АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

КОСОВСКО МЕТОХИЈСКА
ОДСЕК ЕНЕРГЕТИКА

Одржавање и испитивање елемената трафостанице

Завршни рад

Студент Ментор
Иван Станковић бр.инд. 04/2020/у др.Зорица Богићевић, проф.
 САДРЖАЈ

Насловна страна ........................................................................................1

Садржај ..................................................................................................2
Увод .........................................................................................................3
Контролни преглед, контролна мерења, редовне оправке,
инвестиционе опавке ...........................................................................4
Контролни преглед, контролна мерења ......................................................4
Редовне оправке ......................................................................................6
Инвестиционе оправке .................................................................................7
Испитивање енергетских трансформатора
Испитивање енергетских трансформатора .....................................................8
Дијагностика стања система изолације ........................................................9
Мерења диелектричне чврстоће (пробојности) уља .....................................10
Мерење отпорности изолације .....................................................................11
Мерење капацитивности (Ц) и угла губитака (тгδ) .....................................14
Хроматографска анализа гасова у уљу .....................................................15
Физичко-хемијска анализа уља ..................................................................16
Дијаностика стања намотаја .....................................................................16
Мерење омских отпора намотаја .............................................................16
Дијагностика стања језгра ........................................................................18
Мерење струје празног хода ....................................................................18
Термовизијски преглед ..............................................................................19
Испитивање прекидача .......................................................................20
Мерење једновремености рада полова .....................................................20
Провера квалитета уља за прекидаче ...........................................................21
Испитивање квалитета и детекција цурења гаса СФ6 .....................................21
Мерење времена укључења и искључења, провера њихове
једновремености .........................................................................................22
Термовизијска провера ................................................................................22
Мерење прелазних отпорности главних (ВН) контаката прекидача ..............23
Испитивање растављача ........................................................................24
 Испитивање одводника пренапона ..................................................24
Надзор и одржавање одводника пренапона .................................................25
Ремонт .....................................................................................................26
Закључак ....................................................................................................29
Литература .................................................................................................30

УВОД

Током нормалне експлоатације електроенергетске опреме и уређаја, неопходно је

стално праћење њиховог рада и предузимање одговарајућих мјера и активности за
њихово функционисање. То се, пре свега, односи на нормалне режиме и стања у току
експлоатације.

Међутим, у току рада опреме и уређаја могу се појавити и одређене неправилности и

неисправности. Оне, ако се на време не уоче и не отклоне, могу довести до већих
кварова и хаварија, а тиме и до непланираних застоја у напајању потрошача који могу
узроковати велике трошкове, еколошке штете и угрозити сигурност радника. Због тога
је потребно обезбиједити поуздан и сигуран рад електроенергетске опреме и уређаја –
стално праћење вриједности и понашања великог броја величина које могу, у већој или
мањој мјери, утицати на оптималан рад ове опреме и уређаја.

Одржавање високонапонских постројења је стручан, одговоран, напоран и опасан

посао. Од радника одржавања се очекује одлично познавање посла који раде,
постројења у целини, као и опасности које у њему постоје. Само тако се може радити у
окружењу у коме је на удаљености од свега неколико метара високи напон – стотине
киловолти. То је напон који се осећа на кожи, а индукција “удара“ при сваком додиру
метала. Услови за рад су још тежи када дође до квара, јер се они чешће догађају при
екстремним временским условима. Тада се ради празником, викендом, дању и ноћу, у
суровим условима, јаком сунцу, хладноћи, ветру, киши, снегу ...
КОНТРОЛНИ ПРЕГЛЕД, КОНТРОЛНА МЕРЕЊА, РЕДОВНЕ ОПРАВКЕ,
ИНВЕСТИЦИОНЕ ОПРАВКЕ

Контролни преглед, контролна мерења

Испитивања високонапонске опреме и уређаја обухватају све активности предвиђене за
проверу погона или електричног, механичког и топлотног стања електричне опреме и
уређаја (или читавог електричног постројења), као и проверу деловања електричних
заштитних или сигурносних струјних кругова. Електрична испитивања смеју изводити
само оспособљене стручне особе уз примену одговарајућих прописаних заштитних
мера и средстава за дате услове рада.
Пре почетка испитивања електроенергетских уређаја и опреме неопходно је детаљно
упознавање са: техничким описом, изведеним прорачунима, једнополним шемама,
шемама дјеловања и везивања, планом полагања и повезивања каблова, диспозицијом
(просторним распоредом) опреме и постројења, спецификацијама опреме, основним
карактеристикама и елементима технолошког процеса, потребама и роковима пуштања
појединих делова и постројења у погон и сл. Такође је неопходно водити рачуна и о
посебним захтевима инвеститора и надзорних органа (ако их има), о испоручиоцима
опреме и учесницима у монтажи опреме, о претходним испитивањима и о свим осталим
елементима и подацима потребним за квалитетна, квантитетна и брза планирана
испитивања.

Дијагностика електричних апарата и опреме је правовремено или периодично

одређивање стања опреме и апарата (и њихових саставних делова). Њена сврха је
процена поузданости даљег погона или предлагања начина и обима одржавања и
сервисирања.
Измерене величине се упоређују са специфицираним или претходно измереним
величинама. Испитивања се обично изводе на уређајима ван погона, и ако постоје и
нека испитивања која се врше и за време погона.
Она омогућавају:
откривање присутности квара још у зачетку
одређивање природе и обима квара
предвиђање потребе за одговарајућим одржавањаем
корективне радове на сличним апаратима и сл.
Крајњи циљ коришћења дијагностичких метода је промена филозофије одржавања
високонапонских уређаја и опреме од временски базираног одржавања на одржавање
према условима.
Дијагностика се дијели на:
 прегледе и провере
испитивања
мониторинг (надгледање).

Преглед и провере обухватају периодична визуелна испитивања/прегледе основних

особина апарата и опреме, као и проверу функционалности, подешености и тачности.
Врше се за вриеме погона, без отварања апарата. Ове активности обично се односе на
проверу: притисака, нивоа погонских течности, непропусности, положаја релеја,
запрљаности изолационих делова и сл., али и на радове који се могу обављати за време
нормалног погона, као што су подмазивање, чишћење, прање и сл. Њима се утврђује
усклађеност опреме са правилима о сигурности и нормама, коректан одабир опреме и
монтаже и видљиве грешке и оштећења. Пре проверавања, испитивања и мерења мора
се обавити визуелни преглед.
Испитивања (контолна мерења) су упоредна проверавања карактеристичних
параметара апарата и опреме ради провере њихове функционалности и упоређивања
измерених вредности са задатим величинама или са претходно измереним величинама
(нпр. величинама измереним за време рутинских испитивања или испитивања
приликом пуштања у погон и сл.). Утврђивање одређених физичких величина и
својстава која омогућавају сигуран и исправан рад инсталација које се не могу
проверити ни прегледом, ни проверавањем, врше се мерењима помоћу одговарајућих
мерних инструмената.
Мониторинг (надгледање) обухвата активности које се врше ручно или аутоматски
(очитавањем мерних инструмената и сигнализације), а у циљу посматрања стања
апарата и опреме. Изводи се док су апарат и опрема у погону. Уколико се врши
континуирано праћење мерних инструмената, оно се третира као континуирано
надгледање.
Пример мониторинга ВН опреме у ВНРП и принцип повезивања ове опреме на систем
мониторинга и уређаје у командној соби приказан је на Слици 1. Све информације о
стању опреме која се посматра сакупљају се у ормарић система за посматрање, одакле
се упућују у командну собу на даљу обраду и анализу.
Високонапонски апарати морају поднети одређена електрична, топлотна и механичка
напрезања која се на њима јављају при разним режимима рада, то јест морају имати
одређена својства, односно одређене техничке особине. То су најчешће сљедећа
својства:
провођење назначене струје
провођење струје кратког споја
диелектрична (напонска) својства
механичка функционалност
прекидна (и уклопна) моћ и сл.

