BACKDRAFT I BEZBEDNOST VATROGASACA PRI GAENjU POARA

Autori:
Vladimir Jakovljevi, Dragan Karabasil
REZIME

Rad obrauje opasnosti po zdravlje vatrogasaca pri gaenju poara u zatvorenim prostorima
skopane sa produktima pirolitike disocijacije poarnih gasova u uslovima loe ventilacije.
Obraen je backdraft, kao est uzroniik smrti amerikih profesionalnih vatrogasaca.
Backdraft spada u fenomene pri poarima dobro zaptivenih prostora, koji saekuju vatrogasce
pri otvaranju spoljanjih vrata opoarenog objekta nanosei im teke opekotine.
Kljune rei: plameni udar, backdtaft, bezbednost pri gaenju poara, piroli- tiki produkti
sagorevanja
UVOD

Kao i flashover tako i backdraft predstavlja opasnost za zdravlje vatrogasaca i ima tendenciju
stalnog porasta zbog zastupljenosti sloenih organskih materijala u unutranjoj dekoraciji
radnog i ivotnog prostora ljudi. Ovaj trend, negativan za zdravlje vatrogasaca se ne moe
zaustaviti ali se svakako njegove tetne posledice za zdravlje onih koji uestvuju u poaru
moe svesti na minimum. Ako vatrogasci i rtve na vreme prepoznaju opasnost i znaju koje
mere treba da preduzmu do razvoja bekdrafta nee ni doi. Vatrogasni posao zbog rastuih
opasnosti sve vie asocira na posao minera. Ova profesija sve vie ima pravo samo na jednu
greku i ona se kanjava gubitkom ivota. Iz tog razloga obuka vatrogasaca postaje imperativ
za uspeno bavljenje poslom profesionalnog vatrogasca uz ouvanje zdravlja u uslovima
rapidnog porasta rizika bavljenja ovim poslom. Svakako da i u budunosti neemo moi
izbei smrtna stradanja vatrogasaca na intervencijama ali bar moemo uiniti toliko da naue
da prepoznaju opasnosti i ne ginu zbog neznanja i gluposti. Naravno ovde se u prvom redu
misli na komandni kadar koji e biti edukator vatrogasaca ali i na izradu poligona sa
mogunou demonstriranja backdraft-a vatrogascima u toku obuke za gaenje poara pri
opasnostima vazanim za plamene udare i backdraft meu njima.
BACKDRAFT Povratni udar
Bekdraft se naziva i plameni udar neventilisanog prostora. Engleski izrazi za ovu pojavu su
backdraught (bekdrout) ili backdraft. Definicija u literaturi British fire service operations:
Ograniena ventilacija moe rezultovati znaajnijom koncentracijom smese produkata
deliminog sagorevanja i nesagorelih produkata pirolize. Pri prodoru novih koliina sveeg
vazduha, kada se tokom akcije gaenja poara ue u poarni sektor gde se stvorila ova smesa
produkata, moe doi do njenog iznenadnog sagorijevanja. Ovo iznenadno sagorijevanje, koje
se kree poput talasa kroz prostor prema napolje, prepoznajemo kao Backdraught. Sa
razvojem poara i sa dovoljnom zalihom vazduha, proces sagorevanja e se nastaviti razvijati
i rasti onoliko dugo dok ima gorivih materija. Ali, bude li ogranien dotok vazduha u odeljak,
kiseonik iz vazduha bie bre utroen nego e biti nadoknaen novim koliinama. Rezultat
toga e biti progresivno sputanje koncentracije kiseonika u mjeavini s poarnim gasovima u
odeljku. To e u poetku prouzrokovati porast temperature u odeljku. Smanjenje koliine
kiseonika rezultirae i postupnim smanjenjem plamena. To meutim nee uticati na smanjenje
koliine poarnih gasova u odeljku sve dok temperatura ne pone opadati. U trenutku kada

