Professional Documents
Culture Documents
ГАШЕЊA ПОЖАРА
Слободан Спасић
Питања и одговори
ПИТАЊА И ОДГОВОРИ
19. Основна правила развоја пожара, фактори који утичу на развој пожара
Да би се почетни пожар развио потребна му је топлота, довољно ваздуха и време тако да што је горива
материја ближа ватри дуже времена, долази до ширења пожара на околину стбарање већих жаришта и
развијање велике температуре. Изнад ватре долази до струјања врелог ваздуха и гасова који се нагло
дижу у вис причему хладни ваздух струји према жаришту и доноси нове количине кисеоника чиме се
продужава процес горења и гашења пожара.
Пожар може да се прошири спољашњим и унутрашњим путевима (кроз прозоре, преко крова, електро и
вентилационим каналима, лифтовским и степенишним просторима, преко зидова, врата, цеви и носећих и
међуспратних конструкција и сл.).
Основни фактори који утичу на развој пожара су:
Хемијски састав гориве материје, количина и стање у којем се налази,
Количина косеоника и струјање ваздуха у зони пожара,
Топлота која се ослобађа у току горења, јачина, количина и брзина сагоревања,
Да ли је отворени или затворени простор,
Временске прилике (ветар, киша, сунце и сл.),
Експлозије, гасови, рушење и сл.
20. Постављање ватрогасних справа и опреме приликом гашења пожара
Приликом постављања ватрогасних справа и опреме приликом гашења пожара мора се водити рачуна на:
- распоред ватрогасних возила,
- полагање потисних црева (пруге),
- положај разделница и сабирница,
- положај извора воде у односу на јединицу,
- избор авале и
- рад и распоред навалне групе
29. Гашење подрумских пожара. Проналажење места пожара и кретање приликом гашења подрумских
пожара
Гашење пожара у подрумима је сложен и опасан задатак како у погледу заштите ватрогасаца, тако и због
тежине његовог гашења. Важно је одредити тачно место жаришта пожара што је веома тешко због велике
задимљености обично се прати пуцкетање или шуштање што је знак да је жариште у близини. Извиђање
обавља навална група тек када је обезбеђена вода на млазници. Обично се користи “Ц” млаз а дејство
мора бити брзо и енергично. Ако није могућ улазак у подрумски простор (висока темп., потенцијална
опасност) користи се спољна навала кроз отворе на подруму. У случају недостатака отвора могуће је
прављење отвора на таваници подрума. На крају интервенције воду из подрума испумпати. Обавезно је
коришћење изолационих апарата за заштиту дисајних органа, у подруме улазе најмање два ватрогасца,
млазничар и помоћник, који улазе погнутоуз стално осматрање простора испред и изнад и не одвајају се од
црева. Опрезно се морају отварати врата а пут за повратак мора бити стално обезбеђен.
30. Подела пожара по фазама развоја
Пожар је неконтролисани, нестационарни процес горења који се одвија у одређеном простору и времену
који се одвија мимо интереса друштва, изазивајући материјалну штету, као и опасност по здравље и живот
људи и животиња затечених унутар простора захваћеног пожаром.
Класификација пожара са становишта ватрогасне интервенције:
-по фазама развоја пожара,
почетна фаза се карактерише малим интезитетом изгарања, релативно ниском температуром и
спорим ширењем ватре. Дужина трајања фазе зависи од онога што гори. Потребне су мале
снаге за гашење.
разбуктала фаза се карактерише великим интезитетом изгарања, високом температуром,
долази до рушења носеће конструкције, тешко га је локализовати и потребне су јаче снаге и
више средстава за гашење.