Ова својства или нека од њих обично имају сви електрични апарати, уређаји и опрема,
док је прекидна и уклопна моћ специфичност (већине) склопних апарата која произлази
из њихове основне намене.
Слика 1 Мониторинг високонапонских уредјаја у ВНРП (С.Шкулетић, Н.Каљевић
2019.)
Редовне оправке

Са аспекта економичности идеално би било када би се могао предвидети тренутак

квара (отказ) неког елемента, да би се на време елиминисао узрок његовог настанка. У
општем случају ово није изводљиво па се може интервенисати сувише рано, или касно,
када је до отказа већ дошло. Када је већ дошло до квара он се мора отклонити и тада се
врши поправка или замена елемента. Уместо да се чека отказ може се интервенисати и
раније тако да до њега не дође, па тако постоје два типа одржавања.
Корективно (накнадно) одржавање је одржавање код којег се интервенише на
елементу тек после његовог отказа (квара) Слика 2. За процесе где трошкови застоја
нису велики ово може да буде део стратегије одржавања и популарно се назива “не
дирај док ради”. Са аспекта трошкова одржавања, ово је најприхватљивији начин
одржавања. За највећи број процеса, поготову оних где су трошкови застоја високи,
овакво одржавање се врши само интервентно – кад се већ десио отказ (и поред свих
предузетих мера планираног одржавања). Главни недостаци корективног одржавања су
високи трошкови застоја у процесу, рад екипа на отклањању квара у било које време
(интервентни рад), итд.
Слика 2 Примери кварова у ВНРП (С.Шкулетић, Н.Каљевић 2019.)
Превентивно одржавање подразумева да се елементи одржавају пре него што дође до
њиховог отказа са циљем да се он предупреди. Овде се ради на исправним елементима
и ова врста одржавања примењује се код важних елемената од којих се очекује висока
поузданост у раду. И поред тога опет може доћи до отказа, али у много мањој мери
него кад нема превентивног одржавања. Ово одржавање захтева планско искључење из
погона, што је неповољно али је повољније него када дође до квара и када је потребна
је поправка или замена комплетног елемента. За превентивно одржавање потребна су
средства (резервни делови, потрошни материјал, средства за рад) и обучено особље.
Ово је данас најзаступљенији приступ одржавању.
Превентивно одржавање се не врши насумично, већ се у томе примењују различите
стратегије, као што су:
– планирано одржавање које се врши у унапред задатим временским интервалима (на
пример, једном годишње), на основу броја радних сати, броја извршених радних
операција, услова под којима су те операције извршене, односно по указаној потреби.
Један од критеријума су и препоруке произвођача.
– Одржавање по стању објекта (старост, изхабаност, лоши резултати испитивања). У
почетку ова стратегија заснивала се на људским чулима и субјективној процени стања.
Новија стратегија се заснива на примени електронике, мониторинга, нових
дијагностичких метода и мерних инструмената за мерење разних параметара потребних
за процену стања. На основу добијених резултата планирају се активности одржавања.
Овакво одржавање захтева савременију опрему али се интервенише ређе и само тамо
где је то потребно.
 Инвестиционе оправке

Постоји и такозвано инвестиционо одржавање које подразумева захвате већег обима

(замена опреме, извођење грађевинско-занатских, односно других радова) у циљу
повећања поузданости и побољшања услова коришћења објекта у току експлоатације.
Инвестиционо одржавање подразумева реконструкцију застарелих ВНРП или замену
капиталних елемената ВНРП или ТС. Замена капиталних елмената се врши у случају
истека животног века елемента или у случају веома лошег стања које је утврђено неком
од метода испитивања или мерења на њему. Инвестиционо одржаваје такође
одразумева и грађевинске радове на ЕЕО типа: замена крова ТС, санација дотрајалих
бетонских површина, санација темеља носача ВН опреме, замена дотрајалих прозора и
врата, фарбање носача ВН елемената, фарбање металне конструкције самих елемената
итд.

ИСПИТИВАЊЕ ЕНЕРГЕТСКИХ ТРАНСФОРМАТОРА

Први елемент одржавања високонапонске опреме је дијагностика стања. Она има за

циљ да утврди тренутно стање опреме, да прати њено стање кроз време и на основу
тога омогући предвиђање будућег понашања високонапонске опреме, као и процену
њеног животног века. На основу утврђеног стања планирају се и предузимају остале
активности процеса одржавања или замене високонапонске опреме.
ЕТ се састоји од језгра, намотаја и пратеће опреме. Тако и кварови који могу настати
односе се првенствено на ова два његова главна дела.
Језгро је направљено од међусобно изолованих трафо лимова. При слагању подељено је
у пакете који су преко отпорника мале вредности повезани са казаном. Лимови језгра
сложени су на одговарајући начин са што мањим вазгушним зазором. Формирано
језгро је механички утегнуто и делује као једна чврста целина.
Током рада језгро трепери под дејством магнетног поља (магнетострикција)
фреквенцијом од 100 Hz. Због тога временом може доћи до померања лимова у језгру
или других промена. Оне се огледају у повећању ваздушних зазора или појава кратког
спајања међу лимовима или према казану. Повећање зазора изазива повећање струје
магнећења. Кратки спојеви трафо лима изазивају локална загревања и повећање
губитака снаге у језгру. Из ових појава следе и методе њихове детекције - дијагностике.
Намот је сложенији од језгра ЕТ. Он се састоји од бакарних проводника изолованих
папиром. Намоти су и међусобно изоловани у зависности од висине и напона. Поред
папира изолацију чини и уље којим је испуњен казан ЕТ. Уље и папир чине систем
изолације ЕТ. При мотању намотаја они се учвшћују (бандажирају) тако да и они
представљају чврсту шупљикаву структуру са просторма који се испуњавају уљем ради
хлађења.
Намоти имају своје тачно дефинисане димензије и облике као и тачно дефинисана
растојања међу њима, односно врло прецизно дефинисану геометрију.
Промене које могу настати су овде разноврсније него код језгра. Промене на
проводнику или евентуални међузавојни кратки спојеви мењају активне отпорности
намотаја. Промене геометрије доводе до промена сопствених и међусобних
индуктивности намотаја као и импеданције кратког споја.
Код енергетских трансформатора најважнији елемент од кога зависи његово стање је
чврста изолација (папир). Тај део је необновљив, али и неприступачан за праћење стања
па се до његовог стања долази индиректно кроз праћење стања уља у које је потопљен
папир. Сви процеси деградације (распадања) папира одвијају се у уљу у коме остају
продукти тог распада. Анализом уља прати се стање система изолације (уље и папир).
И сва друга локална прегревања (у намотима или језгру) и парцијална пражњења
праћена су деградацијом уља, и манифестују се кроз промене његовог састава. Мерење
растворених гасова или других садржаја у уљу је једна од најпоузданијих метода
дијагностике ЕТ. Поједини ефекти као што су парцијална пражњења могу се
детектовати на више начина акустички, електрично или мерењем УХФ зрачење. Код
УХФ детекције могуће је мерењем времена кашњења и триангулацијим приближно
одредити и места појаве парцијалних пражњења.
Током рада промене могу да се појаве и на спојевима поготову код регулатора напона.
Такође осетљива места су и пролазни изолатори за највише напоне итд.
Већ и из ове уводне приче јасно је да постој велики број дијагностичких метода којима
се прате најважнији показатељи стања енергетских трансформатора.
Добром и правовременом дијагностиком може се на време деловати у правцу
ублажавања неких просеса старења односно у правцу продужења животног века. У
крајњем случају може се на време планирати замена енергетског трансформатора.
На Слици 3 можемо видети изглед енергетског трансформатора са свим елементима.
Слика 3 Енергетски трансформатор (С.Шкулетић, Н.Каљевић 2019.)

Дијагностика стања система изолације

Систем изолације је најосетљивији део енергетског трансформатора и њему се мора

посветити посебна пажња. Изолација је састављена од папирне изолације намота и уља
које има и улогу одвођења топлоте. Уље има особину обновљивости, а у случају слабих
изолационих карактеристика оно се може одговарајућим поступцима обраде повратити
у исправно стање. У крајњем случају може се и заменити.
Папирна изолација је необновљива и представља најкритичнији део трансформатора.
Њен пробој подразумева трајан квар трансформатора после кога он мора ићи на
поправку, тако да је животни век трансформатора одређен веком трајања његове чврсте
изолације (папира).
Због свега овога развијено је доста метода за дијагностику стања система изолације.
Некима од њих утврђује се тренутно стање у смислу да ли оно задовољава или не.
Међутим постоје и методе којима се може детектовати узрок и добити шира слика
процеса који се одвијају у трансформатору. На основу тога могуће је предвидети
његово даље понашање па чак и оријентационо проценити животни век
трансформатора. Када се знају узроци може се деловати превентивно, а уље се може
одговарајућим поступцима обраде (сушење, филтрирање, и друге врсте обраде) вратити
у стање које одговара новом уљу.