doe do prodora sveeg vazduha u odeljak, otvaranjem vrata i ulaskom vatrogasaca u prostor,
i njegovog meanja sa poarnim gasovima, tada e nastati eksplozivna meavina gasova.
Backdraft ili plameni udar neventilisanog zatvorenog prostora nastaje u prostoriji u kojoj se
poar ugasio usled nedostatka vazduha jer nisu pregorela vrata ili prozori. U njoj se nalaze
zapaljivi gasovi (produkti pirolize i produkti nepotpunog gorenja) u koncentraciji iznad gornje
granice eksplozivnosti. Mogua su lokalna tinjanja, meutim ova gorua smea se, usled
nedostatka vazduha, ne moe zapaliti. Otvaranjem tog prostora (npr. ulaskom vatrogasca)
dolazi svei vazduh, smesa ulazi u podruje eksplozivnosti, i ako postoji izvor paljenja upali
se i eksplodira. Praktino gledano, ukoliko se ne stvore uslovi za flashover jer nema dovoljno
vazduha (prostorija je zatvorena), stvaraju se uslovi za backdraft ukoliko se prostorija otvori.
Poar se moe i sam ugasiti ukoliko uopte ne doe do otvaranja prostorije jer se s vremenom
prostorija ohladi.
Prisetimo se malo one zaboravljene cigarete na seditu fotelje. Dakle cigareta je zapalila
fotelju i daljnjim razvojem poar se proirio preko celog sedita, prostorija se zagrejala, puna
je dima, ali u sluaju backdraft-a nema dotoka vazduha. Nakon nekog vremena poar je
potroio sav kiseonik iz prostorije za gorenje pa se poinje gasiti. No u ovom periodu
nastaju produkti suve destilacije, a najopasniji od njih je gas ugljen monoksid (SO). U
dinamicidaljeg razvoja nema vie plamena, ali je prostorija prepuna zapaljivih gasova koji se
ne mogu zapaliti jer nema kiseonika. Temperatura u prostoriji je nepromenjena, ali s
vremenom se poinje hladiti usled ega nastaje podpritisak (ako otvorimo vrata videemo
usisavanje vazduha u prostoriju). Ako se otvore vrata prostorije, u prostoriju e se usisati
vazduh koji e se poeti meati sa zapaljivim gasovima. im ta meavina bude u podruju
eksplozivnosti te doe do izvora paljenja, u naem sluaju je to ar u aritu poara, doi e
do udara (eksplozije). Vreme od otvaranja vrata do plamenog udara nije mogue tano
utvrditi, ono moe iznositi nekoliko sekundi, ali i nekoliko minuta. Sve zavisi kako e se brzo
vazduh meati sa zapaljivim gasovima i kako e brzo ta eksplozivna smesa doi do izvora
paljenja. Nakon zapaljenja, vatreni front i udarni talas e krenuti prema izvoru kiseonika i
izbiti kroz otvor, odakle je uao vazduh.
Predznaci povratnog udara
Opasnost od backdraft-a prvenstveno postoji pri otvaranju prostorije, dakle ne na samom
poetku vatrogasne intervencije dok je poar u razvoju ve u svojoj kasnijoj fazi. Ne postoji
nijedan apsolutno pouzdan predznak povratnog udara. Opasnost od eksplozije i eksplozivnih
smesa moe se iskljuiti tek onda kad je poar ugaen i sve prostorije provetrene. Ovde
posebno treba naglasiti vanost preventivnih mera zatite u funkciji spasavanja ivota
vatrogasaca.
Predznaci nastupajueg backdraft-a su:

trajanje poara ako postoji sumnja da je poar u zatvorenoj prostoriji otkriven jako
kasno, postoji mogunost za plameni udar. Dolaskom vatrogasci konstatuju da su
prozori i vrata neoteeni znak je da poar slabe ventilacije traje ve oko pola sata.
Prisetimo se proseno vreme dolaska vatrogasaca na poar u Srbiji je 14 minuta.

dim; prozori zagaravljeni dimom i masnom ai, kao i dim koji na udare izlazi kroz
prozore, daljnji su pouzdan predznak plamenog udara.

kvake na vratima vrele, ovaj znak da je jasno upozorenje da je iza vrata jo toplije.
Kvaka se opipava sa rukavicom i spoljnim delom ake, da bi se izbegle, vrlo opasne
povrede jagodica prstiju.

usisavanje vazduha ako se nakon otvaranja vrata uoi usisavanje vazduha, tada e
najverovatnije doi do plamenog udara. Stoga odmah treba ponovno zatvoriti vrata i
primeniti drugu taktiku.

