PROTIV POARNA

PREVENTIVA
PROTIV POARNA PREVENTIVA JE: skup mera, radnji i postupaka normativne i
pravne prirode koji se podizimaju na mestima gde postoji realna opasnost od
poara
JEDNOSTAVNIJE:preventivne mere su radnje koje se preduzimaju da ne doe do
poara.

MALBAA GOJKO
1

1.-POARNE OPASNOSTI I MERE ZATITE PRI PROIZVODNJI LAKOVA I BOJA

A - opis tehnolokog procesa

B.- opasnosti od poara
C.- poarno preventivne mere
D.- sredstva za gaenje

A:Opis tehnolokog procesa

Boje i lakovi se dobijaju rastvaranjem smola u raznim rastvaraima. Dele se na:
Uljanemanje osetljive,sporo isparljive
Nitro--- eksplozivne, brzo isparljive i opasne
B:Poarne opasnosti
Ceo tehnoloki proces dobijanja boja i lakova je vrlo opasan od poara.Uzronici opasnosti su:
Otvoreni plamen-najvea opasnost
Grejanje mora biti indirektno
Neispravno izvedene instalacije
Svi elektro ureaji moraju biti dobro uzemljeni
C:preventivne mere su: skup mera, radnji i postupaka normativne i pravne prirode koji se podizimaju na
mestima gde postoji realna opasnost od poara
JEDNOSTAVNIJE:preventivne mere su radnje koje se preduzimaju da ne doe do poara.
1. tehnologija proizvodnje boje i lakova bude locirana van naseljenog mesta
2. komunikacije do proizvodnje bude izuzetno dobre (putevi,telefoni)
3. komunikacije u fabrici budu vidno obeleene utom bojom i nezakrene(protivpoarni put)
4. proizvodni objekti budu od vatrootpornog materijala (minimum 4h)
5. krovovi budu od lakog materijala (50kg po jednom metru 2) sa obavezno uraenom eksplozivnom odukom
(u sluaju poara usmeravamo ga prema krovu)
6. zidovi od vatrootpornog materijala (minimum 4h)
7. prozori i vrata od negorivog materijala i da su uzemljeni(zbog statikog elektriciteta)
8. podovi od antistatikog materijala (ne pravi varnice i elektro je provodljiv)
9. svi ureaji uzemljeni, a uzemljenje povezano meu sobom
10. kanalizacija sprovedena u specijalnu tehnoloku kanalizaciju opremljenu po propisu
11. elektro instalacija mora biti u S izvedbi a tamo gde preti opasnost od eksplozije.po Ex.
(S i Exizvedbaviestruka zatita elektroprovodnika)
12. ventilacija vrlo efikasna takoer u S izvedbi-u sluaju poara mora izdrati 100 minuta.
13. alat - od materijala koji ne varnii
14. odea i obua koja ne stvara statiki elektricitet
15. u objektu i oko njega mora biti izvedena hidrantska mrea
16. kontrolnomerna aparatura mora biti pouzdana i uvek ispravna
D:sredstva za zatitu od poara i nain gaenja
Sredstva za gaenje poara su materije koje imaju osobinu da prekidaju proces gorenja, a sredstva za zatitu su:
ureaji za otkrivanje i dojavu poara(automkatski i runi)
ureaji za merenje koncetracije eksplozivnosti u radnoj prostoriji
odgovarajui hidrantski sitem
ureaji za stabilno gaenje tipa drener sa rasprenim vodenim mlazom(CO 2 ILI HALON)
zidne hidrante
mobilnu opremu-aparate tipaS sa prahom ili penom
gaenje poara se vri prahom,CO2,inergenom i vodom
radnici moraju biti obueni u rukovanju opremom za gaenje i tehnolokim postrojenjem.

2-PROTIV POARNI SEKTOR

Je deo prostora koji je odvojen vatrootpornim zidovima, negorivom tavanocom i negorivim podom van koga se poar
ne moe proiriti.Zidiovi koji imaju vie od 25% staklene povrine ne mogu se smatrati vatrootpornim.Vatrootporni
zidovi ne proputaju poar do1 - 6h
Tavanica u odnosu na zid mora biti hermetiki zatvorena

3-ZATITA OD STATIKOG ELEKTRICITETA

Statiki elektricitet nastaje trenjem; jonizacijom;deformacijom i influencom.
Jonizacija je kad imamo dva provodnika blizu jedan do drugoga a influenca kada su dva kabla preblizu i izmeu njih
se stvori statiki elektricitet.Odvoenje statikog elektriciteta se vri efikasnim uzemljenjem ili iznalaenjem nekih
drugih reenja.Uzemljenje se vri bakarnim kablom prenika 4mm minimum; bakarnom pletenicom
(uetom) od 10 mm i pocinanom trakom 20x3mm.

4.POARNA OPASNOST I MERE ZATITE PRI PROIZVODNJI GUME

A-dobija se preradom kauuka prirodnog ili vetakog kome se dodaje sumpor;a,oksid;regenerat guma.Iznad
levka u koji se stavljaju navedene komponente postavlja se jak elektromagnet za izluivanje metalnih opiljaka.Sam
proces dobijanja gume se zove VULKANIZACIJA (TOPLA I HLADNA).
B-Poarne opasnosti: Ceo tehnoloki proces je vrlo opasan od poara.Uzronici opasnosti su:
Otvoreni plamen-najvea opasnost
Grejanje mora biti indirektno
Neispravno izvedene instalacije
Svi elektro ureaji moraju biti dobro uzemljeni
C PREVENTIVNE MERE SU:
1. tehnologija proizvodnje guma bude locirana van naseljenog mesta
2. komunikacije do proizvodnje bude izuzetno dobre (putevi,telefoni)
3. komunikacije u fabrici budu vidno obeleene utom bojom i nezakrene
4. proizvodni objekti budu od vatrootpornog materijala (minimum 4h)
5. krovovi budu od lakog materijala (5kg po jednom metru 2) sa obavezno uraenom eksplozivnom
odukom (u sluaju poara usmeravamo ga prema krovu)
6. zidovi od vatrootpornog materijala (minimum 4h)
7. prozori i vrata od negorivog materijala i da su uzemljeni(zbog statikog elektriciteta)
8. podovi od antistatikog materijala (ne pravi varnice i elektro je provodljiv)
9. svi ureaji uzemljeni, a uzemljenje povezano meu sobom
10. kanalizacija sprovedena u specijalnu tehnoloku kanalizaciju opremljenu po propisu
11. elektro instalacija mora biti u S izvedbi a tamo gde preti opasnost od eksplozije.po Ex.
12. ventilacija vrlo efikasna takoer u S izvedbi-u sluaju poara mora izdrati 100 minuta.
13. alat - od materijala koji ne varnii
14. odea i obua koja ne stvara statiki elektricitet
15. u objektu i oko njega mora biti izvedena hidrantska mrea
16. kontrolnomerna aparatura mora biti pouzdana i uvek ispravna
D-SREDSTVA ZA GAENJE:Prah;co2;halon(HL); inergen.

5-HORIZONTALNE PROTIV POARNE PREPREKE

su meuspratne konstrukcije od negorivog materijala koji je minimalno vatrootporan 4 h.Spojevi izmeu horizontalnih
i vertikalnih protiv poarnih prepreka moraju biti hermetiki zatvoreni,a otvori kroz koje eventualno prolazi snop
elektrinih provodnika moraju biti zatieni specijalnom zatitnom ne gorivom pastom.Ventilacija-obavezna sa
p.p.klapnama

6.-ZATITA OD ATMOSFERSKOG ELEKTRICITETA

Vri se gromobranima.Oni imaju zadatak da direktno prihvate elektrino pranjenje oblaka i spree sekundarnu
tetu.
Dele se na:
IZOLOVANE-sa odstojnicima od krova do zemlje
NEIZOLOVANEvezuju se za armaturu (vrstim spojem-varenjem)Sastoje se od:
Prihvatni sistem; spusni provodnik(pocinkovana traka 20x3mm) i sistem za uzemljenje.Prihvatni sistem ili tkz
franklinova hvataljka Uzemljenje je u vidu sonde koja se nabija u zemlju zavisno od specifinosti zemljita-koliko
duboko.Ako je zemlja suva dublje.Postavlja se na objektima visokim preko pet spratova.meri se O metrom i

vrednost mora biti manja od 20 OM-a.Ako se radi o nekom skladitu,moe se postaviti faradejev kavez,postavlja se
oko skladita i vrednost je maksimum 10 OM-a.
7.-POARNE OPASNOSTI I MERE ZATITE PRI PRERADI DRVETA
A-to god je drvo sitnije ,tim je opasnost od poara vea.Zapaljivost zavisi od:Vrste drveta;veliine
komada;vlanosti, sastava (primer iverica-piljevina+lepak)Opasnost od poara je u:lakirnici;suionici.Posebno je
opasna drvena praina.Ona je zapaljiva i eksplozivna.Donja granica eksplozivnosti
DGE 20 200gr; a gornja granica eksplozivnosti GGE 2 6kg
B-Poarne opasnosti: Ceo tehnoloki proces je vrlo opasan od poara.Uzronici opasnosti su:
Otvoreni plamen-najvea opasnost;Grejanje mora biti indirektno;Neispravno izvedene instalacije;Svi elektro ureaji
moraju biti dobro uzemljeni
A-

VIDI PITANJE BR.1

Gaenje :voda;pena a moe i sa ostalim sredstvima.