Мерења диелектричне чврстоће (пробојности) уља

Најједноставнија метода утврђивања стања уља је мерење његве диелектричне чврстоће
(пробојног напона). Ова метода показује да ли је уље употребљиво или не, али не даје
никаву информацију о узроку његове неисправности. Проблематика уља детаљно је
обрађена у интерном стандарду:
– IS-ЕМS-421:2012 Минерална изолациона уља
Према овом стандарду захтеви за пробојност уља зависе од места примене и напонског
нивоа.
За тек обрађено трафо уље очекује се да пробојност буде преко 280 kV/cm.
Код новог трансформатора пробојност уља треба да је већа од 240 kV/cm.
За трансформаторе у експлатацији уље се разврстава у три категорије (А – веома добро,
Б – задовољава и Ц – лоше. Према наведеном стандарду за трансформаторе 220 и 400
kV уље је лоше када му је пробојност мања од 200 кkV/cm, а за трансформаторе 110 kV
када је пробојност испод 160 kV/cm.
Диелектрична чврстоћа уља се мери уређајем Слика 4 који у себи има генератор
високог напона. Узорак уља сипа се у специјалну посуду (калоту) са сферним
искриштем. Због рада са нижим напонима, размак електрода у калоти је 2,5 мм. Напон
на електродама се диже постепено брзином од око 2 kV/s. Диелектрична чврстоћа може
да се изрази у kV/2,5 mm или у kV/cm.
Диелектрична чврстоћа уља изражена у kV/cm добија се када се пробојни напон подели
са растојањем електрода израженим у cm. За растојање електрода 2,5 mm а пробојни
напон 50 kV диелектрична чврстоћа је 50:0,25=200 kV/cm. Овде се претпоставља да је
зависност пробојног напона од размака електрода линеарна. Приликом мерења
пробојности уља важно је да састав узорка одговара саставу уља унутар
трансформатора, односно да не дође до његовог загађења влагом, ваздухом или другим
нечистоћама. Зато се узимање узорака и његово испитивање на пробојност врши по
сувом времену.
Ако постоји више славина за узимање узорака уља, уље за мерење пробојности узима
се са доњег нивоа трансформатора тако што се претходно источи уље из цеви од трафо
суда до славине. По правилу требало би измерити пробојност више узорака и
израчунати средњу вредност.
Испитивање пробојности уља се врши током ремонта или по указаној потреби.
Слика 4 Уредјај за иситиваје диелектричне чврстоће уља (Радојле Радетић 2017.)

Мерење отпорности изолације

Показатељ квалитета изолације је и његова изолациона отпорност. Због процеса

старења временом долази до распадања чврсте изолације и њеног растварања у уљу.
Ово води ка постепеном слабљењу изолације. Због тога се врши мерење изолационих
отпорности (Insulation Resistance IR–mode). Струје кроз изолацију су веома мале (реда
μА и ηА), па се њено мерење изводи са високим једносмерним напонима (до 10 kV).
Висина напона зависи од радног напона уређаја чија се отпорност изолације мери и
мора се водити рачуна да се изолација не оштети овим испитивањем.

Слика 5 Изглед намотаја трансформатора у изградњи (Лична колекција)

Отпорност изолације састоји се од запреминске и површинске отпорности. Укупна
отпорност одговара њиховој паралелној вези. Овим мерењем треба одредити
првенствено запреминску отпорност.
Површинска отпорност би требала бити знатно већа од запреминске. Међутим, на њену
вредност јако утичу кондензована влага и прљавштина на површини. Са овим
површинска отпорност може бити знатно смањена, а самим тим и добијен погрешан
резултат изолационе отпорности. Због тога се обавезно пре мерења сви изолатори
морају добро очистити и осушити.
Савремени инструменти за мерење отпорности изолације имају и такозвани GARD (G)
прикључак којим се може елиминисати утицај површинске струје (отпорности). И
поред тога препоручује се да се мерење изолационе отпорности врши по сувом времену
када је ралативна влажност ваздуха мања од 70%, температура ваздуха у опсегу од 50C
до 400C. У случајевима веће влаге или запрљаности изолатора може се применити
заштитни појас (облога) и прикључак на инструменту са ознаком G (GARD). На овај
начин струје по површини изолатора се одводе на масу и не утичу на мерење
изолационе отпорности.
За мерење отпорности изолације користе се наменски инструменти (мегери) који у себи
већ садрже извор високог напона, мере струју и дају резултат мерења директно у кΩ,
МΩ ГΩ или ТΩ. Опсег мерења може да буде до више стотина ГΩ (па и преко 10 ТΩ).
Некад су се за мерење отпорности изолације користили такозвани курбл-индуктори.
Данас се то ради са веома осетљивим електронским инструментима са батеријским
напајањем. На Слици 6 приказан је изглед инструмента Megger МIT520. који има
максимални напон 5 kV и мери отпорности до 15 ТΩ.

Слика6 Изглед инструмента Меггер МИТ520 (Радојле Радетић 2017.)

У зависности од врсте трансформатора и спреге мерење се врши између намота
примара и секундара међусобно или појединих намота према маси. При томе сви
изводи и звездиште трансформатора морају бити развезани од осталих делова
постројења. Због високог напона мерења треба да се оствари и довољан размак при
развезивању. Струја кроз изолацију садржи више компоненти и њихов временски ток
приказан је на Слици 7. Одмах по довођењу напона појављује се капацитивна струја
која је највећа на почетку и врло брзо пада на нулу (време је испод једне секунде).
Слика 7 Компоненте струје кроз изолацију (Радојле Радетић 2017.)
Друга компонента је слична капацитивној струји, али је последица апсорпције
диелектрика. Она је слична капацитивној, у почетку је највећа и нестаје после неколико
десетина секунди. Апсорпција диелектрика је појава која се манифестује тако што се
после пражњења кондензатора на њему поново полако појављује неки напон. Она је
последица нехомогености диелектрика. Изражава се преко коефицијента апсорпције
(N) који се добија из мерења отпорности на 15 и 60 секунди, а израчунава се као:

Неки произвођачи препоручују мерења на 1 и 2 минута. Уместо ознаке N користи се и

скраћеница ADR (Apsorption Dielectric Ratio).
Трећа компонента је последица поларизације унутар система изолације. Ова струја се
објашњава присуством молекула воде и других поларних честица који се под дејством
електричног поља поларизују и закрећу у правцу поља. За то је потребна енергија, па је
због тога њена почетна струја нешто већа. Када се закрену сви поларизовани молекули
ова струја потпуно нестаје (после неколико минута). Даље остаје само стационарна
струја која зависи само од отпорности изолације.
Интензитет поларизације изражава се преко индекса поларизације (IP – Polarisation
Index). Он се добија на основу мерења струја или отпорности изолације у временским
интервалима од 1 и 10 минута.
Из ове две вредности израчунава се индекс поларизације IP као:
Индекс поларизације није поуздан показатељ стања влажности изолације и користи се
само ако нема поузданијих података.
Према IS-EMS 402:2013, за измерене вредности IP оријентациони критеријум је:
– IP < 1,1 стање изолације је опасно или лоше,
– IP = 1,1 ...1,25 стање изолације је сумњиво,
– IP = 1,25 ...2 стање изолације је задовољавајуће,
– IP > 2 стање изолације је добро.
Савремени инструменти за мерење отпорности изолације имају и опцију за мерење и
индекса поларизације (мод - PI).
Када се заврши процес поларизације остаје само компонента струје кроз отпорност
изолације. Ова компонента је трајна и не мења се. Отпорност изолације јако зависи од
температуре и ради упоредивости потребно ју је прерачунати на температуру од 200C.
Прерачунавање се врши према изразу:

Експоненцијални члан се може дати у облику корекционог фактора (kr) који се очитава
са дијаграма, па се израз своди на:

Дијаграм за добијање корекционог члана приказан је на Слици 8.

Слика 8 Корекциони фактор Kr у зависности од температуре (Радојле Радетић 2017.)

