IV GRUPA

ZATITA KABLOVA OD POARA

1.UVOD Razvoj industrije, porast proizvodnje i masovne stambene izgradnje uslovili su porast proizvodnje i potronje elektrine energije. Porast potronje elektrine energije uslovio je poveanje proizvodnje proizvoda i kablova, uz primenu velikog broja raznih izolacionih materijala. Najee primenjen izolacioni materijal je polivinil hlorid ili P ! "# !!#!$%, uz koga su u primeni i prirodna guma, polihloropen, butil, buna i si. &asovna primena polivinil hlorida, kao izolacionog materijala, opravdava se njegovim dobrim elektrinim i mehanikim osobinama, kao i izuzetnoj pogodnosti za obradu. '.'. Opasnosti od poara (a stanovita zatite od po)ara provodnici i kablovi, kod kojih se kao izolacioni materijal primenjuje polivinil hlorid, guma i si., mogu predstavljati ugro)avajui *aktor, obzirom da isti spadaju u kategoriju gorivih materijala. $skustvo je pokazalo da je odre+eni broj po)ara dobijao ire razmere, zahvaljujui brzom irenju posredstvom izolacije elektrinih instalacija. , takvim situacijama, posebnu opasnost predstavljaju instalacije kod kojih se vri premoenje topljivih umetaka osiguraa veim brojem tzv. -lini., kao i instalacija sa osiguraima veih nominalnih vrednosti od onih koje odgovaraju tienoj instalaciji. /bog toga nije neumesno ponoviti injenicu da osigurai slu)e kao zatita elektrinih instalacija, pri emu njihove vrednosti moraju odgovarati -.propusnoj moi. instalacije. 1.2. Stanj ! o"#asti t $ni%& r '!#ati( 0ez obzira na sve pokazatelje koji govore o opasnostima od irenja posredstvom elektrinih instalacija, ovom problemu se kod nas ne pridaje skoro nikakva pa)nja. (em u dva sluaja, tehnikim propisima ovaj problem nije tretiran, tako da je njegovo reavanje uglavnom preputeno projektantima, od ijeg znanja zavisi i kvalitet reenja. (agledavajui ukupno stanje u segmentu zatite objekta od po)ara nastalih na elektrinim instalacijama, konstatujemo zanemarivanje ovog problema, to najee rezultira njegovim nereavanjem. (toga je jasno da se mora pristupiti izradi odgovarajueg tehnikog propisa kojim bi se ovaj problem sistemski resio. 2. )*R* ZATIT*

po)aru, kojom se spreava prelazak po)ara, iz kanala za prolaz kablova, prema ostalom delu objekta. 1od zidova veih debljina, otvori se uz pomenute materije dodatno zatvaraju i mineralnom vunom. (redstva koja se koriste za zaptivanje mesta kablovskih prodora, rade se od organskih i neorganskih materija. &aterijali organskog sastava, nakon izlaganja po)aru, pod uticajem gasova koji se iz njih osloba+aju, bubre. 3vi materijali se osim za zaptivanje otvora koriste i za preuzimanje kablova, ime se spreava gorenje kablovske izolacije. &aterijali neorganskog sastava "vatrogasni malter% se koriste vie za zaptivanje otvora i u po)aru ne ekspandiraju. Na slici '. je prikazan detalj prolaza kablova kroz otvor u zidu, zaptiven zatitnom masom, pri emu su istom masom manje viskoznosti, preprskani i kablovi zajedno sa kablovskim regalom koji nosi kablove. Preporuljivo je da se kablovi i provodnici, sa obe strane protivpo)arnog zida, preprskaju zatitnom masom na du)ini od po ' m.

Slika 1.

Na slici 4. je prikazan detalj sa slike '. nakon izlaganja po)aru iz koga se uoava ekspandirana zatitna po)arna masa.