фаза живог згаришта је завршна фаза где је главна маса изгорела и нема услова за стварање
нових жаришта. Интезитет изгарања се постепено смањује, температура опада и обавезна је
контрола згаришта да се види данема скривених згаришта испод рушевина
-по величини пожара, деле се на : мале, средње, велике и катастрофалне (блоковске)
-по месту настајања пожара могу бити унутрашњи и спољни и
- по врсти гориве материје пожари се разврставају у пет основних класа и то A, B, C, D, E а у ЕУ
има и класа F-пожари у кухињама
36. Гашење пожара материјала који се тешко гасе: фосфор, сумпор и целулоид
Фосфор (црвени и бели)- бели се лако пали у додир са кисеоником и том приликом ослаобађа отровни гас
а могуће је и распрскавање горуће масе којом приликом може изазвати велике опекотине. Црвени се теже
пали али треба предузети исте мера заштите.Гаси се раствором бакар-сулфата или великим количина
воде (потапањем).
Сумпор-је запаљива материја која у гашењу пожара представља проблем због јаког блештавог бљеска,
самозапаљивости преко 200 степени и јаког дима који надражује дисајне органе и очи. Због тога што је
тежи од ваздуха слаже се у доњим слојевима и захтева обавезну употребу заштитних средстава за дисајне
органе и очи. Гаси се распршеним млазом воде, а може и пеном.
Целулоид – код његовог пожара јављају се отровни гасови, високе температуре и нестабилност у фази
горења. Приликом непотпуног сагоревања јављају се веома токсични продукти а температура може бити и
до 1700 степени. Приликом гашења потребно је разбијање покорице пуним млазом и таква жаришта се тек
тада хладе (велике количине воде).
37. Опасности приликом гашења пожара и заштита људства од продуката непотпуног и потпуног
сагоревања
При пожарима су присутне различите опасности којима могу бити угрожени објекти и њихова околина као и
људи који у њима бораве и интервенишу.
Објекти и околина су угрожени од експлозије и рушења као и преноса пожара док су људи угрожени димом,
ватром и токсичним продуктима горења као и због повреда које могу настати због разних узрока. У
принципу акција гашења и спашавања људи теку паралелно с тим да се обавезно мора приступити прво
спасавању па тек онда гашењу.
У тим случајевима потребно је евакуисати људе што пре из угроженог објекта како не би били изложени
дејству продуката потпуног и непотпуног сагоревања а људство које је у интервенцији мора уз себе
обавезно имати средства за заштиту дисајних органа и очију.
40. Гашење пожара применом одговарајућих средстава за гашење у односу на класу пожара
Средства за гашење пожара деле се према: агрегатном стању, намени, начину добијања и начину
деловања.
Средства за гашење пожара према врсти пожара (Класи):
Класа А- пожари чврстих запаљивим материја (са ставарањем жара, дрво слама угаљ,
текстил и др.), вода, песак, халони, и неке врсте праха,
Класа Б- пожари запаљивих течности (без жара, бензин, уља, масти, лакови и др.), вода,
пена, прах, халони, угљендиоксид,
Класа Ц- пожари запаљивих гасова (градски гас, ацетилен, метан, пропан и др.), прах и
халони,
Класа Д- пожари запаљивих метала ( алуминијум, магнезијум и њихове легуре, натријум,
калијум и др.), специјална врста праха и суви песак.
41. Снабдевање водом, Притисак воденог стуба, утицај географских прилика, губици услед трења и
висинске разлике
Потребна количина воде треба да буде на располагању увек у свако доба, а извориште-црпилише треба да
буде приступачно и висина црпљења да не буде изван дозвољене границе.
Црпилишта се моу поделити у две групе и то:
Самостална, која могу бити:
o природна (потоци, реке, језера, баре, море и сл.) и
o вештачка (копани и бушени бунари, надземни и подземни резервоари и хидрантска мрежа)
Водоводна постројења
Приликом коришћења воде из одређених дубина знатног утицаја имају надморкса висина и атмосферски
притиса. Није свуда исти атмосферски притисак па према томе ни притисак на површини воде није исти.
Притисак се губи услед трења воде кроз црева и инсталацију па се користе одређена средства за смањење
тог трења.
46. Опасности приликом гашења пожара и заштита људства од високих температура и пламена
При пожарима су присутне различите опасности којима могу бити угрожени објекти и њихова околина као и
људи који у њима бораве и интервенишу.