Приближна гранична вредност за отпорност изолације је реда 1 МΩ/kV. То значи да би
за напоне 110 kV минимална вредност отпорности била реда 110 МΩ. Код исправних
трансформатора она је знатно изнад ове границе.
За разлику од изолационе отпорности која је јако зависна од температуре,
коефицијенти IP и N су стабилнији и представљају поузданије показатеље стања
изолације.
При мерењу отпорности изолације користи се напон до више киловолти (5 – 10 kV).
Посебну пажњу треба обратити када се мерење врши на уређајима или елементима који
имају велику капацитивност (каблови, кондензатори, и слично). По завршеном мерењу
треба извршити пражњење капацитивности како би се избегла опасност од електричног
удара. Савремени инструменти имају у себи уграђену и опцију пражњења.
Као показатељ влажности изолације може да се користи и временска константа
наелектрисања изолације (τ10) која је дефинисана као производ отпорности изолације
(R10) и капацитивности трансформатора (C) при 50 Hz

.
C - капацитивност намота трансформатора.

Слика 9 Уредјај за мерење отпора изолације и његова примена на терену (Лична

колекција)

Мерење капацитивности (C) и угла губитака (tgδ)

Намот трансформатора и трафо суд су међусобно изоловани тако да имају структуру

кондензатора. Величина ове капацитивности зависи од диелектричне константе
изолације и геометријских димензија. То значи да се мерењем одговарајућих
капацитивности и њиховим праћењем кроз време могу се детектовати промене унутар
трансформатора. Веће промене капацитивности указују на промену геометрије унутар
трансформатора.
Мерење капацитивности врши се истим испитним напонима и истом опремом која се
користи за tgδ. При мерењу се морају примарно развезати сви спољни изводи. При
мерењу ових капацитивности могуће је направити више комбинација као и при мерењу
отпорности изолације. За мерење се користи Шерингов мост напајан наизменичном
струјом фреквенције 50 Hz. Добијене капацитивности су реда нанофарада.
Загревање трансформатора поспешује старење система изолације што слаби
изолационе карактеристике трансформатора. Слабије карактеристике изазивају још
веће загревање изолације и процес се са временом убрзава.
Квалитет изолације у погледу губитака изражава се преко фактора диелектричних
губитака (такозвани tgδ). Он представља однос (количник) активне и капацитивне
струје у изолацији при напону фреквенције 50 Hz. Тангес угла губитака је:

Ради се о веома малом углу тако да је тангес приближно једнак самом углу. За уља у
трансформатору он је око 0,01 (или око 1%).
Величина фактора диелектричних губитака зависи и од температуре. Референтна
температура за коју се он изражава је 20 °C. Када се tgδ измери на температури Т,
његова вредност на референтној температури од 20 °C добија се помоћу израза:

Експоненцијални члан се може дати у облику корекционог фактора (kR) који се очитава
са дијаграма, па се израз своди на:

Повећање угла губитака може да буде резултат повећаних парцијалних пражњења или
слабљења изолационих карактеристика уља и чврсте изолације намота.
Не постоје прецизне препоруке за вредности капацитивности (C) и tgδ. Оне се ипак не
би требале разликовати од вредности добијених у фабрици за више од 30 %.
За угао губитака критеријум зависи од напонског нивоа, па је тако:
– за 110 kV, tgδ <1% изолација је добра, а за tgδ >1,5% изолација је сумњива,
– за 220 kV, tgδ <0,65% изолација је добра, а за tgδ >0,85% изолација је сумњива,
– за 400 kV, tgδ <0,45% изолација је добра, а за tgδ >0,6% изолација је сумњива.
Мерење капацитивности и угла губитака врши се и код пролазних изолатора великих
енергетских трансформатора. Осим старења, пролазни изолатори су изложени бројним
негативним утицајима околине (прљавштина у ваздуху, сунчево зрачење, киша, снег,
лед, ветар, итд). Поред тога изложени су и електричним, топлотним и механичким
напрезањима. Сва ова напрезања заједно допиносе њиховом убзаном старењу.
Пролазни изолатори се састоје од више слојева изолације са проводним облогама тако
да имају структуру вишеструког коаксијалног цилиндричног кондензатора којих има 10
– 20. Уколико дође до пробоја неког од ових слојева капацитивност се повећава.
Мерењем капацитивности и фактора диелектричних губитака може се утврдити стање
унутрашње изолације. Повећање капацитивности проводног изолатора у односу на
почетну вредност указује на пробој између појединих облога. Тачност мерења треба да
буде толика да се може детектовати пробој једног слоја. Уколико је промена већа од 5–
10 % треба извршити G–H анализу уља из изолатора ради прецизније дијагностике
стања његове унутрашњости. Ако није познат број слојева, онда се за промену
капацитивности већу од 10 % пролазни изолатор сматра непоузданим и треба га што
пре заменити.
У погледу угла губитака, код нових пролазних изолатора је tgδ<0,7%, а стање је
сумњиво ако је tgδ >0,8 .... 1%.

Мерење парцијалних пражњења

Парцијална пражњења се појављују локално на местима великих градијената напона

(јаких електричних поља). Она се манифестују акустичким ефектом, у струји генеришу
хармонике веома високе учестаности, и зрачењем на веома високим фреквенцијама (до
више стотина МHz). На местима парцијачних пражњења појављују се и тачке у којима
температура прелази 200 °C, што у уљу оставља трагове у облику растворених гасова.
Акустчки ефекат се појављује емисијом ултразвука. Постављањем ултразвучних
детектора (сонди) унутар трансформатора или другим преносним детекторима могуће
је открити интензитет парцијалних пражњења. Службе за ТС у погонима су опремљене
мобилним ултразвучним апаратима за детекцију парцијалних пражњења типа AED-
2000 (Слика10).

Слика 10 Ултразвучни детецтор парцијалних пражњења тип АЕD 2000 (Радојле

Радетић 2017.)
Не постоји критеријум за критичан ниво, али ако се утврди сумња на постојање
парцијалних пражњења коначан закључак о стању изолације доноси се после
одговарајућих анализа трансформаторског уља (DGA).
Ова метода спада у групу вибро–акустичких метода којима се анализом звучног
сигнала може одредити његов узрок. Поред детекције парцијалних пражњења анализом
звучних сигнала могу се детектовати проблеми на лежајевима вентилатора, уљних
пумпи, регулатора напона, итд.
Постојење парцијалних пражњења може се установити и мерењем струјних хармоника
веома високе фреквенције.
Оба поменута испитивања (акустични и електрични ефекат) само детектују постојање
парцијалних пражњења али не указују на његову локацију. Локација се може одредити
помоћу методе детекције UHF зрачења (наредна тачка).

Метода детекције УХФ зрачења

Ако се унутар казана поставе сензори (антене) овог зрачења и мере времена кашњења
добијених сигнала, може се триангулацијом на познатој геометрији трансформатора
одредити место одакле долази зрачење (парцијално пражњење). За ово мерење
потребно је познавање и брзине кретања електромагнетног таласа у уљу. Код нових
трансформатора ове антене могу бити уграђене а код старих се могу увући на пример
кроз славине за истакање уља. Ова метода може бити и саставни део мониторинга
енергетског трансформатора.

Метода фреквентног одзива (FRA)

Детекција промене геометрије активног дела могућа је мерењем појединих

индуктвновти, капацитивности, итд. У новије време, за ове сврхе све више се
препоручује и користи група метода које се заснивају на фреквентном понашању
намота трансформатора (ФРА – FRA – Frequency Response Analysis). Посебно се
препоручују после јаких удара као што су кратки спојеви, прескоци, удари грома, итд.
Оштећења могу наступити и у транспорту, при монтажи трансформатора и слично.
Свако веће механичко напрезање оставља трага у активном делу и може да буде узрок
квара трансформатора.
Када трансформатор изађе из производње и дође на испитивање на њему може да се
сними и његова карактеристика фреквентног одзива. То је почетна FRA карактеристика
(FRA слика) трансформатора и на неки начин представља његову личну карту. Она
касније може да служи за поређења и откривање евентуалних разлика. На основу тих
разлика могуће је утврдити потенцијална или стварна оштећења трансформатора. Овом
методом могу се детектовати: деформације и померања намотаја, парцијална
пражњења, кратак спој или прекид проводника, оштећења регулатора напона, спојеви
лимова језгра, његова померања, лоша уземљеност, итд.
Карактеристика фреквентног одзива намота може се добити пуштањем напонског
импулса (IFRA – Impulse Frequency Response Analysis) у намот или довођењем напона
променљиве фреквенције опсега 10 Hz до око 2 МHz (SFRA – Sweep Frequency
Response Analysis) и снимањем одзива. То се може урадити мерењем:
– односа напона на улазу и излазу (почетак и крај) намота,
– улазне адмитансе,
– преносног односа напона.
При овим испитивањима могу се мерити амплитуде појединих напона и струја или
њихови фазни помераји. Савременим инструментима за ова испитивања одмах се
добијају жељене карактеристике у облику дијаграма. Добијене карактеристике су
сложене криве линије где је свака тачка одраз стања геометрије у некој тачки
трансформатора. Остаје само да се открије њихово значење – интерпретација.
Анализом ових појава у великој мери се дошло и до интерпретације појединих делова
ових карактеристика. Савремени инструменти у себи имају и одговарајуће софтвере
којима се ово врши. У најкраћим цртама одступања FRA карактеристика указују на
следеће проблеме у трансформатору. Оштећења у језгру одражавају се у промени
карактеристике у облати ниских фреквенција (до 10 KHz). Промене у области средњих
фреквенција (10 KHz до 200 KHz) указују на промене у намотима док највише
фреквенције (преко 200 KHz) указују на проблеме са регулатором, кратким спојевима у
намоту, контактима, итд.
На слици 11 приказани су примери FRA карактеристика одзива исправног и
неисправног трансформатора.

