Predmet 3 - Vatrogasne Sprave I Oprema

Предмет 3: ВАТРОГАСНЕ СПРАВЕ И ОПРЕМА
Предмет 3:
ВАТРОГАСНЕ СПРАВЕ
И ОПРЕМА
Page 1
(Тема 1)Стандардизација и типизација ватрогасне опреме

1 ПОЈАМ И ПОТРЕБА СТАНДАРДИЗАЦИЈЕ И ТИПИЗАЦИЈЕ ВАТРОГАСНЕ
ОПРЕМЕ,
ПОДЕЛА ВАТРОГАСНЕ ОПРЕМЕ
ЛИЧНА И ЗАЈЕДНИЧКА ВАТРОГАСНА ОПРЕМА
СТАНДАРДИЗАЦИЈА значи увођење реда у производњи, потрошњи и

трговини.Стандардје документ који је утврдило надлежно тело за стандардизацијуи
прописујенамену, прниципрада, техничкеуслове,врстуматеријала,карактеристике.
СТАНДАРДИЗАЦИЈОМ се утврђују симболи којима се означава опрема за
ватрогатство у техничкој документацији.
Сваки тип ватрогасне опреме мора имати стандард.
У циљу одређивања најповољнијих величина и врста ватрогасне опреме извршена је
њена типизација.
Ватрогасне арматуре и Ватрогасна опрема: (усиснекорпе, млазнице, спојке,
хидрантски наставци и сл.) производе се у четири величине -типа ,и то:
− тип А Ø110
− тип Б Ø75
− тип Ц Ø52
− тип Д Ø25
Извршена је и типизација ватрогасних апарата. Под типом апарата се подразумева
Апарат са истим начином транспорта, и истим средством за гашење пожара и то:
1) Ручниапарати
2) Превозниапарати
У Србији се примењује стандард СРПС, а у недостатку стандарда примењује се

стандард ЕН европске норме.
Сва ватрогасна опрема према стандарду је подељена у 2 групе:

1) лична заштитна опрема, и
2) заједничка ватрогасна опрема
У личну ватрогасну опрему спадају:

1) Раднозаштитнаодећаиобућа
2) Ватрогаснишлем
3) Ватрогасни(радни)пењачкиопасач.
У заједничку опрему спада опрема која се налази у возилима, магацинима,

спремиштима и подељена је према специфичности у више група, и користе је сви
извршиоци:
1) Заштитна опрема(одпламенаитоплоте и опаснихматерија),
2) Справе и опрема за гашење пожара, (опремазагашењеводом, опремазадобијањепене,
ватрогаснацрева, преносниипревозниапарати,стабилнеинсталације)
3) Справе и опрема за пењање, (Ватрогаснелестве, Механичкелестве, Аутомеханичкелестве,
Хидрауличнезглобнеплатформе, Телескопскеплатформе)
4) Справе и опрема за спасавање, (спуснице, ваздушнијастук, ужадиконопци)
5) Техничка опрема и алат, (са агресивним материјама, електроопрема, за проветравање и
вентилацију, за детекцију и дозиметрију, за везу),
6) Ватрогасна и спасилачка возила, (командно, навално, комбиновано, техничко,,
аутоцистерна, аутомеханичкелестве, хидраулична зглобна платформа...)...
Page 2
(тема 2) Лична заштитна опрема

2 РАДНО-ЗАШТИТНА ОДЕЋА И ОБУЋА (МАТЕРИЈАЛ -ОДРЖАВАЊЕ)
У личну ватрогасну опрему спадају:

1) Радно заштитна одећа и обућа
2) Ватрогасни шлем
3) Ватрогасни (радни) пењачки опасач.
Радно заштитна одећа

− састоји се од блузе и панталона,
− служи да заштити ватрогасца од топлоте, пламена,
кише,ветра и хладноће.
− неопходно је да буде видљива.
− израђују се од специјалних ватроотпорних материјала
(Горотекс, Номекс)
− трослојне подставе и опшивена су:
− сивом траком (за видљивост у мраку),и
− жутом траком (за видљивост у задимљеном простору).
− отпорнису на темп до 400°C, а испитују се 8 сена 900°C.
Обућа
− Служи за заштиту ногу ватрогасца од топлоте и повреда

различитим оштрим предметима,
− израђују се од гуме, коже са ојачањима на предњем делу.

3. ВАТРОГАСНИ ШЛЕМ,
ЗАШТИТНЕРУКАВИЦЕ
(МАТЕРИЈАЛ -ОДРЖАВАЊЕ)
Ватрогасни шлем
− намењен је за заштиту ватрогасаца од механичких
повреда, топлоте, врелих течности,
− заштита лица од струјних удара,
− издржава температуре и до 150°C,
− израђује се од метала, пвц, лексана и поликарбоната.
− тежина шлема износиоко 980г.
− Боје: флуоресцентнажута, бела, плава, црна, црвена
Заштитне рукавице
− штите ватрогасца од повреда,посекотина, температура
− израђене су специјално за ватрогасце,
− анатомски прилагођене за све врсте интервенција,
− ојачане са стране дланова и прстију
Page 3

4. ВАТРОГАСНИ РАДНИ ОПАСАЧ СА СЕКИРИЦОМ
(НАМЕНА- КОРИШЋЕЊЕ– ОДРЖАВАЊЕ)
Ватрогасни радни (пењачки) опасач користи се за пењање,спасавање себе и

других лица. Израђен је од синтетичких влакана.Делови опасача су:
1) Алка са карабином
2) Кожна футрола са секирицом
3) Сигурносна алка
4) Упртач
5) Торбица са металним клином,
6) Торбица за џепнуе светиљку.
После сваке употребе је потребно:

− добро га осушити у хладовини и очеткати,
− металне делове добро очистити и исполирати,
− спољне кожне делове танко премазати машћу за кожу.
− опасаче који су у употреби треба обавезно испитати свака три месеца.
− у ватрогасним јединицама се врши тако што се оптерети са три ватрогасца.
− опасачи старији од 20 година не смеју се више употребљавати.
Ватрогасна секирица
− намењена је за отварање затворених врата,преграда, зидова,тавана,
− састоји се од држалице, оштрог дела -сечива и футроле,
− причвршћује се за опасач.
(тема 3)Опрема за заштиту дисајних органа

5. ОПРЕМА ЗА ЗАШТИТУ ДИСАЈНИХ ОРГАНА
(ПОДЕЛА - НАМЕНА – ОДРЖАВАЊЕ)
Заштитна опрема обезбеђује самосталан рад у срединама где је атмосфера

контаминирана штетним материјама,и делимо их на:
1) Филтрационе справе
− то су заштитна маска са цедилом,
− наменски се користеуиндустријиикодвојске
2) Изолационе справе
− изолациони апарати са компримованим ваздухом (получасовни апарат),
− изолациони апарати са кисеоником, (вишечасовни апарат-до 4h)
Дужина рада са апаратом ограничена је количином компримованог ваздуха-

кисеоника и врстом рада, као и капацитетом плућа корисника.
После коришћења опреме она се сервисира у спец.сервису,

где се врши прање, допуњавање, дезинфекција, испитивање.
ОСНОВНИ ПОСТУЛАТ
У затворени простор се улази са маском и апаратом на леђима, а у простор који гори се не улази
без средства за гашење (млазница, вода).
Page 4
(тема 3)Опрема за заштиту дисајних органа

6. ИЗОЛАЦИОНИ АПАРАТИ СА КОМПРИМОВАНИМ ВАЗДУХОМ
(НАМЕНА – КАРАКТЕРИСТИКЕ)
ИЗОЛАЦИОНИ АПАРАТИ СА КОМРИМОВАНИМ КИСЕОНИКОМ
(НАМЕНА – КАРАКТЕРИСТИКЕ)
ЦЕВНИ АПАРАТИ
(НАМЕНА – КОРИШЋЕЊЕ)
ЗАШТИТНА МАСКА
ИЗОЛАЦИОНИ АПАРАТИ СА КОМПРИМОВАНИМ ВАЗДУХОМ
− намењени су за заштиту органа за дисање,

− потпуно изолују корисника од околне атмосфере,
− боцесуизрађенеодчеликаикарбонскихвлакана,
− количинаваздуха у боци је 4 и 6,7 литара
− притисакубоци је 200 и 300 бара
− потрошњаваздуха је 10-85 лит./мин, и зависиодкапацитетаплућа,напора и
психолошкеприпремепојединца
− притисак ваздуха редуцира се у редукционом вентилу прво на 5 бар, па на 1 бар,
− преко гуменог црева ниског притиска, долази у плућни аутомат,
− плућни аутомат осигурава довод ваздуха у плућа корисника апарата док траје
период удисања, а у току издисања аутоматски се затвара.
Основниделовиапарата
− боца,
− леђниносач,
− плућниаутомат,
− манометар,
− сигуроноснивентил,
− редуцирпритиска, са два степена редукције
(први на 5бара и други на 1 бар),
− сигнал упозорења, када је залиха ваздуха на измаку.
Количину ваздуха у апарату могуће је израчунати по обрасцу:

Kv=V p (лит),где су V- запремина боце и p- притисак ваздуха (бар)
Kv=6l 300bar=1800 литара ваздуха / 60 l/min = 30 минута.
О залихама ваздуха је потребно водити рачуна у акцијама. Бележи се кад је ко ушао и

спрема му се замена. Имају сигнал који се активира ако се не помераш 1 мин.
Потрошња ваздуха износи:

− 10 – 15 лит /мин мировање,
− 15 – 20 лит /мин лагано кретање
− 20 – 30 лит /мин лагани рад
− 30 – 40 лит /мин средње тежак рад
− 35 – 55 лит /мин тежак рад
− 50 – 85 лит /мин највећи напор.
Page 5
ИЗОЛАЦИОНИ АПАРАТИ СА КИСЕОНИКОМ
− намењен је за рад у затрованој атмосфери

− то су ВИШЕЧАСОВНИ АПАРАТИ и користе се тамо где је потребно задржати се
више часова (до 4h), - тунели, ж.станице, тамо где је сложена интервенција,
− у апаратусе кисеоник регенерише 95%, а 5% се утроши за дисање,
− боце су израђене од специјалног легираног челика волумена од 1 до 20 литара,
− кисеоник се пуни под притиском од 150 - 200 бар
Основни делови апарата:

− кутија са прибором за ношење,
− боца са компримованим кисеоником,
− разводник О2, (најважнији део - ту је редукциони
вентил који смањује притисак кисеоника на 3,5 бар и
1 бар)
− гумена врећица, (прима издахнути и пречишћени О2)
− удисна и издисна ребраста цев,
− манометар,
− алкална патрона,(врши функцију филтера –пречистача)
− прикључак за заштитну маску.
− сигнални уређај, (резерва се активира на 4 бара).
ЦЕВНИ АПАРАТИ - НАМЕНА КОРИШЋЕЊЕ
− Намењени су за рад у средини у којој је

проценат кисеоника испод 16 % или је
средина затрована неком штетном
материјом за дисајне органе
− користи се за рад уузаним просторима,
шахтовима, каналима, бунарима,
Основни делови:
− компресор,боце са ваздухом
− цеви,са рачвама, вентилима и редуцирима
− заштитна маска
ЗАШТИТНА МАСКА СА ЦЕДИЛОМ
− намењена за заштиту дисајних органа од отровних гасова,

− користи се само у атмосфери са колич. О2 већом од17%.
− могуће је прикључити различите варијанте филтера,
− целом својом ивицомпријања уз контуре лица,
− подешавање се врши помоћу гумених еластичних трака,
− постоје две врсте панорама стакла и то:
− ТРИПЛЕКС за рад у агресивним срединама, и
− КЛИРИТ за рад у неутралним срединама.
− постоји говорна мембрана која омогућава нормално комуницирање,
− израђена је од гуме, може се користити у интервалу од -30°C до +50°C.
Page 6
(тема 4) Заштитна опрема од пламена и топлоте

7. ОДЕЛА ЗА ПРИЛАЗ ВАТРИ,
ОДЕЛА ЗА ПРОЛАЗ КРОЗ ВАТРУ
(НАМЕНА - МАТЕРИЈАЛ ИЗРАДЕ - ВАТРООТПОРНОСТ – КОРИШЋЕЊЕ)
Одела за заштиту од пламена и топлоте деле се на:
ОДЕЛА ЗА ПРИЛАЗ ВАТРИ
− израђена од алуминијумских влакана,

− штите до 400°C,
− користе се код гашења нафте и нафтних деривата,
− састоји се од блузе,панталона,капуљаче и рукавица.
ОДЕЛА ЗА ПРОЛАЗ КРОЗ ВАТРУ
− израђена од алумин. влакана (раније од азбеста),