2.1. Za+tita o, +ir nja poara posr ,st(o- i.o#a/ij Naje*ikasnije mere zatite od irenja po)ara sa elektrinih instalacija na objekat, sadr)ane su u vo+enju instalacija kroz, za to posebno predvi+ene kanale otporne na po)ar, pri emu ovi kanali ine zatitne po)arne sektore. 1od ovakvog reenja, posebnu pa)nju treba obratiti na spreavanje irenja po)ara iz usponskih kanala kroz otvore kojima usponske kablove i provodnike odvodimo do razvodnih ormana, a zatim prema potroaima. 2i otvori, nakon provlaenja provodnika, moraju biti dobro zaptivni na odgovarajui nain. , tom smislu, danas su se u svetu i kod nas, pojavili materijali kojima se ti otvori zatvaraju, ime se ostvaruje potrebna otpornost prema

Slika 2.

Na slici 5. je prikazan detalj zatite kablovskih prodora -vatrootpornim malterom., neorganske prirode.

51

IV GRUPA postrojenja od po)ara ".($. list (8R9., br. ':;::, 6<;=4. i 4>;=6%. Prolaskom provodnika kroz prostorije sa velikim po)arnim rizikom "to treba izbegavati ukoliko je to mogue% rizik se jo vie poveava ukoliko se provodnici vode po zidovima. , takvim sluajevima je po)eljno kablove ili provodnike elektrine instalacije, itavom du)inom, prskati zatitnom po)arnom masom. Prilikom opredeljivanja za vrstu zatitne mase koju emo upotrebiti, kao i proizvo+aa iste, neophodno je ostvariti uvid u ateste o njenom kvalitetu. /a materijal koji se primenjuje kao zatita od irenja po)ara posredstvom kablovske izolacije, potrebno je pribaviti atest kojim e se pokazati njegova otpornost prema gorenju, kada se nanese na kabl ili provodnik, koji se titi od po)ara. 1ao baza za takav atest treba da poslu)i standard 9,( N.!3. ?=6 na osnovu koga treba obaviti odgovarajua ispitivanja. Protivpo)arna svojstva materijala koji se koristi kao zaptivni u otvorima protivpo)arnih pregrada, kroz koje se provlae kablovi i provodnici, moraju se ispitati na osnovu standarda za ispitivanje zidova prema po)aru, 9,( ,.9'.?@? uz porast temperature propisan standardnom krivom po)ara. 2.2. Za+tita o, poara &a"#o(a i pro(o,ni&a .a napajanj priorit tni$ potro+a%a A*ikasnost akcije gaenja po)ara i evakuacije ljudi i imovine iz po)ara, esto zavisi od sigurnog napajanja elektrinom energijom. 9edan od najveih po)ara koji je zadesio evropsku industriju, a koji je nastao u ,,83RB.-ovoj *abrici automobila u 1elnu, (R Nemaka, dostigao je ogromne razmere i zbog toga to je bio onemoguen rad sprinklerske instalacije za gaenje po)ara. (prinklerska instalacija nije obavila svoju ulogu jer je po)ar prekinuo kabl kojim se sprinklersko postrojenje napajalo elektrinom energijom iz dizel-elektrinog agregata. /bog nedovoljnog pritiska u hidrantskoj mre)i veliki broj objekata poseduje ure+aje za poveanje pritiska, za koje je Pravilnikom o tehnikim normativima za spo$jnu i unutranju hidrantsku mre)u za gaenje po)ara, zbog sigurnog rada, propisana obaveza postavljanja rezervnog izvora za napajanje elektrinom energijom. 9asno je ta u sluaju po)ara znai sigurno napajanje hidro*ora elektrinom energijom. 3svetljenje komunikacija u objektima javne namene je veoma znaajna mera kojom se obezbe+uje brza evakuacija ljudi i imovine u sluaju po)ara. - ,obiajenim nainom reavanja napajanja elektrinom energijom prioritetnih potroaa koji moraju obavljati svoje *unkcije za vreme trajanja po)ara, kablovi za napajanje pomenutih potroaa ostaju najranjivije mesto u sistemu zatite. , sluaju njihovog prekida, usled izlaganja po)aru, itav sistem zatite, koji se napaja elektrinom energijom, prestaje da *unkcionie. 1ablovi i provodnici sa klasinom P !, gumenom i drugom izolacijom su osetljivi na poveane temperature. Na dijagramu "slika :% prikazane su promene elektrinih karakteristika provodnika u zavisnosti od temperature. Na osnovu izlo)enog je jasno da se svim potroaima koji, u cilju gaenja po)ara i spaavanja ljudi za vreme po)ara, moraju *unkcionisati, treba obezbediti pouzdano napajanje elektrinom energijom, koje se ostvaruje potpunom zatitom napojnih kablova ili provodnika i izvora elektrine energije ukoliko se isti nalazi u ugro)enom objektu.