Prva faza povratnog udara

Slika 1:
Druga faza povratnog udara

Slika 2:
Vatrogasci moraju uoiti uslove u kojima bi mogao nastupiti backdraft. Najvaniji
predznak pomou kojeg moemo odrediti preteu opasnost od backdraft-a je spoznaja o
dinamici razvoja poara i vreme koje je proteklo od nastanka istog. Nekoliko primera
pomoi e nam u proceni opasnosti:

koliko dugo ve traje poar.

koje vrste materijala gore.

Ostali znaci mogu biti:

je li poar ogranien u jednom prostoru i da li je prostor ventilisan?

nema vidljivog plamena ili je plamen plave boje

valjajui dim crne, ute i bele boje

na dodir vrela kvaka i vrela vrata

pulsirajui dim koji se pojavljuje kroz pukotine ili otvore

uvlaenje vazduha u gorui prostor uz karakteristian zvuk slian fijukanju.

Trea faza povratnog udara

Slika 3:

Taktika spreavanja povratnog udara

Kao to postoji mali broj apsolutno sigurnih predznaka backdraft-a, isto je tako malo sigurnih
taktikih mera za spreavanje istog. Preventivne mere zatite odnosno pravila ponaanja kod
otvaranja vrata i prozora, trebale bi biti sastavni deo obuke i trebalo bi ih se pridravati u
svakoj intervenciji:

Prozori i vrata moraju se otvarati iz zaklona, tj. sa strane i po mogunosti uz zatitu

pripravnog mlaza vode. Ako se pri otvaranju vrata ugleda usisavanje vazduha u
prostoriju, vrata se moraju ponovno zatvoriti ili usmjeriti raspreni mlaz na dim i tako
vodenom parom sprijeiti plameni udar.

Ako se pak opravdano sumnja na plameni udar, tada ga moemo usmeriti u eljenom
smeru. Budui da udarni talas i vatreni front idu prema nastalom otvoru, mogue je,
prije ulaska grupe u prostoriju, otvoriti prozor. Ako doe do plamenog udara, tada se
on prazni kroz nastali otvor i ne ugroava navalnu grupu koja se nalazi u unutarnjoj
navali. I ovde je takoe jako vana zatitna odea upravo zbog nepredvidljivosti
plamenog udara. Ona dodue ne smanjuje povrede od udarnog talasa, ali barem moe
ublaiti opekotine. Iz teksta je vidljivo da je backdraft mogue predvideti pravilno
tumaei znakove koje dobijamo od poara. Na taj nain mogu se pravovremeno
poduzeti mere koje e smanjiti opasnost od plamenog udara odnosno odvesti ga u
smeru koji nee ugroziti navalnu grupu. Jasno je da ne treba srljati u prostoriju jer se
nesmotrenim ulaskom mogu prevideti neki predznaci, a ve u sljedeem trenutku to
moe rezultirati eksplozijom koja e odneti ivote vatrogasaca. Svakako treba paljivo

postupati i saekati nekoliko trenutaka ispred prostorije, razmeniti informacije sa