Слика 11 SFRA одзиви исправног и неисправног трансформатора (Радојле Радетић

2017.)
 Хроматографска анализа гасова у уљу

Хроматографска (гасно-хроматографска или скраћено Г-Х) анализа обухвата анализу

садржаја растворених гасова у уљу (engl. Dissolved Gas Analysis – DGA). Садржаји
гасова указују на различите термичке и хемијске процесе који се одвијају у уљу. У
нормалним погонским условима гасови растворени у уљу потичу из ваздуха (кисеоник
и азот) и продуката старења и распадања уљно-папирне изолације. У ненормалним
условима поред ових појављују се и гасови који су последица прекомерних термичких
и електричних напрезања. У трансформатору могу постојати жаришта са високом
температуром (на пример краткоспојени лимови пакета језгра), парцијална пражњења,
итд. Као резултат деградације уља настају водоник, метан, етан, ацетилен, а због
распадања папира (целулозе) настају угљен-моноксид и угљен-диоксид.

Физичко-хемијска анализа уља

Овом анализом одређује се стање уља у погледу боје, чистоће, присуства талога и
других нечистоћа, садржаја воде, итд. Такође се мере и електричне карактеристике
(пробојност уља, специфична електрична отпорност итд.). Из добијених резултата може
се добити слика о квалитету и степену деградације уља.
Вода у уљу потиче из влажности ваздуха и дисања трансформатора. Повећање садржаја
воде убрзава старење папирне изолације и скраћује век трансформатора. Дозвољена
граница садржаја воде је 30 ppm.
Папир има своју природну влажност и она треба да је око 0,5 %. При мањој влажности
папир се брже распада. Папир са влагом до 2 % сматра се добрим, а већ код 2,5 %
потребно је сушење. Преко тога стање папира је неприхватљиво.
Боја и чистоћа уља су корисни ради поређења јер изненадна промена боје указује на
брже старење или неко загађење нечистоћама, подизање талога и слично. Код уља се
проверава и киселост која може да буде штетна за унутрашње металне делове.
У зависности од добијеног хемијског садржаја закључком о испитивању предлажу се
потребне мере. Смањење садржаја воде постиже се сушењем уља, пропуштањем кроз
машине за обраду (вакумирање, филтрирање, итд).

Дијагностика стања намотаја

Намот трансформатора направљен је од бакарне профилисане жице или лима који чине
проводник намота (примара, секундара или терцијара). Проводник је изолован лаком
или најчешће папиром. Његова главна електрична карактеристика је електрична
отпорност и индуктивност. Код намотаја трансформатора може се мерити и расипна
индуктивиност, односно напон кратког споја. Упоређењем ових података са фабричким
мерењима и њиховим праћењем кроз време може се доћи до закључка о промени
геометрије намотаја.

Мерење омских отпора намотаја

Мерењем омских (активних) отпорности утврђује се стање проводника намота,

регулационе склопке и спојева унутар трансформатора и стање веза са пролазним
изолаторима. Мерење се врши између извода сваког намота појединачно и на сваком
положају регулационе склопке.
Мерење се врши U-I методом тако што се кроз мерену отпорност пропушта мерна
струја и на одговарајућим прикључцима мери напон. При томе се води рачуна да се
елиминишу прелазне отпорности струјних контаката.
Специфичност овог мерења је и та да се ради о колу са веома великом индуктивношћу
чија је временска константа више минута. Време успостављања стационарне мерне
струје може се смањити кратким спајањем других намотаја који се не мере у том
тренутку или додавањем редне активне отпорности у струјно коло.
Ако се ради U-I методом треба водити рачуна да се волтметар укључи тек када се
успоставила стационарна струја, а искључи пре искључења струје како не би дошло до
његовог оштећења због индукованих напона. Код наменских уређаја за ово мерење ово
се ради аутоматски.
После мерења остаје реманентни магнетизам у језгру и пожељно је извршити
демагнетизацију. Савремени инструменти у себи садрже и опцију демагнетизације
језгра.
Ради упоредивости мерени резултати се прерачунавају за температуру 20 °C.
Када се отпорност измери на температури Т његова вредност на референтној
температури од 20 °C добија се помоћу израза:

α - термички коефицијент промене отпора (1/235 за бакар, 1/225 за алуминијум)

Други члан у изразу се може дати у облику корекционог фактора (kP) који се очитава са
дијаграма, па се израз своди на:

Дијаграм за добијање корекционог члана приказан је на Слици 12.

Стање намотаја процењује се на бази измерених вредности у односу на почетно стање
(нов трансформатор - измерено приликом првог пуштања у рад).
Отпорности намотаја фаза требале би бити приближно једнаке и да се не мењају током
времена. Праћењем ових отпорности током животног века трансформатора овде не би
требало да буде већих одступања.

Слика 12 Корекциони фацтор Кр у зависности од температуре (Радојле Радетић

2017.)

Ако се појаве одступања једне у односу на друге фазе већа од 3 – 5 % може се

очекивати да у трансформатору постоје слаби спојеви.
За мерења омских отпорности потребно је примарно развезивање трансформатора
(скидање струјних клема на пролазним изолаторима). За аутотрансформаторе какви се
користе у преносу развезивање звездишта се не ради, већ се мере активне отпорности
између приступачних извода појединих намотаја. Тако измерене отпорности се не
односе на појединачне намотаје већ њихове комбинације које зависе од спреге.
Међутим, ако се ове отпорности увек мере између истих извода онда су важне само
њихове промене које могу да укажу на лоше спојеве у намоту.
Поред отпорности намота прате се и прелазне отпорности регулационе склопке. И њене
отпорности у односу на почетно стање приликом првог пуштања у рад требале би бити
што приближније. Током рада контакти се полако хабају и прелазна отпорност расте.
Нормално је да се она током времена мења линеарно. Уколико се појаве већа
одступања од линеарне промене то указује на већа оштећења контаката или спојева
унутар регулационе склопке или њеног дела намотаја.

Дијагностика стања језгра

Језгро трансформатора састављено је од силицијумских лимова са површинским слојем

изолације са циљем да се што више повећа отпорност путање којом се затварају
вртложне струје и смање њихови губици. Читаво језгро је изоловано од казана
изолационом подлогом. Лимови су подељени у пакете који су преко одговарајућих
извода и отпорника везани за казан. Конструкција је релативно једноставна тако да су и
кварови сведени на минимум. Евентуални кварови на језгру првенствено се односе на
проблеме са појавом кφратких спојева у лимовима због чега може доћи до оштећења
отпорника за уземљење пакета. Свакако најтежи квар је пробој намота према језгру.
Све појаве у трансформатору остављају своје трагове на уље, па се његовим анализама
може склопити слика стања и код језгра.
Друга метода која може да укаже проблеме у језгру је мерење струје празног хода.
Њена реактивна компонента потиче од магнећења језгра, а активна од губитака у њему.

Мерење струје празног хода

Величина струје празног хода указује на стање магнетног кола трансформатора.

Повећање ове струје указује на могуће кратке спојеве у пакетима лимова језгра или
повећане зазоре при слагању лимова.
Мерење се због расположиве опреме и безбедности особља врши при сниженом напону
и то за монофазно напајање 230 V, а за трофазно 3x400 V. Том приликом мере се и
струје празног хода.
Напон за ово мерење је далеко испод нормалног радног напона тако да вредности
струја у апсолутном износу не говоре много. Међутим, релативни однос ових струја по
фазама, тј. стубовима језгра су стабилнији и треба да буду у одређеним границама.
Тако за трансформаторе спрегнуте у звезду струје намота првог и трећег стуба не би
требало међусобно да се разликују за више од 5 %. Струја намота средњег стуба треба
да је мања од остале две за око 25 до 50 %.
Такође величине ових струја у односу на фабричке вредности при истим напонима не
би требало да се разликују за више од мерне несигурности примењене мерне методе.
Поред мерења струја могуће је мерити и снагу празног хода што захтева специјалне
ватметре за мали cosφ.
 Термовизијски преглед

Свако тело на температури изнад апсолутне (-273 ºC) нуле топлотно зрачи. Људско око
види зрачење које је у опсегу таласних дужина од око 400 nm до око 700 nm и тај опсег
представља видљиву светлост. Топлотно зрачење на ниским температурама је у зони
изнад 700 nm и то је инфра црвено зрачење. Са повишењем температуре спектар
зрачења се мења тако што иде из инфрацрврног дела ка црвеном. Тек на температурама
изнад 550 ºC (црвено усијање), топлотно зрачење достиже таласну дужину од 700 nm и
постаје видљиво за око.
За разлику од ока, сензори типа болометра могу да детектују и зрачења у инфрацрвеној
области. Захваљујући томе развијени су бесконтактни мерачи температуре. Њихова
резолуција мерења је око 0,1 ºC, а опсег мерења иде од око -50 ºC до више стотина
степени. Измерена вредност зависи од врсте материјала преко коефицијента
емисивности.
Термовизијска технологија је прво развијена за војне, али је данас доступна и за
цивилне примене. Њена применљивост у цивилном сектору данас је изузетно широка и
термовизија је данас једна од најкориснијих дијагностичких метода.
У високонапонским постројењима где постоји опасност од напона, могућност
даљинског мерења температуре је изузетно корисна. Корист је тим већа, јер се може
видети слика објекта и на њој температурна расподела. Да би резултати били
квалитетнији потребно је вршити снимање при што већим оптерећењима (бар 40 % од
називних). На резултате снимања могу да утичу рефлексије сунчевог зрачења па о томе
треба водити рачуна. Поред наведених постоје још многи утицаји о којима се мора
водити рачуна. Зато термовизијско снимање врше за то посебно обучена лица.
Термовизијским снимањем добија се температурна слика (термограм) објекта који се
снима. Високе резолуције мерења температуре и слике омогућавају да се веома
прецизно лоцира место повећаног загревања, па чак и када је оно заклоњено за видљиву
светлост. Најчешћа места грејања појављују се на спојевима (клемама, стезаљкама,
итд).
Повишења температуре на контактним местима указују на слабе спојеве. Трајно
струјно оптерећење преко оваквих контаката изазива њихову оксидацију која даље
слаби контакт. Због тога временом температура даље расте, контакт се прегрева што
може довести до његовог разарања па и пожара.

Слика 13 Термограм трансформатора (Радојле Радетић 2017.)

 ИСПИТИВАЊЕ ПРЕКИДАЧА

Високонапонски прекидачи су склопни уређаји који служе за укључење и искључење

елемената постројења или ДВ у нормалном раду и за њихово аутоматско искључење у
случају квара. За разлику од растављача који не могу да прекидају струју, прекидачи
могу да прекидају све струје, укључујући и струје квара. Улога прекидача да искључи
квар је заштитна и има посебну важност за правилан и поуздан рад постројења, али и
читавог ЕЕС-а.

Слика 14 Малоуљни пекидач и прекидач у СФ6 изведби (Радојле Радетић 2017.)

По свом значају за постројење (и ЕЕС) и по цени, прекидачи су елементи који се налазе

одмах иза енергетских трансформатора. Због свега тога, правилно одржавање
прекидача је од изузетне важности.
У погону, прекидачи су изложени различитим врстама напрезања.
– електрична (пренапони, прекидање великих струја, ...),
– механичка (електродинамичке силе при кваровима, вибрације при одради, ветар, ...),
– топлотна (електрични лук, загревање од струје, температура околине, ...),
– хемијска (разложени гасови, озон, влага, прашина, ...).
Овим напрезањима посебно су изложени прекидачи за спољашњу монтажу. Прекидачи
су конструисани тако да могу да поднесу ова напрезања.
 Мерење једновремености рада полова

Код овог испитивања мере се времена одраде операције укључења и искључења свих
полова прекидача појединачно. Код прекидача са више прекидних места по полу мере
се и времена сваке коморе појединачно.
Под временом укључења подразумева се време од тренутка довођења напона на калем
за укључење до додира главних контаката. Време отварања контакта је време од
тренутка давања напона на калем за искључење до тренутка престанка додира
контаката.
Поред мерења времена одраде могу се пратити и струје калемова за укључење и
искључење као и одговарајући дигитални сигнали са помоћних контаката сигналне
склопке.
Мерење се може вршити и уређајима који се примењују за дијагностику прекидача
(Программа елецтриц АБ, тип ТМ 1800). Овај уређај има далеко веће могућности које
се не могу у потпуности искористити код малоуљних прекидача. Рад са овим уређајем
је сложен и захтева посебну обуку оператера. Измерени подаци се уносе у базу
података из које се могу видети промене појединих параметара током времена.

Слика 15 Программа TM 1800 (Радојле Радетић 2017.)

Провера квалитета уља за прекидаче

С обзиром да се ради о малим количинама уља (стотину литара по полу) не практикују

се хемијске, G-H и друге анализе већ је сумњиво уље једноставније и јефтиније одмах
заменити.
Служба одржавања на терену може визуелно да провери боју и прозирност. Такође
може да се измери и диелектрична чврстоћа (пробојност) уља. Према стандарду IEC
60156 мери пробојност се мери са размаком електрода од 2,5 мм, температура уља
треба да буде од 15 до 25 °C, напон се подиже брзином од 2 kV/s.
IC-EMS-421-2012, према пробојности минерална изолациона уља за прекидаче дели у
три категорије.
Категорија А – пробојност преко 160 kV/cm. Уље је добро.
Категорија Б – пробојност 120 – 160 kV/cm захтева и друге провере.
Категорија Ц – пробојност испод 120 kV/cm, уље не задовољава, потребна је замена
уља.

Испитивање квалитета и детекција цурења гаса СФ6

Сумпор-хексафлуорид је гас без боје мириса и укуса и за човека није лако уочљив. С
обзиром на малу количину гаса у прекидачу (неколико килограма) и најмање
дуготрајно цурење гаса, манифестује се кроз смањење притиска. Ако се томе дода и
штетност гаса по околину која се манифестује ефектом стаклене баште, онда је јасан
захтев за потребом детекције његовог цурења.
Смањење притиска гаса смањује прекидну моћ прекидача. Због тога у прекидачу
постоје два карактеристична нивоа притиска. Први је сигнални који упозорава на
смањење притиска. После овог сигнала треба проверити стање са притиском и
евентуално цурење зауставити. Ако се настави са падом притиска на другом нивоу
прекидач се блокира у затеченом стању.
Због овога детекција цурења има велику важност.
На тржишту се нуде веома осетљиви детектори чија осетљивост износи неколико грама
гаса за годину дана.
Према техничким упутствима произвођача углавном се предвиђа на деветогодишњем
нивоу провера квалитета гаса која се односи на влагу, тачку росе, киселост, продукте
разлагања, итд. Ово су сложенија испитивања и захтевају специјалну опрему и
одговарајуће обучена лица.

Мерење времена укључења и искључења, провера њихове

једновремености

Под временом укључења подразумева се време од тренутка давања команде

(довођењем напона на калем за укључење) до тренутка додира главних контаката.
Аналогно томе дефинисано је и време искључења.
Тренуци додира или престанка додира главних контаката су тренуци када се
успоставља или прекида једносмерна струја којом се врши мерење. Треба имати у виду
да овако добијена времена краћа од времена искључења прекидача у стварним
условима. Разлог је горење лука када се струја гаси у тренуцима проласка кроз нулу.
Дакле разлика је у трајању горења лука и може да износи до око 10 ms.
Код укључења прекидача ситуација је обрнута. Струја се успоставља нешто раније него
што се контакти додирну, али је овде разлика знатно мања (до неколико ms).
Мерења се врше за сваки пол појединачно, а ако постоји више прекидних места, онда за
свако појединачно. Оријентационе вредности времена искључења прекидача на
напонском нивоу 110 kV су око 20 до 35 ms, а укључења око 60 до 100 ms. Код виших
напона вредности су нешто веће. Оријентационе вредности дозвољених одступања
времена су око 10 %.