− штитедо 700°C,
− штити код температура до 1500°C у трајању од 20 секунди.
− састоји се од капуљаче са ватросталним тамним стаклом,
комбинезона, рукавица и чизми
− ефекат издрживости се постиже вишеслојношћу материјала
ОБАВЕЗНО СЕ ИСПОД ОДЕЛА НОСИ ИЗОЛАЦИОНИ АПАРАТ ЗА ДИСАЊЕ
ОДРЖАВАЊЕ:
− сачекати да се одело охлади,

− влажном меком крпом и млаком водом са неутралним средством за прање благо
очистити од чађи и других нечистоћа,
− одело се суши природним путем на ваздуху, или прунудно на специјалним
справама,
− Након сушења се пакује (може и да се талкира) у кофере или на вешалице
прекривене најлоном.
Page 7
(тема 5) Опрема за заштиту од агресивних материја

8. ВРСТЕ ОДЕЛА,
(МАТЕРИЈАЛИ ИЗРАДЕ - НАЧИН КОРИШЋЕЊА - НАМЕНА И ОДРЖАВАЊЕ)
Агресивне материје се, осим у пожару, могу појавити и при техничким интервенцијама,
као што су хаварије и акциденти на производним погонима и транспортним
средствима.
Одела за заштиту од агресивних материја могу бити израђена као:

− делимична заштита- чизме, кецеља, рукавице и заштитна маска,
− потпуна заштита - комбинезон.
− израђена је од гуме, односно гумираног платна,

− у новије време се израђује од ПВЦ платна,
− користисеза заштитуодкиселинаибаза,
− одела треба редовно контролисати и одржавати,
− након употребе одело се чисти меком крпом и млаком водом,
− суши се природно на ваздуху или помоћу топлог ваздуха.
Најквалитетнија одела су израђена од:

− полиамидног влакна са слојем витона и бутилног каучука на спољној страни,и
− једне полимерно-ламинатне баријере на унутрашњој страни.
Page 8
(тема 6) Апарати за почетно гашење пожара

9. РУЧНИ АПАРАТИ
(НАМЕНА - ПРИНЦИП РАДА – ОДРЖАВАЊЕ)
S, CO2, Hl, VP,V
− Апарат за гашење пожара је направа која омогућава избацивање средстава за

гашење пожара, посредством неке потисне силе.
− Апарат могу да буду:
− Ручни, (тежина у напуњеном стању до 20 кг, време активирања 5 сек),и
− Превозни, (тежина у напуњеном стању до 260 кг,време активирања 10 сек).
− Ручни апарати за гашење пожара служе за гашење почетних пожара,
− У зависности од средства којим су напуњени деле се на:
1. Апарати за гашење ваздушном пеном – Pz
2. Апарати за гашење водом –V
3. Апарати за гашење прахом –S
4. Апарати за гашење водом и ваздушном пеном-VP
5. Апарати за гашење угљен диоксидом-CO2
6. Апарати за гашење халонима -HL
− Према начину на који избацују средство за гашење пожара, деле се на:
− Притисак који настаје услед хемијске рекције,
− Притисак инертног гаса сабијеног у челичној боци,
− Притисак инертног гаса сабијеног урезервоару апарата,
− Ручномпумпом.
Време Гаси
Тип Погонско Радни Испитни Класе Домет
Контрола пражњењ напон
апарата средство притисак притисак пожара млаза
а до
S-1,2,3,6, CO2
12-14 18 6 МЕС А,Б,Ц,Д 4-8 m 6 –20 -сек 1000V
9,12 АЗОТ
10.000
CO2,3,5 НАД П 58 190 6 МЕС Б,Ц 6m V
А,Б,Ц 30.000
ХЛ-6 АЗОТ 6-10 18 6 МЕС 8-10 сек V
Сви апарати са спољне стране морају бити обојени црвеном бојом и на себи имати
следеће ознаке:
− утиснуте: фабрички број и годину производње.
− исписане бојом: ознака апарата, време непрекидног пражњења, врсте пожара
за које је апарат намењен, посебно упозорење када се апаратом не могу гасити
пожари на електроинсталацијама, највећа вредност напона
електроинсталације до које се апарат може користити,температурно подручје у
коме је апарат употребљив, назив и адреса произвођача, упуство за употребу у
сажетој форми,са потребним сликама,
− атестирање апарата од стране овлашћене установе је обавезно,
− контрола се врши сваке 2 године
Page 9
АПАРАТИ ЗА ГАШЕЊЕ ПРАХОМ (S) НАМЕНА, ПУЊЕЊЕ И ИСПИТИВАЊЕ
ТИП ,,S" - S-1, S-2 И S-3

− намењени су за гашење пожара на
моторним возилима.
− као погонско средство користе
компримовани CО2 у челичној боци,
која је смештена у телу апарата,
− избацивање праха из апарата
постиже се преко успонске цеви и
прекидајућег вентила, тј. капе
апарата.
− активирање апарата на прах је такво
да се мора прићи ватри, извући
осигурач и притиснути полугу за
активирање апарата.
− Због притиска полуге ударна игла
пробија мембрану на челичној боци
са CО2.
− Полугу треба одмах пустити и
сачекати 3-10 секунди да се постигне
радни притисак у апарату.
− Онда треба поново притиснути полугу која сада отвара вентил за излазак праха.
− Млаз праха уперити директно у пламен.
− Апарат се редовно контролише у погледу оштећености и запрљаности делова.

Свако оштећење апарата мора се на време отклонити, приликом поновног
пуњења, очистити - све делове апарата и проверити да ли проточни канали нису
зачепљени.
Сваке две године посуду апарата треба испитати на водени притисак од 18 бара.
Сваки шести месец потребно је контролисати квалитет сувог праха и проверити да ли
се исти није згрудвао.
Сваки шести месец контролисати садржај боце CО2мерењем на ваги.
Page 10
ТИП ,,S" - S-6, S-9 И S-12
− користе се за гашење пожара

− течних материја,
− гасовитихматерија,
− чврстих материја,
− електричних инсталација,
− лаких метала (са специјалним прашком).
Делови:
− главни суд је напуњен прахом,
− погонско средство за избацивање праха уоблику
млаза је компримовани гас CО2који се налази у
боци високог притиска,
− боца високог притиска CО2монтира се за капу
апарата и налази се унутар апарата.
− затврач боце CО2је мембрана од бакарног лима
дебљине 0.4mm.
Активирање апарата
− ударна игла пробија мембрану боце CО2.
− полугу треба одмах пустити и сачекати 3-10
секунди да се постигне радни притисак у апарату.
− онда треба поново притиснути полугу која сада
АКТИВИРАЊЕ С апарата
отвара вентил за излазак праха. Стари тип са бочицом
− млаз праха уперити директно у пламен. 1) извуци осигурач
2) притисни ручицу
− Век трајања пуњења је дуг под условом да прах 3) отпусти ручицу
4) сачекај 5-10 сек.
не долази у додир са влагом.
5) усмери млазницу,
− Контрола апарата обухвата следеће: 6) ПОНОВО притисни
− Контрола механичке оштећености; ручицу
− Контрола квалитета прашка; 7) гаси у подножје пламена
низ ветар.
− Контрола садржаја CО2.
− Сваке две године посуду апарата испитати на водени притисак од 18 бара.
− Сваких шест месеци контролисати квалитет сувог прашка и проверити да ли се
исти згрудвао. Ова контрола се обавља визуелним погелдом и руком.
− Свака три месеца контролисати садржај боце CО2.
− Испитивање посуде апарата који нису под сталним притиском се врши ХВП у
трајању од 3 минута. Испитни притисак мора износити најмање 1,3 од највећег
радног.
ТИП ,,S" ПОД СТАЛНИМ ПРИТИСКОМ
Активирање апарата
1) скинемо апарат,
2) извлачимо осигурач,
3) усмеримо млазницу у подножје пламена,
4) притиснемо ручицу,
5) гасимо прекидно низ ветар.
Page 11
АПАРАТИ ЗА ГАШЕЊЕ УГЉЕНДИОКСИДОМ (CО2). НАМЕНА, ПУЊЕЊЕ И

ИСПИТИВАЊЕ
Ови апарати се пуне под притиском од 80 до 90 бара.

Гас у боци је у течном (агрегатном) стању.
Служе за гашење почетних пожара. Најчешће се

користе за гашење:
− лакозапаљивих гасовитих и течних материја;
− пожара на моторима СУС;
− на уређајима под напоном до 10.000 волти;
− пожара чврстих материја,
Принцип рада:
− челична боца апарата је напуњена
угљендиоксидом под високим притиском у
течном стању.
− при активирању апарата из челичне боце
излази угљендиоксид који експандира у
гасовито стање,
− по изласку из апарата ствара млаз који служи за гашење пожара.
Саставни делови апарата су:

− челична боца - тело апарата и служи за смештај сабијеног угљендиоксида,
− успонска цев је уграђена у тело вентила и кроз средину боце спушта се готово до
самог дна. Служи за избацивање угљендиоксида из боце апарата.
− вентил апарата који омогућава да угљендиоксид кроз успонску цев, црево и
млазницу излази напоље. Друга конструкција вентила има точкић ручице.
− млазница са цревом.
Апарат се активира следећи начин:

1) ослободи се осигурач,
2) притисне се ручица вентила високог притска,
3) опруга се сабије а преко ње вретено вентила,
4) померањем вретена ослобађа се отвор у телу вентила, и
5) угљендиоксид из боце апарата кроз црево и млазницу истиче.
НАЧИН ДЕЛОВАЊА ЈЕ УГУШИВАЊЕ И ИЗОЛАЦИЈА
Page 12
АПАРАТИ ЗА ГАШЕЊЕ ВОДОМ И ВАЗДУШНОМ ПЕНОМ (БРЕНТАЧА)

НАМЕНА,ПУЊЕЊЕ ИИСПИТИВАЊЕ
Овај апарат ради на приципу клипне двостепене пумпе које се употребљавају тамо
где су потребни мали протоци течности и велики притисци.
За време употребе, брентача се може стално допуњаватитако да се њоме може
непрекидно дуже време гасити.
Главни суд апарата рађен је до поцинкованог челичног лима, цилиндричног је облика

и меко залемљен. Суд је отворен и поклопљен и у њему је смештена ручна 'пумпа
којом се из суда избацује средство за гашење у виду млаза.
Брентача се не сме употребљавати за гашење пожара електроуређаја под напоном.
Ако брентача гаси водом, онда се пуни водом, а деловање воде може бити
непрекидно у току рада апарата.
Ако брентача гаси пеном, онда се пуни водом и екстрактом (пенилом), на 14 литара
воде сипа се једно пуњење од 0.6 литара пенила.
Уз нормалан рад, тј. око 50 покрета у једној минути, долази до избацивања око 10
литара воде па се на основу тога одређује капацитет пумпе од 10 л/мин.
У случају да је апарат стално напуњен са течношћу, треба га заштити на ниским

температурама да не би дошло до смрзавања.
Контрола апарата обухвата следеће:

• Контрола механичке оштећености делова апарата;
• Контрола исправности ручне пумпе.
АПАРАТ ЗА ГАШЕЊЕ ВОДОМ И ПЕНОМ КОРИСТИ СЕ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА

КЛАСЕ-А чврсте материје и КЛАСЕ-БЗапаљиве течности.
Page 13
РУЧНИ АПАРАТИ ЗА ГАШЕЊЕ РАСПРШЕНОМ ВОДОМ (V-9),

НАМЕНА, ПУЊЕЊЕ И ИСПИТИВАЊЕ
− за гашење почетних пожара

класе А, а уз распршени млаз
може се употребити и за гашење
неких пожара класе Б.
− притисак гаса CО2 након
активирања апарата, избацује
воду (или воду са средством
против смрзавања) у облику
пуног или распршеног млаза који
служи као средство за гашење.
− не смеју се употребити за
гашење пожара електричних
уређаја под напоном.
− Апарат се пуни са девет литара
воде и 80 грама CО2 гаса који је
смештен у челичној ампули.
− Под сталним је притиском,
− при активирању уз помоћ ударне игле пробија се ампула са CО2 гасом, гас излази
из ампуле у унутрашњост цилиндричног суда, врши се притисак на воду (4 до 6
бара) и водасе кроз гумено црево и млазницу која је у облику тушаистискује из
апарата.
− Посуда апарата се испитује сваке друге године хладним
воденим притиском од 18 бара.
− Исправност апарата се контролише сваких шест месеци.
− Контрола исправности обухвата контролу механичке
оштећености и контролу садржаја CО2 гаса.
Напртњача
− Намењена је за гашење шумских пожара,
− Израђена је од пвц материјала,
− Количина воде је 25 литара
− Вода се избацује помоћу ручице – клипне пумпе.
Леђна напртњача -25 литара
Page 14
АПАРАТИ ЗА ГАШЕЊЕ ХАЛОНОМ. НАМЕНА, ПУЊЕЊЕ И ИСПИТИВАЊЕ
− првенствено су намењени за гашење пожара електричних инсталацијависоког и

ниског напона,
− користе се за гашење почетних пожара течних и гасовитих материја.
− погонско средство за избацивање халона је компримовани гас азот у посуди
апарата,
− избацивање халона се постиже преко успонске цеви и вентила.
НАЧИН ДЕЛОВАЊА: ХОМОГЕНА- ИНХИБИЦИЈА
Page 15
(тема 6) Апарати за почетно гашење пожара

10. ПРЕВОЗНИ АПАРАТИ
(НАМЕНА-ПРИНЦИП РАДА – АКТИВИРАЊЕ – СЕРВИСИРАЊЕ –
ИСПИТИВАЊЕ-ОДРЖАВАЊЕ)
S, CO2, Hl, VP,V
Превозни апарати су они до 260 кгу пуном стању
РУЧНИ ПРЕВОЗНИ АПАРАТИ ТИП –S
Служе за гашење пожара до 1000V, класеА,Б,Ц иД(само специјална врста праха).