Slika 3.

(em prikazanog naina zatvaranja kablovskih prodora kroz granine zidove po)arnih sektora, primenjuju se i druge metode od kojih je jedna prikazana na slici 0.

Slika 4.

Prikazani sklop kojim se vri zatvaranje otvora za prolaz kablova *ormiran je od sekcijskih modula koji su prikazani zatamnjeno na prilo)enoj slici. Prikazana reenja treba primenjivati uvek za zatvaranje prodora kablova provodnika kroz po)arne zidove koji predstavljaju granice po)arnih sektora. 1od kablovskih kanala velikih du)ina, preporuljivo je delimino prskanje kablova na taj nain to se nakon svih 6 m, kablovi u du)ini od 4 m prskaju zatitnom masom "slika 6.%, ime se spreava gorenje kablova na itavoj du)ini.

Slika 5.

7irenje po)ara posredstvom kablova koji se vode kroz kablovske podne kanale "npr. kod tra*ostanica%, mogue je spreiti zatrpavanjem kanala peskom, posebno u graninom delu kanala iz kog kablovi prelaze u prostoriju, to se inae preporuuje takom 4.'5'. 2ehnikih propisa za specijalnu zatitu elektroenergetskih

64

IV GRUPA Pouzdano napajanje obezbe+uje se vo+enjem kablova, koji slu)e za napajanje prioritetnih potroaa, kroz posebne kablovske kanale kroz koje ne prolaze drugi kablovi, pri emu trasa kanala ne treba da prolazi kroz ili pored prostorija sa velikim po)arnim optereenjem. $z izlo)enog je jasno da se kablovi za napajanje prioritetnih potroaa, sem u sluaju vo+enja kroz zasebne vatrootporne kanale u kojima nema drugih provodnika, moraju itavom svojom du)inom tititi od po)ara zatitnim premazima ili na neki drugi nain, s tim to se broj prekidnih mesta mora svesti na to manji broj. Pritom se i elektrini razvodni ormari moraju *ormirati kao vatrootporni elementi. ,koliko su ti ormari namenjeni za napajanje i drugih potroaa onda se deo za napajanje prioritetnih potroaa unutar samog ormara mora odvojiti pregradom od negorivog materijala. 0ez obzira na zatienost pomenutih kablova iste ne treba voditi kroz prostorije sa velikim po)arnim optereenjem. Premazi kojima se vri zatita kablova kojima se napajaju potroai kojima se omoguava gaenje po)ara, moraju omoguavati kablu da zadr)i svoje elektrine karakteristike ukoliko bude zahvaen po)arom. remenski period u kom provodnik ili kabl mora da zadr)i svoje elektrine karakteristike ne mora da bude isti kao i minimalno vreme rada potroaa za vreme trajanja po)ara, dato u prilo)enoj tabeli, tj. mo)e biti i manje ukoliko po)ar u prostoru kroz koji taj provodnik prolazi ne mo)e dugo trajati. 2ako na primer kablove koji se provlae kroz vatrootporne kanale dovoljno je tititi za period od 5? min. jer je izvesno da po)ar na kablovima bez drugih posrednika ne mo)e trajati du)e od 5? min. Prema tome e*ikasna zatita se mo)e postii i kombinacijom premaza slabijih karakteristika i gra+evinskih mera zatite. Premazi kojima se kablovi i provodnici tite od po)ara kako bi se za vreme trajanja po)ara elektrine energije mogla dopremiti. prioritetnim potroaima, moraju biti ispitani na odgovarajui nain. $spitivanje mora da poka)e za koje vreme, po)aru izlo)en kabl ili provodnik, zadr)ava svoje elektrine karakteristike. 