8.-KROVOVI LAGAN KROV

Krov je najosetljiviji deo objekta od poara.Postoje vie vrsta krovova. na pr.ravni;kosi i dr.Sastoje se od krovne
konstrukcije i krovnog pokrivaa.U podkrovlju strogo zabranjeno skladitenje bilo kakvog materijala. Krov treba biti
lagan,oko 50 kg po 1m2 sa obavezno uraenim eksplozvnim odukom.Zabranjeno voenje elekt.inst.pored
dimnjaka.Ako ba mora onda je obavezno u S izvedbi.

9.-REZERVNI IZVORI NAPAJANJA ELEKTRINOM ENERGIJOM

Koriste se u onim tehniologijama gde ne sme doi do nestanka elektrine energije.Rezervni izvori napajanja
elekt.energ.su:dizel agregati i specijalni akumulatori koji moraju stalno biti prikljueni na elekt.mreuObezbeuju
struju za vreme od 8-48 asova zavisno od potroaa.Dizel agregat mora biti smeten minimalno 20 m van objekta
u prostoriji koja ima dobro provetravanje..Kablovi od agregata do potroaa elektr.energ.moraju biti u S izvedbi.i
morju se voditi odvojeno od drugih.

10.-POARNE OPASNOSTI I MERE ZATITE OD POARA PRI PROIZVODNJI VODONIKA

Vodonik je bezbojan gas;bez okusa i mirisa Dobija se kao:
uzvratni produkt elektrolize vode
-delovanjem vodene pare na usijani metal i od prirodnog gasa parcijalnom oksidacijom.Na trite dolazi u elinim
bocama pod pritiskom od150 bara.Koristi se prilikom seenja metala i zavarivanja i kao tehniko gorivo.
Poarne opasnosti:
Ceo tehnol ioki proces dobijanja vodonika je opasan od poara i osetljiv na eksploziju Interval eksplozivnosti je od
4,1-74,2%Uzronici opasnosti su Vidi pitanje br.1
PREVENTIVNE MERE SU: Vidi pitanje br.1
Gasi se :prahom;co2 i i inergenom,ali uz maksimalni oprez jer je pored eksplozije gasnih smea vodonika mogua i
eksplozija boca pod pritiskom.

11.-PRIRODNA I VETAKA VENTILACIJA

Je organizovana izmena vazduha to dovodi do povoljnijih i bezbednijih uslova ivljenja.Izvodi se ventilatorima koji
se dele na :Aksijalne i Radijalne.Druga podela je na ventilatore sa nadpritiskom i ventilatore sa podpritiskom.Sistemi
u kojima funkcioniu radijatori mogu biti kilometarski dugi.
Postoji i prirodna ventilacija promaja.Odvija se tako to su ulazni otvori u prostoriji koja, da bi mogla da se prirodno
ventilira, mora biti via nego ira, pri dnu, a izlazni pri vrhu.

12.-INSTALACIJA UZEMLJENJA
izvodi se u cilju zatite ljudi i materijla.Postoje dve vrste uzemljenja i to:
pogonsko-uzemlenje metalnih delova i ureaja koji pripadaju strujnom krugu
zatitno uzemljenje metalnih delova koji ne pripadaju strujnom krugu.Prvenstveno je namenjeno zatiti ljudi.

13.-P.O.P.P.PLASTINIH MASA
Plastine mase su sintetiki ili prirodni polimerni materijal.Dobija
dodataka(plastifikatori,omekivai,stabilizatori i t.d.)Proces je automatizovan.
Celokupan proces je osetljiv od poara.Gasi se prahom;co 2 i halonom.

se

od

raznih

vrsta

smola

14.-EKSPLOZIJA KAO UZROK POARA

Je nagla hemijska reakcija oksidacije uz poveanje temperature.ili pritiska, ili i jednog i drugog istovremeno.Odvija
se trenutno pri emu se oslobaa velika toplotna energija i moe doi do promene agregatnog stanja materije koja
eksplodira.(vrsto,teno prelazi u gasovito)Dele se na:
Deflagracija eksplozija koja se iri brzinom manjom od brzine zvuka

Detonacija eksplozija kada je brzina sagorevanja samo nekoliko stotina m/s- bez udarnog talasa.Postoji donja
granica eksplozivnosti(DGE) To je minimalna koncetracija zapaljivih para u vazduhu koja bi pod odreenim
okolnostima mogla da eksplodira, i gornja eksplozivna granica (GEG) kada koncetracija smea nije eksplozivna.
Podruje izmeu ove dve take se zove eksplozivni interval.

15.SNABDEVANJE VODOM- HIDRANTSKA MREA

Namenjena je za snabdevanje vodom za gaenje poara.Postoji spoljna i unutarnja hidr.mtrea.Spoljna hid.mrea
se pravi od metalnih cevi prenika 75 i 110.Spoljanini hidranti mogu biti podzemni i nadzemni.Podzemni hidrant se
postavlja van objekta na udaljenosti i do 30 m zavisno od veliine objekta.Unutranja hidrantska mrea je od
metalnih cevi,prenika 52 mm sa zidnim hidrantima napravljenim od vatrootpornog materijala u vidu ormaria koji su
opremljeni ventilom,crevom i mlaznicom.Spoljna hidr.mrea mora da ima pritisak 2,5 6 bara, a unutranja 2,5 bara.
16.-POARNE OPASNOSTI I MERE ZATITE OD POARA PRI PROIZVODNJI VETAKOG UBRIVA
Proizvodni procs je u tri faze1:mlevenja kalcijumfosfata;2:Razlaganja samlevene smee sa sumpornom kiselinom i
dozrevanje i konana obrada super fosfata.Tehnologija nije poarno ugroena i nema potrebe za nekim posebnim
protivpoarnim merama.Za gaenje eventualnog poara, dozvoljena je upotreba svih raspoloivih sredstava.

17.-ZATITA DRVETA I METALA OD VISOKIH TEMPERATURA

Drvo je slab provodnik toplote i gori po slojevima u 4 faze1.gorenje;2.razbuktala vatra;3.zatitna
faza(gornji sloj je pokriven pepelom) i 4.ivo arite ili dogorevanje.Zatita od visokih temperatura se vri
premazivanjem negorivom pastom,malterisanjem ili impregnacijom(potapanjem u neko zatitno sredstvo)
Zatita metala se vri premazivanjem negorivim pastama,malterisanjem i oziivanjem ciglicama.Na T od
550 0 C, elik gubi vrstou.
18.-SPOLJNA HIDRANTSKA MREA

2-52-7 2,5

Namenjena za snabdevanje vodom za gaenje poara.

4,0:
Izraena je od metalnih cevi prenika 75 i 110 mm.Pritisak u mrei je od 2,6 6 bara.Hidranti su
podzemni; (ima svoj komplet:hidr.klju; 2-3 creva i hidrantski nastavak)
nadzemni ;( imaju manu da mrznu zimi);Podzemni hidrant se obeleava najbliem zidu.To je obrnut trougao u
kome je obeleeno mesto ,prenik,pritisak u hidrantu .
19.-PROTIV PO.OPASNOSTI I MERE ZATITE PRI PROIZVODNJI EKSPLOZIVNIH MATERIJA
Ove materije imaju osobinu da pod povoljnim uslovima sagorevaju eksplozivno.To su:eksplozivi;predmeti punjeni
eksplozivom;sredstvo za paljenje eksploziva;pirotehniki proizvodi i sirovine za proizvodnju eksploziva.Dele se na:
Primarni (kapisle i upaljai)-ivin fulminat U sutini primarni ili inicirajui slue da aktiviraju sekundarne.
Sekundarni.(kidajui)-TNT trinitrotoluol.

20.-PROTIV POARNE KLAPNE

Namenjene su da spree irenje poara iz jednog PP sektora u drugi.Postavljaju se u ventilacionim
cevima na mestima preseka zida.- u sredinu zida.Vatrootpornost im mora biti ista kao i vatrootpornost
zida.Prema nainu aktiviranja mogu biti:
Termike-do aktiviranja dolazi topljenjem osiguraa na temperaturi od 75 0 C i zatvaranja kontra tegom.
Elektromagnetske-aktiviraju se iz komandnog pulta
Automatske-aktiviranje automatsko a vraanje runo.Pristup klapnama mora biti dobar, a kontrola svaka 2
meseca.
21.-PRIVREMENA MESTA ZA ZAVARIVANJE
To su mesta,posebnim odobrenjem odreena za privremeno izvoenje radova zavarivanja Tano je
odreeno kada, ko, i u koje vreme vri zavarivanje.Opti uslovi:Prostor mora biti oien od zapaljivih
materija u preniku od 10 m.
Svi otvori moraju biti zatvoreni;Lice koje izvodi radove mora imati atest.
Zavarivanje se ne moe obavljati na mestima koja za to nisu pripremljena; u prostoriji u kojoj postoji
automatska dojava poara;pored skladita zapaljivog materijala;na mestima gde moe doi do eksplozije
zapaljivih para.Da bi poelo varenje mora se dobiti pismeno odobrenje od nadlenog rukovodioca.Ono je
u 3 primerka-za onoga ko vari,vatrogasnu slubu i arhivu.Varenju obavezno mora da prisustvuje
vatrgasac sa odgovarajuim PP aparatom i opremom.Po zavretku varenja pravi se zapisnik, potpisuje
vatrogasac i varilac.
22.-POARNE OPASNOSTI I MERE ZATITE U METALO PRERAIVAKOJ INDUSTRIJI

Sve faze dobijanja i prerade metala nose veliku opasnost od poaraTopljenje,livenje;kaljenje;zavarivanje;mehanike

obrade i farbanje su procesi visoko kotirani kad je u pitanju poat.
Gasi se prahom i ugljen dioksidom.Pored mobilne opreme preporuuje se upotreba stabilnih sistema.