СТАРИ ТИП С АПАРАТА АКТИВИРАЊЕ АПАРАТА:
(са бочицом са гасом) − довести апарат до места пожара,
− развити црева са млазницом,
− одврнути вентил на боци са гасом до краја (CO2),
− сачекати 10 сек.,
− уперити млазницу према пожару,
− притиснути ручицу на млазници.
НОВИ ТИП С АПАРАТА АКТИВИРАЊЕ АПАРАТА:
(под сталним притиском) − довести апарат до места пожара,
− развити црева са млазницом,
− уперити млазницу према пожару,
− извући осигурач,
− укључити вентил на апарату,
− притиснути ручицу на млазници.
РУЧНИ ПРЕВОЗНИ АПАРАТ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА CO2
Намењени су за гашење класе пожара Б и Ц и електроинсталације до 10.000V

− Превозни апарати (CO2-10, CO2-30 и CO2-2x30) служе за
гашење почетних пожара на објектима.
− Конструкција и принцип рада исти је као код ручних апарата,
− Апарат CO2-2x30се састоји од две међусобно спојене челичне
боце од 30N.
− Млазница је иста као код ручног апарата
− гумено црево се разликује само по дужини, дугачко је 15m.
РУЧНИ ПРЕВОЗНИ АПАРАТ ТИПА ХАЛОНИ
− погонско средство јеазот.

− апарат је под сталним притиском 6 – 10 бара
По коришћењу се носе у сервис
(тема 7) Справе и опрема за гашење водом
Page 16
11. МЛАЗНИЦЕ ЗА ГАШЕЊЕ ВОДОМ

(НАМЕНА –ПОДЕЛА – НАЧИН КОРИШЋЕЊА)
Млазнице су направе помоћу којих вршимо избацивање средства за гашење пожара у

жељеном облику
Материјал израде
Израђене су од легуре алуминијума, прохрома и челика,а поједини делови су
обложени гумом или пластиком.
Делови млазнице:
− стабилна спојка(25,52,75)mm,
− рукохват,
− ручица вентила,
− глава, и
− усник.
Карактеристике млазница
− проток и домет млаза зависи од промера усника,притискаи угла,
− проток млазница od 50 – 400 литара/мин,
− најподеснији угао за домете је:
− хоризинтално 32°,
− вертикално 80°.
Подела млазница:
− Обичне млазнице
− Универзалне млазнице
− Специјалне млазнице
ОБИЧНЕ МЛАЗНИЦЕ
Могу бити са и без славине и дају само пун млаз
ПУН
УНИВЕРЗАЛНЕ МЛАЗНИЦЕ
То су млазнице са славином и могу да дајупун и распрскавајући млаз
РАСПРСКАВАЈУЋИ
СПЕЦИЈАЛНЕ МЛАЗНИЦЕ
Page 17
У групу специјалних млазница убрајамо:

Пиштољ млазница − омогућавају ефикасно гашење пожара пуним млазом
воде, воденом маглом и пеном,
− за пену морамо поставити наставак на усник млазнице,
− погодна за брзе интервенције гашења пожара због
могућности прикључења на гумено црево са витлом,
− при гашењу пожара високим притиском утрошак воде је
мали због стварања водене магле, тако да су и штете код
пожара у затвореном простору мање.
Монсун млазница − гашење уређаја под напоном и у затвореном простору,
− на врху је закривљена под углом 45° што омогућава
покривање већих површина,
− на глави млазницеје 9 распршивача са дизнама. Осам је
постављено у круг, док је девети у средини.
− распршивач омогућава стварање водене магле која има
изузетно велику површину покривања,
− минимала растојања од:
− напон од 30.000V 2 m
− напон од 110.000V3 m
Дубинска млазница − за гашење тињајућих и дубинских пожара (сточна храна,
житарице, угаљ и сл.)
− помоћу ове млазнице вода се може допремити на веће
дубине управо код оних материјала где вода има слабу
продорну моћ.
− дужина је 1,5 m, а на себи има 18 излазних рупа
Млазница за − ефикасно гашење пожара распршеном водом,
распршенуводу − погодна је за гашење запаљивих течности на мањим
површинама.
Флексибилна − употребљава за гашење пожара на високим објектима,

млазница − учвршћује се на горњи део аутомеханичких лестава
Монитор − намењене за гашење пожара класе Б,

млазнице-бацачи − за пожара који захтевају набацивање већих количина
воде или пене средстава за гашење и где се не може безбедно прићи
месту пожара,
− велики домет млаза30-120 мет
− најбољи домет је по вертикали 80° а хоризонтали 32°,
− покретање је могуће хидраулично, даљинско,ручно
12. МЛАЗНИЦЕ, СПОЈНИЦЕ,УСИСНАКОРПА, УБЛАЖИВАЧ РЕАКЦИЈЕ МЛАЗА,
Page 18
РЕГУЛАТОР ПРИТИСКА,
(НАМЕНА–МАТЕРИЈАЛ ИЗРАДЕ –КОНСТРУКЦИЈА –ОДРЖАВАЊЕ
–ИСПИТИВАЊЕ)
СПОЈНИЦЕ
Према називном пречнику отвора, ватрогасне спојнице могу бити са ознаком:
А - 110 mm Б - 75 mm Ц - 52 mm Д - 25 mm
− служе за спајање свих цеви међусобно, цеви за пумпе и за друге уређаје,
− израђују се од алуминијумске легуре,
− испитују се на радни p=16bar, пробни p=25bar и p=50bar на кидање,
− састоје се из цевастог тела, квачила(за спајање другом спојницом), гумених
заптивача и металног осигурача.
Према намени ватрогасне спојнице се деле на:

− Спојнице за ватрогасна црева (усисна и потисна);
− Стабилне спојнице;
− Слепе спојнице и
− Прелазне (редуцир) спојнице.
Усисна спојница − за прикључење усисних црева на усисну корпу,

− за спајање усисних црева,
− заптивни прстен има улогу да спречи улажење
ваздуха у усисно црево код почетног усисавања
воде и да онемогући излажење воде на месту
споја две спојнице.
Потисна спојница − за прикључење потисних црева на хидранте,
− за спајање потисних црева и пумпе,
− заптивни прстен има задатак само да онемогући
излажење воде на месту споја,
− разликаје у дужини грла и конструкцији заптивног
прстена и углу заокрета квачила при међусобном
спајању.
Стабилна спојница − служи за пркључење на стабилне потисне и
усисне отворе ватрогасних уређаја,
Прелазна (редуцир) − служи за спајање црева и друге арматуре

спојница различитих пречника,
− Према пречнику отвора прелазне (редуцир)
спојнице могу бити 52/25 ,75/52 и 110/75 мм,
односно носе ознаке Ц/Д , Б/Ц , А/Б
Слепа спојница − служи за затварање потисних и усисних отвора
одговарајућих уређаја у циљу спречавања
упадања механичких нечистоћа,
− користи се и код сувог усисавања при
испитивању рада центрифугалне пумпе.
Усисна корпа омогућава:

Page 19
− повлачење воде са извора до пумпе,

− одржава водени стуб у систему повлачења воде,
− штити унутрашњост пумпе од улаза нечистоћа.
− Испитује сена радни p=2,5bar и пробни p=4,5bar
једном годишње, или у пракси наливањем воде на
равној површини
Састоји се од:
− кућишта,неповратног вентила,клапне, стабилне
спојнице(110,75,52mm)
− прстена за ужеи алке.
− израђује се од легуре алуминијума у3 величине и
то 110,75, и 52 mm.
Ублаживач реакције − намењен је за ублаживање реакције млаза током
воденог млаза гашења пожара са Бмлазницом
− приликом истицања воде крозусникмлазнице,на
њеној супротној страни јавља се тзв. сила реакције
млазаионаможебитиврловелика,
− познато је да су за рад са „Б" млазом воде, без
ублаживача реакције, била потребна 2 до 3
ватрогасца, што је у пракси тешко обезбедити, а
поготову је отежан рад на висинама. Применом
овог уређаја омогућен је рад са таквим млазевима
воде, па и млазницама са већим промером усника
на млазниции већим притиском
Регулатор притиска − намена је да заштити потисни цевовод од
оштећења која настају због превисоких притисака и
хидрауличних удара,
− хидраулични удари у потисним цевима могу
настати због затварања славина на млазницама,
разделницама, савијања црева,...
− употребљава се
− при раду са дугачким потисним цевоводом,
− при великој висинској разлици,и
− при примени великих притисака извора.
− израђен је од легуре алминијума и силицијума или
месинга отпорног на морску воду,
− израђен је у „Б" и „Ц" варијантама, а може бити
израђен и у комбинацији са троделном
разделницом, ознаке Б/ЦБЦ.
− препоручљиво је да се угради испред разделнице
или поред извора, односно пумпе.

13. МЛАЗНИЦЕ, УСИСНА ЦРЕВА, УСИСНАКОРПА, ПОТИСНА ЦРЕВА,
РАЗДЕЛНИЦА, САБИРНИЦА, СПОЈНИЦЕ,
Page 20
(НАМЕНА–МАТЕРИЈАЛ ИЗРАДЕ –КОНСТРУКЦИЈА –ОДРЖАВАЊЕ

–ИСПИТИВАЊЕ).
ВАТРОГАСНИ ПРИБОР(НАМЕНА– КОРИШЋЕЊЕ)
УСИСНА ЦРЕВА
− служе за довод воде од усисне корпе (извора) до пумпе,
− израђују се од материјала: гуме,текстила, платна,челичне спирале,
− израђују се у следећим типовима:
− Тип А 110 mm дужине 2,4 и 1,6 метара,
− Тип Б 75 mm дужине 1,6 метара,
− Тип Ц 52 mm дужине 3 и 1,6 метара
− Тип Д 25 mm дужине 1,5 метара
− испитивање се врши на мокро и суво сваке године на притисак 6bar,
− треба проверавати и спољашњи изглед металне жице, и спољашње и
унутрашње облоге.
ПОТИСНАЦРЕВА
− намењена су да одводе средства за гашење од пумпе до места пожара,

− основни је захтев за квалитет да се смањи отпор трења,
− израђују се од кружно тканог текстилног дела, синтетичких или природних
влакана
− најновијом технологијом црева се праве одполиестера,унутрашњи део
пресвучен полиуретаном а споља премазана су акрилним бојама,на крајевима
црева су увезане потисне спојке ,,шторц,,,
− данас се производе и флуороцентна црева.
Израђују се у величинама:
− Тип А дужине 15 и 20 метара,
− Тип Б дужине15 и 20 метара,
− Тип Ц дужине 15 и 20 метара,
− Тип Д дужине 5,10,15 и 20 метара,
Одржавање:Прање,после употребе испитивање Сушење талкирање,складиштење
РАЗДЕЛНИЦА − служи за развод воде на 3 млаза и на тај начин
Page 21
омогућава гашење пожара са више млазева,

− поставља се спрат ниже или најближе до места
пожара
− израђује се дводелна и троделна разделница са
славином или вентилом, а у новије време и
петоделна разделница.
− израђују се од алуминијумске легуре,
− састоји се из:
− једног улазног отвора са стабилном
спојницом,
− кућишта, на чијој се доњој страни налазе три
ножице за већу стабилност,
− вентила са завојним вретеном, и
− три излазна отвора са стабилним
спојницама.
− испитује се отпорност према притиску,
− при надпритиску воде од 25 бар који се одржава
најмање 1 минут, не сме бити никаквог
пропуштања воде.
САБИРНИЦА − служи за сабирање воде из два изворау једно
потисно црево како би имали довољну количину
воде за гашење, као што је случај:
− код прикључења два отвора хидранта на један
улазни отвор пумпе,
− у релејном систему при снабдевању једне
пумпе већег капацитета са две пумпе мањег
капацитета,
− гашење пожара са два возила истовремено,
чиме се добија већи капацитет воде за
гашење.
− Сабирница омогућује гашење пожара и са једним
возилом, док друго, иако је прикључено, служи као
резерва или, уколико је прво испражњено, за
допрему нових количина воде и одржавање
континуитета у снабдевању водом.
− Састоји се из кућишта, два улазна и излазног
отвора, лептирастог затварача и спојнице са
заптивкама.
− Сабирница се израђује од алуминијумске легуре и
то у две величине: два отвора величине „Ц“, док је
излазни отвор величине „Б“, и у другом случају
имамо улазне отворе „Б“ а излазни отвор „А“.
− Испитивање исто као и код разделница!
ВАТРОГАСНИПРИБОР
Page 22
− се користи за брз и ефикасан рад на интервенцијама,
Универзални кључеви
Повесци
Носач црева
Носачи црева држачи
Прелазни мост
витло за брзо
развлачење цеви
Хидр. кључеви