ostatkom odelenja koje se nalazi izvan zgrade, zatititi se rasprenim mlazom, pa tek
onda krenuti u pretraivanje zadimljenog prostora.
Smernice za izvianje u okolnostima pretnje povratnog udara
Ova faza je izvianje i najvanija je za uspenu intervenciju.
Treba je obaviti prema sledeim smernicama:
1. Odmeriti veliinu zgrade, konstrukciju i mogue sadraje, koliko ima plastike,
polimera, lako isparljivih materija i dr.
2. Traiti mogue nagovetaje nastupajueg povratnog udara.
3. Izbor vrste mlaza za hlaenje pirolitikih gasova u dimu, impulsna puka, crevo
visokog pritiska i mlaznica za vodenu maglu, C-crevo i monsun mlaznica i druge
kombinacije.
4. Prema potrebi razmotriti promenu prenika creva sa kojim e se obaviti hlaenje.
Uvesti impulsnu puku na primer.
5. Rasporediti crevne pruge i utvrditi rezervne.
6. Primeniti ispravnu proceduru ulaska kako je to opisano u prethodnom tekstu.
7. Pri ulasku u opoareni prostor provesti temperaturnu provjeru.
8. Osigurati dostignuti poloaj hladei poarne gasove, nastaviti napredovanje kroz
prostor kada se utvrdi da je to sigurno, koristiti odgovarajuu tehniku hlaenja
poarnih gasova (kratke ili due impulsne mlazeve).
9. Neprestano osmatrati poarne gasove uz strop i prostor pred sobom, kao i iznad i
pozadi voe navalne grupe.
10. Stalna meusobna komunikacija itavog tima nuna je za sigurno kretanje i
napredovanje kroz prostor.
11. Nastaviti kretanje kroz prostor sledei naela navedena u takama 8-10.
12. Korienjem metode direktnog napada naneti vodu na arite poara kada vatrogasna
navalna grupa stigne do istog kretanjem kroz dim i pirolitike gasove kako je to
opisano. Hladiti sve povrine koje nisu zahvaene plamenom preventirajui time
nastanak poarnih gasova. I ovde vatrogasci mogu testirati stepen proizvodnje
pirolitikih gasova ili zagrejanosti predmeta koji su zapaljivi. Ako posle polivanja
vodom isparavaju nastaviti sa hlaenjem. Pogora li se stanje u prostoru, vatrogasci
treba da se povuku, stalno pratei plamen, tititi se hladei pirolitike gasove.
13. Pri spaavanju rtava metoda hlaenja gasova koristi se da bi odrali neutralnu
povrinu to viom ime se poveavaju izgledi preivljavanja u uslovima pretnje
poarnih gasova i vreline isparavanja. Ova se metoda obino koristi za zatitu

vatrogasaca i omoguavanje njihovog napretka prema rtvi te njihovom povlaenju.

Nakon toga vatrogasci mogu ponovno ui i napasti poarne gasove te ugasiti poar.
Ovaj postupak se sprovodi iako se samo sumnja da ima unesreenih koji su ostali u
opoarenom prostoru.
14. Ako je poarom zahvaeno vie odeljaka prethodno izloeni postupci primenjuju se
kako vatrogasci napreduju kroz njih. Pre ulaska u sledei odeljak vatrogasci moraju
osigurati osvojeni. Nakon toga ponavljaju se postupci navedeni u takama 2 10.
ZAKLjUAK
Backdraft je ozbiljna pretnja za ivote vatrogasaca, ali i onih dobronamernih ljudi koji mogu
smrtno stradati pri pokuaju gaenja poara. Nesporno je da svi koji interveniu na gaenju
poara moraju poznavati sve detalje vezane za backdraft, kako bi sauvali sopstveni, kao i
tue ivote.
LITERATURA

1. ***: CFBT Compartment Fire Behaviour Training, Devon Fire and Rescue
Service te Snjedish Rescue Service Agenc.
2. Grimnjood P.: Fog Attack, 1989. London
3. Karabasil D.: Osnove taktike gaenja poara, Budunost, NoviSad, 1998
4. Karabasil D., Lovrekovi Z.: Poarne opasnosti objekata i tehnologija kroz istoriju,
Zbornik radova savetovanja Zatita od poara, zatita ivotne sredine i bezbednost
objekata, Subotica 1998.
5. Karabasil D: Strategija zatite od poara i spasavanja stanovnitva i materijalnih
dobara, doktorska disertacija, Beograd, 2004.
6. ***: British fire service operations. Internet sajt
7. Grimnjood P., Koen Desmet K., Tactical Firefighting, 2003
8. Grimnjood P., Firefighting Strateg & Tactics, 1998
9. Hartin, E. (2006). Extreme fire behavior: Smoke explosion, 2006
10. Hartin, E. (2005). Smoke Burns, 2008