23.-PONAANJE GRAEVINSKIH MATERIJALA I KONSTRUKCIJA U POARU

Graevinski materijal moe biti gorljiv i negorljiv.Negorljiv je ako ne prouzrokuje poveanje temperature za vie od
50 0 C u eksperimentalnoj pei.Ako se temperatura uzorka ne poveava za vie od 50 0 C.Ako nema plamena due
od 10 sekundi.Ako nema gubitak masa vie od 50%.Objekti se grade od :opeke;kamena;betona;drvenih i elinih
konstrukcija,stakla;maltera i stiropora.
Opeka - puna i uplja.Puna je otpornija ,Zid debljine od 25 cm.je vatrostalan 6 h Puna cigla trpi T-1100 0 C.
Kamen-krenjak i kvarcni.Krenjak gubi vatrootpornost na 550 0 C,a kvarcni puca na 575 0 C.
Beton- armiran i nearmiran. drugi je otporniji na poar.Debljina betonske ploe od 25 cm. Je vatrootporna 6 h.
Drvena konstrukcija-slab provodnik toplote.Gori po slojevima.Vatrootpornost mu se poboljava
premazivanjem,malterisanjem i oziivanjem ciglicama.
elik na T od 400-600 0 C poinje da se deformie, a na 7200 menja strukturu.Usluaju poara pre pada
elini stub od drvenog.
Staklo-topi se na temperaturi od 800-900 0 C postoji negorivo i neprobojno staklo.
Malter je debljine 1,5 cm.kreni koji je otporan do 500 i produni -900 0 C.
Stiropor-goriv je i gori tinjajue.Koristi se za izolaciju.

24.-SUVA HIDRANTSKA MREA( SVA VATROGASNA SREDSTVA KOJA STOJE U ORMARIU)

Postavlja se na objektima koji su vii od 75 metara
Namena joj je gaenje poara u visokim objektima.Visokim se smatraju oni ija je donja osnovica sprata na visini od
22 m.Napravljena je od metalnih cevi prenika 80 mm i na svakom spratu postoji prikljuak.Na ulazu u soliter postoji
prikljuak za cisternu odakle se gura voda pod pritiskom od 2,5 bara.Zidni hidranti imaju ventil;crevo i mlaznicu.
Svi prikljuci na suvoj H.M.oznaavaju se moe upotrebljavati samo vatrogasna jedinica

25.-POARNE OPASNOSTI I MERE ZATITE NA POLJOPRIVREDNIM DOBRIMA I U UMAMA.

etva je kritina faza na P.D.Sva tehnika se pre etve mora dovesti u ispravno stanje.Na licu mesta i nou
zabranjena svaka opravka tehnike.Sva mehanizacija mora imati odgovarajue PP aparate, amora se obezbediti i
voda.U umi se prosecaju putevi kao PP koridori, njihova irina je prosena visina drveta.Ti isti koridori slue i za
prolaz vatrogasnim vozilima.

26.-UTREAJI ZA KONTROLU I REGULISANJE PRITISKA I TEMPERATURE

Temperatura se meri termometrom.termometri rade na bazi lako isparljivih metala ili alkohola.Temperature vie od
1000 0 C se mere pirometrima.Svi zatvoreni sudovi(preko 15 kg) koji slue za transport ili skladitenje zapaljivih i
eksplozivnih tenosti, moraju imati ugraene termometre i manometre.Manometri slue za merenje pritiska.

27.-ELEKTRINE INSTALACIJE PROTIV POARNOG OSVETLENJA

Deli se na :
PANINO Ili kritina instalacija,koja se provodi posebnim kablovima u S izvedbi je ono osvetlenje koje se
ukljueje automatski prilikom nestanaka elektr.energije.Napaja se iz rezervnih izvora napajanja.Slui za
pokazivanje najkraeg puta do izlaza
POMONO . Pomono osvetlenje se prepoznaje po posebno obeleenim svetiljkama.
.

28.-KLASIFIKACIJA OBJEKATA PREMA UGROENOSTI OD POARA

U zavisnosti od osetljivosti na poar , sve tehnologije i objekti su podeljene u pet kategorija od K1-K5.
U koju e kategoriju biti svrstana neka tehnologija ili objekat zavisi od :
Poarne ugroenosti objekta
Od znaaja i veliine objekta
Od povoljnosti lokacije
Od blizine PP jedinice(udaljenost do 3,5 km.)
K1- Pogoni u kojima se rade lako zapaljive tenosti ija je taka palenja ispod 23 0C i gasovi i pare ija je
donja granica eksplozivnosti ispod 10 zapremninskih procenata.(viskozna vlakna.natrijum,kalijum,skladita
benzina,acetona etra )
K2- Pogoni u kojima se rade lako zapaljive tenosti ija je taka palenja izmeu 23 0C i 100 0C i gasovi i pare
ija je donja granica eksplozivnosti iznad 10 zapremninskih procenata.(pogoni gde se stvara ugljena
praina,drvena strugotina,brano,eer u prahu)

K3- Pogoni u kojima se rade lako zapaljive tenosti ija je taka palenja izmeu 100 0C i 300 0C (pogoni za
mehaniku preradu drveta,tekstilni pogoni,garae za automobile i javni objekti koji primaju vie od 500 lica.
K4-Pogoni u kojima se radi sa tenostima ija je taka palenja 300 0C,vrstim materijama ija je temperatura
palenja iznad 300 0C,pri emu se oslobaa toplota praena iskrama i plamenom.(ispitivanje motora sa
unutranjim sagorevanjem,pogoni za topljenje,livenje i preradu metala,kotlarnice,transformatorske stanice)
K5- Pogoni u kojima se radi sa negorivim materijama,hladnim i mokrim materijalom(mehanika obrada
materijala,azbesta,soli, mokra odelenja industrije tekstila i hartije,prerada ribe ,mesa i mlenih proizvoda)

29.-PROTIV POARNI ZIDOVI

Imaju ulogu da spree irenje poara iz jednog PP sektora u drugi.Izgraen je od protiv poarnog materijala i
vatrootporan je 4h.Nem sme imati otvore, a ako ih ima, moraju imati istu vatrootpornost(PP vrata,PP klapne)
Ako je povrina zida vie od 25% u staklu, takav zid ne moe biti vatrootporan.Kod jako dugakih objekata, PP
zidom se preseca ceo objekat tako da je PP zid vii od krova objekta za 40-60 cm.

30.-KRITINE ELEKTRINE INSTALACIJE I POTROAI

Instalacije, pribor i ureaji sigurnosnog osvetlenja se tretiraju kao kritina instalacija.Vrste osvetljenja mogu biti:
Opte-svakodnevno osvetlenje
Sigurnosno-moe biti pomono i panino osvetlenje ( VIDI PITANJE BR.27)
Orjentaciono-osvetljava glavne komunikacije u objektu
Straarsko-postavlja se oko objekta u cilju spreavanja kraa
Kritine instalacije se koriste na mestima gde je potrebno stalno napajanje elektr.energijom i gde proizvodnja ne
smije da stane.Pomoni izvori elektr.energije su dizel agregati i specijalni akumulatori.

31.-POARNE OPASNOSTI IMERE ZATITE U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI

Obihvataju proizvodnju brana i eera.Poarne opasnosti standardne + opasnost od eksplozije praine.
Poarno preventivne mere standardne + elektro instalacija obavezna u Ex izvedbi.U ovoj industriji,najopasnija faza
od poara je suenje itarica.Postoji opasnost od statikog elektriciteta.Iznad levka za sipanje itarica obavezno
postaviti jak elektro magnet radi spreavanja eventualnog upada metalnih opiljaka koji mogU izazvati varnicu,a ona
poar.Sredstva za gaenje-voda-raspreni mlaz.

32.-ZATITA OTVORA U PROTIV POARNIM PREPREKAMA

Otvori u PP preprekama su PP vrata,PP klapne i ventilacioni otvori.PP prepreke nemaju prozora.PP vrata moraju
imati istu vatrootpornost kao i PP zid.Opremljena su automatskim bravama, a otvaraju se na spolja.
PP klapne takoer moraju imati istu vatrootpornost kao i zid.Prolazi snopova kablova kroz zid moraju biti premazani
vatrootpornom specijalnom pastom.Zidovi sa tavanicom su spojeni hermetiki.

33.-UNUTRANJA HIDRANTSKA MREA

Ne sme se postaviti na mestima gde korienje vode moe stvoriti zapaljiv gas i izazvati eksplozije, poar i irenje
poara.Unutranja hidrantska mrea moe biti spojena sa mreom za pie i posebna.Mora stalno biti pod
pritiskom,tako da na najviem spratu objekta na mlaznici ima najnii pritisak od 2,5 bara.Napravljena je od metalnih
cevi prenika 52 mm koje su zatiene od mehanikog oteenja.Kod postavljanja hidranata mora se voditi rauna
da ceo prostor bude zatien sa crevom prenika 52 mm duine 15 m;mlaznicom prenika 8mm sa mlazom od 5
m.Hidranti se smetaju u stepenine prostorije;prolaze ;puteve za evakuaciju.Obeleeni su sa oznakomH.