14. ХИДРАНТИ И ОПРЕМА ЗА ХИДРАНТЕ
(НАМЕНА – ПОДЕЛА – ОПРЕМА - НАЧИН КОРИШЋЕЊА)
Page 23
Хидранти су постављени на хидратску мрежукоја је намењена за:

− снабдевање водом ватрогасних возила,
− гашење пожара,
− и друге комуналне намене.
Према положају постављања, хидрантска мрежа може бити:
− Спољашња (подземни и надземни),
− Унутрашња:(мокра и сува),
СПОЉНА ХИДРАНТСКА МРЕЖА

− вода од извора се доводи прстенастим системом цевовода до хидраната,
− растојање између два хидранта износи 80m, и 150m у насељеним местима,
− потребан притисак не сме бити нижи од 2.5 бар,
Хидранти на спољној хидрантској мрежи су изведени као:
ПОДЗЕМНИ ХИДРАНТИ − постављају се испод нивоа терена,

− на улицама, тротоарима, парковима,
Основни делови подземне хидрантске
мреже Предности:
− вода се не смрзава
− не омета одвијање саобраћаја.
Недостаци:
− отежано је брзо проналажење,
− коришћење је могуће само уз употребу
хидрантског наставка са једним или два
отвораи кључа.
Хидрантски ормар за подземни хидрант

Опрема за подземну хидр.мрежу садржи следећу опрему:
− хидрантски наставак,
− потисна црева пречника 52mm од 15m,
кључ за хидрант,
− кључ универзални
НАДЗЕМНИ ХИДРАНТИ − постављају се на местима где не могу

ометати одвијање саобраћаја,
надземна хидрантска мрежа − испред школе, болнице, кругу фабрике,
Page 24
− израђен је од квалитетног сивог лима,

прикључци су од алуминијума, а сви остали
делови су од месинга или су поцинковани,
што обезбеђује добру заштиту од корозије,
− на телу хидранта се налазе три прикључка
са спојницама за ватрогасна црева.
− два горња отвора су пречника 52mm и један
Опрема за надземну хидрантску доњи отвор пречника 75mm,
мрежу − прикључни отвори су отвори затворени
слепим спојницама у циљу спречавања
уласка страних тела када је хидрант ван
употребе.
Хидрантски ормар за надземни хидрант
садржи следећу опрему:
− потисна црева пречника 52mm дужине 15m,
− кључ за надземни хидрант,
− кључ универзални АБЦ,
− кључ универзални Ц.
УНУТРАШЊА ХИДРАНТСКА МРЕЖА

− дели се на мокру и сувуса називним пречником отвора од 52mm,
МОКРА − свака стамбена зграда изнад 4 спрата мора да је

има,
− то је скуп уређаја у објекту који разводе воду до
хидрантских ормарића из којих се применом
одговарајуће опреме штите просторије од пожара.
− мора стално бити под притиском,
− на највишем спрату притисак од 2,5 бар
Делови хидранта:
− коси вентил унутрашњег пречника 52mm,
− потисно црево пречника 52mmдужине 15m,
− обична млазница 52mm,
− ормар се означава ознаком за хидрант (слово H)
− међусобно растојање хидраната одређује се тако
да се простор који се штити покрива млазом воде,
− дужина компактног млаза износи 5m.
СУВА − то је скуп уређаја у објекту који су без воде,
− у случају пожара се вода допрема са ватрогасних
возила.
− може бити спољна и унутрашња.
− хидрантски ормар је идентичан хидрантском
ормару код мокре.
Хидрантска мрежа се контролише најмање једном годишње.

Црева у хидрантским ормарима контролишу се најмање једанпут годишње.
ИФЕКС систем за гашење инпулсна технологија.
Page 25
Само прочитати и упознати се
Импулсна технологија се све више примењује у гашењу пожара. Основа

технологије је да се материјал за гашење - најчешће вода - распршује помоћу
компримованог ваздуха.
Овако добијена водена магла захваљујући расхлађујућем ефекту веома
ефикасно гаси све врсте пожара.Облак водене магле прекрива читаво жариште
пожара.
Поред високе ефикасности, највећа предност ове технологије у односу на
класичну је мала количина употребљене воде, односно, што је секундарна штета
узрокована водом безначајна.
Импулсна технологија "ИФЕX" може се ефикасно применити код пожара станова,
аутомобила, индустријских постројења, шумских пожара и др.
Импулсну технологију гашења пожара патентирана је 1988. године,и све се више
користи за гашење почетних пожара.
− Висока ефикасност
− Минимална количина средства за гашење
− Минимална штета
− Једноставност и поузданост
− Компактност и мала тежина
− Независности од спољњег извора енергије
− Потпуна аутономност у раду
− Идеално средство за брзу навалу
Технички подаци
− Радни притисак 25 бар
− Пробни притисак коморе за ваздух 40 бар
− Притисак активирања сигурносног вентила 35 бар
− Дужина 800mm,
− Маса 6,2 kg
− Излазна брзина водене магле 487 m/h
− Минимална количина воде по хицу 0,25 литар
− Максимална количина воде по хицу 1 литар
(тема 8) Ватрогасне пумпе

15. ПОДЕЛА ВАТРОГАСНИХ ПУМПИ - ПРИНЦИП РАДА
Page 26
Ватрогасне пумпе служе за повлачење воде из природних или вештачких извора и

транспорт преко потисних црева до места пожара.
Користе се од 1902 године У ВАТРОГАСТВУ
Mогућност црпљења воде је са 7,5m,теоретски са 10,33m, а идеално са 1,5 m.
Подела по принципу како раде:

1) Клипне пумпе
2) Центрифугалне пумпе
Подела према притиску који дају

1) ниског притиска до 3 бара,
2) средњег притиска од 3 – 10 бара, и
3) високог притиска преко 10 бара
Подела према начину коришћења

1) Преносне ватрогасне пумпе чија тежина не прелази 200 килограма,
2) Превозне ватрогасне пумпе које су уграђене на колица или приколицу,
3) Ауто,које су стабилно уграђенена ватрогасна возила,
КЛИПНА − користи се од 1624. годкао једноцилиндрична пумпа а од

ВАТРОГАСНА 1895. год. као двоцилиндрична.
ПУМПА − данас се користи двоцилиндрична клипна пумпа
БРЕНТАЧА.
− Користе се за догашивање пожара и гашење мањих
почетних пожара,могу се користити и за гашење са
екстратом-пеном
Користе се двостепене (p=8bar)итростепене
(p=12bar)центрифугалне пумпе.
Основни делови су:
1) кућиштепумпе израђено од алминијумске легуре
2) роторкоји прихвата воду из усисног црева, окреће се и даје јој Ek,
ЦЕНТРИФУГАЛНА 3) статорје непокретни део у коме долази до претварања Ek у Ep, тј.
ВАТРОГАСНА притисак.
ПУМПА 4) улазни отворпречника 52, 75, 110 mm
5) излазни отворпречника 52, 75, 110 mm
6) вакум уређајкоји код стартовања ствара подпритисак (исисава
ваздух из кућишта)
7) вакумметар који показује величину подпритиска
8) барометар који показује притисак воде на излазу из пумпе
Најважнија карактеристика Q-H дијаграм или пасош пумпе.
Напор пумпе представља рад који пумпа треба да изврши да би
се добио потребан проток и зависи од висинске разлике места
на које се шаље вода и место са кога се узима вода,
Означавање: 16/8,24/8,48/8
проток при притиску
Губици су: по вертикали на 10 метара 1 бар
по хоризонтали на 100 метара 1 бар.
16. РЕДНА И ПАРАЛЕЛНА ВЕЗА (ПОДЕЛА - ПРИНЦИП РАДА)
Page 27
РЕДНА ВЕЗА
− оваквим начином вршимо савлађивање висинске разлике (губитке у мрежи)

− на извору се поставља пумпа са највећим капацитетом.
− примењује се за повећање напора који не може бити обезбеђен радом једне
пумпе.
− прва пумпа потискује течност у усисни прикључак друге пумпе, која затим води
предаје додатну енергију притиска и потискује је у потисни цевовод.
− пумпе могу давати различите напоре, али је битно да имају исту вредност
оптималног протока, да не би већа пумпа гушила мању.
Редна веза - затворен систем Редна веза - отворен систем
ПАРАЛЕЛНА ВЕЗА
− овим начином омогућавамо већи капацитет воде

− примењује се онда када треба повећати проток,
− пумпе тада транспортују течност у заједнички потисни цевовод, док свака пумпа
понаособ има свој усисни цевовод.
− заједнички проток две паралелно везане пумпе је мањи од збира протока који би
се имао када би свака пумпа имала свој засебни цевовод, док је напор већи,
− паралелна веза три и више пумпи се не препоручује.

17. ВАКУУМ УРЕЂАЈ КОД ЦЕНТРИФУГАЛНЕ ПУМПЕ (ПОДЕЛА–ПРИНЦИП
Page 28
РАДА)
− ствара услове за повлачење воде од извора до пумпе

− задатак је да исисавањем ваздуха из кућишта и усисног вода оствари
подпритисак(вакуум) у њима, услед чега вода под дејством атмосферског
притиска на површину улази у усисни вод и кућиште пумпе.
− под идеалним условима, на нивоу мора, могао би се остварити апсолутни
вакуум, те би се остварила идеална дубина усисавањем од 10,33m,
− практична дубина усисавања је знатно мања и рачуна се на 7,5m
− стварање вакуума мора бити за што краће време, како би се избацила и она
минимална количина ваздуха која дође са стране,
− подпритисак мора бити знатан, да савлада неповратну клапну у усисној корпи,
када ће и вода почети да продире у усисна црева.
Вакуум уређаји се према принципу рада могу сврстати у три групе:
1) ротациони вакуум уређај

2) клипни вакум уређај
3) гасни ејектор.
КЛИПНИ ВАКУМ УРЕЂАЈ Постоје

− моторни (уграђени на пумпи
директно који аутоматски реагују на
смањење притиска у пумпи),
− ручна клипна пумпа-брентача и
леђна напртњача.
РОТАЦИОНИ ВАКУМ УРЕЂАЈ може бити:

Водени прстен Уљни прстен − Водени прстен
− Уљни прстен.
ГАСНИ ИЊЕКТОР Користе се издувни гасови из мотора за

стварање вакума и овај уређај се користи
код моторних преносних пумпи

18. РЕЛЕЈНО СНАБДЕВАЊЕ ВОДОМ (ПОДЕЛА - ПРИНЦИП РАДА)
Page 29
Оваквим начином организације вршимо савлађивање висинске разлике (губитке у

мрежи)
На извору се поставља пумпа са највећим капацитетом
ЗАТВОРЕН СИСТЕМ РЕЛЕЈНОГ СНАБДЕВАЊА
ОТВОРЕН НАЧИН РЕЛЕЈНОГ СНАБДЕВАЊА ВОДОМ
(тема 9) Опрема за добијање воде из већих дубина

19. ПОДЕЛА ПО КОНСТРУКЦИЈИ
Page 30
(НАМЕНА – КОНСТРУКЦИЈА - НАЧИН РАДА И ОДРЖАВАЊЕ)
Према конструкцији и принципу рада дели се на:
1) Ротационе справе на хидраулички погон,(потапајуће турбо пумпе)

2) Ротационе пумпе на електрични погон, (електро пумпе)
3) Ротационе справе на млазни погон, (дубокосркачи).
Теоретско црпљење воде је до 10,5 метара.