Термовизијска провера

Термовизијским снимањем добија се температурна слика прекидача. Температурна

скала омогућава резолуцију од око 0,1 °C. Најчешћи узрок грејања су слаби контакти.
Одлично се откривају спољна топла места а могу се наговестити и унутрашња
загревања (унутар порцеланског изолатора коморе за гашење лука). Рад са
термовизијском камером захтева посебну обуку и доста искуства радника. То су
радници који за овај рад морају да имају одговарајући сертификат и лиценцу. На Слици
16 приказана је термовизијска камера типа Флир Т335.

Слика 16 Флир Т335 (Радојле Радетић 2017.)

Мерење прелазних отпорности главних (ВН) контаката прекидача

Мерење прелазних отпорности контаката врши се са струјом од 100 А или више.

Квалитет контакта може да се изрази преко омске отпорности или преко пада напона за
одговарајућу струју.
Прелазна отпорност је мера квалитета површине контакта и контактног притиска.
Повећана контактна отпорност указује на истрошеност, нагорелост контаката као и на
мали притисак којим контактни прсти непокретног контакта притискају контактну
шипку (покретни контакт).
Оријентационе вредности отпорности су око 20 μΩ до 50 μΩ по прекидном месту
односно 2 mV до 5 mV при струји од 100 А.
На Слици 17 приказан је инструмент за мерење прелазних отпорности типа - DV power
RMO 200A.

Слика 17 РМО 200А ДВ поwер (Радојле Радетић 2017.)

ИСПИТИВАЊЕ РАСТАВЉАЧА

Растављачи су склопне направе које служе за спајање и одвајање посматраног поља од

сабирница или далековода. У искљученом (отвореном) положају они видно обезбеђују
сигурносно растојање и тиме стварају један од услова за безбедан рад.
Према позицији у постројењу растављачи могу бити сабирнички и излазни (линијски).
Код H шеме постоји и попречни растављач.

Слика 18 Растављач 110кВ (Радојле Радетић 2017.)

Поред визуелног прегледа код растављача се прати квалитет контаката и спојева. За ту
сврху користе се две методе:
– Мерење прелазних отпорности
– Термовизија
Прелазна отпорност контаката растављача мери се једносмерно струјом од најмање 100
А. Вредности прелазне отпорности зависе од робусности контаката и износе типично
реда 20 до 50 μΩ, а падови напона при струји од 100 А од 2 до 5 mV. Ове вредности су
скоро универзалне и односе се на све контакте и спојеве.
Повећање контактне отпорности детектује се и термовизијским снимањем. У
постројењима са два или више система сабирница, термовизијско снимање се ради за
све сабирничке растављаче. Прво мерење се врши са постојећим уклопним стањем и
понавља после пребацивања система сабирница. При томе се после пребацивања мора
сачекати бар пола сата како би се постигла стационарна температура.
Термовизију треба вршити у периодима када су већа струјна оптерећења. Повишење
температуре до неколико степени се не сматрају опасним и отклањају се током
наредног ремонта. Повишења преко 300 °C морају се отклонити што пре – интервентно.

ИСПИТИВАЊЕ ОДВОДНИКА ПРЕНАПОНА

Велика опасност по опрему у постројењима и на далеководима постоји од пренапона.

Узроци пренапона могу бити унутрашњи (из мреже) и спољашњи. На Слици 19
приказани су пренапони, са и без одводника, у зависности од њиховог трајања.

Слика 19 Пренапони на опреми са и без одводника пренапона (Радојле Радетић 2017.)

Заштита од атмосферских и комутационих пренапона у ВН постројењима и на
далеководима спроводи се применом варничара и одводника пренапона. Најефикаснија
пренапонска заштита постиже се одводницима пренапона. Појавом пренапона на
одводнику он нагло проведе струју и не дозвољава његов раст.
Слика 20 Одводник пренапона (Радојле Радетић 2017.)

Надзор и одржавање одводника пренапона

У преносној мрежи доминирају метал оксидни (цинк-оксид) одводници пренапона.

Свака дијагностика, па и дијагностика одводника пренапона почиње визуелним
прегледом. При прегледу одводника пренапона треба обратити пажњу на исправност
примарних веза и повезаност уземљења, положај прстена за обликовање потенцијала,
евентуалну загарављеност, напрслине и друга оштећења порцуланског изолатора, стање
прирубнице потпорних изолатора према металној конструкцији, број одрада, итд. Све
промене се евидентирају, а недостаци у складу са степеном хитности отклањању.
Право стање одводника пренапона може се добити једино снимањем његове напонско-
струјне карактеристике, која се добија лабораторијским испитивањем (off-line). То је
компликовано и испитивање се врши снимањем само неколико карактеристичних
тачака у области малих струја. За лабораторијско испитивање одводника потребно је да
постоји одговарајућа резерва одводника са којима би се заменили они који иду на
испитивање. Недостатак ове методе је што захтева резервне одводнике и искључење
трансформатора из погона ради њихове демонтаже и враћања у погон после
испитивања.
Поједностављено испитивање може се спровести и на терену. За ово испитивање
потребан је одговарајући индуктивни напонски мерни трансформатор, регулациони
трансформатор (0 – 200 V), волтметар, милиамперметар и осцилоскоп. Напон се
подиже на називну вредност напона одводника и мери његова струја одвода која треба
да буде око 1 mA (амплитуда).
Када је одводник у погону (под напоном) може се одредити једна тачка карактеристике.
Ова тачка је доста удаљена од подручја у коме одводник проводи струју, али
представља бар некакав показатељ његове исправности. За ово је развијено неколико
метода испитивања одводника у погону (on-line).
Одводник је под напоном и треба измерити његову струју одвода. Струја одвода
састоји се од активне и капацитивне компоненте. Укупна струја одвода одводника је
веома мала, а њена активна компонента је још 5 до 20 пута мања од ње. Активна
компонента струје није синусоидалног облика већ има доминантан трећи хармоник.
Управо је ово компонента коју треба измерити. Да би се измерила активна струја
одводника из укупне струје треба издвојити капацитивну компоненту. За то је потребна
посебна мерна опрема. Основу чине струјна клешта веома високе осетљивости, реда
μА.
Уколико се добију резултати који су значајно већи (преко 70%) од упоредних
вредности, онда мерење треба поновити у што краћем року. У поновљеном испитивању
може се проверити загревање (термовизијом), анализирати таласни облик струје и
слично. Ако се не утврди повећање веће од 70%, одводник се сматра исправним. Ако је,
пак, повећање од 70% до 300%, одводник се сматра ограничено исправним и потребно
је поновити испитивање најкасније за 3 месеца. Установили се повећање струје веће од
300%, одводник треба демонтирати и спровести лабораторијско испитивање.
Поред наведених остали услови за замену одводника су старост, промена изолационих
карактеристика опреме која се штити, итд.

РЕМОНТ

Ремонт је рад који има за циљ да се већим поправкама и заменама дотрајалих делова
одржи електроенергетски објекат у технички исправном стању, а који се врши у
роковима одређеним Правилницима. Ремонти се врше у безнапонском стању објекта
или дела објекта на коме се ради. При ремонту се обавља и детаљан преглед, као и све
потребне провере.
Обухвата сложеније радове на опреми са циљем да се изврши поправка или замена
елемената за које је прегледом, испитивањем или мерењем показано да имa основне
карактеристике одступају од уобичајених / задатих вредности. Ремонтом се не мењају
техничке карактеристике и функционалност уређаја и опреме, већ се тежи да се ВНРП
што је могуће дуже одржи у технички исправном стању. Он се врши у безнапонском
стању посматраног дела постројења, у временским размацима предвиђеним
упутствима.

У упутствима за монтажу и одржавање високонапонских уређаја и опреме, сваки

произвођач је дужан да, у складу с важећим прописима и искуством, предвиди
периодичне прегледе и одговарајуће ревизије и ремонте опреме коју производи. За
главне елементе ВНРП ово се углавном односи на следеће:
Трансформатор снаге. Периодичним прегледима предвиђене су сљедеће активности:
урадити визуелни преглед
проверити радијаторе и вентилаторе
проверити цурење трансформаторског суда
измерити температуру уља
проверити исправност регулатора напона
помоћу мегаомметра проверити изолационе отпоре
испитати диелектричну чврстоћу уља и проверити Бухолц заштиту.