3vo ispitivanje, za razliku od ispitivanja kojim se utvr+uje otpornost prema gorenju kablovske izolacije, mora se vriti na osnovu standarda za ispitivanje zidova prema po)aru, 9,( ,.9$.?@?. 2om prilikom na krajeve preprskanog kabla, van pei, treba prikljuiti izvor elektrine energije i manji potroa. Pod vremenom izdr)ljivosti ispitivanog kabla ili provodnika treba usvojiti vreme nakon koga je dolo da prekida u napajanju. 3vim ispitivanjem treba obuhvatiti kablove svih preseka koji se tite, to znai da u izvetaju o ispitivanju treba da stoji podatak o preseku sa oznakom kabla ili provodnika koji je ispitivan. Razlog za ispitivanje kablova razliitih preseka sadr)an je u injenici o razliitim vrstama izolacije i njihovih debljina koje zavise od povrine preseka provodnika. Banas su u svetu u primeni tzv. mineralni kablovi koji su u stanju da, bez premaza, izdr)e velike temperature, to ih ini veoma primenjivim za napajanje prioritetnih potroaa. Njihova cena na tr)itu je veoma visoka tako da njihovu primenu treba svesti na racionalnu meru. 1od opredeljenja za ove kablove treba ostvariti uvid u odgovarajue ateste, kojima bi navedene osobine bile potvr+ene. 1od primene promenutih mineralnih kablova koji se proizvode u (8R9, kao i materijala za zatitu kablova, stranih proizvo+aa, obavezno je, od strane neke ovlaene jugoslovenske institucije, pribaviti odgovarajui atest ili reatest, kojim e svojstva materijala, deklarisana od strane proizvo+aa, biti potvr+ena.

Slika 6.

,koliko kablove ili provodnike za napajanje prioritetnih potroaa moramo voditi kroz kablovske kanale sa ostalim kablovima, tada kablove za napajanje prioritetnih potroaa treba itavom du)inom prskati zatitnom po)arnom masom, koja e pomenutim kablovima omoguiti zadr)avanje njihovih elektrinih karakteristika za vreme po)ara na ostalim nezatienim kablovima i provodnicima, pri emu se mora voditi rauna da kablovski kanali treba da predstavljaju zasebne po)arne sektore. 1ablovi i provodnici za napajanje prioritetnih potroaa koji se kroz objekat vode nezatieni, van kablovskih kanala i ahtova, moraju se itavom svojom du)inom "od spoljnjeg prikljuka na gradsku distributivnu mre)u ili od izlaza sa rezervnog izvora elektrinom energijom do samog potroaa% tititi od po)ara. remenski period u kom bi kablovi i provodnici "za vreme trajanja po)ara% morali zadr)ati svoje elektrine karakteristike zavisi od potroaa koje treba napajati elektrinom energijom. , prilo)enoj tabeli su dati potroai koji moraju *unkcionisati za vreme trajanja po)ara, kao i minimalna vremena u kojima se to *unkcionisanje mora odvijati.
Red. broj Naziv potroaa &inimalno vreme *unkcionisanja "min%

'. 4. 5. >. 6. :.

,re+aj za poveanje pritiska u hidrantskoj mre)i 7prinklersko postrojenje Brener atrogasni li*t (igurnosno osvetljenje (istem za odvo+enje dima i toplote nastalih u po)aru (irene za uzbunjivanje

@?-'4? :? -@ ? 5? @?-'4? 5? @?- '4?

=.

5?

65