Могуће црпљење воде је до 7,5 метара.
ТУРБОПУМПЕ − црпе воду и до 60 метара,

− на заједничком кућишту се налази водена
турбина и центрифугална пумпа,
− у турбину се под притиском доводи погонска
вода која окреће лопатице турбине а она
истовремено покреће пумпу и црпи воду преко
решетке турбине
Основни делови:
− улазни и излазни отвор типа Б
− повратни отвор типа Б
− вентил за испуштање воденог стуба
− заштитна мрежа
− алке за везивање
− осовина-ротирајуће лопатице
− 3 Б потисна црева
− Важно: погонска вода и вода која се црпи се
немешају,
− Једноставно одржавање,
− Делови су од легуре алуминијума, прохрома и
челика
ЕЛЕКТРО ПУМПЕ − црпе воду и до 40 метара,
Потребна опрема:
− електропумпа
− ел.напон(монофазни и трофазни)
− агрегат
− уже за спуштање и подизање опреме,
− потисно црево промера Б и Ц
− потисна спојка
− редуцир спојка
ДУБОКОСРКАЧИ − служе за црпљење воде из већих дубина и
ретко се користе због слабог учинка пумпи
− погонске воде треба много више у односу на
воду коју исцрпимо (однос је 3-1),
(тема 10)Опрема за добијање и гашење пеном-мешачи пене

20. МЕШАЧИ ПЕНЕ, МЛАЗНИЦЕ ЗА ПЕНУ, ПЕНОГЕНЕРАТОРИ
Page 31
(НАМЕНА – КОНСТРУКЦИЈА - НАЧИН КОРИШЋЕЊА И ОДРЖАВАЊЕ)
За добијање квалитетне ваздушне пене потребно је обезбедити:

1. Притисак воде од 5 бара за средњу и тешку пену односно 2,5 бара за лаку,
2. Пенило односно екстрат,
3. Уређај за дозирање пенила у воду
4. Уређај за стварање пене додавањем ваздуха
− Мешалица служи да се екстракт за добијање пене помеша са водом,

− Проценат екстракта се креће од 2 до 6% у укупној количини воде.
− Мешалица је тако конструисана да у њеном суженом делу (Вентуријева цев), тј.
погонској дизни, енергија притиска прелази у енергију брзине. На поновном
проширењу (радна дизна), јавља се вакуум који увлачи екстракт кроз посебан
отвор 25 mm, а регулатором се подешава одређени проценат.
Мешалица добија име по месту где се поставља.
ПРЕДМЕШАЛИЦА
Предмешалица на возилу
− то је мешач пене који је уграђен у склопу
ватрогасне пумпе на возилу
− користи се код гашења пеном,директно са
возила,
− смештена је између резервоара за пенило и
центрифугалне пумпе,
− мешач је подешен на опсег 1-6%
− 6% се користи код коришћења тешке пене,
Основни делови: кугласти вентил,ручица за подешавање протока и екстракт.
МЕЂУМЕШАЛИЦА
− сасмостална справа која се поставља на прву
дужину црева од разделнице
− потребан је екстрат,црево 1,5 m од 25 mm
− израђују се у величинама52 и 75 mm, Ц и Б,
− проток 200, 400 и 800 l/m
− користи се код гашења са пеном
Основни делови:тело,постоље,стабилне спојке 52 и 25,вентил за дозирањецрево са
спојком 25 mmкуглица за дозирање.
МЛАЗНИЦЕ ЗА ПЕНУ
− намењене су за гашење пожара лакозапаљивих течностикласе Б и пожареА,
− израђене су од метала,овалноги дугуљастогоблика са стабилном спојком на
крају,и вентил ручицом,
− подела млазница за:
− тешку,
− средњу и
− лаку пену
МЛАЗНИЦЕ ЗА ТЕШКУ ПЕНУ МЛАЗНИЦЕ ЗА СРЕДЊУ ПЕНУ
Page 32
Намењене за гашење нафте и Намењене за гашење пожара класе Б а по

нафтних деривата потреби А
Делови: Делови:
− тело, − тело,
− спојка прикључна 52, 75 mm, − спојка прикључна 52, 75 mm,
− ручица, − ручица,
− мрежица, − мрежица,
ПЕНОГЕНЕРАТОРИ
− користе се када је потребнопрекрити гориву

површину у што краћем времену,
− користи за гашење пожара у затвореним
просторијама
Начин рада:
− погонски мотор покреће вентилатор,
− вентилатор потискује ваздух ка мрежи,
− вода пролази кроз међумешалицу,
− исисава потребну количину пенила (2%) и под притиском од 3 бар улази у
пеногенератор,
− помоћу посебно конструисаних млазница распршује се на мрежу.
− створена пена излази кроз цев и доводи се до просторије у којој је пожар.
− потребно је крај цеви прислонити на отвор просторије ради убацивање пене.
ОДРЖАВАЊЕ ОПРЕМЕ ЗА ДОБИЈАЊЕ ПЕНЕ

− После употребе добро опрати водом
− Проверити да није дошло до зачепљења дизни
− Једном месечно проверавати рад опреме и квалитет екстрата,
− Приликом употребе опреме придржавати се упуства произвођача
(тема 11)Справе за пењање-ватрогасне лестве

21. ВАТРОГАСН ЕЛЕСТВЕ, ПРИСЛАЊАЧЕ, САСТАВЉАЧЕ, КУКАЧЕ,
Page 33
РАСТЕГАЧЕ, МОРНАРСКЕ, МЕХАНИЧКЕ,

(НАМЕНА–МАТЕРИЈАЛИ ИЗРАДЕ–НАЧИН КОРИШЋЕЊА
-ОДРЖАВАЊЕ–ИСПИТИВАЊЕ)
− Све врсте ватрогасних лестава се израђују од истог материјала:
− лественици од бора, смреке или ариша,
− пречке од белог јасена.
− оков, односно метални делови лества су од челика или лима.
− Дрво мора бити суво и премазано заштитним средствима и безбојним лаком.
− Метални делови се заштићују премазима ради заштите од корозије.
− У новије време се користе алуминијумске легуре које су лакше.
− Испитују се у положеном стању, тако што у средини оптерете масом од 80kg
ЛЕСТВЕ ПРИСЛАЊАЧЕ – СКЛОПИВЕ − преко зглобне везе, између
лественика и пречки се могу
склопити у облику гредице,
− укупна дужина лестава у радном
положају износи 3m, а склопљене
3,26 m.
− Маса је око 10kg.
ЛЕСТВЕ САСТАВЉАЧЕ − поседују и ушице за састављање,
− елементи су дужине око 2m,
− саставни су део ватрогасних возила
и смештене су на крову возила
ЛЕСТВЕ КУКАЧЕ − намењене су за пењање на

вишеспратнице преко фасаде,и
смештене су на крову ватрогасних
навалних возила
− поседујуи кукуод челика,
− у дужинама су од 4m и 4,5m
ЛЕСТВЕ РАСТЕГАЧЕ – ДВОДЕЛНЕ − поседују и подупоре,
− на фасаду зграде макс. до 3 спрата.
− обавезно је ношење ватрогасног
опасача и везивање за пречку
− користе се наслоњене.
ЛЕСТВЕ РАСТЕГАЧЕ –ТРОДЕЛНЕ − из 3 лественика,
− на дну се налази попречна греда,
− употреба могућа помоћу подупора,
− дужина лества износи 13,5 m.
ЛЕСТВЕ МОРНАРСКЕ,МЕХАНИЧКЕ − за спасавање из бунара,удубљења
и других дубина,
− израђују се од кудеље,са дрвеим
пречкама,и алуминијума
МЕХАНИЧКЕ ЛЕСТВЕ − ретко се користе,
− то су превозне приколице са
лествама од10 метара,
− израђене од метала
(тема 11)Справе за пењање-ватрогасне лестве
Page 34
22. ВАТРОГАСНЕ ЛЕСТВЕ, РАСТЕГАЧЕ, МОРНАРСКЕ, МЕХАНИЧКЕ,

ПЕЊАЧКО УЖЕ, САМОСПАСИЛАЦ,
(НАМЕНА–МАТЕРИЈАЛИ ИЗРАДЕ–НАЧИН КОРИШЋЕЊА - ОДРЖАВАЊЕ–
ИСПИТИВАЊЕ)
ПЕЊАЧКО УЖЕ
Намена:
− за самоспасавање ватрогасаца са висине,
− за спасавање угрожених особа,
− за извлачење ватрогасне опреме са спољне
стране објекта уз фасаду.
Карактеристике:
− израђује се у пречнику од 12-16mm и дужине
15, 20 и 25m,
− на крајевима ужета су постављени карабин са једне и алка са друге стране,
− израђена од конопљине кудеље
Треба се придржавати следећих правила:
− на ужету избегавати сталне чворове,
− избегавати трзањеужета,
− избегавати одсецање ужета,
− избегавати развлачење ужета по блату, води, оштрим, храпавим и прљавим
површинама,
− мазање ужади било каквим мастима није дозвољено,
− ужад чуватиу сувом стању,
− ужад треба слагати према дебљини и дужини,
− два пута годишње ужад треба подвргавати пробном оптерећењу,
САМОСПАСИЛАЦ ТИПА ,,ЈОНКЕР,,САМОСПАСИЛАЦ
− намењен самоспасавању и спасавању људи,

− свака већаватрогасна јединица га поседује.
Самоспасилац типа “Ролглис” се састоји од:

− торбе израђене од синтетичког материјала,
− челичне сајле са карабином за
причвршћивање плоче са котурачом,
− плоче на којој се налази котурача са три
пута обавијеним ужетом,
− две вођице и осигурача који спречава испадање ужета,
− котураче на коју се постављају каишеви за обезбеђење лица које се спасава,
− специјалног ужета дужине 60 m са великом отпорношћу на кидање,
− механизам за извлачење и регулисање брзине спуштања.
Употреба уређаја
− извући уређај из торбе и причврстити га за непокретни део објекта.
− торбу са слободним делом ужета пустити да падне до тла.
− сигурносним појасом обезбедити лице које се спасава и започети спуштање.
(тема 12)Опрема за спасавање
Page 35
23. СПУСНИЦЕ, ВАЗДУШНИ ЈАСТУК, УНАКРСНО УЖЕ, СПАСИЛАЧКО УЖЕ,

САМОСПАСИЛАЦ, ОПРЕМА ЗА СПАСАВАЊЕ ИЗ ДУБИНА
(НАМЕНА – КОНСТРУКЦИЈА - НАЧИН КОРИШЋЕЊА - ОДРЖАВАЊЕ И
ИСПИТИВАЊЕ)
− Опрема за спасавње се користи када је немогуће извршити спасавање

унутрашњим комуникацијама већ са фасадне стране објекта.
− Коју ћемо опрему да користимо зависи од више фактора:
− Број угрожених,величина пожара,конструкција објекта,
− Број спасиоца, прилази итд
ОТВОРЕНА СПУСНИЦА
− намењена за спасавање са виших спратова,

− дужине од 25, 30 и 35m и ширине од 3m,
− израђена од чврстог конопљаног платна,
− у доњем делу има са сваке стране по три рукохвата
која служе за придржавање спуснице,
− за постављање и учвршћивање спуснице у радни положај користе се две
јасенове мотке,
− може се примењивати само где је могуће да се у целости развуче, тако да се
добија одређен нагиб,
− одржавање: просторија у којој се складишти треба да је сува и са добром
вентилацијом, а сушење се врши на умереној температури.
ЗАТВОРЕНА СПУСНИЦА
− се израђује од истог материјала као претходна,

− дужине до 20 метара
− погодна је за спасавање у уским улицама, где нема
довољно простора да се развије у коси положај,
− ако се спасавање врши у вертикалном положају, она се
упреда како би се на тај начин затворила, с тим да горњи
навој буде испод отвора са кога се спасава,
− након тога спусница почиње да се враћа у првобитни
положај распредањем, ,
− учвршћује се на отворе (прозор) објекта уз помоћ четири
металне шипке,
− користи се савременија затворена спусница, тзв.
„клизница“ која је израђена у виду три концентричне
међусобно пoвезане врећеи има дужину и до 150 m,
− израђена је од тешко горивог платна.
Капацитет евакуације особа креће се од 25 до 30 у минути, а

брзина спуштања се креће до 1 m/s.
Page 36
ВАЗДУШНИ ЈАСТУК
− најсигурнија спасилачка справа за скокове са великих

висина,
− може да омогући скокове са висине од око 30m (зграда
од 10 спратова),
− јастук прихвата тело скакача сигурно,
− израђује се од полиестерске тканине велике чврстоће,
− поседује коморе у које се преко усисних отвора на доњем делу вентилаторима
непрекидно убацује ваздух и ваздушне бочне отворе кроз које се одводи велики
део ударне енергије настале приликом доскока.
− већи јастук се надувава аксијалним вентилаторима на електро погон.
− димензије већег јастука су 7,5 x 5,5 x 2m, маса 150kg
УНАКРСНА УЖАД
− користисе за извођење различитих вежби,