У случају да се утврди неки од седећих недостатака:

јачи неравномерни шум с праском унутар трансформатора
при нормалном оптерећењу и хлађењу, ненормално повишено загрејавање,
диелектрична чврстоћа уља знатно мања од вредности коју произвођач и
одговарајући стандард дозвољавају,
трансформатор се одмах мора одвојити/искључити од мреже (напајања).
На основу провера (испитивања), обично сваке друге године, утврђује се да ли је уље у
трансформатору добро или треба вршити његову замену или регенерацију
(филтрирање).
Најмање једном годишње врши се преглед трансформатора, на основу кога се
закључује о неопходности његовог ремонта. Ремонт се најчешће врши у специјално
опремљеној радионици корисника опреме или код произвођача трансформатора. Након
ремонта врши се:
провера односа трансформације
мерење отпора намотаја у свим положајима регулатора напона
мерење празног хода (мерење струје)
детаљно испитивање и хемијска анализа уља
провера спреге трансформатора
мерење угла диелектричних губитака
диелектрична испитивања наизменичним напоном индустријске фреквенције.
Прекидачи снаге. Код прекидача снаге врше се следећи годишњи прегледи и мерења:
исправности механичког функционисања
прелазног отпора главног кола
отпора изолованости помоћних кола
 отпора изолованости изолације према маси главног кола
диелектричне чврстоће уља (код прекидача са уљем).
Да ли ће се на прекидачу радити ревизија или ремонт, одлучује се на основу резултата
претходних прегледа и мерења, при чему треба водити рачуна и о броју укључења и
искључења прекидача и величини прекидане струје. На ову одлуку утиче и врста
прекидача, нпр.:
малоуљни прекидачи морају ићи у ремонт после шест прекидања струје кратког
споја
вакумски прекидачи могу прекинути знатно већи број струја кратког споја.
Сви типови прекидача захтевају ревизије и ремонте. Да би се извршила ревизија,
прекидач мора хиљаду пута прекинути назначену струју. У случају вакумског
прекидача захтева се прекидање назначене струје неколико десетина хиљада пута.
Да ли су и колико истрошени контакти прекидача и да ли их треба мењати, одлучују
резултати мерења отпора главног кола. Ако су прекидачи гасни или уљни, приликом
замене контаката обавезно се и они мењају.
Код вакуумског прекидача контакти не подлежу ревизији. Код њих се одржава само
погонски механизам (визуелни преглед и подмазивање).
Растављачи (са земљоспојницима). Код растављача и земљоспојника једино се
испитује и мери отпор главног кола. На основу резултата одређује се да ли је контактни
притисак добар или не. Њихово редовно одржавање (најмање једном годишње)
подразумијева визуелни преглед и подмазивање погонског механизма и погонских
полуга растављача.
Отпори главног кола и прекидача и растављача мере се када кроз главно коло протиче
једносмерна струја јачине од најмање 100 А. На тај начин измерени отпор (или пад
напона) не сме се разликовати од отпора (или пада напона) који је добијен непосредно
приликом типског огледа загрејавања.
Одводници пренапона. За проверу исправности одводника обично се користе две
методе:
мерење отпора изолованости помоћу мегаомметра, којим се показује да ли је
дошло до нарушавања изолације унутар одводника
провера наизмјеничног и ударног напона реаговања.
Уколико ревизију или ремонт врши произвођач опреме, уобичајено је да он о томе даје
испитни извјештај. У овом извјештају налазе се сви подаци добијени приликом
спроведeних испитивања.
 ЗАКЉУЧАК

Одржавање енергетских постројења је веома захтевно. Високонапонска

електроенергетска постројења садрже велики број елемената, како електроенергетских
тако и грађевинских. Само одржавање ових система таржи комплексну организацију,
напор и високу цену. Уредјаји за утврђивање исправности или неисправности елемеата
ЕЕС-а су веома скупи и захтевају обуку за руковање и велико искуство за утврђивање
дијагностике. Само одржавање тражи ангажовање оперативног људства, израду
оговарајућих планова одржавања и стратегије. Правилници о одржавању опреме се
морају поштовати као и њихови рокови. Уочавањем неправилности тј. одступања од
норманих вредности елемената ЕЕС-а, потребно је адекватно деловање како би систем
остао стабилан а крајњи крисници снабдевени ел. енергијом. Осим самог одржавања и
дијагностике за поуздано одржавање ЕЕС-а, неопходно је постојање минималних
залиха резервне опреме, да у случају непедвидјене хаварије додје до брзог отклањања
недостатака и пуштања система у погон.
Одржавање постројења је струка која се развија деценијама. Темељ струке чине знање
стечено у школи, а закони и технички нормативи, стандарди, техничка регулатива итд.
дефинишу оквире у којима се ради. Када се овоме дода и дугогодишњи рад, говори се о
искуству. Техничка регулатива, искусни инжењери, техничари и монтери су темељна
вредност фирме, и део су њеног богатства.
 ЛИТЕРАТУРА

1. РАдојле M. Радетић (2017). Приручник за одржавање високонапонске опреме.

Бор.
2. Сретен Шкулетић, Николиа Каљевић (2019). Висоонапонска разводна
постројења. Подгорица.
3. Драган Товаришић (2018). Скрипта Електричне мреже и постројења. Суботица.
4. Давор Прерадовић (2004). Дипломски рад “Заштита ЕЕС од атмосферских
пражњења”. Бања Лука.
5. Гојко Дотлић (2006). Електроенергетика. SMEITS, Београд.
 САЖЕТАК РАДА

Завршним радом обрадио сам теме о одржавању елемената ТС ДЕЕС-а. Објаснио сам
функционалност ВН елемената трафостанице, њихово одржавање као и начине на које
можемо дијагностиковати одређене неправилности при њиховој експлоатацији.
Најбитније целине Завршног рада су:
- Контролни преглед и контролна мерења – описује начине на које можемо доћи
до података који указују да ли је неки електроенергетски ТС елемент у
исправном погонском стању или је потебан његов емнон или замена.
- Редовне оправке – указује на врсте одржавања елемената трафстаница
(корективно, превентивно)
- Инвестиционе оправке - подразумевају zahvate većeg obima (zamena opreme,
izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova) u cilju povećanja
pouzdanosti i poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije.
- Испитивања енергетских трансформатора – опсује методе утврђивања стања
енергетсих трансформатора:
1. Дијагностика стања система излације
2. Мерење диелектричне чврстоће трафо уља
3. Мерење отпорности изолације намотаја
4. Мерење капацитивности и угла губитака
5. Мерење парцијалних пражњења
6. Мерење УХФ зрачења
7. Метода фрекфентног одзива
8. Хроматографска анализа гасова у уљу
9. Физичко-хемијска анализа уља трансформатора
10. Дијагностика стања намотаја
11. Мерење омских отпора намотаја
12. Дијагностика стања језгра трансформатора
13. Мерење струје празног хода трансформатора
14. Термовизијски преглед трансформатора
- Испитивања прекидача – објашњава методе којим се врше испитивања и мерења
напрекидача снаге (како малоуљних тако вакумских и SF6 - прекидача) и
утврђује нјихово погонско стање
- Испитивања растављача – дефинише методе којим се утврђује стање,
функционалност и одржавње растављача
- Испитивања одводника пренапона - указује на које начине се врше мерења и
испитивања којим се утврђује стање одводника пренапона како у напонском
тако и у безнапоском стању.
 БИОГРАФИЈА КАНДИДАТА

Иван Станковић, рођен 1976. године у Крушевцу. Завршио средњу електротехничку

школу у Крушевцу и Вишу електротехничку школу у Звечану, смер енергетика.
Запослен у Електродистрибуцији Крушевац од 1999. Годие. Радио као електромонтер 7
година (од тога 5 година на одржавању СН и НН и 2 године као електромонтер на
одржавању ВН), тренутно на позицији вишег сарадника за одржавање ВН. Породичан,
озбиљан, поуздан, посвећен, вредан, одмерен. У будућности себе види као
електроинжињера мастер-струковних студија у руководству Електродистрибуције.