Објекти и о0колина су угрожени од експлозије и рушења као и преноса пожара док су људи угрожени
димом, ватром и токсичним продуктима горења као и због повреда које могу настати због разних узрока. У
принципу акција гашења и спашавања људи теку паралелно с тим да се обавезно мора приступити прво
спасавању па тек онда гашењу.
Од повећане температуре и пламена штитимо се провизорним заклонима или млазом воде али увек у
сагнутом положају
49. Техничка примена средстава за гашење пожара, вода као средство за гашење пожара
Данас се за гашење пожара углавном користе вода, пена, угљен-диоксид, суви прах и халони.
Вода је најчешће средство за гашење пожара а бе не може се користи се за гашење пожара лакихметала,
лакозапаљивих течности, карбида и пожара на електричним уређајима под напоном.
Форме у којима се вода користи могу бити:
Пуни млаз, се добија кад вода из млазнице истиче у пуном и затвореном облику и углавном се
користи када су потребне велике количине воде у релативно кратком времену или када се
механички пламен треба одвојити од гориве масе или да се горива маса распрши. Нјвећи домет
има када је млазница при углу од 35 степени може бити: купасти (за гашење јаких жариште), цик-
цак (за прављење трасе или гашење веће површине) и лепезасти код гашења великих пожара.
Распршени млаз, се карактерише малим притиском и великим количинама воде а користи се за
гашење великих површина пожара као и да расхлађује суседне објекте као заштита.
Комбиновани млаз се састоји од пуног и распршеног и користи се за заштиту ватрогасца од топлоте
приликом приласка жаришту и
Водена магла се користи да предмету одузме топлоту уз истовремено онемогућавање приступа
ваздуха. Има велику површину покривања, већу способност гашења и хлађења, могуће је гашење
течности и пружа већу заштиту људству на интервенцији. Мане су му слаба продорност у запаљене
предмете, мали домет млаза и неефикасност код пожара на отвореном простору.
51. Опасности приликом гашења пожара и заштита људства од електричне струје и уређаја под
напоном
При пожарима су присутне различите опасности којима могу бити угрожени објекти и њихова околина као и
људи који у њима бораве и интервенишу.
Објекти и о0колина су угрожени од експлозије и рушења као и преноса пожара док су људи угрожени
димом, ватром и токсичним продуктима горења као и због повреда које могу настати због разних узрока. У
принципу акција гашења и спашавања људи теку паралелно с тим да се обавезно мора приступити прво
спасавању па тек онда гашењу.
У том циљу потребно је прво искључити све електричне инсталације у угроженом објекту.
57. Тактички захвати ватрогасног вода, активна и пасивна одбрана, локализација пожара
Основни циљ дејства ватрогасне јединице је гашење пожара уз спречавање ширења и примењује се
неколико захвата при гашењу пожара унутар објекта или споља тако да имамо унутарњу , спољну и
комбиновану навалу а оне се могу изводити као напад (фронтална, концентрична или обухватна навала)
или као одбрана (активна или пасивна).
Активна и пасивна одбрана, локализација пожара, Када немамо довољно средстава за гашење пожара (за
напад) у циљу заштите објекта изводи се локализација пожара која може бити:
Активна када снаге усмеравамо на стишавање пожара на највећим жариштима и
Пасивна када угрожене објекте штитимо хлађењем млазевима воде.
58. Тактичка примена средстава за гашење пожара, CO2 као средство за гашење
Данас се за гашење пожара углавном користе вода, пена, угљен-диоксид, суви прах и халони.
Угљен-диоксид - CO2 се примењује првенствено за гашење пожара на електричним апаратима и
инсталацијама под напоном а затим и на пожаре алкохола, карбида и свих других материја које се спајају
са водом. Делује угушујуће и расхлађујуће искључиво у затвореним просторијама с тим да се просторија
мора напустити у року од 30 секунди од дојаве пожара-пре активирања система за гашење.
68. Тактичка примена средстава за гашење пожара, Халон као средство за гашење
Данас се за гашење пожара углавном користе вода, пена, угљен-диоксид, суви прах и халони.
Халони дају одличне резултате код гашења пожара свих класа али је веома скуп па је најисплативије да се
користи за заштиту рачунарских и командних центара, техничких гасова, запаљивих течности а у војној
индустрији за подморнице, тенкове и авионе. Делује угушујуће и антикаталитички. Потребно је коришћење
заштитних средстава за органе за дисање.
69. Тактичка примена средстава за гашење пожара, Прах као средство за гашење
Данас се за гашење пожара углавном користе вода, пена, угљен-диоксид, суви прах и халони.
Суви прах је универзално средство за гашење пожара материја свих агрегатних стања. У свом састави
има око 85% бикарбоната и није опасан по здравље и животну околину. На пожар делује угушујуће,
антикаталитички а због ослобођене водене паре и расхлађујуће. Основни захтев је да се на пожар у што
крећем времену избаци што више праха а да облак буде гушћи.
70. Основна правила гашења пожара, Гашење у затвореним просторијама, на разним нивоима објекта
Да би се почетни пожар развио потребна му је топлота, довољно ваздуха и време тако да што је горива
материја ближа ватри дуже времена, долази до ширења пожара на околину стбарање већих жаришта и
развијање велике температуре. Изнад ватре долази до струјања врелог ваздуха и гасова који се нагло
дижу у вис причему хладни ваздух струји према жаришту и доноси нове количине кисеоника чиме се
продужава процес горења и гашења пожара.
Уколико је просторија затворена у њој постепено долази до нагомилавања топлог-ужареног ваздуха
односно гасовитих продуката сагоревања и дима и повећања притиска што може довести до пуцања
прозорских стакала, рушења зидова и врата што доводи до проширења пожара по хоризонтали и
вертикали. У тренутку отварања врата или прозора долази до трренутног сагоревања у виду пламена који
пали све пред собом и шири пожар. Загревање може довести до губитка својстава носечих елемената
конструкције што доводи до рушења објекта и даљег ширења пожара.
Пожар може да се прошири спољашњим и унутрашњим путевима (кроз прозоре, преко крова, електро и
вентилационим каналима, лифтовским и степенишним просторима, преко зидова, врата, цеви и носећих и
међуспратних конструкција и сл.).
71. Опасности приликом гашења пожара и заштита људства од рушења зидова, таваница и димњака
При пожарима су присутне различите опасности којима могу бити угрожени објекти и њихова околина као и
људи који у њима бораве и интервенишу.
Објекти и о0колина су угрожени од експлозије и рушења као и преноса пожара док су људи угрожени
димом, ватром и токсичним продуктима горења као и због повреда које могу настати због разних узрока. У
принципу акција гашења и спашавања људи теку паралелно с тим да се обавезно мора приступити прво
спасавању па тек онда гашењу.
Уколико дође до рушења зидова, таваница или димњака треба брзо стати у оквире врата или прозора. Код
обрушавања малтера и стакла треба стати на месту како би се смањила мета и смањиле могућности
повреда. Уколико појединиделови кровне, спратне или међуспратне конструкције висе и представљају
опасност, сами их рушимо директним пуним млазем.
72. Опасности приликом гашења пожара и заштита људства од експлозије гасова и прашина
При пожарима су присутне различите опасности којима могу бити угрожени објекти и њихова околина као и
људи који у њима бораве и интервенишу.
Објекти и о0колина су угрожени од експлозије и рушења као и преноса пожара док су људи угрожени
димом, ватром и токсичним продуктима горења као и због повреда које могу настати због разних узрока. У
принципу акција гашења и спашавања људи теку паралелно с тим да се обавезно мора приступити прво
спасавању па тек онда гашењу.
Посебно треба водити рачуна дали у објекту има компримованих гасова, киселине, прашине и сл. који могу
довести до експлозије и опекотина друге природе. У тим случајевима обавезна је примена заштитних
одела, рукавица, маски и слично.