− потребно је цело оделење и командир,
− дебљина ужади је најмање 20mm,
ОПРЕМА ЗА СПАСАВАЊЕ ИЗ ДУБИНА
Код спасавања избунара, шахтова, рудника, кањонаи других простора који су испод
нивоа земље, користмо:
− лестве
− ужад
− сајле
− чекрке
− дизалице
− и разну техничкуопрему (хеликоптере).
Приликом уласка у одређене просторе обавезна је заштитна опрема.
(Тема 13)Опремазатехничкеинтервенције
Page 37
24. НАМЕНА, ПОДЕЛА, КОНСТРУКЦИЈА, НАЧИН КОРИШЋЕЊА И

ОДРЖАВАЊЕ
Техничка опрема је опрема коју ватрогасци - спасиоци користе приликом различитих

техничких интервенција, као што су:
1) саобраћајни удеси,
2) поплаве,
3) земљотреси,
4) контаминација терена,
5) хемијски акциденти и сл.
Користимо:
хидрауличне хидрауличне хидрауличне уређаје за моторне

маказе разупираче агрегате термичко тестере,за
резање метал и дрво
служи за
сечење
металних
делова и
прављење
отвора
− за подизање терета користимо пнеуматске јастуке који се

израђују од неопрена и могу подићи терет масе 12–67 тона.
− могу се пунити:
− водом (хидраулична пумпа, ватрогасна возила,
хидрантска мрежа), или
− ваздухом помоћу компресора,боца за компримовани
ваздух до 8 бара.
− најмањи отвор за јастук је 20 mm.
− користе се и дизалице ручне са могућношћу подизања терета 300-1500 kg.
Постоји и специјалан алат-ШВЕДСКИ ОРАО
(тема 14)Опрема за опасне материје

25. ОПРЕМА ЗА САКУПЉАЊЕ, ПРЕТАКАЊЕ И ПРИХВАТ ОПАСНИХ МАТЕРИЈА
Page 38
(КОНСТРУКЦИЈА - НАЧИН КОРИШЋЕЊА– ОДРЖАВАЊЕ)

ОПРЕМА ЗА ЗАПТИВАЊЕ
Код хаварија у индустрији и у транспорту опасне материје може доћи до истицања и

разливања агресивних и опасних материја. У циљу заштите животне средине и
људипотребно је да се ватрогасне јединице опреме одговарајућом специфичном
опремомза рад са агресивним и опасним материјама.
користимо:
усисивач танквана ел. пумпа специјална
црева
Капацитет пумпи:
− 155лит/мин,код усисавања течности, и
− 2500 лит/мин код усисавања гаса.
Опрема мора да буде у S изведби.
ОПРЕМА ЗА ЗАПТИВАЊЕ
Јастуци за заптивање се употребљавају за:
− заптивање отвора пречника 10–100cm,
− заптивање спољних отворана цевоводима 5–48cm,
− заптивање отвора на цистернама свих димензија.
(тема 15) Електроопрема и опрема за осветљење

26. ЕЛЕКТРИЧАРСКИ АЛАТ, РУЧНЕ ПРЕНОСНЕ ЛАМПЕ, РЕФЛЕКТОРИ,
ПРЕВОЗНА ОПРЕМА ЗА РАСВЕТУ, ЕЛЕКТРОАГРЕГАТИ
Ватрогасне интервенције се често одвијају у лошим метеоролошким условима: магла,

ноћ, густ дим или се расвета искључује када за гашење треба користити средства која
проводе електричну струју.
Из таквих разлога, ватрогасне јединице морају располагати следећом опремом:
− ручне преносне акумулаторске лампе у обичној или у сигурносној Еx изведби,
− ручни преносни рефлектори – троношци,
− стабилни превозни агрегати,
− испитивач напона струје,
− изолована комбинована кљешта,
− електричарски пењачки опасач,
− изоловане маказе,
− гумене рукавице,
− универзални кључ за отварање кућне прикључне кутије и
− заштитни шлем
(тема 16)Опрема за одимљавање
Page 39
27. УРЕЂАЈИ И ОПРЕМА ЗА ОДИМЉАВАЊЕ ПО ПРИНЦИПУ СТВАРАЊА

ПОДПРИТИСКА И НАДПРИТИСКА
(НАМЕНА – КОНСТРУКЦИЈА - НАЧИН ПОСТАВЉАЊА И РУКОВАЊА –
ОДРЖАВАЊЕ)
− код унутрашњих пожара долази до великог задимљавања,

− опрема за одимљавање се користи у циљу брзог проналажења жаришта пожара,
и покреће се помоћу електро, хидро или погон СУС,
− уређаји за одимљавање могу да стварају подпритисак или надпритисак.
стварање подпритисак
надпритиска извлачење дима
− за проветравање се може користити генератор за добијање пене ако се уместо

мрежице за развијање пене учврсти савитљива цев за извлачење дима.
− Позитивним проветравањем спречавамо стварање високих температура и

такозвани FLASHOVER температуре око 600°C.Тада настаје критичан тренутак
када тренутно сагоревају накупљени гасови. FLASHOVER се догађа када укупна
температура настала унутар објекта, и у најудаљенијој тачки од извора пожара,
емитује енергију у износу од 25 kW/m2.
− Зато је врло важно проветравање и вентилација простора коришћењем техничке
опреме уз врло опрезан приступ.
Ово изненадно сагоревање које се креће попут таласа кроз простор према ван,
препознајемо као Ватрена лопта
(тема 17)Опрема за детекцију и дозиметрију

28. ДЕТЕКТОРИ, ДОЗИМЕТРИ
(НАМЕНА – ПОДЕЛА – КОНСТРУКЦИЈА - НАЧИН РАДА И РУКОВАЊЕ)
− Ватрогасне јединице се у могу наћи у ситуацији да интервенишу у атмосфери

која је контаминирана неким радиоактивним извором.
− Руководилац ватрогасне екипе мора измерити присуство радиоактивности,
утврдити врсту и интензитет зрачења,
− Инструменти за откривање се деле на детекторе и дозиметре.
РАДИОЛОШКИ ДЕТЕКТОРсе употребљава за откривање присуства радиоактивног

извора, врсте зрачења (бета или гама) и интензитета зрачења.
РАДИОЛОШКИ ДОЗИМЕТАРје инструмент којим се врши мерење дозе озрчења, која

означава укупну количину енергије радиоактивног зрачења који апсорбује - прима
организама за време једног непрекидног примања зрачења.
(тема 18) Опрема за везу
Page 40
29. ПРЕНОСНЕ, РУЧНЕ РАДИО СТАНИЦЕ, КОЛСКЕ РАДИО СТАНИЦЕ,

СИСТЕМИ РАДИО ВЕЗА
(НАМЕНА – КОНСТРУКЦИЈА - НАЧИН РУКОВАЊА И ПРАВИЛНО
ОДРЖАВАЊЕ)
Најважнија опрема су репетитори са уређајима и центри везе радио станице.
Систем везе је један од важних фактора за извршавање задатка ватрогасне јединице,

јер од правовремене, брзе и тачне информације зависи често и исход
интервенције.Данас се у ватргасној служби користе различити системи везе, као сто
су телефони, телепринтери, терминали информационих система и радио – мрежа са
симплексним, дуплексним и семидуплексним системом веза.
СИМПЛЕКСНИ СИСТЕМ
− користи само једну фреквенцију,
− наизменичан рад предаје и пријема информације,
− користи се микротелефонска комбинација на којој постоји тастер који се притисне
док се говори и одпусти кад се слуша.
ДУПЛЕКС СИСТЕМ
− користи две фреквенције,једна за предају, а друга за пријем.
− предаја и пријем информација на једној радио – станици су две паралелне
радње, а користе се за директан рад између две станице или за рад преко
посредник релеја.
СЕМИДУПЛЕКС ВЕЗА
− за рад на две фреквенције од којих се једна користи за предају, адруга за пријем.
− предаја и пријем информације се одвија сукцесивно, као код симплексне везе.
− Користи се за рад преко посредник – релеја који се ради већег домета и бољег
покривања терена поставља на узвишеним теренима.
УКВ уређаји kоји се користе подељени су
Релејна УКВ станица

− за одржавање веза у дуплексној и семидуплексној радио мрежи.
− основна је намена релејне станице да повећа домет радио – станице.
Фиксна радио – станица

− намењена за одржавање веза као централа или крајна станица, у дуплексној или
у семидуплексној радио – мрежи.
Мобилна (колска) радио-станица

− намењена за одржавање веза у симплексној и семидуплексној радио – мрежи.
− домет зависи од конфигурације терена и висине пријемне и предајне антене.
Ручна радио-станица
− намењена за одржавање веза у покрету са фиксним, мобилним и другим
радио-станицама у симплексној и семидуплексној радио-мрежи.
(тема 19) Ватрогасна возила
30. ОСНОВНА ПОДЕЛА - НАМЕНА ВОЗИЛА - ТЕХНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ -
Page 41
ОДРЖАВАЊЕ
Ватрогасна возила су возила на моторни погон специјалног облика и намењена су за

ватрогасне интервенције (користе се у ватрогаству од 1902 године).
Заједничке су им карактеристике:
− у зависности од возила има своју посаду 2-10 ватрогасаца,
− обојена су црвеном бојом,
− имају алармне сирене, пумпе за воду, радио везу,мониторе на крову возила
− садрже опрему и средства за гашење пожара и сва возила подлежу атестирању
Ватрогасна возила, према конструкцији и намени могу да буду:

1. Командно возило,
2. Навално возило,
3. Комбиновано возило ВПС
4. Аутоцистерна или пратеће возило,
5. Возила специјалне намене.
КОМАНДНО − предводи колону ватрогасних возила,

ВОЗИЛО − у њему је руководилац којикомуницира са центром везе,
− има оперативне карте гашења пожара и другу опрему,
− врши распоређивање возила на место догађаја,
− нема воду за гашење пожара,
− поседује одређен број ручних апарата за почетно гашење.
НАВАЛНО − намењено за гашење свих класа пожара,
ВОЗИЛО − мање(1300/100) и веће(5500/500) литараводе-пене,
− опремљена су средствима за гашење (витло нормалног и
високог притиска, бацач воде и пене, ватрогасна црева),
− на крову возила су постављене лестве,кукаче,растегаче.
− посада од 7 ватрогасаца,
КОМБИНОВАНО − намењено је за гашење пожара класе А, Б, Ц, Д.
ВОЗИЛО ВПС − опремљеноје са средствима за гашење:вода,пена,прах.
− на крову је монитор за гашење, а са стране су уграђена
витла за брзо гашење.
АУТОЦИСТЕРНА − намењена за снабдевање водом навалних возила,

− израђују се од 5.000 и 10.000 литара,
− посада су 2 члана,
− монитор је на крову возила уз домет 60-120 m, капацитет
и до 6000 l/min
ВОЗИЛА 1. Аутомеханичке лестве,
СПЕЦИЈАЛНЕ 2. Хидрауличне и зглобне платформе,
НАМЕНЕ 3. Возила за гашење прахом,
4. Техничка возила,
5. Возила за контејнерски транспорт,
6. Возила за гашење шума,
7. Помоћна возила,
(тема 19) Ватрогасна возила

31. АУТОМЕХАНИЧКЕ ЛЕСТВЕ, ХИДРАУЛИЧНЕ ПЛАТФОРМЕ
Page 42
АУТОМЕХАНИЧКЕ − за гашење пожара и спасавање угрожених,

ЛЕСТВЕ − дохватна висина од 25–50m,дужине 30, 37 и 44 m
− челичне лестве су смештене на шасију са подвозом,
− на горњем делу имају корпу носивости 3- 4 особе,
− лестве се при раду ослањају на стабилизаторе,
− снабдевене су звучником, микрофоном и рефлекторима
ради комуникације.
ХИДРАУЛИЧНА − за гашење пожара на високим објектима,
ЗГЛОБНА − производи се у дужини од 30 до 90 m,
ПЛАТФОРМА − састоји се из телескопа са обртн.постољем на шасији,
− хидрауликом се управља радом(извлачење-увлачење)
− дохватна висина је 17 до 19 спратова,
− носивост корпе 540kg
− дозвољена брзина ветра за рад је 35-40 km/h
ХИДРАУЛИЧНА
ТЕЛЕСКОПСКА
ПЛАТФОРМА
ВОЗИЛО ЗА − за гашење пожара запаљивих течности,боје и лакова,

ГАШЕЊЕ ПРАХОМ − поседује резервоар за прах,погонске боце на азот,од 50
l/150 bar инсталације,монитор на крову и витла за брзо
гашење дужине 25m, пречника 32mm, капацитете
монитора 20-40 kg/s,домет до 30m, а витла 6 kg/s.
ТЕХНИЧКО − за интервенције у саобраћају и другим техничким

ВОЗИЛО интервенцијама,
− опремљено је различитом техничком опремом,
− поседује одређену количину воде,агрегате и другу
специјалну опрему,
− најважнија опрема је хидраулична: алати са агрегатима,
разупирачи и маказе, хидрауличне дизалице.
ВОЗИЛО − користи се за превоз специјалне опреме (за агресивне
КОНТЕЈНЕРСКОГ материје,ронилачка опрема,опрема за интервенције
ТИПА спасавања из дубина и са висина,.итд).
ВОЗИЛО ЗА − за гашење шумских пожара на неприступачном терену,