34.-POARNE OPASNOSTI I MERE ZATITE U SAOBRAAJU

Vrste saobraaja su:drumski;elezniki;vodeni i vazduni.U drumskom saobraaju opasnosti od
poara su:Pogonsko gorivo;kvar na motoru i druge.Za sva inska vozila opasnost su maziva u
osovinama.Poarom su ugroene lokomotive(kod elektrinih od proboja ili oteenja izolacije, a kod dizel
lokomotiva od curenja goriva na usijani motor)
U brodskom saobraaju, pored pogonskog goriva,elektroinstalacija i nehata opasnost je i ugraeni gorui
materijal na koji otpada 15%.(drvo,plastika,tekstil)
U avio saobraaju postoji niz opasnosti.Svi savremeni avioni su opremljeni stabilnim sistemom za gaenje
na svim vitalnim mestima. Za gaenje se koristi halon.
35.-ELEKTRNE INSTALACIJE I UREAJI U VISOKIM ZGRADAMA
Svi elektr.ureaji moraju biti dobro uzemljeni.gromobranska instalacija mora biti dobro izvedena.Elektro instalacija
mora biti u S izvedbi sa rezervnim izvorom napajanja koje se koristi za lift,PP centralu i panino osvetlenje
Ukljuuje se 0,15-15 sek.nakon nestanka elektrine sruje.Elektr.vodovi za lift moraju biti u S izvedbi.
Na svakom spratu moraju biti po 2 PP aparata i hidrant za suvu hidrantsku mreu.

36.-SUDOVI I INSTALACIJE POD PRITISKOM to su sudovi,rezervoari i boce u kojima se smetaju i

transportuju zapaljive tenosti koje stvaraju nadpritisak.Sve instalacije i sudovi moraju biti dobro zatieni od
korozije, a naftovodi i cevovodi koji su pod zemljom se posebno tite katodnom zatitom.Sudovi pod pritiskom
moraju imati:Pokaziva nivoa napunjenosti;manometar;termometar i po dva sigurnosna ventila koji rade na razliitim
principima.Sudovi moraju biti zatieni od sunca ili moraju imati ureaj za hlaenje.

37.-POARNE OPASNOSTI I MERE ZATITE PRI PROIZVODNJI ACETILENA-C2H2

Acetilen je gas bez boje,okusa i mirisa.Dobija se delovanjem vode na kalcijum karbid.Pomean sa kiseonikom koristi
se za autogeno varenje.Lako je zapaljiv i lako gradi eksplozivne smee sa vazduhom. U dodiru sa srebrom, bakrom
i ivom nastaju eksplozivna jedinjenja.
Gasi se suvim prahom i ugljen-dioksidom.Strogo zabranjena voda jer uzima kiseonik iz vode.

38.-GORENJE ZAPALJIVIH TENOSTI

Zapaljive tenosti su one ije se pare pale na 35 0 C.Kod zapaljivih tenosti gore pare a ne tenost.Temperatura
palenja je najnia temperatura kod pritiska od 1 bara pri kojoj se iznad zapaljive tenosti stvara dovoljna koliina
pare koja se u dodiru sa izvorom paljenja pali.Prema zapaljivost dele se na:
1-grupa-temperatura zapaljivosti manja od 380C
2-grupa- temperatura zapaljivosti od 380C - 600C
3-grupa- temperatura zapaljivosti od 600C - 1000C
PP mere-vdi pitanje br.1
Gasi se sa: suvi prah,halon.inergen i CO2
39.-POARNE OPASNOSTI I MERE ZATITE U INDUSTRIJI NAFTE
Kao glavni predstavnik mineralnih ulja nalazi se u zemlji na dubinama i do 5 km.Nastala je uz visoke pritiske od
materije ivotinjskog i biljnog porekla na temperaturama od 120-150 0C.Izvaena nafta se taloi u bazenima a nakon
toga se separacijama odvaja od zapaljivih gasovitih materija(metan,etan,propan)Transport od izvorita do rafinerija
moe biti dugim cevovodima ili nekim od prevoznih sredstava.Frakcionom destilacijom iz nafte dobijamo:
-Petrolej (od 15 330C)
-Plinsko ulje-(od 250 3000C)
-parafinsko ulje-(iznad 3500C)
Ostatak mase se naziva GUDRON.Prerada nafte je poarno opasna.Osetljive faze su pretakanja i skladitenja
nafte.Gasi se :pena na otvorenom prostoru i u rezervoarima,ugljen dioksid,halon i prah.
Sve ostalo kao kod pitanja br.1

40.-STALNA MESTA ZA ZAVARIVANJE

Formiraju se posebni PP sektori vatrootporni do 2 h.Vrata se otvaraju spolja.Svako radno mesto mora imati 3m 2 Za
vie od 4 radna mesta formira se novi PP sektor.Ventilacija odgovarajua.Boce sa acetilenom i kisikom moraju
stajati vertikalno privrene obujmnicom ograene vatrootpornim zidom.Na 10 m okolo mesta stalnog zavarivanja
ne sme biti zapaljivih materija.

41.-GORENJE ZAPALJIVIH GASOVA

Gore eksplozivno. Imaju DGE(donju granicu eksplozivnosti i GGE(gornju granicu eksplozivnosti)
DGE -minimalna koliina koncetracije zapaljivog gasa pri kojoj moe doi do eksplozije.
GGE maksimalna koliina koncetracije gasa pri kojoj moe doi do eksplozije.(vidi pitanje br.10 i 37)
Zapaljivi gasovi su vodonik i acetilen.Gase se :halonom;inergenom;ugljen-dioksidom;(gas se gasi iskljuivo gasom)
42.-KLASIVIKAICJA VENTILACIONIH SISTEMA
Ventilacioni sisem slui za odvoenje zapaljivih para i praina.Dimenzije zavise od namene i tehnolokog
procesa.Zadatak im je da brzo i efikasno vre izmenu vazduha.Moraju da izdre poar do 100 minuta.Prave se od
negorelog materijala,spojevi premoeni,unutranje povrine glatke,krivine to blae.Ventilatori sa hermetiki
zatvoreni leajevima koji se moraju kontrlisati.Peraja od materijala koji ne stvara varnicu.U ventilacione sisteme
postavljaju se automatski javljai poara.(u paru-1 spolja, a 1 unutra)Postoji mogunost ugradnje i automatskog
gaenje poara.Dele se na sisteme sa nad pritiskom i sisteme sa podpritiskom.

43.-POARNE OPASNOSTI I MERE ZATITE PRI PROIZVODNJI PAPIRA

Glavna sirovina je celuloza.Doduju joj se razni punioci-magnezijum;kalcijum karbonat;barijum sulfat;gips;tutkalo i
razne boje.Razliite proizvodne faze su razliito ugroene od poara.Mokra prerada(pulpa)nema ugroenosti.

Posebno interesantan uzrok poara pored ostalih je statiki elektricitet-javlja se pri prolazu hartije kroz valjke zbog
trenja.Gasi se vodom i to maglom.Poar na postrojenjima se gasi suvim prahom i ugljen-dioksidom.
Sve prostorije treba pokriti sistemom za otkrivanje i dojavu poara Preporuuje se primena jonizacionih i termikih
javljaa.

44.-GASOVODI I MERE ZATITE OD POARAIzraeni su od specijalnih cevi, neograniene duine, razliitih prenika u kojima se transportuje gas u tenom
sranju.Postavljaju se na specijalno pripremljenom terenu.Opasnost im preti od korozije i zato se tite :
aktivno i pasivno.(katodna zatita)Na odreenim mestima postavljaju se kontrolne merne stanice u kojima se vri
kontrola protoka;temperature i pritiska u gasovodu.Pritisak u magistralnim gasovodima je 25 bara, da bi se u
naseljenom mestu sveo na 6 bara.(veina gasova pri ovom pritisku prelazi u teno stanje)Pored kontrolno merne stanice
postoji i kompresorska merna stanica(KMS)Postavlja se na mestima gde se menja prenik gasovoda, sadri od
opreme:manometar; termometar;mera koliine protoka, ploasti ventil,ventil sigurnosti i ureaj za zatitu od poara.
Gasi se gasom:helon,ugljen-dioksid,inergen.

45.-NADZEMNI ELEKTRINI VODOVI

Namenjeni su za prenos elektrine energije i moraju biti proraunati na termiko,mehaniko i dodatno optereenje.
(sneg,kia,led)Zabranjeno je da se vode preko naseljenih mesta,kua i skladita sa zapaljivim
materijalom.Sigurnosno vertikalno odstojanje od objekta zavisi od napona (12-14m) a horizontalno 5-7m
Eventualno ukrtanje sa gasovodom mora biti pod uglom veim od 30 0 zbog lutajuih struja.
Ako kabl padne na zemlju 25 m je korak opasnsti.

46.-POARNE OPASNOSTI I MERE ZATITE PRI PROIZVODNJI MASTI I ULJA

Msti i ulja su biljnog i ivotinjskog porekla.Dobijaju se :
presovanjem:soja,suncokret,malina.Moe na hladno(kvalitetnije) i na zagrevanje.
ekstrakcijom:delovanjem na sirovinu nekim rastvaraem(benzin,eter,metil-alkohol)
topljenjem:suvo (u kotlovima koji se zagrevaju parom ili otvorenim plamenom) i mokro (gde para i voda
direktno zagrevaju masno tkivo)Ne spadaju u lako zapaljive materije pa su poarne opasnosti relativno
male.Opasnost je u sredstvima za ekstrakciju-benzin.Ako do poara doe teko ga je lokalizovati jer dolazi
do rasprskavanja to spreava intervenciju.(sve ostalo vidi pitanje br.1)

47.-OTPRAIVANJE I MERE ZATITE KOD INSTALACIJE OTPRAIVANJA

Otpraivanje je skupljanje praine koja se skuplja na ureajima i objektima.Sama instalacija se sastoji iz:
haube;usisnog cevovoda,magistralnog cevovoda,ventilatora,potisnog cevovoda i otpraivaa.Usisna hauba ima jak
elektro magnet koji ima ulogu da skuplja opiljke od metala.Na prelazu iz jednog PP sektora u drugi postavljaju se PP
klapne.Najveu opasnost predstavlja varnica i zato je elektro motor ventilatora hermetiki zatvoren.Unutar cevovoda
postavljaju se javljai poara u paru-unutra i spolja.Otpraivai su sudovi u kojima e odvaja praina od vazduha.

48.-ELEKTRINE INSTALACIJE I UREAJI U ZGRADAMA

Instalacije moraju biti uS izvedbi, a svi ureaji dobro uzemljeni.Svaka izmena,eventualna ugradnja dodatnih
potroaa mora biti uraena po projektu.Osigurai slue da kod povene potronje izvre prekid strujnog kola.
Osigurai mogu biti:automatski:poluautomatski i topljivi.Krpljenje nije dozvoljeno jer jai osigura od dozvoljenog
moe dovesti do grejanja instalacije do poara.Postavljaju se u ormarie od ne gorivog materijala na visinu 1,70
ako su zakljuani,odnosno na 2 m.ako nemaju klju.Svi graevinski objekti moraju imati rezervni izvor napajanja
zbog hidrofora, litova,paninog sigurnosnog i straarskog svetla.

49.-POARNE OPASNOSTI I MERE ZATITE PRI PROIZVODNJI I PRERADI KOE

Najopasnije faze su :tavljenje i dorada-lepljenje i farbanje.
Gase se vodom,penom,ugljen-dioksidom,suvim prahom,halonom i inerganom.
(sve ostalo vidi pitanje br.1)

50.-GASNO MERNE REGULACIONE STANICE (KMS)

Postavljaju se na gasovode na odreenim rastojanjima.Mogu biti u objektu ili samo pod nasrenicom.Pored njih se
postavlja kompresorska stanica.Slue za :kontrolu merana i regilisanja: pritiska temperature,protoka.Moraju imati:
-Filter za odstranjivanje mehanikih primesa

 -Sigurnosno brzo otvarajui ventil sa svake strane na rastojanju od 10-15m.Rukovanje ventilom daljinski i

runo
-Terrmometre i manometre(na ulazu i izlazu)
-Ureaj za merenje protoka
-Nepovratni ventil na izlasku
-Ventil sigurnosti-2 kom. Koji rade na razliitim principima
-Regulator pritiska gasa postavlja se i na svkoj promeni prenika gasovoda
-Ograda- od vuenog materijala visoka 2,5 m.na rastojanj 2-15 m.od stanice na 1 m. Okolo nesme biti trave
-Automatska dojava poara i dovoljan broj PP aparata.

51.-VRSTE JAVLJAA POARA-mogu biti:

-jonizacioni;postavljaju se na plahonima ili krovnoj konstrukciji.Rade na principu jonizacije vazduha.
-termiki;dele se na:
termomaksimalne-nalaze se na kraju kabla opremljeni sa ampulom lako isparljivog materijala.Na
temperatui od 68 0 ampula puca i aktivira alaram i
termodiferencijalni-rade na principu brzog prirasta tenmperatura.Kad T. stigne od 0 - 680 za 2
minuta oni se aktiviraju.
-optiki; mogu biti:infracrveni;foto elektrini;ultravioletnii dr.
52.-POARNE OPASNOSTI I MERE ZATITE PRI PROIZVODNJI TEKSTILA
Sirovine za proizvodnju tzekstila mogu biti:
-prirodna vlakna- koja se dele na:biljnog,ivotinjskog i mineralnog porekla (azbest)
-vetaka vlakna mogu biti na bazi belanevina i celuloze
-sintetika vlakna polivinili,poliesteri i staklena vuna
gasi se svim raspoloivim sredstvima (voda raspreni mlaz) sve ostalo vidi pitanje br.1

53.-POARNE PREPREKE
Namenjene su za spreavanje irenja poara.Dele se na:
-vertikalne -PP zidovi
-horizontalne-PP podovi i PP tavanice Spojevi vert. i horizont. prepreke moraju biti hermetiki zatvoreni.

54.-HIDRANTSKA MREA-ISPITIVANJE I KONTROLA

Sa svim ureajima i armaturom kontrolie se jednom godinje.Pritisak vode u H.M. meri se pri istovrenenom radu
svih spoljnih i unutranjih hidranata.Na spoljnim hidrantima prenik mlaznice je16 mm, a na unutranjim 12 mm.
Pritisak se meri na kontrolnoj mlaznici na najviem spratu ili na najudaljenijem hidrantu.Meri se pri isticanju vode u
punom mlazu iz svih hidranata i to nakon 2 minuta isticanja.Izvetaj sadri datum i vreme merenja.Ako ureaj za
poveanja pritiska vode u H.M.nema mogunost svakodnevne kontrole i signalizaciju kvara, kontrolie se runim
ukljuivanje jedamput meseno.Creva se ispituju jednom godinje pri pritisku od 7 bara.

55.-OPTE POARNE OPASNOSTI

Postoje opte opasnosti od poara koje prate skoro sve industrije i pogone.Tu spadaju:
Opasnosti od stvaranja eksplozivnih gasnih smesa
Opasnosti od skupljanja statikog elektriciteta
Nekonrolisanog pregrevanja
Samozagrevanja i samopaljenja
Opasnosti od egzotermnih procesa
Da bi se moglo pravilno reagovati i koja poarna opasnost preti, mora se znati sledee:
ta se radi(detaljan opis tehnologije)
Sa ime se radi(karakter,fiziko-hemijske osobine materijala)
Kako se radi(opis rada,operacija i alata)
Gde se radi(opis radnih prostorija)
Ko radi(obuen,priuen ili kvalifikovan)
Pod kojim uslovima seradi(ventilacija,grejanje)
Stanje instalacija i ureaja(dotrajalost,odravanje)
Mere zatite(tehnike i organizacione)
Kod procene opasnjosti bitno je znati dali je proces automatizovan, poluautzomatizovan ili runi.

10

56.-ELEKTRO-ENERGENTSKA POSTROJENJA,INSTALACIJE I UREAJI NAD NADZEMNIM

MESTIMA UGROENIM OD EKSPLOZIVNIH SMEA
Elektro energetska poastrojenja su hidrocentrale i termocentrale.Elektro ureaji su transformatorske stanice razliitih
naponskih nivoa.Elektro instalacija slui za prenos elektr.energije i mora biti u Ex izvedbi.Zabranjeno sprovoenje
kroz teritoriju opasnu od eksplozije.Nadzemna mesta ugroena od eksplozija su (lakirnice mesta gde medoi do
eksplozije)Elektro oprema mora biti otporna na poar najmanje 2 sata.

57.-USLOVI GORENJA I PRODUKTI GORENJA

Produkti gorenja su:
CO2 to je potpun proces oksidacije kiseonika
CO to je nepotpun proces i otrovan ve sa 0,1 %
Uslovi gorenja su:
Prisutstvo gorive materije
Prisustvo materije koja potpomae gorenje O2 vie od 15 %
Toplotna energija - da bi se postigla temperatura palenja gorive materije

58.-POARNE OPASNOSTI I MERE ZOP-a NA SKLADITIMA ZEPALJIVIH TENOSTI

Rezervoari za zapaljive tenosti mogu biti:
NADZEMNI:vei od 300 m3 moraju imati:
Automatski uteaj za hlaenje i gaenje kapaciteta 6,6 lit.u minuti po 1 m 2
Eksplozivni oduak 1m x 1m
Tankvana ili spoljni pom.rezervoar koji u sluaju pucanja rezervoara mora da primi tenost iz rezervoara
Ograda od vuenog elika visine 2,5 m
POLUUKOPANI:Moraju imati sve isto kao i nadzemni osim to nemaju TANKVANU.
PODZEMNI:moraju biti dobro zatieni od korozije Dobro uzemljeni i sa ugraenom katodnom zatitom.
PRENOSNI:To su burad za goriva koja imaju uslove za skladitenje.Skladita moraju imati hidrantsku mreu i
dovoljan br.PP aparata i opreme
Svaki rezervoar za zapaljive tenosti mora da ima:
Podatke(ime i prezme)atest
Ureaj za hlaenje termometre i manometre
Ureaj za punjenje i pretakanje
Mera koliine napunjenosti
Dva sigurnosna ventila sa razliitim principima rada
Udalhjenost benzinski pumpi je najmanje 5-50m od puta u zavisnosti od kapaciteta.Benzinska pumpa mora da ima
dovoljan broj PP aparata i vodu za gaenje

59.-KOMUNIKACIJE U ZGRADAMA-PROTIV POARNA STEPENITA

komunikacijeu zgradama su :Stepenita i hodnici
Stepenita:min.irina 1,25m sa poveanjem za 60 cm.na svaki 100 ljudi protoka s tim da ne mogu biti ira
od 2,20m Ako se broj protoka poveava,moraju se praviti nova stepenita
Protiv poarna stepenita-obavezna za sve objekte vie od 22 metra.Mogu biti spoljana i
unutranja.Moraju imati ogradu visine 1,25m i ne smiju biti spiralna.Unutranja moraju imati vatrootporne
zidove minimum 2 asa..Odstojanje od PP stepenit moe biti do 25 m.Ako je vee moraju se praviti nova
stepenita.

60.-UREAJI ZA POVEANJE PRITISKA U HIDRANTSKOJ MREI

Namenjeni su poveanju pritska u H.M.ako je ovaj manji od2,5 bara na najviem spratu.To su pumpe,jedna ili vie
sa mogunou svakodnevne kontrole.U objektima kategorije K1;K2 i K3 moramo imati rezervni izvor napajanja za
H.M.Ta instalacija mora biti vatrootporna 2h i zatiena vatrootpornim pastama(premazana) Vidi pitanje br.54

61.-PROTIV POARNE OPANOSTI I MERE ZATITE NA SKLADITIMA ZAPALJIVIH GASOVA

11

To su teni naftni gasovi(TNG) To su zasieni ugljenovodonici(propan,butan,propilen) i njihove smee iji pritisak

para iznosi P = 1,25 bara pri temperaturi T = 400C.a pri pritisku od 6 bara prelaze u teno stanje.
Uskladitenje TNG moe biti u nadzemnim,podzemnim, prenosnim rezervoarima i elinim bocama.Nadzemni
retervoari su elipsasti maksimalnog kapaciteta 250 m3

62.-ZATITA FILTERA I BUNKERA ZA PRAINU

Filteri za prainu su namenjeni za odvajanje praine od vazduha.Bunkeri su namenjeni za smetaj praine.Dele se
na :mokre i suve.dalje mogu biti staloni i cikloni.Mogu biti vreasti i kruni.tite se automatskim javljaima paralelno
postavljenim spolja i iznutra i sistemom za automatsko gaenje.( vidi pitanje br.47)

63.-ELEKTRINE INSTALACIJE I UREAJI ZA DOJAVU POARA.

To su protiv poarne centrale(PPcentrale)Podeljene su po zonama Obavezno moraju imati rezervni izvor napajanja
u vidu spec.akumulatora kapaciteta do 4h.Elektr.instalacije za dojavu poara razvuene su kroz svaku prostoriju
Pored svetlosnog, u PP Cent.u sluaju poara aktivira se i zvuni signal.(alarm)Pored automatskih dojavljaa poara
posotoje i runi prekidai za dojavu poara.To je obina kutija sa prekidem u staklu sa prdnje strane koje se u
sluaju poara razbije i prekida ukljui.Kod automatskog gaenja poara signal sa PP centrale se prenosi na sistem
za automatsko gaenje i prostorija u kojoj se dogodio poar odmah se ispuni sredtvom za gaenje.Ovaj sistem se
obavezno postavlja na objektima kategorije K1 i K2.

64.-TEMPERATURA PALJENJA I TAKA ZAPALJIVOSTI

Temp.palenja -je najnia T.pri pritisku P = 1 bara pri kojoj se iznad povrine zapaljive tenosti nalazi toliko
para da u dodiru sa vazduhom stvara zapaljivu smeu koja e se uz prisustvo odgovarajueg izvora
odnosno. varnice zapaliti.
Taka zapaljivosti -je najnia temp.T. pri kojoj materija poinje da gori (bukovina na 2750C).
Temperatura-je mera za kinetiku energiju neke materije
Toplota- je proces prenoenja moleula kinetke energije

65.-ZAVARIVANJE I MERE ZATITE PRI RADOVIMA ZAVARIVANJA

Elekt.instalacija mora biti u S izvedbi.Ventilacija efikasna.U preniku od 10 m. Nesme biti zapaljivih materija.Svi
otvori moraju biti zatvoreni obavezna vatrogasna straa.boce vertikalno postavljene i uvrene obujmicom.
Rezervne boce moraju biti u odvojenoj prostoriji sa vatrootpornim zidom.

66.-DETEKCIJA ZAPALJIVIH EKSPLOZIVNIH GASOVA

Za utvrivanje prisustva Z:E.G.postoje stabilni i runi detektori eksplozimetri.Runi su predvieni za noenje
prilikom obilaska i kontrole objekta.I jedni i drugi moraju imati rezervni izvor napajanja.Moraju reagovati pri pojavi
DGE (donje granice eksplozivnosti) PRIMER: za vodonik DGE = 4,1 a GGE = 74,2
Stabilni detektori se postavljaju pored PP centrale.Imaju sonde koje pokrivaju prostor oko rezervoara jer postoje tei
i laki gasovi od vazduha.

67.-POARNE OPASNOSTI I MERE ZATITE U MLINOVIMA I SILOSIMA

Ovde najveu opasnost predstavlja praina.D.G,E: za prainu = 20-60gr.po m 3, a G.G.E = 2 6 kg po m3.
Praina moe biti
GRUBA - sa esticama veim od 5 mikrona
FINA sa esticama od 0,25 5 mikrona
MIKROSKOPSKA - sa esticama od 0,1 0,25 mikrona
Jako su opasni slojevi praine preko 5mm debljine.Ako se ta praina uskovitla moe izazvati eksploziju.
Redovno se mora vriti otpraivanje.Elektr.instalacija u S izvedbi Jedna od mera je i KVAENJE rasprenim
mlazom.ostalo isti kao pit.br.1 i br.31

68.-ZATITA OD METALNIH DELOVA U SISTEMU ZA OTPRAIVANJE( VIDI PITANJE BR.31 I 4)

Glavna zatita je jak elektro magnet koji jo pri ubacivanju sirovine ima zadatak da odstrani metalne opiljke koji
mogu izazvati varnicu i poar.Vano je da leaji ventilatora za ventilaciju budu hermetiki zatvoreni i da peraja budu

12

od materijala koji ne moe da izazove varnicu Svi radovi koji se izvode na sistemu za ventilaciju se evidentiraju uz
potpis odgovornog lica.

69.-UZROCI NEPRAVILNOG RADA KVAROVA I OTEENJA ELEKTRO-ENERGETSKIH

POSTROJENJA, INSTALACIJA I UREAJA
Elektro-energetski objekti su hidrocentrale i termocentrale. Elektro-energetski ureaji su transformatori.
Uzroci mogu biti sledei:
Mehaniko ili termiko oteenje(oteenje ili prekid provodnika)
Ne pridravanje tehnikih uslova prilikom montae
Prekomeran napon ili kratak spoj (prekomerno zagrevanje)
Greke u izradi ili fabrike greke
Primarni ili sekundarni kratak spoj(jednofazni ili viefazni)
Veliki prelazni otpor
Statiki elektricitet
Atmosfersko preskakanje (grom,munja)
Nepravilno projektovanje izvoenje i korienje elektr.instalacije

70.-POARNO OSETLJIVE TEHNOLOGIJE

To su tehnologije u kojima se proizvode, prerauju, uvaju i skladite zapaljive i eksplozivne materije.To su:
Proizvodnja i prerada eksploziva
Nafta i naftini derivati
Proizvodnja H2 i C2 H2
Industrija boje i lakova
Farmaceuska industrija
U zavisnosti od materije koja se prerauje, tehnologije su podeljene u 5 kategorija od K1 K5.

71.-ZATITA OD POARA AUTO I VAGON PRETAKALITA ZAPALJIVIH TENOSTI

Pretakalita moraju biti van naseljenog mesta i udaljena od skladita zapaljivih materijala.
Moraju biti opremljena dovoljnim brojem PP aparata,
Hidrantskom mreom,hvataem varnica na izduvnim cevima sredstava koja se koriste,
Automatskom dojavom poara.
Zabranjeno je pretakanje nou,a ako se pretae obavezna upotreba suvo ariranih baterijskih lampi,
Zabranjeno je voenje elektr.kablova preko pretakalita,
Zabranjeno je izvoenje bilo kakvih radova za vreme pretakanja,prilikom pretakanja motor mora biti
iskljuen.
Zabranjeno jeostvarenje prisustva varnice prilikom pretakanja.

72.-SAMOPALJENJE KAO UZRONIK POARA

Samopaljenje je paljenje bez prisustva spoljanjeg izvora paljenja.Osobinu samopaljenja imaju:
Mlae vrste uglja;Lignit.Drvena praina :Seno:Masti;Ulja;Pluta;Laneno ulje i dr.
Vreme potrebno za samopaljenje je od nekoliko sati (laneno ulje)da nekoliko sedmica.(vlano seno)
Do samopalenja moe doi na temperatiri od 1100C, ako se poklope sva tri uslova

73.-POARNE OPASNOSTI I MERE ZATITE PRI PROIZVODNJI EERA

eer se dobija od eerne repe,eerne trske i u zadnje vreme od voa.Najopasnija faza od poara je:
suenjre rezanca-moe da se sa mozapali
mlevenje eera.-stvara se velika praina koja ima svojstvo eksplozivnosti DGE = 20-60 gr/1m 3 a GGE 2-8
kg/m3
ostalo vidi pitanje br.1

74.-PRIRODNA VENTILACIJA SKLADITA ZAPALJIVIH TENOSTI

Prirodna ventilacija funkcionie kod objekata koji su vilji nego iri.Postie se slobodnom cirkulacijom vazduha kroz
otvore odreenih dimenzija rasporeenih na suprotnim stranama jedan od drugoga, tako to je jedan pri dnu,a drugi
pri vrhu objekta koji se ventilira.Primena mu je ograniena jer je za dobru ventilaciju u skladita zapaljivih tenosti
potrebno mnogo vei broj izmena vazduha u jedinici vremena.To se postie prinudnim sistemom ventilacije i to na
dva naina:
podpritiskom izvlaenjem zagaenog vazduhapomou ventilacionog sistema

13

nadpritiskom.- uduvavanjem sveeg vazduha pomou ventilacionog sistema

75.-ELEKTRO ENERGETSKA POSTROJENJA,INSTALACIJE I UREAJI KAO PRENOSIOCI

POARA
Elektro-energetski objekti su hidrocentrale i termocentrale. Elektro-energetski ureaji su transformatori,a elektro
instalacije su kablovi.Uslovi kojie moraju ispunjavit u sledei:
Da ne mogu preneti poar 2 sata.
Da je spreeno izazivanje visoke temperature(prelazni otpor)
Da se kablovi polau u posebne vatrootporne kanale
Ptrekudai za opte, pomono i panino svetlo da se prave od negorivoog marerijala
Na prodorima kroz PP sektore, kablovi moraju biti zatieni vatrogasnom pastom
Svetiljke moraju biti zatiene od praine i para
Preko dimnjaka zabranmjeno voditi kablove u zoni 8-12 m.
Osigurai se postavljaju pre potroaa
Zabranjeno je krpljenje potroaa
Transformatori moraju biti zatieni vatrootpornim zidom najmanje 4 sata
Obavezno je pravilno projektoanje,korienje i odravanje elektro instalacije
Kovovi konstrukcija moranu biti laki 50 kg/m2 ili obavezna nadstrenica

76.-POARNE OPASNOSTI I MERE ZATITE U POGONIMA KATEGORIJE K1

U zavisnosti od osetljivosti na poar , sve tehnologije i objekti su podeljene u pet kategorija od K1-K5
K1- Pogoni u kojima se rade lako zapaljive tenosti ija je taka palenja ispod 23 0C i gasovi i pare ija je
donja granica eksplozivnosti ispod 10 zapremninskih procenata.(viskozna vlakna.natrijum,kalijum,skladita
benzina,acetona etra )

77.-POARNE OSOBINE GRAEVINSKIH MATERIJALA KOJI SE NAJEE UPOTREBLJAVAJU

Graevinski materijal moe biti gorljiv i negorljiv.Negorljiv je ako ne prouzrokuje poveanje temperature za vie od
50 0 C u eksperimentalnoj pei.Ako se temperatura uzorka ne poveava za vie od 50 0 C.Ako nema plamena due
od 10 sekundi.Ako nema gubitak masa vie od 50%.Objekti se grade od :opeke;kamena;betona;drvenih i elinih
konstrukcija,stakla;maltera i stiropora.
Opeka - puna i uplja.Puna je otpornija ,Zid debljine od 25 cm.je vatrostalan 6 h Puna cigla trpi T-1100 0 C.
Kamen-krenjak i kvarcni.Krenjak gubi vatrootpornost na 550 0 C,a kvarcni puca na 575 0 C.
Beton- armiran i nearmiran. drugi je otporniji na poar.Debljina betonske ploe od 25 cm. Je vatrootporna 6 h.
Drvena konstrukcija-slab provodnik toplote.Gori po slojevima.Vatrootpornost mu se poboljava
premazivanjem,malterisanjem i oziivanjem ciglicama.
elik na T od 400-600 0 C poinje da se deformie, a na 7200 menja strukturu.Usluaju poara pre pada
elini stub od drvenog.
Staklo-topi se na temperaturi od 800-900 0 C postoji negorivo i neprobojno staklo.
Malter je debljine 1,5 cm.kreni koji je otporan do 500 i produni -900 0 C.
Stiropor-goriv je i gori tinjajue.Koristi se za izolaciju.

78.-GORENJE VRSTIH MATERIJALA

vrsti gorivi materijali su :DRVO;UGALJ;PAPIR I dr.Drvo gori po slojevima i po fazama.Slab je provodnik toplote
I. Faza palenje:tu poinje gorenje
II. Faza razbuktala vatra:sve gori To je najgora faza.Temperatura preko T = 11000C
III. Faza zatitna faza:vata se beli zatitni sloj (pepeo).To je ist ugljenik
IV. Faza dogorevanje ili ivo arite
Kod vrstih materija vana je temperatura zapaljivosti (za bukvu je T = 275 0C)

79.- POARNE OPASNOSTI I MERE ZATITE U POGONIMA KATEGORIJE K2

U zavisnosti od osetljivosti na poar , sve tehnologije i objekti su podeljene u pet kategorija od K1-K5.
K2- Pogoni u kojima se rade lako zapaljive tenosti ija je taka palenja izmeu 23 0C i 100 0C i gasovi i pare
ija je donja granica eksplozivnosti iznad 10 zapremninskih procenata.(pogoni gde se stvara ugljena
praina,drvena strugotina,brano,eer u prahu)

80.-POKRETNI ZATVORENI SUDOVI ZA KOMPRIMOVANJE TENIH I POD PRITISKOM

RASTVORENIH GASOVA
Uskladitenje TNG moe biti u nadzemnim,podzemnim, prenosnim rezervoarima i elinim bocama

14

Pokretni sudovi su cisterne.Cisterne moraju imati:Atest godina proizvodnje,fabriki broj,ig inspekcije,oznaku

gasa koji se prevozi, 2 sigurnosna ventila,ureaj za merenje koliine napunjenosti,ureaj za pretakanje.Na
rezervoaru mora da pie vrsta gasa i zapaljiv gas.
Brzina kretanja vozila je 20 km. manja od dozvoljene brzine
Mora imatu automatski ili runi sistem za gaenje poara i najmanje 2 PP aparata( iz propisa.prevoz opasnih materija)

81.-TOPLOTA KAO UZROK POARA

Do poara dolazi kada na materiju koja moe da gori delujemo toplotom uz prisustvo kiseonika
Toplota se moe postii na vie naina:
Direktnim dodirom sa plamenom ili uarenim materijalom.ova toplota je najee uzronik poara
(opuak,ibica,poret,zavarivanje,rezanje metala i sl.)Mera zatite od poara je uklanjanje gorive materije od
izvora toplote,ili uklanjanje izvora od gorive materije.
Toplota osloboena eksplozijom: eksplozija je sluaj kada se toplota kod sagorevanja oslobaa velikom
brzinom.
Materije koje mogu proizvesti eksploziju svrstane su u sledee grupe:
Eksplozivi i pirotehniki materijali;Pare lako zapaljivih tenosti i gasova;Praine metala i organske praine
Zatita u ovom sluaju je uklanjane svih izvora paljenja od mesta gde se nalaze eksplozivne materije.
Hemijskom reakcijom i Prelaskom elektr.energije u toplotnu
TOPLOTA JE proces prenoenja energije molekula
TEMPERATURA JE je mera za kinetiku energiju molekula neke supstance.Temperatura i toplota su
uzrok i posledica(toplota je uzrok zato se nekom telu menja temperatura)

82.- POARNE OPASNOSTI I MERE ZATITE U POGONIMA KATEGORIJE K3

U zavisnosti od osetljivosti na poar , sve tehnologije i objekti su podeljene u pet kategorija od K1-K5.
U koju e kategoriju biti svrstana neka tehnologija ili objekat zavisi od :
Poarne ugroenosti objekta
Od znaaja i veliine objekta
Od povoljnosti lokacije
Od blizine PP jedinice(udaljenost do 3,5 km.)
K3- Pogoni u kojima se rade lako zapaljive tenosti ija je taka palenja izmeu 100 0C i 300 0C (pogoni za
mehaniku preradu drveta,tekstilni pogoni,garae za automobile i javni objekti koji primaju vie od 500 lica.

83.-POARNE OPASNOSTI I MERE ZATITE NA VISOKIM OBJEKTIMA

U visoke objekte spaduji oni koji imaju vie od 5 spratova ili objekti iji je pod najnieg sprat na visini od 22m.
Svi ureaji moraju biti dobro uzemljeni, a elektr.instalacija u Sizvedbi sa rezervnim izvorom napajanja.
Gromobranska instalacija mora biti dobro izvedena
Nosei zidovi moraju biti vatrootporni najmanje 2h,a pregradni 1/2h.
Na svakom spratu moraju biti po 2 PP aparata i ormari za suvu hidrantsku mreu
Tehnika etaa je ceo 1 sprat izgraen od negorivog materijala.

84.-HORIZONTALNO I VERTIKALNO VOENJE ELEKTRINIH INSTALACIJA

Sve elektrine instalacije se postavljaju samo horizontalno i vertikalno.Moraju imati propisno uzemljenje.Moraju biti
uraene u S ili Ex izvedbi.Nesmiju se voditi kroz prostorije u kojima se stvara eksplozivna atmosfera(lakirnice)
Elektrine instalacije mogu biti obine i sigurnosne.Sigurnosne se dele na:panino i pomono osvetlenje.

85.-POARNE OPASNOSTI I MERE ZATITE U POGONIMA KATEGORIJE K4

U zavisnosti od osetljivosti na poar , sve tehnologije i objekti su podeljene u pet kategorija od K1-K5.
U koju e kategoriju biti svrstana neka tehnologija ili objekat zavisi od :
Poarne ugroenosti objekta
Od znaaja i veliine objekta
Od povoljnosti lokacije
Od blizine PP jedinice(udaljenost do 3,5 km.)
K4-Pogoni u kojima se radi sa tenostima ija je taka palenja 300 0C,vrstim materijama ija je temperatura
palenja iznad 300 0C,pri emu se oslobaa toplota praena iskrama i plamenom.(ispitivanje motora sa
unutranjim sagorevanjem,pogoni za topljenje,livenje i preradu metala,kotlarnice,transformatorske stanice)

86.-POARNE OPASNOSTI I MERE ZATITE, USKLADITENJA. I PRETAKANJE TENOG

NAFTNOG GASA (TNG)
TNG su zasieni ugljeno-vodonici(propan,butan,propilen) i njihove smee iji pritisak para iznosi P = 1,25 bara

15

Pri temperaturi T = 400C,a kod pritska od 6 bara prelaze u teno stanje.

Uskladitenje THG se vri u rezervoarima koji mogu biti:
NADZEMNI:vei od 300 m3 moraju imati: (elipsastog su oblika)
Automatski uteaj za hlaenje i gaenje kapaciteta 6,6 lit.u minuti po 1 m 2
Eksplozivni oduak 1m x 1m
Tankvana ili spoljni pom.rezervoar koji u sluaju pucanja rezervoara mora da primi tenost iz rezervoara
Ograda od vuenog elika visine 2,5 m
POLUUKOPANI:Moraju imati sve isto kao i nadzemni osim to nemaju TANKVANU.
PODZEMNI:moraju biti dobro zatieni od korozije Dobro uzemljeni i sa ugraenom katodnom zatitom.
PRENOSNI:To su burad za goriva koja imaju uslove za skladitenje.Skladita moraju imati hidrantsku mreu i
dovoljan br.PP aparata i opreme
Svaki rezervoar za zapaljive tenosti mora da ima:
Podatke(ime i prezme)atest
Ureaj za hlaenje termometre i manometre
Ureaj za punjenje i pretakanje
Mera koliine napunjenosti
Dva sigurnosna ventila sa razliitim principima rada
Udalhjenost benzinski pumpi je najmanje 5-50m od puta u zavisnosti od kapaciteta.Benzinska pumpa mora da ima
dovoljan broj PP aparata i vodu za gaenje

87.-IZVORI ZA SNABDEVANJE VODOM HIDRANTSKE MREE

Mogu biti
prirodni reke,,jezera,more
vetaki razni bunari i rezervoari
Ako se snabdevanje vri sa prirodnog izvora moa se pripremiti teren za bezbedan prilaz vatrogasnog
vozila prilikom uzimaja vode.Sa centrifugalnim pumpama vodu moemo crpeti iz bunara dubine 7,5 m
neprekidno u trajanju od 2h.Kontrola crpilita se vri u mesecu avgustu i septembru kada je nivo vode
najmanji.Ako vode nema dovoljnop kopa se novi bunar ili pravi rezervoar.
88.- .-POARNE OPASNOSTI I MERE ZATITE U POGONIMA KATEGORIJE K5
U zavisnosti od osetljivosti na poar , sve tehnologije i objekti su podeljene u pet kategorija od K1-K5.
U koju e kategoriju biti svrstana neka tehnologija ili objekat zavisi od :
Poarne ugroenosti objekta
Od znaaja i veliine objekta
Od povoljnosti lokacije
Od blizine PP jedinice(udaljenost do 3,5 km.)
K5- Pogoni u kojima se radi sa negorivim materijama,hladnim i mokrim materijalom(mehanika obrada
materijala,azbesta,soli, mokra odelenja industrije tekstila i hartije,prerada ribe ,mesa i mlenih proizvoda)

9.-IZVOR PROTIV EKSPLOZIVNO ZATIENIH ELEKTRINIH UREAJA U ZAVISNOSTI OD

TEMPERATURE PALENJA
To su ureaji konstruisani za rad u opasnim prostorima, koji u specifinim uslovima ne izazivaju paljenje okolne
atmosfere koja je zapaljiva i eksplozivna.Ovi ureaji bezbedno rade u eksplozivnoj atmosferi smea zapaljivih
materija koje mogu biti u obliku gasova,pare,magle, praine pod atmosferskim pritiskom.
Njihova oznaka za sve ureaje je Ex i izgleda ovako:
Temperatura palenja zapaljivog gasa ili pare je najnia temperatura /T/ pri pritisku /P/od 1 bara pri kojoj se aktiviraju
uslovi za palenje
Zapaljivi gasovi i pare razvrstani su u 6 kategorija od T1 T6.u zavisnosti od /T/ (temperature) palenja.
T1> 4500C/ T2 300 4000 C/T3-200 3000 C/T4-135 2000 C/T5-100 1350 C/T6> 85 < 1000 C/
Primer:T palenja butana je 3650 C.Znai da moemo koristiti prekida iz grupe T2
Primer:T3 se moe koristiti za T1 i T2, ali ne moe za T3 i T4

90.-NAIN PRENOENJA PRELAZA TOPLOTE

Imamo tri osnovna naina prenoenja toplote u zavisnosti od agregatnog stanja materijala
Kod vrstih materijala dodirom ili konukcijom

16

Kod tenih materijala strujanjem ili konvekcijom

Kod gasovitih materijala zraenjem ili radijacijom

91.-ZONE OPASNOSTI OKO SKLADITA ZAPALJIVIH EKSPLOZIVNIH MATERIJALA

Zone opasnosti od izbijanja i irenja poara je podruje na kome postoji mogunost stvaranja zapaljive ili
eksplozivne smee pare tenosti sa vazduhom tako da je sposobna za sagorevanje.To mogu biti prostori unutar
zatvorenih ili otvorenih sudova,objekata, ili na povrini gde se vri uskladitenje ili pretakanje zapaljivih
eksplozivnih tenosti
Prostor gde se vri uskladitenje ili pretakanje zapaljivih eksplozivnih tenosti ,zavisno od opasnosti od izbijanja i
irenja poara, podelili smo na tri zone
Zona najvee opasnosti ili ZONA1.To je u ovom sluaju unutranjost cisterne
Zona poveane opasnosti ili ZONA2.To je visina od 1 m od vrha cisterne.
Zona opasnosti ili ZONA3.To je 2,5m od vrha cisterne i 5m oko cisterne.
U zonama opasnosti je zabranjeno:
Dranje otvorenog plamena
Rad sa otvorenim plamenom i sa uarenim predmetima
Zabranjeno je puenje
Rad sa alatom koji varnii
Postavljanje nadzemnih elektr.vodova iznad postrojenja za zapaljive tenosti bez obzira na napon
U zonama opasnosi na vidnim mestima moraju biti istaknute table upozorenja o preduzetim merama koje se
moraju potovati radi zatite od poara.

92.-ELEKTRINI UREAJI ZA EKSPLOZIVNU ATMOSFERU

To su svi ureaji koji su tako konstruisani da u opasnim prostorima ne izazivaju paljenje okolne atmosfere koja je
zapaljiva i eksplozivna.Ovi ureaji bezbedno rade u eksplozivnoj atmosferi smea zapaljivih materija koje mogu biti
u obliku gasova,pare,magle,praine podatmosferskim pritiskom Njihova opta oznaka za sve tipove je Ex
Postoje sladea vrste ureaja i to
NEPOPRAVLJIVO Oznaeni su oznakomd (nepoderivi oklop).Kuite ovakvog ureaja moe izdrati
untranju eksploziju smea koje su prodrle u unutranjost kuita,bez oteenja i opasnosti od izazivanja
paljenja spoljne eksplozivne atmosfere.
POVEANA BEZBEDNOST oznaava se e (poveana sigurnost)To je tip zatite kod koje su poduzete
dodatne mere tako da se postie dodatna bezbednost protiv moguuh poveanja temperature.

93.-KATODNA ZATITA- uloga joj je da zatiti cevovode od korozije Razlikujemo 2 tipa korozije i to:
hemijska korozija atmosferska,korozija metala
elektrohemijska korozija
sistem katodne zatite ima:stanica katodne zatite;anodno leite;drenani prikljuak;merno-kontrolna mesta
i provodnicu za ostvarejne potrebnih veza.Galvanske anode se koriste za zatitu dobro izolovanih cevovoda.Ovde
se provodnik vezuje izmeu metalne strukture cevovoda i anode nainjene od magnezijuma.Zatitna struja tee kroz
bakarni provodnik ka anodi-metalnoj konstrukciji odnosno cevovodu, to znai da anoda korodira.Anode se obino
prave od magnezijuma za zemljita otpornosti > 20 oma, a vek trajanja anodnog leita se projektuje na 10 god.
Postoje dve vrste katodne zatite:sa spoljanjim izvorom; i bez izvora jer vlana zemlja slui kao provodnik.
Anoda moe biti :
Aktivna .od magnezijuma,bez izvora napajanja-provodnik vlana zemlja
Inertna od platine i titana,sa izvorom napajanja

17