema za prvu pomoć,
materijali za ĉišćenje, odgovarajuće tkanine za brisanje,
posuda za drţanje SF₆ gasa, sadrţi pokretnu vakuum pumpu i odgovarajući filter,
usisivaĉ, usisivaĉ sa vrlo jakim izduvnim filterom i odgovarajućom kesom, koji zadovoljava
odredbe IEC-a,
detektor kiseonika, prenosivi aparat sa vidnim i zvuĉnim upozorenjem.
6.1.7 Transport.
Za transport novog SF₆ gasa treba primeniti lokalnu transportnu regulativu. Neke zemlje su
uvele regulative za korišćen SF₆ gas. Nijedna od trenutno postojećih regulativa ne kaţe izriĉito
da je SF₆ gas otrovan, a formiran je višestrani dogovor koji se primenjuje za sve nepoznate
gasove i njihova jedinjenja.
Glavni kriterijum za transport korišćenog kontaminiranog SF₆ gasa su korozivne i toksiĉne
karakteristike zagaĊujućih ĉestica i njihova koncentracija.
Posude pod pritiskom, koje se u većini zemalja uglavnom koriste u prevoznim teretnim
kolima za gas, nisu pogodne za transport ako su sa pritiskom potrebnim za smeštanje veće
koliĉine SF₆ gasa. Ovo ograniĉava korišćenje takvih posuda pri reciklaţi i na sluĉajeve gde nije
ukljuĉen transport.
6.1.8 Sigurnosna lista.
U tabeli 6.1.8.1 dat je pregled uobiĉajeniih situacija koje se mogu pojaviti usled korišćenja
SF₆ gasa zajedno sa opasnostima, preventivnim merama i preporuĉenim zaštitama.
73
Tabela 6.1.8.1 - Situacije koje se mogu pojaviti usled korišćenja SF₆ gasa, opasnosti, preventivne
mere i preporučene zaštite
situacije opasnosti mere zaštita tela

uobiĉajen servis nema nema nema
(bez rukovanja gasom)
punjenje nekorišćenog curenje nekorišćenog gasa mera A nema
gasa
operacije odrţavanja curenje korišćenog mera B -respirator
(rukovanje sa gasa -zaštitno odelo
korišćenim gasom) -rukavice
-ĉizme
-zaštita glave
unutrašnji kvar jako curenje mera C -respirator
spoljašnji poţari zagaĊenog gasa -zaštitno odelo
-rukavice
-ĉizme
-zaštita glave
Mera A:
dovoljno provetravanje prostorije,
ne raditi samostalno.
Mera B:
ne raditi samostalno,
obezbediti odgovarajuću zaštitnu odeću i opremu u blizini.
Ako se pojavi oštar miris upozoriti nadzornog inţenjera, luftirati prostoriju, a ako je
neophodno ući u prostoriju, obući zaštitnu odeću i opremu.
Mera C:
upozoriri vatrogasce na prisustvo SF₆ gasa,
upozoriti odgovornog inţenjera,
provetriti prostoriju,
ako je neophodno ući u prostoriju, obući zaštitnu odeću i opremu.
6.2 PUNJENJE OPREME SA NOVIM SF₆ GASOM
Novi SF₆ gas se skladišti u cilindrima kao teĉnost. Pritisak SF₆ gasa teĉnosti se podešava na
22 bar. Novi SF₆ gas treba da je prilagoĊen sa IEC standardima koji definišu dozvoljenu
koncentraciju neĉistoće. Novi SF₆ gas moţe se drţati spolja bez ikakvih specijalnih dozvola.
Kada se sa novim SF₆ gasom radi unutra treba uzeti u obir sledeća upozorenja:
poĉetni prag toksiĉnosti za novi SF₆ gas je 1000 ppmv što znaĉi da radnici mogu biti izloţeni
ovoj koncentraciji gasa 8 sati dnevno 5 dana u nedelji. Poĉetni prag toksiĉnosti ne zavisi od
moguće toksiĉnosti, već je to vrednost dodeljena gasovima koji se ne nalaze u atmosferi,
temperature preko 500 °C, ili prisustvo odreĊenih metala sa temperaturom preko 200 °C,
uzrokuju razgradnju SF₆ gasa. Na normalnim temperaturama ova razgradnja je veoma spora.
Zbog toga se savetuje da se, u oblastima gde SF₆ gas moţe biti prisutan u okolini, ne puši, ne
stvara plamen, ništa ne zavaruje (osim u neutralnoj okolini) ili bilo koji drugi izvor toplote
koji moţe da dostigne navedene temperature,
uobiĉajene mere predostroţnosti u vezi cilindara sa gasom pod pritiskom treba proveţbati.
Na primer, iznenadno puštanje kompenzovanog gasa će dovesti do niskih temperatura što
74
moţe dovesti do naglog smrzavanja. Radnici koji su u dodiru sa opremom, tamo gde ovo
moţe da se pojavi, treba da nose termoizolacione rukavice.
Kad oprema treba da se puni novim SF₆ gasom, sledeća uputstva treba ispuniti:
-da je kvalitet SF₆ gasa unutar opreme podesan,
-da se izbegne svaki rizik izlaganja suda koji se puni prevelikom pritisku.
Prolivanje SF₆ gasa u atmosferu tokom punjenja treba izbeći.
6.3 CURENJE IZ OPREME PUNJENE SF₆ GASOM
U ovom odeljku se razmatraju posledice curenja SF₆ gasa i delova njegove razgradnje u
zatvorenom prostoru. Potencijalna toksiĉnost okoline je izraĉunata pomoću koncentracije
tionil-fluorida SOF₂. Ovde su prezentovane dve studije (jedna na visokom naponu i jedna na
srednjem naponu). U obe studije pretpostavljen je najgori sluĉaj:
prostorija u kojoj se nalazi oprema nije u kontaktu sa spoljašnjom okolinom, nema
ventilacije,
prostorija sadrţi odvojeno 7 pa 15 prekidaĉa,
efekti absorbcije u prostoriji sa opremom su zanemarljivi,
svaki od prekidaĉa je prekinuo svoju nominalnu struju kvara tri puta,
SOF₂ je proizveden u koliĉini 3,7 x 10⁻³ l/kJ jaĉine elektriĉnog luka (ova vednost je
najĉešće citirana u nauĉnoj štampi).
Tabele 6.3.1 i 6.3.2 predstavljaju prikaz sumiranja podataka i izraĉunavanja u oba sluĉaja.
Rezultati pokazuju da u oba sluĉaja potencijalna toksiĉnost gasa SOF₂ (1,6 ppmv) ne prelazi
maksimalnu dozvoljenu vrednost tokom godinu dana curenja pri maksimalnoj jaĉini curenja.
Prema tome nema zdravstvenog rizika kao posledice sa normalnog isticanja SF₆ gasa iz opreme.
6.3.1 Studija na visokom naponu,okolnosti i proraĉuni
Tabela 6.3.1 - Curenje SF₆ gasa unutrašnjeg postrojenja na visokom naponu (145 kV)
A veliĉina prostorije (m³) 700

B veliĉina prekidaĉa (m³) 0,5
C ispuna pod pritiskom (Mpa) 0,5
D veliĉina SF₆ gas/prekidaĉ (m³) BxC 0,25
E broj prekidaĉa 7
F struja kvara prekidaĉa (kA) 31,5
G napon varniĉenja (V) 500
H vreme trajanja varniĉenja (s) 0,015
I energija varniĉenja (1 udar/1 pol) (kJ) FxGxH 236,25
J energija varniĉenja (3 udara/3 pola) (kJ) 9xI 2,126 x 10³
K stvorena koliĉina SOF₂ (l/kJ) 3,7 x 10⁻³
L koliĉina SOF₂ stvorena u prekidaĉu (l) KxJ 7,87
M ukupna koliĉina SOF₂ (l) ExL 55,07
N tipiĉna vrednost curenja (% godišnje) 1
P koliĉina ispuštenog SOF₂ godišnje (l) M x N/100 0,55
Q koncentracija posle 1 godine (ppmv) P/A x 10³ 0,79
75
6.3.2 Studija na srednjem naponu, okolnosti i proraĉuni
Tabela 6.3.2 - Curenje SF₆ gasa unutrašnjeg postrojenja na srednjem naponu (12 kV)
B veliĉina prekidaĉa (m³) 45 x 10⁻³
C pritisak ispune (Mpa) 0,3
D veliĉina SF₆ gas/prekidaĉ (m³) BxC 13,5 x 10⁻³
E broj prekidaĉa 15
J energija varniĉenja (3 udara/3 pola) (kJ) 9xI 850,5
M ukupna koliĉina SOF₂ (l) ExL 47,2
N tipiĉna vrednost curenja (% godišnje) 0,1
P koliĉina ispuštenog SOF₂ godišnje (l) M x N/100 0,0472
Q koncentracija posle 1 godine (ppmv) P/A x 10³ 0,39
6.4 ODRŢAVANJE OPREME PUNJENE SF₆ GASOM

Srednjenaponska oprema zapeĉaćena tokom celog svog upotrebnog veka ne zahteva
odrţavanje elemenata u unutrašnjosti postrojenja punjenih SF₆ gasom, tako da ti elementi neće
biti uzeti u obzir u ovom odeljku. OdreĊeni dizajni srednjenaponskih gasom izolovanih
postrojenja zahtevaju odrţavanje i većina tipova visokonaponskih prekidaĉa su pravljeni da se
servisiraju periodiĉno. Razvoj komutatora gasom izolovanih postrojenja, moţe dovesti do
uklanjanja SF₆ gasa i na visokom i na srednjem naponu.
Mnoštvo raznih propisa sa iskustvima i preporukama proizvoĊaĉa postoje radi savetovanja
za sigurno rukovanje pod datim okolnostima. Sledeća uputstva su uobiĉajena za većinu propisa:
pri uklanjanju SF₆ gasa treba voditi raĉuna jer on moţe sadrţati primese usled razgraĊivanja.
Ne treba ga ispuštati u zatvorenom prostoru i treba ga skladištiti u nekom sudu namenjenom
za to. Tokom ispuštanja ne treba udisati SF₆ gas iz pojedinih delova opreme. Ako se udisanje
ne moţe izbeći, treba nositi gasnu masku. Ispuštanje treba vršiti sa filterom podesnim za
rukovanje gasovima,
iz elemenata treba izvući što je više moguće zaostalog SF₆ gasa. U nekim sluĉajevima
luftiranje vazduhom ili nitrogenom treba uĉiniti pre otvaranja elemenata. U svakom sluĉaju,
radnici treba da se ĉuvaju preostale koliĉine SF₆ gasa kada se elementi prvi put otvaraju i da
nose respiratore kad ih otvaraju. Ventilacija radnog prostora treba da bude adekvatna u
brzom uklanjanju bilo kojeg gasa puštenog u njemu,
prah metal fluorida jaĉe hemijski reaguje u prisustvu vlaţnosti tako da ga treba drţati na
suvom pre i za vreme njegovog uklanjanja. Ĉist prah moţe biti pušten u vazduh; gde god je
prah prisutan treba koristiti specijalne mikrofiltere za prah. Posebno treba paziti na sigurnost
oĉiju,
komponente, prah metal fluorida i apsorbente uklonjene iz opreme tokom servisa treba
upakovati u zapeĉaćene kontejnere za kasniju neutralizaciju.
76
6.5 VANREDNE SITUACIJE
Ovaj odeljak se bavi procenom opasnosti kojom je osoblje izloţeno u sluĉaju netipiĉne
situacije koja dovodi do nekontrolisanog curenja SF₆ gasa u atmosferu. Ovakve situacije, koje se
izuzetno retko javljaju, su:
vanredno curenje gasa usled nemogućnosti zatvorenog suda da zadrţi SF₆ gas,
nekontrolisani unutrašnji kvar, usled varniĉenja unutar SF₆ komore,
spoljašnja poţar koji pospešuje vanredno curenje gasa.
6.5.1 Vanredno curenje gasa
Metod procene opasnosti za osoblje je sliĉan onome korišćenom u glavi 6.3 CURENJE IZ
OPREME PUNJENE SF₆ GASOM, koji se bavio normalnim curenjem. Isti primer proraĉuna
podataka će se koristiti za sitacije i za visoki i za srednji napon. U proraĉunima koji slede se
pretpostavlja da je odjednom iz prekidaĉa iscureo sav SF₆ gas i ponovo se pretpostavlja da je
prostorija zatvorena i da nema ventilacije (vidi tabelu 6.5.1.1).
Prema tome, ako sav SF₆ gas ode u prostoriju, koncentracija SOF₂ će dostići 9,0 ppmv, ili
šest puta veću vrednost od dozvoljenog nivoa toksiĉnosti. U praksi, paţnja se posvećuje
vanrednom curenju uz prisustvo detektora pritiska povezanih sa prekidaĉima. Ovo dobro
funkcioniše na oko 80 % uobiĉajene ispune pritiskom, do tog momenta, samo 20 % dostupnog
SF₆ gasa bi iscurelo u atmosferu, stvarajući koncentraciju SOF₂ od 1,8 ppmv.
U sluĉaju vanrednog curenja SF₆ gasa u srednjenaponskim unutrašnjim postrojenjima (vidi
tabelu 6.5.1.2), SOF₂, kao posledica curenja kompletnog SF₆ gasa iz jednog prekidaĉa, bi
dostigao vrednost od 17,5 ppmv.
Koncetracija SOF₂ u prostoriji sa 20 % manjim pritiskom u prekidaĉu (obiĉno je to nivo
upozorenja) bi bila 3,5 ppmv.
6.5.1.1 Studija na visokom naponu, okolnosti i proraĉuni
Tabela 6.5.1.1 - Vanredno curenje gasa SF₆ na visokom naponu (145 kV) unutrašnjeg
postrojenja.
B veliĉina prekidaĉa (m³) 0,5
D veliĉina SF₆-prekidaĉa (m³) BxC 0,25
E broj prekidaĉa 7
M ispuna pritiska odgovarajuća atmosferskom (Mpa) C-0,1 0,4
N koliĉina SOF₂ koja moţe da iscuri (l) L x M/C 6,3
P koncentracija SOF₂ u prostoriji (ppmv) N/A 9
77
6.5.1.2 Studija na srednjem naponu, okolnosti i proraĉuni
Tabela 6.5.1.2 - Vanredno curenje SF₆ gasa na srednjem naponu (12 kV) unutrašnjeg
postrojenja
B veliĉina prekidaĉa (m³) 45 x 10⁻³
D veliĉina SF₆-prekidaĉa (m³) BxC 13,5 x 10⁻³
E broj prekidaĉa 15
H vreme varniĉenja (s) 0,015
M ispuna pritiska odgovarajuća atmosferskom (Mpa) C-0,1 0,2
N koliĉina SOF₂ koja moţe da iscuri (l) L x M/C 2,098
P koncentracija SOF₂ u prostoriji (ppmv) N/A 17,5
U oba razmatrana sluĉaja, nivo dozvoljene toksiĉnosti za SOF₂ (1,6 ppmv) se moţe povisiti,
ali za relativno malu vrednost. Pod ovim okolnostima izloţenost u kratkom periodu vremena ne
bi predstavljala opasnost. Oštar, neprijatan miris SOF₂ se oseća pri koncentraciji od oko 1 ppmv
što znaĉi, da bi većina ljudi odmah osetila gas pri koncentracijama blizu dozvoljenog nivoa
toksiĉnosti. Miris se ne preporuĉuje kao metod otkrivanja ovog gasa.
6.5.2 Unutrašnji kvar
Unutrašnji kvar se moţe javiti izmeĊu dva provodnika u nekom delu postrojenja, ili izmeĊu
provodnika i uzemljenog provodnog dela. Takvi kvarovi se vrlo retko javljaju. Nenormalno
varniĉenje dovodi do naglog povećanja pritiska što prouzrokuje vrele gasove i izbacivanje raznih
drugih materijala. Dok se unutrašnji kvar moţe desiti u bilo kojoj visokonaponskoj komori, ovaj
odeljak se bavi unutrašnjim kvarovima u okviru opreme ispunjene SF₆ gasom. Postoje tri
mogućnosti za takve kvarove:
1. unutrašnji kvar koji ne dovodi do većeg ispuštanja SF₆ gasa. Ovo se moţe desiti kada
energija koja se dovodi mestu kvara nije dovoljna da progori komoru ili oslobodi pritisak
iz komore,
2. unutrašnji kvar pri kome toplota varniĉenja prouzrukuje da se zid komore (koji je obiĉno
od metala i formira jednu elektrodu varniĉenja) topi ili isparava tako da se formira rupa.
Ovaj tip kvara se najĉešće javlja kod visokonaponske gasom izolovane opreme,
3. unutrašnji kvar gde je porast pritiska unutar postrojenja dovoljno velik da dovede do
prorade ureĊaja za oslobaĊanje pritiska. Ovo se kontroliše klipom (cevi) za smanjenje
pritiska ili dobro konstruisanom zonom za oslobaĊanje pritiska u komori koja će usmeriti
varniĉenje.
Ovde će se razmatrati opasnosti po osoblje uzrokovane kvarovima tipa 2. i 3. Procena
opasnosti usled korišćenja SF₆ gasa se zasniva na koliĉini gasa SOF₂ puštenog u atmosferu.
Potencijalni štetni efekti drugih toksiĉnih isparavanja koja ne nastaju kao produkti SF₆ gasa se
takoĊe razmatraju; videće se da ti drugi nus-proizvodi, koji su takoĊe prisutni tokom unutrašnjeg
kvara bilo kog tipa opreme, mogu dominantno da utiĉu na toksiĉnost.
78
Postoje sledeće pretpostavke:
za srednjenaponsku opremu koja sadrţi male koliĉine SF₆ gasa, usvaja se da veći deo
gasa istekne iz komore za 50 ms. Ova pretpostavka je potvrĊena merenjima pritiska
tokom testiranja (simulacijama kvara). Koliĉina stvorenog SOF₂ gasa je izraĉunata
korišćenjem perioda stvaranja od 50 ms,
u sluĉaju visokonaponske opreme koristiće se period stvaranja SOF₂ gasa od 100 ms,
zbog toga što se trajanje kvarova u visokonaponskim sistemima obiĉno ograniĉava na
oko 100 ms,
pretpostavlja se da komora nije u dodiru sa spoljnom okolinom,
efekti absorbcije se mogu zanemariti tokom vremenskog perioda od interesa,
sva koliĉina SOF₂ gasa stvorena tokom kvara je puštena u prostoriju (vidi tabele 6.5.2.1 i
6.5.2.2).
Rezultati pokazuju da znaĉajne koliĉine SOF₂ gasa mogu biti proizvedene unutar prostorije.
Detaljni toksikološki podaci naţalost nisu dostupni ali se zna da veći sisari (zeĉevi) mogu za
jedan sat da podnesu koncentraciju gasa od 500 ppmv.
I druge, takoĊe toksiĉne, supstance se proizvode tokom unutrašnjeg kvara ukljuĉujući
metalna i plastiĉna isparavanja. Za te supstance (koje nisu u vezi sa korišćenjem SF₆ gasa) se
moţe pokazati da dominantno uĉestvuju celokupnom zagaĊivanju atmosfere. Ovo se odnosi na
bilo koji tip postrojenja, sa SF₆ gasom ili neki drugi tip.
Ako na primer tokom trajanja kvara na sabirnici samo 10 g bakra ispari u prostoriju sa
srednjenaponskom opremom, koncentracija (zanemarujući efekte oksidacije) bi bila 83 mg/m³.
Dozvoljen nivo toksiĉnosti za isparavanje bakra je 0,2 mg/m³. To znaĉi da isparavanje bakra
moţe dostići 400 puta veću vrednost od dozvoljene. Sliĉno, potpuno isparavanje samo 32 g
PVC-a (ekivalentno 1,2 m ţice popreĉnog preseka 1 mm²) moţe da proizvede do 100 puta veću
koncentraciju od dozvoljene (2,6 mg/m³) vinil-hlorida.
Prema tome, moţe da se zakljuĉi da u bilo kom sluĉaju unutrašnjeg kvara, korozivna i/ili
toksiĉna isparenja se stvaraju nezavisno od toga da li je SF₆ gas prisutan ili ne. U sluĉajevima
kada ta isparenja dospeju u unutrašnjost prostorije, pokazalo se da produkti SF₆ gasa nisu
dominantni ĉinioci u celokupnoj toksiĉnosti.
6.5.2.1 Studija na visokom naponu, okolnosti i proraĉuni
Tabela 6.5.2.1 - Unutrašnji kvar na visokom naponu (145 kV) u unutrašnjosti gasom izolovanog
postrojenja
B struja kvara prekidaĉa (kA) 31,5
C napon varniĉenja (V) 1000
D vreme trajanja varniĉenja (s) 0,1
E energija varniĉenja (2 varniĉenja, faza-faza) (kJ) 2xBxCxD 6300
F stvorena koliĉina SOF₂ (Al elektrode) (l/kJ) 15 x 10⁻³
G koliĉina SOF₂ stvorena u prekidaĉu (l) ExF 94,5
H koncentracija SOF₂ u prostoriji (ppmv) G/A 135
79
6.5.2.2 Studija na srednjem naponu, okolnosti i proraĉuni
Tabela 6.5.2.2 - Unutrašnji kvar na srednjem naponu (12 kV) u unutrašnjosti gasom izolovanog
postrojenja
B struja kvara prekidaĉa (kA) 31,5
C napon varniĉenja (V) 1000
D vreme trajanje varniĉenja (s) 0,5
E energija varniĉenja (2 varniĉenja, faza-faza) (kJ) 2xBxCxD 31,5 x 10³
F stvorena koliĉina SOF₂ (Al elektrode) (l/kJ) 3,7 x 10⁻³
G koliĉina SOF₂ stvorena u prekidaĉu (l) ExF 116,5
H koncentracija SOF₂ u prostoriji (ppmv) G/A 970
6.5.3 Spoljašnji poţari

Poţari u spoljašnjim instalacijama retko izazivaju probleme zbog odsustva zapaljivih
materijala u okolini postrojenja. Veći je rizik od poţara na unutrašnjim instalacijama u blizini
postrojenja, posebno u sluĉaju srednjenaponskih distributivnih transformatorskih stanica.
Istraţivanja su pokazala da temperatura vatre retko prelazi 800 °C i temperature u okolini
SF₆- komora koje su zaštićene metalnim oblogama će biti mnogo manje od te vrednosti. Isticanje
SF₆ gasa teško moţe da bude uzrokovano vatrom; ako se i pojavi, proseĉne temperature će biti
vrlo niske (jer će SF₆ gas strujanjem brzo otići u delove sa niţom temperaturom) da bi dovele do
karakteristiĉne dekompozicije, koja zahteva najmanje 500 °C. SF₆ gas nije zapaljiv i ima dejstvo
gašenja.
Osoblje angaţovano za gašenje vatre treba da bude adekvatno zaštićeno merama
predostroţnosti koje se inaĉe koriste zbog isparavanja zapaljivih plastiĉnih masa.
6.6 KRAJ UPOTREBNOG VEKA SF₆-OPREME
SF₆-oprema koja više nije u upotrebi trebala bi da se podvrgne postupku neutralizacije bilo
kakvih zaostalih produkata razgradnje nakon uklanjanja SF₆ gasa. Zbog okolne sredine SF₆ gas
treba ukloniti a ne pustiti u atmosferu. Potreba za neutralizacijom zavisi od nivoa razgradnje;
oĉekivani nivoi razgradnje su prikazani u tabeli 6.6.1.
Pre postupka, SF₆ gas treba ukloniti i deponovati za reciklaţu. Posle toga opremu treba
tretirati prema oĉekivanom nivou razgradnje. Posle navedenog postupka oprema moţe biti
odloţena kao normalan otpad (poštujući lokalnu regulativu), na primer na kopnu ili kao dodatak
procesu poboljšanja metala. Rastvori korišćeni u procesu neutralizacije mogu se odloţiti kao
normalan otpad.
Mala dekompozicija: Nikakva posebna akcija nije potrebna.
Srednja i velika dekompozicija: Unutrašnje površine komore gasa treba oĉistiti koristeći
rastvor kreĉa (kalcijum-hidroksid) pripremljen tako što se rastvori 1 kg kreĉa u 100 l vode.
Unutrašnjost komore treba, ako je moguće, ispuniti rastvorom i drţati 8 sati pre praţnjenja. Ako
je posle toga neophodno raditi na komori, treba je prvo isprati ĉistom vodom.
Za veće komore gde je punjenje rastvorom nepraktiĉno, praškove bi trebalo ukloniti
usisivaĉem opremljenim sa odgovarajućim filterom za pojedinaĉnu neutralizaciju. Unutrašnje
površi potom treba oprati rastvorom kreĉa, ostaviti da odstoji bar sat vremena i zatim ispirati
ĉistom vodom.
80
Tabela 6.6.1 - Očekivani nivoi razgradnje SF₆ gasa za različite tipove opreme
Namena Oĉekivani iznos razgradnje
SF₆ gasa
Rastavljaĉ, srednjenaponski Mali:
prekidaĉ i glavna radna jedinica od nule do nekoliko desetina
procenta
nema vidljivog nanosa taloga
Srednjenaponski i visokonaponski Srednji:
prekidaĉ do nekoliko procenata
jasni ostaci taloga
Bilo koja komora sa Visoki:
neuobiĉajenim varniĉenjem do deset procenata
srednji kod velikih ostataka
taloga
Reciklaţa. Troškovi proizvodnje SF₆ gasa i njegovi efekti na okolnu sredinu znaĉe da SF₆
gas treba, gde god je moguće, reciklirati i ponovo koristiti tokom razvoja opreme, testiranja
gotovih proizvoda, puštanja u rad, odrţavanja, popravke i otkaz proizvoda. TakoĊe ga treba
reciklirati iz opreme koja je dotrajala, i koristiti u novoj opremi.
Uspešno recikliranje zahteva:
odgovarajući dizajn opreme punjene SF₆ gasom za lako recikliranje, i
odgovarajuće mogućnosti i procedure za reciklaţu SF₆ gasa.
Ako treba sprovesti odgovarajuće korake za obnavljanje SF₆ gasa iz neuobiĉajeno
zagaĊenog gasa (sa vlaţnošću i produktima razgradnje), mogu se primeniti specijalni dodatni
filteri.
6.7 SF₆ GAS I ŢIVOTNA SREDINA

Atmosferski zagaĊivaĉi prouzrokovani ljudskom aktivnošću su podeljeni u dve glavne grupe
u skladu sa efektima koje prouzrokuju:
smanjenje ozona u stratosferi (rupe u ozonskom omotaĉu),
globalno zagrevanje (efekat staklene bašte).
SF₆ gas ne doprinosi znaĉajno smanjenju ozona u stratosferi zato što ne sadrţi hlor koji je
glavni uzrok katalize ozona, niti globalnom zagrevanju jer mu je koliĉina prisutna u atmosferi
vrlo mala.
6.7.1 Polise i pravila
Razni proizvoĊaĉi su obezbedili polise osiguranja i postavili pravila u cilju da obezbede
sisteme i proizvode da pomognu ljudima da na siguran naĉin rukuju elektriĉnom energijom.
Akcije se sprovode u cilju da se zaštiti okolina i unapredi briga o njoj, obezbeĊujući
odgovarajuće informacije mušterijama, snabdevaĉima i partnerima.
Što se tiĉe rukovanja SF₆ gasom odredbe i odobreni postupci su postavljeni za internu
namenu i za potrošaĉe:
internacionalne procedure odreĊuju kvalitet SF₆ (i dielektriĉne i prekidaĉke
osobine) gasa neophodnog da garantuje performanse opreme. Kriterijum se bazira na
standardima IEC-a za sigurnost zaposlenih i okoline. Odgovarajuće procedure i pogodna
oprema (ulanĉavanje, pumpanje) su izabarane da minimiziraju ispuštanje SF₆ gasa na
svakom stupnju (proizvodnja, postavljanje, odrţavanje, kraj upotrebe),
81
za korisnika (kupca) relevantne informacije su prikazane u prospektima opreme,
za razliĉite situacije (uobiĉajeno korišćenje, odrţavanje...). MeĊutim, zbog sigurnosti
osoblja i brige o ţivotnoj sredini, odrţavanje se moţe sprovoditi samo od strane
proizvoĊaĉa ili pod njegovim nadzorom u njegovim objektima ili specijalno opremljenim
radnjama. U ovim procedurama, opisane su specijalne operacije u vezi sa rukovanjem
gasom. Gas ĉije osobine nisu u skladu sa specificiranim vrednostima moţe biti lokalno
tretiran na licu mesta koristeći odgovarajuća kola za prevoz gasa. Tretiranje gasa koji je
nastao razgradnjom pri varniĉenju takoĊe moţe biti izveden od strane proizvoĊaĉa.
Patentiran postupak sa korišćenjem rastvora kreĉa u svrhu neutralizacije razvijen je iz
razloga da odgovori na zahteve potrošaĉa, na primer zbog rukovanja a po isteku radnog
veka.
6.7.2 Smanjenje ozona
Internacionalana zajednica je uoĉila opasnosti po zdravlje i okolinu pri uništavanju
ozonskog omotaĉa. Mehanizam uništavanja ozona (O₃) u sluĉaju CFC-a (hloro-fluoro-karbonata)
zahteva prisustvo slobodnih atoma hlora koji se oslobaĊaju kada molekuli CFC-a bivaju izloţeni
ultraviolentnom zraĉenju. Reakcije su:
uv
CFC → Cl + CFC (ostatak) (reakcija 1)
uv
Cl + O₃ → ClO + O₂ (reakcija 2)
uv
ClO + O → Cl + O₂... (reakcija 3)
uv
O + O₃ → 2O₂... (reakcija 4)
Molekularne Veze CFC-a se raskidaju pri ultraviolentnom zraĉenju i otpuštaju se slobodni
atomi hlora (reakcija 1). Oni reaguju sa ozonom pa stvaraju ClO (hlor-oksid), koji zatim reaguje
sa slobodnim kiseonikom oslobaĊajući atom hlora koji moţe još jednom stupiti u reakciju 2. Ovo
je nazvano katalitiĉkim krugom. Jedan jedini atom hlora moţe uĉestvovati u ovom ciklusu deset
hiljada puta pre nego što bude neutralisan. MeĊutim, SF₆ gas ne podleţe foto-raspadanju u
slojevima ozona (32-44 km), tako da se otpušta vrlo malo atoma fluora. Bilo koji ispušten atom
fluora ima snaţnu tendenciju da reaguje sa slobodnim vodonikom pre nego sa ozonom. Štaviše,
koncentracija SF₆ gasa je 1000 puta manja od koncentracije CFC-a.
6.7.3 Efekat staklene bašte

Temperatura na površini zemlje raste tokom dana pod uticajem sunĉevog zraĉenja i pada
tokom noći pošto se toplota gubi usled infra-crvenog zraĉenja. Neka infra-crvena zraĉenja,
posebno na talasnim duţinama izmeĊu 7 i 13 μm, se reflektuju natrag na zemljinu površinu i ne
oslobaĊaju se. Odbojnost atmosfere na ovim talasnim duţinama je pojaĉana prisustvom „gasova
staklene bašte“ kao što su CO₂, H₂O i O₃ i naroĉito ljudskom rukom stvorenih gasova kao što su
CO₂ usled sagorevanja fosilnih goriva, N₂O usled poljoprivredne proizvodnje, CFC usled rada
motora raspršivaĉa zbog dima i CH₄ usled stoĉarske proizvodnje. SF₆ gas ima karakteristike
infra-crvene apsorpcije i smatra se malim slovom efekta staklene bašte, ima veoma dug vek
trajanja u atmosferi; meĊutim, njegov doprinos globalnom zagrevanju je veoma mali, usled vrlo
male koncentracije SF₆ gasa u atmosferi (tabela 6.7.3.1).
Doprinos SF₆ gasa je manji od jednog desetohiljaditog dela ukupnog doprinosa svih ĉinilaca
i otuda je zanemarljiv. MeĊutim, razmatranja na duge staze pokazuju da je preporuĉljivo
obraĊivati SF₆ gas, tokom odrţavanja ili na kraju upotrebnog veka, kako bi se smanjila njegova
koncentracija u atmosferi.
82
Tabela 6.7.3.1 - Procecenjen udeo različitih gasova u efektu staklene bašte
gas koncentracija (ppbv) doprinos (%)
CO₂ 353 x 10³ 60
CH₂ 1,7 x 10³ 15
N₂O 310 5
O₂ 10-50 8
CFC-11 0,28 4
CFC-12 0,48 8
SF₆ 0,002 10⁻²
83
7. INVESTICIONI I EKSPLOATACIONI
TROŠKOVI I MERE ZA SMANJENJE EMISIJE SF₆
GASA I TROŠKOVA
7.1 PRISTUP OBRAĈUNU TROŠKOVA
Svi troškovi su bazirani na trenutnim trţišnim cenama. U sluĉaju kapitalnih dobiti, i interes i
amortizacija su uzeti u obzir. Primenjena je interesna stopa od 4 %. Ova vrednost, koja je niţa
od tipiĉnih industrijskih interesnih stopa je izabrana da bi se troškovi prikazali kao ekonomski
pokazatelj. Vremena amortizacije su izabrana saglasno sa IAS-om (International Accounting
Standards - Internacionalni Knjigovodstveni Standardi). Troškovi poslovanja (na primer
pripreme odluka i donošenje odluka) i spoljni troškovi nisu uzeti u obzir. Razmatrani investicioni
i eksploatacioni troškovi su rezultat razgovora eksperata sa proizvoĊaĉima i korisnicima kao i sa
ovlašćenim kompanijama. Troškovi su detaljno opisani opisom mera u potpoglavlju 7.2 Procena
odabranih mera za smanjenje emisije SF₆ gasa i troškova. Za opremu je pretpostavljeno da je
proseĉne vrednosti od 3000 Є/kg SF₆ gasa. Proseĉna godišnja plata od 55250 Є je izraĉunata na
osnovu podataka EUROSTAT-a i podele funkcija u zemljama regiona. Troškovi su predstavljeni
kao godišnji troškovi za specifiĉne godine 2003.,2010. i 2020., u kojima su se vršili razni
proraĉuni, i izraĉunati kao što sledi:
S)),
gde su:
- investicioni troškovi potrebni za primenjivanje tehnologije,
- faktor godišnje otplate koji zavisi od interesne stope r i vremena amortizacije L;
a raĉunaju se korišćenjem sledeće formule:
OM - godišnji troškovi pogona i odrţavanja,

S- godišnja ušteda (ušteda pri kupovini SF₆ gasa).
84
7.2 PROCENA ODABRANIH MERA ZA SMANJENJE EMISIJE SF₆ GASA I
TROŠKOVA
Odabrane mere su opisane u skladu sa njihovim tehniĉkim karakteristikama, mogućnostima
smanjenja emisije SF₆ gasa i troškova. Pored raspoloţivih mera tokom upotrebnog veka, takoĊe
se razmatra i upotreba alternativnih zatvorenih sistema pod pritiskom koji ne sadrţe SF₆ gas.
Takvi sistemi još nisu dostupni u celosti. Zatvoreni sistemi pod pritiskom sa SF₆-prekidaĉima i
vazdušnom izolacijom sadrţe manju ukupnu koliĉinu SF₆ gasa, dostupni su i ĉesto
upotrebljavani, ali su mnogo manje kompaktni, tako da njihovo montiranje unutar ili blizu
urbane sredine ĉesto nije moguće. Opet, zavisno od regionalnih okolnosti, odnos vazduhom
izolovane opreme i SF₆ gasom izolovanih zatvorenih sistema pod pritiskom snaţno varira kroz
sve zemlje Evropske Unije. Korišćenje tehnologija koje nisu izolovane SF₆ gasom bi uslovilo da
visokonaponska oprema bude smeštena mnogo dalje od gradova, gde ima dovoljno prostora. To
bi prouzrokovalo veće prenosne gubitke. Dodatni troškovi usled promene gradskih i vangradskih
izvoda u mreţi bi bili ogromni. Otuda se opcija, sa opremom koja nije potpuno bez SF₆ gasa, ne
razmatra dalje u ovoj proceni.
7.2.1 Svest o opasnosti po ĉovekovu okolinu
Nekoliko mera je spojeno pod ovom stavkom. To ukljuĉuje sve mere koje podiţu svest
osoblja ukljuĉenog u rukovanje gasom, na primer obuka, upravljanje i poslovna etika. Poslovna
etika se odnosi samo na fazu korišćenja gde se pretpostavlja da će dovesti do troškova - iako
smanjenja emisije gasa mogu proizilaziti i iz druguh faza upotrebnog veka. Odabrane mere su
opisane kroz tri faze: proizvodnja, korišćenje i puštanje u pogon:
a) proizvodnja
Ova mera se sastoji iz sledećih komponenti:
obuka:
ukljuĉivanje uputstava za rukovanje u standardan program obuke (pretpostavlja se da
će jedan termin trajati 7,5 dana),
potreban je jedan trening zaposlenih, ukljuĉujući „podizanje svesti“ i posebne vrste
obuke za razliĉite zahteve rukovanja gasom. Pretpostavlja se da je proseĉno potrebno
150 zaposlenih u proizvodnji zatvorenih sistema pod pritiskom i 20 zaposlenih u
proizvodnji zapeĉaćenih sistema pod pritiskom. Poĉetna obuka „podizanja svesti“
traje 1 dan, a 5 % osoblja se obuĉava 1 dan godišnje, na primer novi radnici. Dalja
obuka, kao na primer za novu opremu ili nove zadatke nije deo ove mere, ali je
neizbeţna za proces proizvodnje,
upravljanje:
postoje razne mogućnosti za unutrašnje upravljanje. Ovde je pretpostavljena vrlo precizna
tehniĉka implementacija, koja dozvoljava definisanje koliĉine gasa sa velikom preciznošću
za svaki korak proizvodnje posebno: centralni sistem dopune SF₆ gasa je kombinovan sa
instalisanim meraĉima protoka u svakoj radnoj stanici. Rezultati se uporeĊuju sa ukupnom
korišćenom koliĉinom gasa koja se moţe utvrditi na osnovu ulazno-izlazne koliĉine gasa
uzete i vraćene dobavljaĉu gasa. Investicioni troškovi za sistem merenja protoka gasa se
pretpostavlja da su 30000 Є, a pogonski 5000 Є godišnje. U pogledu pogonskih troškova
pretpostavlja se godišnja delatnost od 2 dana za procenu podataka i interne izveštaje.
b) korišćenje
Ova mera se odnosi samo na opremu zatvorenih sistema pod pritiskom, pošto nema
rukovanja gasom pri korišćenju opreme zapeĉaćenih sistema pod pritiskom, a sastoji se od
sledećih stavki:
85
obuka:
pretpostavlja se da osoblje, koje ima posla sa punjenjem ili odrţavanjem - ukljuĉujući
rukovanje SF₆ gasom opreme zatvorene pod pritiskom, treba da se obuĉava jedna osoba
dnevno, za rukovanje specifiĉnih tipova opreme. Obuka se odrţava kada osoblju budu
predstavljeni novi tipovi opreme. Samo pogonski troškovi za obuku (13 zaposlenih po
jednom operateru isporuĉenog sistema i 1 dan poĉetne obuke sa zahtevanom paţnjom, dok
se 5% osoblja obuĉava 1 dan godišnje, na primer novi radnici) i za dopune vodiĉa za
rukovanje u standardni program obuke se pojavljuju pod stavkom Svest. Opet, dalja obuka
za novu opremu ili nove zadatke ne predstavlja deo ove mere,
upravljanje:
usled velikog broja aplikacija razvrstanih po razliĉitim oblastima, mnoštvo balansnih
koncepata, na nivou prenosnog operatera, se ĉini najpodesnijim. Sa ovim pristupom,
koliĉina emisije gasa cele grupe mašina moţe biti odreĊena, umesto razmatranja
pojedinaĉnih delova opreme. Za ovaj pristup SF₆-boce se izmere pre i posle punjenja ili
rukovanja gasom tokom odrţavanja. Ovaj pristup je danas uveliko isproban u većini
preduzeća i smatra se da se da ne zahteva investicije ali dovodi do duţeg radnog vremena
od 2 dana po 50 t SF₆ gasa grupe zatvorenih sistema,
obeleţavanje:
pretpostavlja se da će se pojaviti neznatni dodatni troškovi u iznosu od 0,2% prodajne cene
opreme za obavljanje obeleţavanja.
c) puštanje u pogon (restauracija)
Zahtevi obuke i upravljanje koliĉinama gasa dobijenog usled restauracije će u budućnosti u
mnogome zavisiti od infrastrukture restauracije, koja tek treba da se izgradi. Otuda se ona ne
smatra posebnom merom, već samo delom stavke infrastrukture izvršne komisije.
7.2.2 Centralizovan sistem snabdevanja u proizvodnji
Gas je smešten u središtu i distribuira se do radnih stanica. Javljaju se godišnji investicioni
troškovi u iznosu od 100 000 Є po radnoj stanici i takoĊe pogonski troškovi (za odrţavanje cevi)
u iznosu od 15 000 Є po radnoj stanici.
7.2.3 Poboljšane procedure ispune u proizvodnji
Proces punjenja se menja u cilju da se spreĉi da koliĉine gasa zaostale u tubama za punjenje
budu ispuštene u okolnu sredinu kad se tuba odvoji od postrojenja. Ovo se moţe postići kroz
nekoliko pristupa koji imaju sliĉne investicione troškove (pretpostavljeni investicioni troškovi po
radnoj stanici su oko 60 000 Є).
7.2.4 Evakuacija gasa na niţim pritiscima
Ova mera je znaĉajna u svim radnim ciklusima eksloatacionog veka, naroĉito za zatvorene
sisteme pod pritiskom. Pritisak pri evakuaciji gasa odreĊuje koliĉinu gasa zaostalu u opremi i
naknadno ispuštenu u okolnu sredinu. Korišćena oprema je generalno ista za sve cikluse
eksploatacionog veka. Osnovna vrednost pritiska usvojena 1995. godine bila je 50 mbar, a za
ovu meru je usvojena vrednost za evakuaciju od 20 mbar, ukljuĉujući i zapeĉaćene i zatvorene
sisteme pod pritiskom. Pošto su sredinom 90-tih godina vrednost od 20 mbar i vrednost od 50
mbar bile uobiĉajene i pretpostavljalo se da postoji i odreĊen stepen ventilacije, 50 mbar je
usvojeno kao tehnološki standard za izraĉunavanje smanjenja emisije u cilju gasa. To znaĉi da je
postojeći nivo smanjenja emisije nešto viši od izraĉunatog. Vrednost od 20 mbar je usvojena
iako je pod odreĊenim okolnostima emisija moguća i pri manjim vrednostima pritiska. Troškovi
su ocenjeni na sledeći naĉin: dodatni investicioni troškovi poboljšanja opreme sa pritiska od 50
mbar na pritisak od 1 mbar ili nabavka nove opreme. Dodatni troškovi su usled energije i radnog
86
vremena usled duţeg trajanja evakuacije gasa. Opet, odabrane mere su opisane kroz 3 faze:
proizvodnju, korišćenje i restauraciju.
a) proizvodnja
Postojeća oprema sistema cevi na pritisku od 50 mbar se lako moţe unaprediti do pritiska
kapaciteta 1 mbar pri proseĉnom trošku od 10 000 Є po tubi. Oprema od 50 mbar je prestavljala
osnovu 1995. godine, to jest sva novija oprema treba da bude nadograĊena i treba kupiti dodatne
ureĊaje za rastuću proizvodnju. Pretpostavlja se da će to rezultovati u dodatnom radnom
vremenu od 10 min po procesu evakuacije gasa pri smanjenju pritiska na 20 mbar.
b) korišćenje
Ovo se odnosi samo na zatvorene sisteme pod pritiskom pošto nije potrebno odrţavanje ili
punjenje gasom zapeĉaćene opreme pod pritiskom tokom radnog veka. Za izraĉunavanje
koliĉine sakupljenog SF₆ gasa usled odrţavanja opreme zatvorene pod pritiskom pretpostavlja se
da oprema instalirana u periodu izmeĊu 1965. i 1975. godine ima udeo od 15 % od sakupljenog
gasa opreme zatvorene pod pritiskom iz 1995. godine, oprema instalirana izmeĊu 1976. i 1985.
godine ima udeo od 25 % a oprema instalirana u periodu izmeĊu 1986. i 1995. godine udeo od
60 %. Smatra se da je prikladno servisiranje gasa 3 puta tokom radnog veka opreme instalirane u
prvom vremenskom razdoblju, 2 puta za opremu instaliranu u drugom vremenskom razdoblju i 1
put za opremu instaliranu u trećem vremenskom razdoblju. Opet, za svu opremu se smatra da je
poboljšana do pritiska od 1 mbar. Dodatni pogonski troškovi za dodatno radno vreme (2,5 h/0,2 t
saĉuvanog SF₆ gasa zatvorene opreme pod pritiskom) proizilaze iz ove mere.
c) restauracija (nadogradnja)
Oprema sistema cevi se smatra neophodnim investicionim troškovima za nadogradnju
restauracione strukture.
7.2.5 Detekcija curenja korišćenjem helijuma
Ova mera se odnosi samo na proces proizvodnje. Korišćenje helijuma za detekciju curenja
omogućava, pored poništavanja unutrašnjih emisija SF₆ gasa, detekciju ĉak i manjih curenja
nego sa SF₆ gasom, pošto su molekuli helijuma manji nego SF₆ molekuli. Ovo takoĊe
omogućuje testiranje na vrlo niske vrednosti nivoa emisije gasa za koje je opreme dizajnirana.
Proces se odvija u vakuumskoj komori u sluĉaju celovitih sistema. Oprema iz koje curi gas se
vraća u proces proizvodnje i zavaruje ili poboljšava, ĉime se teţi da se obezbedi nivo curenja na
manje ispod 0,1 % tokom radnog veka zapeĉaćenih sistema pod pritiskom. U proizvodnji
zatvorenih sistema pod pritiskom ĉije su dimenzije veće i manje standardizovane, nije moguće
opremu u celosti smestiti unutar vakuumske komore. MeĊutim, sve komponente pod pritiskom
su podvrgnute procesu detekcije curenja. Pojavljuju se znatni investicioni troškovi. Pogonski
troškovi se vrlo malo razlikuju od prethodno korišćene tehnologije. Postoji i ruĉna detekcija
curenja SF₆ gasa, koja je ima veće pogonske troškove zbog duţeg vremena potrebnog za
testiranje. Pretpostavljeni investicioni troškovi su 500 000 Є po radnoj stanici sa godišnjim
pogonskim troškovima od oko 50 000 Є.
7.2.6 Opravka i zamena
Smatra se da 3 % zatvorenih sistema pod pritiskom, ne uzimajući u obzir curenje usled
rukovanja gasom, ima nivoe curenja koji su 2,5 % iznad njihovih dizajniranih nivoa curenja pri
proizvodnji, zbog manjih pukotina i opravke koja bi se izvela tek posle jedne godine. Smatra se
da se 90 % opreme koja curi moţe opraviti, dok 10 % treba da se zameni iako su stare samo 30
godina. Za popravku jedne jedinice je potreban jedan dan.
87
7.2.7 Postavljanje efikasne infrastrukture za otpad
Svega nekoliko restauracionih procesa i infrastruktura za restauraciju elektriĉnoe opreme sa
SF₆ gasom je realizovano zato što se restauracija razlikuje od proizvoda do proizvoda i od
proizvoĊaĉa do proizvoĊaĉa. Pošto će se iznosi za korišćenje opreme zatvorene pod pritiskom
naglo povećati posle 2010. godine, a za zapeĉaćenu opremu pod pritiskom posle 2020. godine,
od kompanija za reciklaţu se oĉekuje da odigraju glavnu ulogu ne samo u obnovi metala, već i u
evakuaciji gasa u budućim restauracionim infrastrukturama. I pored toga glavnu reĉ će i dalje
voditi korisnici (u komunikaciji sa organizacijama za zaštitu ţivotne sredine). Trenutno samo
nekoliko kompanija za uklanjanje otpada postoji u Evropskoj Uniji.
Pošto struktura budućnosti nije potpuno jasna i pošto je teško odrediti investicione i
pogonske troškove (broj kompanija za reciklaţu koje će uĉestvovati, broj ljudi koje treba obuĉiti
i broj opreme koju treba nabaviti) primenjen je jednostavan pristup. U Norveškoj je
restauraciona struktura za opremu srednjeg napona postavljena bazirajući se na sporazumu sa
norveškom vladom u vezi sa uklanjanjem elektriĉnog otpada. RENAS, organizacija odgovorna
za izvršavanje sporazumnih ugovora kompanija za razne vrste elektriĉnog otpada, takoĊe se bavi
i zatvorenim sistemima pod pritiskom. Infrastruktura se finansira kroz poreze na elektriĉnu i
elektronsku opremu. Za postrojenje, porez iznosi 1 % cene. Kako je samo mali broj opreme
izuzet iz ovoga (uglavnom zbog grešaka), novac se stavlja u fond dok ne zatreba. Mala cena
restauracije je rezultat ĉinjenice da metali (posebno bakar) sadrţani u opremi koja se restauriše
imaju vrednost koja skoro premašuje pogonske troškove restauracije. Na ovaj naĉin je
predstavljena osnova proraĉuna kako bi se procenili troškovi korišćenja opreme u budućnosti.
Ovaj pristup je korišćen u cilju procene troškova ne uzimajući u obzir da li se taj pristup koristi u
Evropskoj Uniji.
7.2.8 Korišćenje alternativnih tehnologija bez SF₆ gasa u srednjenaponskoj opremi proizvedenoj
od 2005. godine pa do danas
Od 2005. godine na srednjenaponskom nivou (1-52 kV), instalirana je samo oprema bez SF₆
gasa za prekidanje i izolaciju. U izboru alternativnih tehnologija samo tipski testirana oprema
opšte dostupna u 2004. godini i koja je bila na trţištu najmanje 5 godina je uzimana u
razmatranje. Ovo je raĊeno u cilju da se ukljuĉi samo oprema ĉije karakteristike (na primer
pouzdanost) su se probom pokazale dobre tokom odreĊenog perioda vremena. Kao izuzetak,
ĉvrsta polimerna izolaciona oprema je bila na trţištu preko 30 godina ali nije imala znaĉajan
udeo na trţištu i zbog toga je izuzeta iz ove mere. Tehnologije koje su uzete u obzir su prikazane
u tabeli 7.1.
Nivo distribucije aparat medijum za medijum za izolaciju

prekidanje
primarni nivo Transformator vakuum za prekidaĉe vazduh
distribucije Postrojenje
sekundarni nivo glavni vod tvrd-gas za vazduh
distribucije (3 izvoda) preopterećenje
(ukljuĉujući osiguraĉ
za zaštitu
transformatora)
Tabela 7.1 - Odabrane tehnologije za srednji napon koje ne sadrže SF₆ gas
Troškovi se razlikuju u zavisnosti od veliĉine, uĉestanosti odrţavanja, vremena/truda za
odrţavanje i trajanja radnog veka.
88
7.2.9 Posmatrane kategorije troškova
Sledeće kategorije troškova su sabrane za zapeĉaćene sisteme pod pritiskom kao i za
srednjenaponske tehnologije bez SF₆ gasa:
investicioni troškovi (svedeni na godišnju vrednost tokom radnog veka),
troškovi za potrebnu površinu zemljišta: troškovi po m²,
troškovi izgradnje prostorija: troškovi po m³ unutrašnjeg prostora,
troškovi puštanja u rad: vreme/trud za puštanje u rad,
troškovi odrţavanja: uĉestanost i vreme/trud za odrţavanje, troškovi po preĊenom
kilometru,
troškovi za rad u zgradi: troškovi grejanja i troškovi odrţavanja po m³ unutrašnjeg
prostora,
troškovi vremena zastoja: troškovi po kWh vremenskog zastoja. Razliĉit je pristup
troškovima za proizvodnju i za prenosne/distributivne kompanije. Vremena zastoja se
raĉunaju kao uobiĉajena vremena zastoja usled remonta plus neoĉekivana vremena
zastoja usled kvarova.
Smatra se da će se dogoditi sledeće:
efekti emisije gasa: Pošto će se oko 55 % proizvodnje zapeĉaćenih sistema pod
pritiskom unutar Evropske Unije izvesti van Evropske Unije pretpostavlja se da će
proizvodnja biti premeštena ka rastućim ili novim trţištima (kao što je Azija) u
kratkom vremenskom periodu. Danas je već 100 % proizvodnje smešteno van
Evropske Unije. Shodno tome su se smanjile emisije gasa. Emisije usled curenja gasa
kao posledica dizajna i naslaga opreme instaliranih pre 2005. godine nisu pogoĊene i
smanjuju se tokom vremena vrlo malo pošto je mali deo starije opreme (manje od 1 %
naslaga tokom godine) uklonjen iz pogona i zamenjen novom opremom sa niţim
nivoima emisije gasa usled dizajna. Emisije usled restauracije nisu promenjene
izmeĊu 2005. i 2010. godine pošto samo oprema instalirana u 1980-tim godinama
doseţe kraj svog eksploatacionog veka u ovom vremenskom periodu. Brojne
aplikacije usled restauracije zapeĉaćenih sistema se oĉekuje da naglo skoĉe tek posle
2020. godine. Treba uzeti u obzir da se samo oko 50 % smanjenje emisija gasa
procenjenih u ovoj stavci protivi sa korišćenjem tehnologija bez SF₆ gasa umesto
zapeĉaćene opreme pod pritiskom. Trenutna raspoloţiva oprema se protivi
premeštanju proizvodnih fabrika zapeĉaćene opreme pod pritiskom van granica
Evropske Unije. To znaĉi da se ove emisije gasa još uvek javljaju, ali jednostavno van
granica pomenutog regiona,
sa premeštanjem industrije za proizvodnju zapeĉaćene opreme pod pritiskom, oko
15000 ljudi će izgubiti posao u Evropskoj Uniji. Smatra se da će premeštaj proizvesti
dodatne troškove u iznosu od oko 2 milijarde evra. Ova suma nije uraĉunata u
troškove koji su posledica smanjenja emisije gasa.
svetske kompanije obiĉno imaju iste standarde u vezi sa zaštitom ţivotne sredine u
svim krajevima gde se nalaze pogoni, bez obzira na nacionalne propise. Ĉak i uz to,
ne moţe se osigurati, kada proizvodnja bude premeštena na nova ili izlazeća trţišta
van Evropske Unije, da će standardi biti striktno poštovani kao što je to bio sluĉaj u
Evropskoj Uniji. Tada bi premeštanje proizvodnje znaĉilo smanjenje emisije gasa
unutar Evropske Unije praćeno povećanom emisijom gasa, u iznosu većem od
smanjenja van Evropske Unije,
za odreĊene namene, na primer pod ekstremnim prirodnim uslovima ili gde je na
raspolaganju samo mali deo prostora, tehnologija sa SF₆ gasom je jedina trenutno
podesna. Ovo se na primer odnosi na van-kopnena postrojenja na vetar koja ne bi više
bila u mogućnosti da isporuĉuju obnovljivu energiju prenosnim mreţama.
89
8. ODRŢAVANJE SF₆-POSTROJENJA I
ELEMENATA
8.1 OPREMA I IZOLACIJA
Jedno od osnovnih pravila korišćenja SF₆ gasa je da se produţi radni vek komponenti koje
su u vezi sa prekidanjem struje, ĉesto i preko predviĊenog trajanja upotrebnog veka opreme. Iz
ovog razloga moderniji tipovi opreme se ne nameravaju ukloniti i razmontirati. U teţim
okolnostima (na primer nekoliko manipulacija dnevno) oĉekuje se da će ta oprema ipak morati
da se rastavlja pri remontu, uz konsultovanje sa proizvoĊaĉem. Periodiĉna kontrola i pogonske
provere te opreme zajedno sa povremenim pregledom kontakata za paljenje, će obezbediti
informacije pomoću kojih će se znati da li su kontaktne komponente u prihvatljivom stanju ili ne.
U sluĉaju opreme sa malom potrebom odrţavanja, na primer vakuumski i SF₆-ureĊaji,
odrţavanje nakon neke havarije ne mora biti potrebno jer redovan servis moţe da bude sasvim
dovoljan da se obezbedi da oprema bude u zadovoljavajućem stanju.
U sluĉaju prekidaĉa opremljenih sa meraĉima pritiska, periodiĉna provera i evidencija
pritiska SF₆ gasa i temperature zajedno sa korišćenjem uputstva proizvoĊaĉa će ukazati na
curenje gasa.
U opremi u kojoj se gas koristi za prekidanje elektriĉnog luka i molekularnih filtera, koristi
se pobuĊeni aluminijum ili drveni ugalj da apsorbuju produkte razlaganja. Ĉvrsti produkti nastali
razgradnjom SF₆ gasa opstaju u formi beliĉastog pudera koji hidrolizuje u prisustvu vlaţnosti i
stvara lepljive sive naslage. Ovaj prah izaziva iritaciju koţe, oĉiju i respiratornog sistema.
Iskustvo pokazuje da u retkim sluĉajevima kada se bilo koji od ovih produkata pojavi u
vazduhu unutar postrojenja, upozoravajući simptomi će biti oĉigledni, ĉak i pri vrlo malim
koncentracijama, u formi jakog i odvratnog mirisa, pre bilo kakvih toksiĉnih efekata.
U malo verovatnom sluĉaju otkaza komore SF₆-opreme pri unutrašnjem varniĉenju postoji
opasnost da neki od potencijalno toksiĉnih produkata praţnjenja budu ispušteni u postrojenje.
Kao što je ranije spomenuto, prisustvo ovih produkata se moţe uoĉiti na koncentracionim
nivoima mnogo manjim od opasnog nivoa koncentracije. Preporuĉuje se osoblju koje je u dodiru
sa postrojenjem da se pridrţava sledećih saveta:
ako se oseti neprijatan miris pri otvaranju komore suda ili blizu mesta gde je postrojenje
instalirano, oblast treba potpuno provetriti,
što je duţe moguće, ulazak u komore treba izbegavati sve dok ventilacija ne otkloni sve
neprijatne mirise,
90
kada se prostor provetrio, moguće je nastaviti sa uklanjanjem oštećene opreme i
ĉišćenjem razvodnog ormana i njegove okoline. Kako bilo, treba preuzeti mere kako ne bi
bilo rizika od gušenja ukoliko je SF₆ gas iscureo iz oštećene opreme.
U posebnim postrojenjima sa SF₆ gasom se nalaze specijalni filteri koji sluţe da apsorbuju
gasove nastale pri kvarovima. Pre pokušaja uklanjanja filtera gasa radnik treba da je upoznat sa
uputstvima proizvoĊaĉa za tu radnju, kao i uputstvima za otklanjanje iskorišćenog materijala za
filtriranje, ĉišćenje posude i ponovno punjenje sa novim materijalom.
Veći deo opreme sa SF₆ gasom je predviĊen za mali stepen odrţavanja i nije predviĊeno da
se ove operacije sprovode na licu mesta. Gde se ispitivanja i/ili generalno rastavljanje u delove
radi popravke i/ili pregleda nameravaju obaviti na licu mesta, posebne mere predostroţnosi su
potrebne u vezi sa rukovanjem gasom i prilaskom opremi. Treba se konsultovati i sa uputstvom
proizvoĊaĉa kad god rezultati poĉetnog ispitivanja pokazuju da će biti poţeljan detaljniji pregled.
8.2 FAKTORI OKOLINE
Kontrolisanje sadrţaja vode opreme gasom izolovanih postrojenja je neophodno za
pouzdano funkcionisanje. Gasom izolovana postrojenja zahtevaju vrlo malo odrţavanja u
poreĊenju sa standardnim vazduhom izolovanim postrojenjima. MeĊutim, nivo vodene pare se
mora odrţati na niskom nivou. Voda, naroĉito u teĉnoj fazi utiĉe na sposobnost dielektriĉne
izdrţljivosti postrojenja izolovanih gasom. TakoĊe, voda reaguje sa produktima varniĉenja i
moţe formirati fluoro-vodoniĉnu kiselinu koja je izuzetno korozivna.
Većina proizvoĊaĉa imaju šablone maksimalno dopustivih nivoa za smanjivanje rizika od
preskoka i što sporijeg pogoršanja kvaliteta opreme. Graniĉna taĉka (teperatura na kojoj se para
kondenzuje u teĉnost ili mraz) trebalo bi da bude dovoljno niska da drţi vlagu u stanju pare
pogodnu za sva radna stanja. Ĉesto postoje razliĉita ograniĉenja za prekidaĉke i ne-prekidaĉke
komore.
Tragovi vode su prisutni u SF₆ gasu ĉak i za vreme proizvodnje ali ih većina potiĉe iz drugih
izvora ukljuĉujući:
unutrašnju vlagu sadrţanu u komponentama opreme. Ova voda moţe biti ili na površini
sastavnog dela (apsorpcija) ili tamo gde je vlaga rasuta po celom materijalu (apsorpcija).
Ova voda se u odreĊenim uslovima moţe difuzovati u SF₆ gas,
prodiranje vlage kroz komponente. Na primer, polimerne obloge kao što su O-prstenovi,
curenja. Nesavršenost u priĉvršćivanjima moţe prouzrokovati tanke rupe ili pukotine.
Kada SF₆ gas iscuri napolje, vlaga ulazi u opremu.
Bazirano na istraţivanjima, IEET - ove (Institute of Electrical and Electronics Engineers –
Institut za Elektriĉne i Elektronske Inţenjere) komisije za Izolacione Provodnike i Postrojenja su
osnovale vodiĉ za merenje i kontrolu vlaţnosti. Testovi pokazuju da su epoksivni umeci i cevi
najizrazitija skladišta vlage. Veća koliĉina vode je dospela u komponente za vreme montiranja;
voda ne ulazi u opremu tokom njenog upotrebnog veka.
Vlaţnost u SF₆ gasu zavisi od trenutne koliĉine molekula vode prisutnih meĊu SF₆
molekulima. Pored toga, vlaţnost moţe biti sadrţana i u izolacionim prstenovima i na metalnim i
lakiranim površinama. Objavljeno je da izolacioni materijali mogu apsorbovati 5 do 10 puta više
vode nego SF₆ gasa po jedinici zapremine. Koliĉina vlage koja moţe da uĊe u prostor sa gasom
se uobiĉajeno zanemaruje u hladnim zemljama na Severnoj hemisferi ali moţe biti znatno viša u
tropskim oblastima, gde su temperatura ambijenta i vlaţnost visoki, ako se ne preduzmu
odgovarajuće mere tokom proizvodnje i nivoa konstrukcije.
Iako je SF₆ gas sam po sebi vrlo stabilan i ima vrlo snaţna izolaciona svojstva, stabilnost
gasa se narušava kada on sadrţi koncentraciju vlage koja je prekoraĉila odreĊeni nivo. Snaga
kvara se znaĉajno smanjuje kada se vlaga kondenzuje na površinama izolacionih prstenova.
Pošto parcijalni pritisak vlaţnosti u SF₆ gasu dostiţe vrednost veću od pritiska zasićenja vodene
91
pare na toj temperaturi, probojni napon duţ površine izolatora se smanjuje i dostiţe vrednost
koja je samo mali deo prvobitne vrednosti.
U tropskim krajevima sadrţaj vlage u opremi moţe biti mnogo veći od ograniĉenja
postavljenih u publikovanim standardima. Razlaganje SF₆ gasa u prisustvu vlage dovodi do
stvaranja hidrogen-fluorida (HF). Epoksilni odstojnici koji se koriste u opremi obiĉno sadrţe
silicijum ili aluminijum kao ispunu i prisustvo HF-a i apsorpcija istog u epoksilnoj smoli u
velikoj meri menja otpornost površina i na kraju dovodi do smanjenja napona preskoka
odstojnika.
U sluĉaju modela od silicijuma, 50% pada podnosivog napona i analogno pad vrednosti
otpora površine za 5 reda veliĉine se postiţe nakon izloţenosti pari HF-a koncentracije 6500
ppmv od 72 sata.
Gasni nus-produkti imaju mali uticaj na jaĉinu izolacije, iako gas moţe hemijski da napadne
ĉvrste provodne materijale, što eventualno moţe dovesti do smanjenja dielektriĉne ĉvrstoće.
Preskok na površini potpornih izolatora ili odstojnika je ĉest sluĉaj kvara pri servisu gasom
izolovanih postrojenja.
Fluoridi metala u opremi punjenoj SF₆ gasom će nastati kao nus-proizvodi i biti prisutni u
obliku praha. Kada su prekriveni prahom, odstojnici imaju smanjenu dielektriĉnu ĉvrstoću i do
20 %. Posmatrajući iz praktiĉnog ugla, problemi uzrokovani ĉvrstim nus-proizvodima su mnogo
ozbiljniji zato što ĉvrsti nus-produkti ne mogu lako da se uklone iz sistema bez otvaranja
komore.
8.3 SERVISNA ISKUSTVA I PLANIRANJE ODRŢAVANJA
CIGRE (International Counsil on Large Electric Systems – Internacionalni Odbor za Velike
Elektriĉne Sisteme) je istraţivao iskustva raznih preduzeća pri odrţavanju postrojenja izolovanih
gasom. Njihova otkrića ukazuju da tehnologija gasom izolovanih postrojenja moţe vrlo efikasno
delovati na povećanje pouzdanosti novih postrojenja i na produţenje preostalog upotrebnog veka
već postojećih postrojenja. Pouzdanost gasom izolovanih postrojenja, manji eksploatacioni
troškovi i fiziĉka kompaktnost rezultiraju velikim brojem primena na svim naponskim nivoima
preko 30 godina.
Razna dokumentacija otkriva kako pritisak utiĉe na preduzeća da bolje upravljaju prenosnim
pogonom u smislu voĊenja i odrţavanja pogona. Većina preduzeća imaju opremu gasom
izolovanih postrojenja koja je stara 20-30 godina i samo nekoliko preduzeća ima opremu gasom
izolovanih postrojenja koja je stara preko 40 godina. Oprema u okviru naponskog opsega 50-199
kV je najstarija sa prosekom starosti od 26 godina. Oprema u okviru naponskog opsega 200-349
kV i ona iznad 350 kV su proseĉne starosti 23 godine i 18 godina, respektivno.
Skoro sva preduzeća (92 %) navode da su razvila dugoroĉni plan za zamenu opreme. Opseg
vremenskog perioda varira u zavisnosti od tipa opreme i naponskog nivoa. Najvaţniji faktor je
dotrajalost performansi prenosnog sistema (do 91 %) iako postoji trend ka smanjenju vaţnosti
ovog faktora.
Troškovi odrţavanja i sigurnost postaju najvaţniji kriterijum.
U većini preduzeća, renoviranje (to jest povraćaj opreme da bude „kao nova“) se sprovodi
pre zamene. Istraţivanje je pokazalo da društvena preduzeća više razmatraju renoviranje nego
privatna.
92
8.4 CURENJE SF₆ GASA
Trenutno, curenje gasa od 1 % godišnje je precizirano za energetsku opremu punjenu SF₆

gasom. Podaci raznih preduzeća pokazuju da su aktuelne vrednosti curenja u radnoj opremi ĉesto
znatno niţe. Osim neke ranije loše dizajnirane opreme, iznosi curenja gasa ispod 1 % su
izraĉunati za prvu generaciju opreme (pre 1985. godine). Iznosi curenja druge generacije opreme
su obiĉno ispod 0,5 % godišnje. Za distributivne namene proizvedena je zapeĉaćena oprema sa
dostignutom vrednošću curenja ispod 0,1 % godišnje. Ako oprema nije zapeĉaćena, ugradni i
prenosivi kontrolni ureĊaji su pristupaĉni za detekciju curenja gasa. U elektriĉnoj opemi SF₆ gas
je obiĉno pod pritiskom od 0,1 Mpa do 0,9 Mpa bez primesa. Koliĉina varira pribliţno izmeĊu
0,1 kg po jednom polu srednjenaponskog komutacionog ureĊaja i nekoliko stotina kilograma u
najvećoj komori velikog visokonaponskog gasom izolovanog postrojenja.
Curenje gasa se moţe pojaviti usled greške ili kao rezultat kvara. Unutrašnji kvarovi mogu
dovesti do oslobaĊanja pritiska ili probijanja komore. TakoĊe postoji mogućnost da se dogodi
kvar kao rezultat spoljašnje vatre. Zaštitna odeća je neizostavno potrebna pri unutrašnjem prilazu
komorama sa SF₆ gasom.
SF₆ gas vrlo snaţno deluje na efekat staklene bašte kao što je to ranije razmotreno u
poglavlju 6. EKOLOŠKI ASPEKTI PRIMENE SF₆ GASA. Sada je u velikoj meri potvrĊeno
da koliĉina curenja gasa koja se javlja u praksi mora biti smanjena. Agencije za zaštitu ĉovekove
okoline su u mnogim zemljama zahtevale od elektro-preduzeća da smanje curenje SF₆ gasa iz
njihovih postrojenja. Pored toga, razlog mnogih preduzeća za kontolu curenja SF₆ gasa
predstavlja visoka cena zamene gasa. Zamena boce punjene SF₆ gasom košta oko 1500 Є.
U tabeli 8.1 date su opšte preporuke za odrţavanje SF₆-postrojenja.
Tabela 8.1 - Opšta preporuka za održavanje SF₆-postrojenja
Komponenta Gasne komore Prekidaĉi Rastavljaĉi i Brzi
radni zemljospojnici
zemljospojnici
Interval
godišnje provera pritiska provera brojaĉa
gasa i oklopa
svakih 5 godina provera gustine provera provera provera
gasa i postojanja ispravnosti mehaniĉke mehaniĉke
kontaminirajućih funkcionisanja funkcije funkcije
ĉestica
posle 15-20 provera i
godina zamena aktivnih
delova
posle 2500 provera i provera i provera i zamena
operacija zamena aktivnih zamena aktivnih delova
delova aktivnih
delova
posle promena provera i zamena
iskljuĉenja kontaktnih kontakata nakon
kratkog spoja delova nakon ukljuĉenja na
20000 (kA)² naznaĉene struje
kvara
93
9. POJAĈANE PREVENTIVNE MERE ZAŠTITE
OD IZBIJANJA POŢARA
9.1 OSVRT NA BEZBEDNOST
9.1.1 Rizik
Sigurnost se postiţe smanjivanjem rizika na odgovarajući nivo. Dopušteni rizik se odreĊuje
optimalnim odnosom izmeĊu apsolutne sigurnosti i zahteva koji nastaju usled samog proizvoda,
izrade ili servisiranja, i faktora kao što su dobiti korisnika, prikladnost nameni, efikasnost
troškova i društveni propisi. Smatra se da je rizik kombinacija verovatnoće pojave štete i
vrednosti štete. Posledica toga je da je potrebna neprekidna ocena odgovarajućeg nivoa rizika –
naroĉito kada razvoj tehnologije i znanja moţe dovesti do napretka – znatnog smanjenja rizika
povezanog sa korišćenjem proizvoda i odrţavanjem.
9.1.2 Unutrašnji kvar
U suštini, unutrašnji kvar je kratak spoj izmeĊu komponenti koje imaju razliĉite elektriĉne
potencijale u komori ispunjenoj sa odreĊenim izolacionim medijumom. To je nekontrolisana
provodnost elektriĉne struje od faze ka zemlji i/ili od faze ka fazi praćena sa jonizacijom okolnog
medijuma (na primer vazduha, SF₆ gasa). Zbog isparavanja provodnog metala, kratak spoj
izmeĊu dva provodnika ili provodnika i zemlje moţe prerasti u tropolni kratak spoj za manje od
1 ms. Energija praţnjenja je funkcija mreţnog napona, struje kvara i vremena potrebnog da
proradi relejna zaštita. Napon je funkcija konstrukcije mreţe, struja je funkcija konstrukcije i
funkcionisanja mreţe. Trajanje kvara je funkcija reakcije relejne zaštite. Toplotna energija koja
se oslobaĊa i jaka svetlost u trenutku kvara se zovu varniĉenje. Energija varniĉenja koju osoba
apsorbuje je funkcija energije kvara i rastojanja izmeĊu elektriĉnog luka i liĉne zaštitne opreme-
gde je primenljiva. Unutrašnji kvar je praćen naglim povećanjem pritiska za kojim sledi pojava
vatre. U odsustvu odgovarajućih mehanizama za smanjenje pritiska (na primer cevi za ventilaciju
ili klapni), kvarovi usled praţnjenja su krajnje opasni i eventualno pogubni pošto temperature
praţnjenja mogu dostići ĉetiri puta veće vrednosti od temperature na površini Sunca. Visoka
temperatura praţnjenja topi provodnike i menja ih u eksplozivne elemente, prevodi iz ĉvrstog
stanja u paru. Bakrena para povećava zepreminu ĉvrstog bakra 67000 puta. MeĊutim, moţe se
dobro obezbediti sigurnost rukovanja mašinom, kroz detaljan opis i dizajn unutrašnjih kvarova
klasifikovanih po postrojenjima, gde se energija i emisija gasova usled unutrašnjeg kvara
odgovarajuće sprovode dalje od rukovaoca mašine i/ili ljudi u okruţenju.
94
Najĉešći uzroci unutrašnjeg kvara su:
neodgovarajuće opšte odrţavanje,
neispravnosti izolacije usled dotrajalosti komponenti (ukljuĉujući ulje). Uzroci mogu
biti, na primer, nepovoljni uticaji okoline, veoma zagaĊena okolina i manjak
odrţavanja,
prenaponi atmosferskog porekla ili prenaponi izazvani manipulacijom nekih
komponenti (neodgovarajućom koordinacijom izolacije),
neodgovarajuće delovanje usled nepoštovanja procedura ili neodgovarajuća
obuĉenost osoblja odgovornog za instalacije,
lom ili greške u sigurnosnim blokadama,
pregrevanje kontaktnih površina, usled prisustva korozivnih faktora ili usled
nedovoljnog uĉvršćenja spojeva,
upad gamadi u opremu pod naponom,
zamena kablovskih završnica tokom testiranja kablova – naroĉito kad je celokupna
kablovska test oprema, nezavisna od komora kablovskih završnica, neobezbeĊena
(prinudni pristup i mešanje kablovskih krajeva),
nepravilna instalacija (na primer proradni osiguraĉ ode na pogrešnu stranu) i/ili
zamena srednjenaponskih osiguraĉa (na primer sva tri osiguraĉa iste celine i stepena
nisu zamenjeni u isto vreme nakon operacije sa osiguraĉima).
9.1.3 Smanjenje rizika
Vaţno je istaći da, kao i uvek, liĉna zaštitna oprema se smatra poslednjom linijom odbrane,
a ne kao zamena za odgovarajući dizajn opreme i testiranje (na primer za otpornost opreme na
unutrašnji kvar). Sigurnosne radne veţbe i inţenjerske kontrole mogu pomoći da se smanji
izloţenost opasnosti od sevanja varnice. U nekim zemljama, Ministarstvo Zdravlja i Ministarstvo
za Zaštitu na Radu zahtevaju od poslodavaca da preduzmu mere predostroţnosti u cilju oĉuvanja
sigurnosti i zdravlja njihovih zaposlenih. U odsustvu odgovarajućih lokalnih regulativa, koje
regulišu zaštitu od elektriĉne energije, i koje se odnose na unutrašnji kvar (kao što je to sluĉaj u
nekim zemljama), korisnici su ohrabreni da pribegnu preporukama datim u aktu NFPA (National
Fire Prevention Association – Nacionalne Asocijacije za Prevenciju od Poţara) „Standardi za
elektriĉnu sigurnost u radnom okruţenju“ prihvaćenom od strane Ministarstva za Zaštitu na
Radu u Juţnoj Africi koje zahteva sledeće:
„Limitiran Pristup“, „Ograniĉen Pristup“, „Zabranjen Pristup“ i „Zaštita od Varnica“ moraju
biti ustanovljene granice u cilju osiguranja da osoblje sluĉajno ne bi došlo u dodir sa
izloţenom, elektriĉnom opremom pod naponom,
zaposleni da budu svesni potencijalnih opasnosti pri rukovanju, menjanju mesta ili radu u
blizini elektriĉne opreme pod naponom,
ako radnici treba da uĊu u prostor plamena i izvedu zahvat koji lako moţe prouzrokovati
varniĉenje, moraju nositi odgovarajući zaštitnu opremu,
tip odgovarajuće zaštitne opreme zavisi od koliĉine energije kojoj radnik moţe biti izloţen.
Gore navedeno zahteva da se sprovedu analize intenziteta unutrašnjih kvarova (procena
rizika) u cilju definisanja tipa zaštitne opreme potrebne za odreĊeni nivo energije kvara, trajanje
kvara i rad na odstojanju (odreĊeni stepen izloţenosti ili udar). Ovo je posebno za starije
instalacije koje nisu potpuno testirane na unutrašnje kvarove. Kod novije opreme, moguće je
potpuno smanjiti verovatnoću i uticaj unutrašnjeg kvara-obezbeĊujući postrojenja koja su
opremljena i testirana odgovarajućom specifikacijom unutrašnjih praţnjenja. Posledica
raspolaganja opremom koja sadrţi katalog sa specifikacijom praţnjenja u saglasnosti sa IEC-om
je da će zahtevana odgovarajuća zaštitna oprema biti polazni nivo, na primer samo jedan sloj
netretiranog prirodnog vlakna bez ikakvog uticaja veliĉine elektriĉnog luka (cal/cm²). MeĊutim,
treba zapaziti da IEC navodi da klasifikacija opreme koja je klasifikovana vrstama praţnjenja
95
daje proveren nivo zaštite samo za osobe koje rade pod normalnim radnim okolnostima koje su
definisane u posebnim prilozima (na primer uputstvo za rukovanje i odrţavanje postrojenja na
uobiĉajenim rastojanjima). To se odnosi na sigurnost radnika pod tim okolnostima a ne na uslove
odrţavanja i neprekidnost servisiranja. Kasnije će se morati preduzeti dodatne sigurnosne mere.
Ovde, potrebe kao što su pregraĊivanje komora metalom i odreĊivanje podesne specifikacije
gubitaka usled poremećaja neprekidnosti servisiranja u saglasnosti sa IEC standardima postaju
znaĉajne.
Ĉesto je neophodno razmotriti i u druge „dopunske“ mere smanjenja rizika kao što su:
otkrivanje unutrašnjeg elektriĉnog luka za brzo otklanjanje kvarova, ureĊaji za smanjenje struje
(na primer topljivi osiguraĉi u kombinaciji sa komutacionim aparatima), eliminatori/prigušivaĉi
elektriĉnog luka, objekti na daljinsku kontrolu, motorni ureĊaji za pretakanje gasa, ureĊaji za
smanjenje pritiska i premeštanje prenosivih ureĊaja od ili do njihovih radnih pozicija (samo kad
su sva ulazna vrata zatvorena). Potreban je poseban pristup problemu klasifikacije unutrašnjeg
kvara i odreĊivanju nove opreme i sigurnosnih mera. MeĊutim, bilo da se radi sa novom ili
starom opremom propise NFPA-e treba uvek poštovati.
9.2 PROTIVPOŢARNE MERE
U ovom odeljku su ukratko nabrojane neke od najvaţnijih protivpoţarnih mera koje bi
trebalo preduzeti:
odgovarajuće sredstvo za gašenje,
-u sluĉaju kad je osoba veoma blizu vatre, sva sredstva za gašenje su prihvatljiva,
sredstvo za gašenje koje ne sme biti upotrebljeno iz sigurnosnih razloga,
-nema ograniĉenja,
specijalni sluĉajevi izlaganja opasnosti u vatri,
-SF₆ gas nije zapaljiv ali moţe proizvesti opasne gasove isparavanja ako je zahvaćen
vatrom,
specijalna zaštitna odeća za vatrogasce,
-u svim sluĉajevima nositi liĉnu aparaturu za disanje,
-nositi hemijski otporna zaštitna odela,
ostale informacije,
- ako je bezbedno, ukloniti zahvaćene komore ili ih ohladiti većom koliĉinom vode,
- evakuisati osoblje na sigurno mesto,
- nikad ne prilaziti komorama koje su bile izloţene vatri dok se dovoljno ne ohlade.
96
10.ZAKLJUĈAK
Literatura iz oblasti SF₆-postrojenja je dosta štura i nadasve teško dostupna. To predstavlja
znaĉajan problem za obrazovanje studenata koji će se potencijalno baviti projektovanjem SF₆-
postrojenja srednjeg i visokog napona. Stoga je u ovom diplomskom-master radu pokušano da se
da doprinos prevazilaţenju ovih problema.
Glavne osobine, prednosti i mane SF₆ gasa date su u drugom poglavlju dok su u trećem
poglavlju ovog rada obraĊene šeme SF₆-postrojenja, SF₆-polja i karakteristiĉne izvedbe
elemenata sa SF₆ gasom. Posebna paţnja je posvećena prikazu komponenata postrojenja kao i
naĉina na koji su one sklopljene u celinu, uz mnoštvo popreĉnih preseka elemenata.
Oblast primene SF₆-elemenata, ukljuĉujući i neelektriĉne primene SF₆ gasa, kao i njihove
kombinacije sa klasiĉnim vazduhom izolovanim postrojenjima (AIS) nazvanim terminom
„hibridna postrojenja“, obraĊeni su u ĉetvrtom i petom poglavlju, respektivno.
U šestom poglavlju detaljno su opisani naĉini rada sa elemetima koji sadrţe SF₆ gas u svim
situacijama koje se mogu pojaviti, kao i uticaj SF₆ gasa na ţivotnu sredinu.
Trend ka smanjenju emisije SF₆ gasa i troškovi koji se pri tome pojavljuju prikazani su u
sedmom poglavlju pomoću nekoliko najznaĉajnijih mera, zajedno sa alternativnim
tehnologijama bez SF₆ gasa u srednjenaponskoj opremi.
Odrţavanje SF₆-postrojenja i elemenata predstavljeno je u osmom poglavlju, ukljuĉujući i
razne faktore okoline koji prate servisna iskustva odrţavanja.
U devetom poglavlju su obraĊene preventivne mere zaštite od izbijanja poţara kroz analizu
rizika koji dovode do poţara i krakog spoja u komori. Potom su nabrojane neke od najvaţnijih
protiv-poţarnih mera.
Korišćenje struje kao izvora energije u domaće, socijalne i industrijske svrhe nije samo
rastuća potreba, već i razvojni aparat. UnapreĊenje pouzdanosti i kvaliteta elektriĉne energije uz
pristupaĉne cene je potreba kako bi se udovoljili zahtevi svih potrošaĉa na otvorenom trţištu.
Korišćenje SF₆ gasa u elektriĉnoj opremi zadovoljava potrebe korisnika elektriĉne energije i
okolne sredine.
U saradnji sa proizvoĊaĉima SF₆ gasa, profesionalnim institucijama i kompetentnim
rukovodstvima, većina proizvoĊaĉa i korisnika elektriĉne opreme sa SF₆ gasom su prouĉili
kompletni ţivotni ciklus SF₆ gasa, od proizvodnje do reciklaţe. Otkrili su da je uticaj korišćenja
SF₆ gasa u elektriĉnoj industriji na okolnu sredinu neznatan i kontrolisan, i obavezali su se da će
ga neprekidno smanjivati. To podrazumeva:
97
drţavne dobrovoljne sporazume,
optimizaciju dizajna, proizvodnih i test procesa, i procesa tokom instalacije i odrţavanja,
rad u dogovoru sa korisnicima i kompanijama za reciklaţu da bi se obezbedili pravi
naĉini reciklaţe i odstranjivanja SF₆ gasa, kada se postrojenja trajno povuku iz upotrebe.
Svi ovi koraci su preduzeti u cilju oĉuvanja ĉovekove okoline, pošto SF₆-tehnologija pruţa
potvrĊene prednosti koje se tiĉu sigurnosti, kompaktnosti i pouzdanosti snabdevanja elektriĉnom
energijom.
98
11. LITERATURA
[1] D. Koch, SF₆ properties, and use in MV and HV switchgear. Cahier technique no. 188,
Scheider Electric 2003.
[2] R. Kelly, B. Meyer, Operator and public safety revisited: the application of IEC
62271-200/202 with specific focus on internal art testing of metal-enclosed switchgear and
controlgear. 19th International Conference on Electricity Distribution, CIRED 2007.
[3] UNIPEDE Group of Experts, Guide to the safe use of SF₆ in gas insulated electrical
equipment, Brussels 1998.
[4] CAPIEL HV-ESDD1-R1-1.02., Switchgear and SF₆ gas, 2002.
[5] S. Wartmann, J. Harnisch, Reductions of SF₆ emissions from high and medium
voltage electrical equipment in Europe. Final report to CAPIEL, Nürnberg 2005.
[6] A. H. Powell, Environmental aspects of the use of Sulphur Hexafluoride, Surrey 2002.
[7] J. Nahman, V. Mijailović, Visokonaponska postrojenja. Beopres, Beograd 2000.
[8] Katalozi elektroenergetske opreme proizvoĊaĉa „ABB“.
99

SF 6

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

SF 6

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SADRŢAJ

2.2 PREDNOSTI I MANE PRIMENE GASA SF₆

Zahvaljujući dobrim izolacionim svojstvima gasa SF₆, dimenzije elektriĉnih SF₆-postrojenja

SF₆-postrojenja srednjih naznaĉenih napona 12 kV, 15 kV, 17,5 kV, 24 kV i 36 kV se

Slika 3.1.3 - 12/24/36 kV SF₆-postrojenje

Slika 3.1.5 - Tipično 36 kV SF₆-postrojenje za pogon na vetar

Slika 3.1.8 - SF₆-postrojenje 24 kV

Slika - 3.1.10 SF₆-prekidač (12/17,5/24 kV)

Slika 3.1.12 - SF₆-osigurači za zaštitu transformatora (12/24 kV)

Slika 3.1.14 - SF₆-izolovane glavne sabirnice (36 kV)

Slika 3.1.15 - SF₆-kablovska komora: pomoćne sabirnice, strujni transformatori i razgranate

Slika 3.1.17 - Automatski poklopci u SF₆-postrojenju (36 kV)

Slika 3.1.19 - Izvlačiva kontrolna žica prekidača u SF₆-postrojenju (36 kV)

3.2 VISOKONAPONSKA SF₆-POSTROJENJA

3.2.1 Komponente jednofazno oklopljenog SF₆ postrojenja

Slika 3.2.1.1 – Poprečni presek blok sistema SF₆-postrojenja

Na slikama 3.2.1.2-3.2.1.8 [8] prikazani su popreĉni preseci prekidaĉa, samo-udarnog principa

Slika 3.2.1.3 - Poprečni presek samo-udarnog principa prekidača u SF₆-izvedbi

Slika 3.2.1.5 - Poprečni presek sklopke-rastavljača u SF₆ izvedbi

Slika 3.2.1.6 - Poprečni presek brzog zemljospojnika u SF₆ izvedbi

Slika 3.2.1.7 - Poprečni presek naponskog transformatora u SF₆ izvedbi

Slika 3.2.1.9 - Radni mehanizam SF₆-prekidača

Slika 3.2.1.11 - SF₆-sabirnički vodovi

Slika 3.2.1.13 - Priključni kablovski izvod suvog tipa

Slika 3.2.1.15 - Izolacioni uređaj za ručno pokretanje

Slika 3.2.1.17 - Relej za pritisak gasa na odgovarajuću temperaturu sa skalom

Na slici 3.2.2.1 je prikazan sastav modula jednofazno oklopljenog SF₆-postrojenja sa

Slika 3.2.2.1 - Sastav modula sa dvostrukim sabirnicama sa integrisanim kontrolnim

Slika 3.2.2.4 - Dimenzije modula jednofazno oklopljenog SF₆-postrojenja nominalnih

Slika 3.2.2.6 - Jednopolna šema izvoda SF₆-postrojenja sa dva sistema sabirnica

Slika 3.2.2.7 - Gas šema SF₆-postrojenja sa dva sistema sabirnica

Slika 3.2.2.8 - Projekcija dispozicije SF₆-postrojenja sa dva sistema sabirnica

Slika 3.2.2.10 - Projekcija dispozicije SF₆-postrojenja sa 1½ prekidačem i razdvojenim

Slika 3.2.2.12 - Projekcija dispozicije SF₆-postrojenja sa jednim sistemom sabirnisama sa

Slika 3.2.2.14 - Projekcija dispozicije SF₆-postrojenja sa prstenastom izvedbom sabirnica sa

Slika 3.2.2.16 - Projekcija dispozicije SF₆-postrojenja sa H-izvedbom sabirnica sa integrisanim

Slika 3.2.2.20 - Jednofazno oklopljeno SF₆-postrojenje sa dva sistema sabirnicama sa

Na slici 3.2.3.1 je prikazan popreĉni presek blok sistema SF₆-postrojenja.

Slika 3.2.3.1 - Poprečni presek blok sistema SF₆-postrojenja (300 kV)

Na slikama 3.2.3.2-3.2.3.11 [8] prikazani popreĉni preseci trofazno oklopljenih elemenata,

Slika 3.2.3.4 - Poprečni presek SF₆-rastavljača trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja

Slika 3.2.3.5 - Poprečni presek SF₆-brzog zemljospojnika trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja

Slika 3.2.3.7 - Poprečni presek SF₆-strujnog transformatora trofazno oklopljenog

Slika 3.2.3.8 - Poprečni presek SF₆-priključnih elemenata-otvoren (levo) i otvoren sa spojkom

Slika 3.2.3.9 - Poprečni presek priključnih SF₆-elmenata-T-element (levo) i u obliku krsta

Slika 3.2.3.13 - Hidraulični radni mehanizam SF₆-prekidača sa oprugom trofazno oklopljenog

Slika 3.2.3.14 - Priključni elementi trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja

Slika 3.2.3.16 - SF₆-rastavljači trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja

Slika 3.2.3.17 - SF₆-brzi zemljospojnici trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja (50/63 kA)

Slika 3.2.3.19 - SF₆-strujni transformatori trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja

Slika 3.2.3.20 - Kablovski izvod trofazno oklopljenog SF-postrojenja

3.2.4 Moduli i izvedbe trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja

Na slici 3.2.4.1 prikazan je sastav modula trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja.

Slika 3.2.4.1 - Sastav modula trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja

Slika 3.2.4.2 - Označen modul SF₆-prekidača trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja

Slika 3.2.4.3 - Označeni moduli SF₆-rastavljača i SF₆-brzog zemljospojnika trofazno oklopljenog

Slika 3.2.4.4 - Označeni moduli SF₆-naponskih transformatora i SF₆-strujnih transformatora

Slika 3.2.4.6 - Označen modul kontrolne komore trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja

Slika 3.2.4.8 - Izvedba SF₆-postrojenja sa dva sistema sabirnica i kablovskim izvodima

Na slikama 3.2.4.10-3.2.4.12 [8] prikazane su izvedbe trofazno oklopljenog SF₆-postrojenja,

Slika 3.2.4.10 - Trofazno oklopljeno SF₆-postrojenje u izvedbi sa jednim sistemom sabirnica

Slika 3.2.4.12 - Trofazno oklopljeno SF₆-postrojenje u izvedbi sa 1½ prekidačem (300 kV)

Za pojednostavljenu ocenu opcija, troškova i razvoja emisije energije, SF₆-elektriĉna