ГАШЕЊЕ ШУМА − служи за превоз људства,опреме и технике,
− уграђена је вуча на сва четири точка,
− поседује уже са сајлом-чекрк,
− садржи различиту врсту опреме за гашење пожара
шума.
Остала специјална возила:
Page 43
Аеродрумско Возило за Возило за мотоциклиста Помоћно Ватрогасна

ватрогасно гашење одимљавање ватрогасно приколица
возило пожара у возило
индустрији
(тема 20)Опрема за гашење пожара из ваздуха

32. ОПРЕМА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ИЗ ВАЗДУХА
АВИОНИ – ХЕЛИКОПТЕРИ - ТИПОВИ ЛЕТЕЛИЦА
(НАМЕНА – ТЕХНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ)
АВИОНИ и ХЕЛИХОПТЕРИ су намењени за:

− гашење пожара из ваздуха када се пожар касно
открије, када је већ захватио велику површину шуме
и када се под утицајем јаког ветра, брзо шири или је у
великим, удаљеним и тешко приступачним шумама,
− превоз опреме и људства,
− извиђање.
− капацитет авиона до 6.000 – 42.000 лит.
− капацитет ведра од 600,1000,2000и 5000 лит.
− користе се мали авиони пољопривредне авијације, 600 до 2000 литара воде,
− користе се специјални велики авиони носивости преко 5000 литара воде (авион
типа Канадер ЦЛ-215) за њих је потребно уређено захватиште од најмање 1,2 km
− Хеликоптери више употребљавају за транспорт ватрогасне опреме, допрему
људства, спасавање људи угрожених пожаром и сл.
(тема 21) Опрема за гашење пожара на води

33. ВАТРОГАСНИ БРОД, ЧАМЦИ, ОПРЕМА ЗА ГАШЕЊЕ И СПАСАВАЊЕ
(НАМЕНА - ТЕХНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И МОГУЋНОСТИ)
ВАТРОГАСНИ БРОД
опремљен је
− са свим средствима за гашење: вода,пена,прах,
− средствима за санирање изливање опасних материја,
Посада брода врши:
- гашење пловила на водиу приобаљу,
- снабдева водом ватрогасне аутоцистерне,
- санира акциденте на води,
- спасавање утопљеника.
- снабдевен је са неколико монитор млазница и прикључцима за потисна црева за
рад са водом, пеном и прахом.
- домет млаза воде и до 120 метара,
- опремљени су опремом за спасавање угрожених особа, сакупљање разливене
течности и опремом за брз транспорт на копно.
Page 44
(тема 22)Стабилни системи за гашење пожара

34. СТАБИЛНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА
(ПОДЕЛА - ГДЕ СЕ ПОСТАВЉАЈУ)
Према ЗОП-у, обавезна уградња је:

− у високим стамбеним и пословним објектима,
− у објектима јавне намене (аеродроми,хотели,робнекуће,биоскопи,школе),
− у здравственим установама,спортским дворанама,архивама,
− у објектима где се производе и складиште запаљиве и експлозивне материје,
− у хeмијској индустријиу и другим индустријским гранама.
Реагују на следеће промене:

1) Када температура порасте за 30 степени више од радне,
2) Када је брзина пораста температуре већа од 20 степени у минуту,
3) Када се у штићеном простору појави дим,
4) Када се у штићеном простору појави пламен.
Подела стаб.система
1) СТАБИЛНИ УРЕЂАЈИ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ВОДОМ
2) СТАБИЛНИ УРЕЂАЈИ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ПЕНОМ
3) СТАБИЛНИ УРЕЂАЈИ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ПРАХОМ
4) СТАБИЛНИ УРЕЂАЈИ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ГАСОМ (CO2, инерген, халон)
− Циљ је откривање пожара у почетној фази и давање одговарајућег упозорења

(аларма) како би се гашењу пожара што пре приступило.

35. СИСТЕМИ ЗА ДОЈАВУ ПОЖАРА
(ВРСТЕ СИСТЕМА - ДОЈАВНЕ ЗОНЕ - КОНТРОЛА СИСТЕМА)
Page 45
СИСТЕМ ЗА ДОЈАВУ ПОЖАРА

− скуп техничких уређаја за откривање, јављање и активирање средстава за
гашење који су међусобно функционално усаглашени.
− два су важна фактора:први је ТЕХНИЧКИ ФАКТОР, а други је фактор ЧОВЕК.
− систем за дојаву пожара се састоји од:
1) Јављача пожара (ручни и аутоматски),
2) Алармне сирене,
3) Противпожарне централе.
− омогућено јепрецизно лоцирање места избијања пожара, контролу и управљање
уређајима за гашење, вентилацијом, пп клапнама, пп вратима итд., звучну и
оптичку сигнализацију пожара, контролу исправности рада система, преноса
аларма на даљину и др.
− подручја која су покривена за аутоматску дојаву пожара деле се у дојавне зоне,
које су тако организоване да је могуће брзо и једнозначно одређивање места
избијања пожара.
− Дојавне зоне се могу распростирати само по једној етажи и не могу бити веће од
површине пожарног сектора нити веће од 1600 m². У примарном воду може
максимално имати 25 аутоматских јављача пожара, док посебне дојавне зоне са
ручним јављачима пожара не смеју имати више од 10 ручних јављача пожара.
− Ручни и аутоматски јављачи се не смеју налазити у истој дојавној зони!
1.РУЧНИ ЈАВЉАЧИ ПОЖАРА

− Постављају се на висини 1,5 и растојању од 40 m.
− Једноставни су за активирање разбијањем заштитног стакла,
− По активирању јављач врши алармирање.
2.АУТОМАТСКИ ЈАВЉАЧИ
− задатак да индетификују почетак горења и сигнал пренесу до пп централе.
− Тип јављача се уграђује према о очекиваној класи настанка пожара.
АЛАРМНЕ СИРЕНЕ
− постављају се у стамбеним, јавним и другим пoсловним
објектима
− Све информације које долазе од појединих детектора повезаних у дојавним

зонама сакупљају се у дојавној пп централи, која их обрађује и укључује звучну и
светлосну сигнализацију и преноси информације на даљину и омогућава
активирање система гашења, затварање врата отпорних на пожар, заустављање
вентилације и климатизације, итд ).
− Дојавна централа мора бити постављена у просторији где је обезбеђено
непрекидно дежурство.
− Кључна ствар за поуздану и ефикасну сигнализацију дојаве пожара је правилан
избор јављача пожара. Код избора јављача пожара мора се водити рачуна о
очекиваним пожарним величинама, које се могу јавити у фази настајања пожара,
висини простора, утицају околних погонских услова и могућим изворима лажних
извора аларма у надгледаним површинама.

36. СИСТЕМ АУТОМАТСКЕ ДОЈАВЕ ПОЖАРА И АЛАРМНИ ПЛАН
Page 46
(ГДЕ СЕ ПРИМЕЊУЈЕ - ПРИНЦИП РАДА)
Задатак ПП централе је да врши рано откривање, дојаву пожара и надзор над

функционисањем стања система јављача стабиних система и свих извршних
функција.
ПП централе треба да имају аутономно снабдевање напоном 72 сата по нестанку ел.
напона
Користе се:
− аналогне и
− дигиталне (адресибилне) ПП централе.
- упутство о начину рада и одржавање централе

- распоред јављача по зонама, ПП клапни и тд.
- план узбуњивања
- контролна књига дневног рада
- књигу кварова евидентираних и поправки
- проткол о испитивању ел.опреме и извештаји
- атести уверења о опреми у противексплозионој заштити
Начин рада
− постоји дневни режим рада иноћни режим рада

− дневни режим рада: поступа се по утврђеној процедури: јављање,извиђање...
− ноћни режим: централа аутоматски реагује без присуства запослених (постоје
централе које све аутоматски одрађују - адресибилне).
Приликом израде пројекта дојаве пожара израђује се АЛАРМНИ ПЛАН, којим се

прописују поступци дежурног лица приликом активирања било ког јављача пожара тј.
приликом дојаве пожара из било које зоне.Описани су сви поступци и процедуре за
ефикасан рад ПП централе и свих уграђених система који су повезани и интегрисани.
Основно упутство за рад на ПП централи
На звучни и светлосни сигнал урадити:

− Искључити звучни сигнал
− Очитати зону алармирања (светлосни сигнал)
− Извидити зону
− Има опасности – гасити
− Нема опасности – ресетовати зону

37. ДЕТЕКТОРИ ДИМА Детектор дима
Page 47
(ВРСТЕ И КАКО РЕАГУЈУ)
Јављачи пожара су подељени на:
1) ТЕРМИЧКИ ЈАВЉАЧИ ПОЖАРА

2) ДИМНИ ЈАВЉАЧИ ПОЖАРА
3) ЛИНИЈСКИ БИМОВИ
1) ТЕРМИЧКИ ЈАВЉАЧИ ПОЖАРА реагују на повећање температуре. Могу бити:

a) ТЕРМОДИФЕРЕНЦИЈАЛНИ. (где је избијање пожара праћено наглим
порастом температуре. Садржи два сензора (Један је термостат, а други
полупроводнички сензор који је способан да прати брзе промене
температуре). Пораст температуре мења напон између сензора што доводи
до сигнала аларма.
b) ТЕРМОМАКСИМАЛНИ (где постоји широко колебање температуре).
Контролише спољну температуру полупроводничким сензором.
2) ДИМНИ ЈАВЉАЧИ ПОЖАРА реагују на производе сагоревања и /или честце
које лебде у атмосфери, чији се пречник креће од невидљивог до видљивог
опсега. Могу бити:
a) ОПТИЧКИ, реагују на распршену светлост током горења, на инфрацрвене
зраке, спектар светла,
b) ЈОНИЗУЈУЋИ, реагују на производе сагоревања на промени струјања у
јонизујућој комори,
c) ЈАВЉАЧИ ПЛАМЕНА, служе за брзо откривање отворених пожара, тј. тамо
где јонизујући јављачи пожара нису ефикасни као и термички па је њихова
примена добра у просторијама као што су: високе просторије, цркве и друге
богомоље, хангари, складишта са горивим хемикалијама и сл. Због могућих
утицаја (директна сунчева светлост, али не кроз прозорско стакло, врући и
помоћни делови машина и мотора, радови заваривања и сл.) који могу
проузроковати лажне аларме, примена ових јављача је доста ограничена.
d) ЈАВЉАЧИ ГАСА, реагују на гасовите продукте сагоревања.
− Ако се у фази настајања пожара може рачунати са тињајућим почетком пожара

(јак развој дима, мало топлоте и зрачења пламена), користе се детектори дима.
− Ако се у фази настајања пожара може рачунати са брзим развојем пожара (јак
развој топлоте и зрачења пламена, развој дима), могу се применити термички и
димни јављачи пламена или њихова комбинација
Ручни јављач пожара

− је обавзно саставни део инсталације за јављање пожара,
− намењен за брзо и једнозначно одређивање места пожара,
− потврда настанка истог, јер његово активирање обавља искључиво ручно човек,
− постављају се на путевима за евакуацију, у ходницима, на степеништима, у
близини излаза на размаку од највише 40m , а на висини од 1,5m од пода.

38. СТАБИЛНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ВОДОМ
Page 48
(ПОДЕЛА – НАМЕНА - ТЕХНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И МОГУЋНОСТИ –

ОДРЖАВАЊЕ)
У зависности од тога какво се постројење жели заштитити, стабилне инсталације за

гашење пожара водом делимо на
1. Спринклер инсталације
2. Дренчер инсталације
3. Стабилна инсталација са ваздушном пеном
СПРИНКЛЕР ИНСТАЛАЦИЈА
− аутоматска инсталација за гашење пожара распршеним млазом воде, која у
припремном положају (пре активирања) има затворене млазнице, које се
отварају на одређеној повишеној температури.
− гашење пожара се врши прскањем ампуле у спринклер
млазници, уз истовремену дојаву пожара, јер је свака
спринклер млазница у исто време и термомаксимални јављач
пожара.
− ако је цевовод испуњен водом ⇒ мокри спринклер
− ако је цевовод испуњен ваздухом ⇒ суви спринклер.
− суви систем се поставља у просторијама где може доћи до смрзавања воде,

− мокри систем је ефикаснији, јер гашење пожара почиње истовремено са
прскањем ампуле у спринклер млазници, док код сувог система, у зависности од
удаљености активиране спринклер млазнице од спринклер вентила, може проћи
2-3 минута, па и више, док вода стигне до млазнице и почне да излази.
− реагују на температуру најмање од 57-260°C,
− површина покривања једне млазнице је 9 -12 m2, на међурастојању 3.35 m,
− притисак у цевоводу 0,5 – 15 бара.
− Основни делови млазнице су: тело, прикључак за инсталацију, носач млазнице,
стаклена ампула ,круница за распршавање воде, дифузор.
− Спринклер инсталација се уграђује у:
• ГАРАЖАМА
• РОБНИМ КУЋАМА
• ПОГОНИМА ЗА ОБРАДУ ДРВЕТА
• КОЖАРАМА И ФАБРИКАМА КОЖНИХ ПРЕДМЕТА
• БОЛНИЦАМА
• ХОТЕЛИМА И РЕСТОРАНИМА
• ШКОЛАМА И ДР.ПОСЛОВНИМ ОБЈЕКТИМА
− Најважнији елементи стабилног система су:

• Резервоар,
• Компресор,
• Пумпа вис.прит,
• Вентили,
• Манометри,
• Цевни развод млазнице итд.
СТАБИЛНИ СИСТЕМ СА ВОДОМ ДРЕНЧЕР-СУВИ СИСТЕМ

− аутоматска стабилна инсталација за гашење пожара, која у припремном
Page 49
периоду, пре активирања има отворене млазнице, па се гашење врши

истовремено са свим млазницама.
− служи за заштиту објеката где постоји могућност ширења пожара великом
брзином и где се у случају пожара тренутно мора потопити водом цео објекат
(сушаре, циклони, пилане, рафинерије, трансформатори на отвореном,...)
− ограничавајући фактор који утиче на могућност примене овог уређаја је врло
велика количина воде коју захтева овај систем.
− осим за гашење пожара, дренчер инсталације се користе и за спречавање
ширења пожара (водене завесе), као и за хлађење надземних резервоара са
запаљивим течностима и гасовима.
Начин активирања
Дренчер инсталација се може активирати:
1) ручно, (за хлађење резрвоара са запаљивим
течностима и гасовима само за мања складишта,
док код већих човек даје ручну команду, а све
остале операције се врше аутоматски)
2) полуаутоматски
3) аутоматски (може бити пнеуматско, хидраулично,
електрично и комбиновано).
− Дренчер станица у којој се налазе резервоар са водом за гашење, боце са

погонским гасом, командни орман и др. мора се налазити у просторији која није
угрожена пожаром.
СТАБИЛНА ИНСТАЛАЦИЈА СА ВАЗДУШНОМ ПЕНОМ
− користи се код претакалишта запаљивих течности, складишта надземних

резервоара запаљивих течности, лука, бродова, нафтних платформи.
− потребна количина дотока пене за нафтне деривате 4,1 – 20,4 л/минут
− резерва екстрата за 120 мин гашења
Састоји се од:
− резервоар за екстрат,
− резервоар са водом
− пумпа за екстрат
− пумпа за воду
− мешач-дозатор
− разводник са вентилом
− млазнице за пену
− инсталација
− примарни услов гашења пожара у резервоару је да се обезбеди сталан доток
пене на површину течности која гори.
− трајање испуштања пенила мора износити најмање 10мин.
− најбоље је да су бацачи пене постављени на платформе висине и до 20m, због
већег домета и боље приступачности млаза пене при гашењу.
(тема 22) Стабилни системи за гашење пожара

39. СТАБИЛНИ СИСТЕМИ ЗАГАШЕЊЕ ПОЖАРА ПРАХОМ
Page 50
(НАМЕНА - ТЕХНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И МОГУЋНОСТИ - ОДРЖАВАЊЕ)
Користе се код гашења пожара:

− просторија са лако запаљивим материјалима (магацини боја и лакова),
− просторија где постоји опасност од пожара гасова,
− просторија где се налази велика количина папира (библиотеке и музеји),
− електричних урђаја под напоном.
− за запреминско гашење пожара прахом потребно је најмање 0,6 kg праха по 1 m³
просторије (најчешће се узима 1 kg/m³),
− за површинско гашење запаљивих течности потребно је најмање 4 kg праха по
1m² слободне површине течности.
− комплетна количина праха мора се за 30 секунди избацити на место пожара.
− погонски гас је азот или угљендиоксид)
− Неопходно је код ове инсталације да цевни развод буде што краћи, са што мање
кривина како би се избегло зачепљење.
− Резервоар са прахом и боце са погонским гасом морају бити смештени у посебну
просторију која није угрожена пожаром.

40. СТАБИЛНА CO2 ИНСТАЛАЦИЈА
Page 51
− Основни ерфекат код ових система је угушујући (смањење количине О2).

− користи се технички CO2 ускладиштен у челичним боцама (батерија боца).
− У боцама је CO2 под притиском од 58,6 бар на температури од 21°C,
− батерија боца се смешта у посебан сектор, или у други простор који није угрожен
пожаром, с тим да су боце снабдевене уређајима за обезбеђење од
прекорачења притиска изнад максимално дозвољеног и да су обезбеђене
жичаном оградом.
Стабилна CO2 инсталација за гашење пожара може бити:

Намењена за гашење целог штићеног простора - ПОТПУНА ЗАШТИТА
− Потпуна заштита је заштита простора ограђеног од сусених просторија зидовима
и вратима отпорним према пожару, засићењем помоћу угљен-диоксида.
− Засићивање пожарног простора са CO2 мора се завршити за два минута
− При потпуној заштити врата за евакуацију
аутоматски се затварају у тренутку када се
отворе вентили за испуштање угљен-диоксида,
тако да се могу само ручно отворити.
Активирањем стабилних уређаја мора се
истовремено аутоматски искључити свако
принудно струјање ваздуха и затворити сви
отвори у пожарном сектору. Отвори који се могу
затворити и који се налазе у доњој половини
висине пожарног сектора, а нису површине веће од 6m² заштићују се посебним
млазницама за стварање угљен-диоксидних завеса. Морају се уградити уређаји
који од момента активирања дају алармне сигнале и одлажу излажење
угљен-диоксида толико дуго да људи могу безбедно да напусте просторију, али
не мање од 10 ни више од 30 секунди.
Намењена за заштиту опреме или уређаја у просторији - ДЕЛИМИЧНА ЗАШТИТА

− То је заштита појединих предмета или дела запремине у
оквиру просторије засићењем помоћу угљен-диоксида у
времену који мора бити мање од 30 секунди. Око предмета
који се штити мора у свим правцима постојати простор од 5m
на коме не сме бити материјала који би могао пренети пожар.
Начини активирања
− У односу на начини активирања, стабилни CO2 систем се дели на:
− А – механичке,
− Б – механичко пнеуматске,
− Ц – електричне,
− Код механичког система активирање ампуле се врши прскањем ампуле,
− Код система са механичко-пнеуматским активирањем такође температурни
растављиви чланци при повишеној температури која се јавља приликом пожара
кидају везу челичног ужета.
− Код електричног система користе се јављачи пожара као елементи за
активирање, с тим да они не реагују на дим или на пламен.

41. СТАБИЛНА ИНСТАЛАЦИЈА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ИНЕРГЕНОМ
Page 52
− Инерген је смеша три природна атмосферска гаса: азота 52%, аргона 40% и
угљендиксида 8%.
− Стабилни систем са инергеном се састоји од
− сет боца са инергеном под притиском 150 бара, са количином од 80 лит,
− сабирне цеви,
− регулатора протока,
− цевне мреже и млазнице.
− Инерген се користи код гашења пожара телекомуникација и других техничких
уређаја.
− Засићеност простора мора бити за 60 секунди и снижавање процента кисеоника
испод 15%,
− Користе се боце од 67, 40, 27,и 13,2 литара у зависности од штићеног простора

42. СТАБИЛНА ИНСТАЛАЦИЈА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА ХАЛОНОМ
ХАЛОНИ - СТАБИЛНЕ ИНСТАЛАЦИЈЕ

Служе за за гашење халогеним угљоводоницима и аутоматски се активирају.
Ово аутоматско активирање је код потпуне заштите електрично, а код делимичне

заштите електро-механичко или термичко.
ПОТПУНА ЗАШТИТА
− То је заштита простора ограђеног од суседних просторија зидовима и вратима
отпорним према пожару засићивањем средством за гашење.
− електрично је аутоматско активирање,
− користи се Халон 1301 у концентрацији 7-4 %
− притисак 10-12 бара и боце су под сталним притиском.
− погонско средство је азот,
− простор засићен халоном напустити одмах.
ДЕЛИМИЧНА ЗАШТИТА
Page 53

Predmet 3 - Vatrogasne Sprave I Oprema

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Predmet 3 - Vatrogasne Sprave I Oprema

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Предмет 3: ВАТРОГАСНЕ СПРАВЕ И ОПРЕМА

(Тема 1)Стандардизација и типизација ватрогасне опреме

СТАНДАРДИЗАЦИЈА значи увођење реда у производњи, потрошњи и

У Србији се примењује стандард СРПС, а у недостатку стандарда примењује се

Сва ватрогасна опрема према стандарду је подељена у 2 групе:

У личну ватрогасну опрему спадају:

У заједничку опрему спада опрема која се налази у возилима, магацинима,

(тема 2) Лична заштитна опрема

У личну ватрогасну опрему спадају:

Радно заштитна одећа

− Служи за заштиту ногу ватрогасца од топлоте и повреда

(тема 2) Лична заштитна опрема

(тема 2) Лична заштитна опрема

Ватрогасни радни (пењачки) опасач користи се за пењање,спасавање себе и

После сваке употребе је потребно:

(тема 3)Опрема за заштиту дисајних органа

Заштитна опрема обезбеђује самосталан рад у срединама где је атмосфера

Дужина рада са апаратом ограничена је количином компримованог ваздуха-

После коришћења опреме она се сервисира у спец.сервису,

(тема 3)Опрема за заштиту дисајних органа

ИЗОЛАЦИОНИ АПАРАТИ СА КОМПРИМОВАНИМ ВАЗДУХОМ

− намењени су за заштиту органа за дисање,

Количину ваздуха у апарату могуће је израчунати по обрасцу:

О залихама ваздуха је потребно водити рачуна у акцијама. Бележи се кад је ко ушао и

Потрошња ваздуха износи:

ИЗОЛАЦИОНИ АПАРАТИ СА КИСЕОНИКОМ

− намењен је за рад у затрованој атмосфери

Основни делови апарата:

ЦЕВНИ АПАРАТИ - НАМЕНА КОРИШЋЕЊЕ

− Намењени су за рад у средини у којој је

ЗАШТИТНА МАСКА СА ЦЕДИЛОМ

− намењена за заштиту дисајних органа од отровних гасова,

(тема 4) Заштитна опрема од пламена и топлоте

Одела за заштиту од пламена и топлоте деле се на:

ОДЕЛА ЗА ПРИЛАЗ ВАТРИ

− израђена од алуминијумских влакана,

ОДЕЛА ЗА ПРОЛАЗ КРОЗ ВАТРУ

− израђена од алумин. влакана (раније од азбеста),

ОБАВЕЗНО СЕ ИСПОД ОДЕЛА НОСИ ИЗОЛАЦИОНИ АПАРАТ ЗА ДИСАЊЕ

− сачекати да се одело охлади,

(тема 5) Опрема за заштиту од агресивних материја

Одела за заштиту од агресивних материја могу бити израђена као:

− израђена је од гуме, односно гумираног платна,

Најквалитетнија одела су израђена од:

(тема 6) Апарати за почетно гашење пожара

− Апарат за гашење пожара је направа која омогућава избацивање средстава за

АПАРАТИ ЗА ГАШЕЊЕ ПРАХОМ (S) НАМЕНА, ПУЊЕЊЕ И ИСПИТИВАЊЕ

ТИП ,,S" - S-1, S-2 И S-3

− Апарат се редовно контролише у погледу оштећености и запрљаности делова.

ТИП ,,S" - S-6, S-9 И S-12

− користе се за гашење пожара

ТИП ,,S" ПОД СТАЛНИМ ПРИТИСКОМ

АПАРАТИ ЗА ГАШЕЊЕ УГЉЕНДИОКСИДОМ (CО2). НАМЕНА, ПУЊЕЊЕ И

Ови апарати се пуне под притиском од 80 до 90 бара.

Служе за гашење почетних пожара. Најчешће се

Саставни делови апарата су:

Апарат се активира следећи начин:

НАЧИН ДЕЛОВАЊА ЈЕ УГУШИВАЊЕ И ИЗОЛАЦИЈА

АПАРАТИ ЗА ГАШЕЊЕ ВОДОМ И ВАЗДУШНОМ ПЕНОМ (БРЕНТАЧА)

Главни суд апарата рађен је до поцинкованог челичног лима, цилиндричног је облика

Брентача се не сме употребљавати за гашење пожара електроуређаја под напоном.

У случају да је апарат стално напуњен са течношћу, треба га заштити на ниским

Контрола апарата обухвата следеће: