SREDSTVA ZA GAENJE POARA

SAGOREVANJE MATERIJE
Sagorevanje je sloen fiziko hemijski proces, pri kome se iz gorive materije oslobaa
hemijski vezana toplota, kao rezultat vezivanja kiseonika sa sagorivim sastojcima u
materijalu.
Da bi dolo do gorenja potrebno je da se istovremeno i na istom mestu ostvare sledei
uslovi:
- materija koja moe da gori
- koliina toplote koja je dovoljna da zapali gorivi materijal ili da podstakne proces
sagorevanja (taka paljenja)
- vazduh (kiseonik)
Paljenje i sagorevanje materija u zavisnosti od njihovog agregatnog stanja
Paljenje i sagorevanje vrstih materija
Paljenje vrstih materija koje sadre isparljive sastojke
- Zagrevanje materijala usled ega dolazi do suenja
- Izdvajanje isparljivih komponenti usled termikih razlaganja
- Obrazovanje gorive smee oko vrstog materijala
- Paljenje smee
- Paljenje koksnog ostatka
Paljenje vrstih materija koje ne sadre isparljive sastojke
- Lagano sagorevanje materijala, pri manjim poveanjima temperature
- Ubrzavanje reakcije usled daljeg poveanja temperature
- Oslobaanje toplote u materijalu usled reakcije
- Paljenje u trenutku kada brzina oslobaanja toplote postane vea od brzine
odvoenja toplote
Paljenje i sagorevanje tenosti
- Mogue je samo u gasnoj fazi.
- Zato je T paljenja tenih goriva uvek via od T kljuanja.
- Isparavanjem stvara se goriva smea pare tenosti i vazduha.
- Na temperaturi zapaljivosti smea poinje da gori.
- Temperatura se i dalje poveava, usled gorenja gasne smee, pa tenost isparava
na raun toplote plamena
- Temperatura tenosti pri kojoj posle zapaljenja para dolazi do isparavanja
tenosti, usled ega se nastavlja proces gorenja, naziva se temperatura gorenja
tenosti.
- Ustaljen proces sagorevanja brzina isparavanja i brzina sagorevanja
obrazovanih para moraju biti jednake.
Paljenje i sagorevanje gasovitih materijala i gasnih smea
- Da bi otpoelo sagorevanje gasne smee, potrebno je pripaliti smeu. To se
ostvaruje na dva naina:
Samopaljenje - Cela smea gorivog gasa i vazduha (ili O2) se zagreva do T na
kojoj se pali po celoj zapremini, bez spoljanjeg dejstva. Ovakav proces se odvija
u zatvorenom prostoru.
Prinudno paljenje Hladna smea se pripaljuje samo u jednoj taki zapremine,
pomou izvora zagrejanog do visoke temperature. Plamen se zatim proizvoljno
iri po celoj zapremini.
Kiseonik

Gas koji ne gori ali potpomae gorenje.

Najrasprostranjeniji je hemijski element u prirodi.
Pri normalnim uslovima, to je gas bez boje, mirisa i ukusa.
Malo se rastvara u vodi.
Temperatura paljenja zapaljive materije u istom kiseoniku je za oko 50 C nia
nego u vazduhu.
- Vazduh sadri 21 % kiseonika.
Procesi sagorevanja
- kontrolisani u kojima se moe uticati na neki od parametara, npr. na potronju
goriva, sastav produkata sagorevanja, toplotnu mo, temperaturu sagorevanja,
brzinu sagorevanja . . .
- nekontrolisani- kod kojih se ne moe ostvariti uticaj na navedene parametre.
Poari su procesi nekontrolisanog sagorevanja. Mogu se razlikovati po izdvojenoj koliini
toplote, po postignutoj temperaturi sagorevanja i po vremenu trajanja.
Eksplozije predstavljaju veoma brze hemijske reakcije oksidacije ili razlaganja
eksplozivne materije, praene oslobaanjem velike koliine energije u veoma kratkom
vremenu, koja izaziva udarni talas u okolnom prostoru.
Produkti sagorevanja
Svako sagorevanje troi kiseonik, a isputa ugljen-monoksid i ugljen-dioksid i moe
proizvesti toksine agresivne gasove.
Produkti sagorevanja mogu biti HCl - Sagorevanjem PVC-a (polivinilhlorid), oslobaa se
hlorovodonina kiselina; veoma jaka kiselina, agresivna i korozivna.
HCN cijanovodonik, veoma otrovan, krvni i nervni bojni otrov; nastaje sagorevanjem
pene poliuretana.
Da bi se minimizirali toksini efekti produkata sagorevanja, poeljno je brzo gaenje
poara.
Najvei broj smrtnosti kod poara izazvan je udisanjem ugljen-monoksida.
Klasifikacija poara prema vrsti zapaljivih materija
Stara klasifikacija poara prema vrsti zapaljivih materija (SRPS Z.C0.003:1979) :
Klasa A: poari vrstih zapaljivih materijala; poari sa stvaranjem ara (drvo, papir,
slama, tekstil, ugalj...)
Klasa B: poari zapaljivih tecnosti; poari bez ara (ulja, masti, benzin, lakovi, vosak,
smole...)
Klasa C: poari zapaljivih gasova (prirodni gas, acetilen, metan, propan, butan,
vodonik...)
Klasa D: poari zapaljivih metala (Al. Mg i njihove legure, alkalni metali...)
Klasa E: poari na ureajima i instalacijama pod elektrinim naponom (elektro motori,
trenasformatori, razvodna postrojenja...)
Danas se klasifikacija poara, prema vrsti gorivih materija koje mogu biti
obuhvaene poarom, vri prema standardu SRPS EN 2:2011. Ovaj standard definie
sledee klase poara:
Klasa A: poari koji obuhvataju vrste materijale, uobiajeno organske prirode, pri ijem
gorenju se uobiajeno stvara ar.
Klasa B: poari koji obuhvataju tecnosti ili topljive vrste materije.
Klasa C: poari koji obuhvataju gasove.
Klasa D: poari koji obuhvataju metale.
Klasa F: poari koji obuhvataju masnoe za kuvanje (biljne i ivotinjske masti) koje se
koriste u kuhinjskim aparatima.

POJAM SREDSTAVA ZA GAENJE POARA

Gorenje neke materije prestae kada se eliminie bilo koji od uslova neophodnih za
sagorevanje.
Gaenje je proces kada delovanjem sredstava za gaenje prekidamo proces gorenja.
Sredstvo za gaenje poara je sredstvo koje uvodimo u proces gorenja, a koje ima
sposobnost da odstrani bilo koji od neophodnih uslova za gorenje i da isto prekine.
Do prestanka procesa gorenja dolazi u tri sluaja:
Ako odstranimo gorivu materiju.
Ako gorivoj materiji onemoguimo pristup kiseonika.
Ako uklonimo izvor paljenja.
Sredstva za gaenje poara se upotrebljavaju za zaustavljanje procesa gorenja na
najbri mogui nain.
Osnovna svojstva sredstava za gaenje poara
Da bi se primenjivala za gaenje poara, sredstva moraju ispunjavati sledee uslove:
- Da gase efikasno.
- Da se mogu upotrebiti za gaenje veeg broja materija.
- Da su postojana pri uvanju i skladitenju.
- Da ne stvaraju otrovne produkte prilikom svog raspadanja ili pri gaenju.
- Da ne podravaju gorenje.
- Da im je upotreba jednostavna.
Podela sredstava za gaenje poara
Podela se moe izvriti po vie kriterijuma:
- agregatnom stanju
- nameni
- nainu dobijanja
- nainu delovanja
Prema agregatnom stanju sredstva se dele na:
- vrsta (zemlja, pesak, prah)
- tena (voda, pena)
- gasovita (CO2, haloni, vodena para, ...)
Prema nainu dobijanja sredstva se dele na:
- prirodna (zemlja, pesak, voda)
- industrijska (CO2, pena, prah, haloni i vodena para, gasoviti agensi, itd.)
Prema nameni
Sredstva sa gaenje poara moemo podeliti u zavisnosti od toga koju klasu poara
gase:
- za gaenje poara klase A: voda, pesak, haloni i neke vrste praha
- za gaenje poara klase B: voda, pena, prah, haloni i CO2
- za gaenje poara klase C: prah, haloni
- za gaenje poara klase D: specijalna vrsta praha i pesak
- za gaenje poara na elektroinstalacijama: CO2, suvi prah i gasoviti agensi
Prema nainu delovanja sredstva se dele na:
- sredstva koja deluju uguujue (CO2, pena, pesak, prah, haloni)
- sredstva koja deluju rashlaujue (voda, neke vrste pene)
- sredstva koja deluju antikatalitiki (haloni, prah i neke vrste pene, ...)
Nain delovanja sredstava za gaenje poara
Efekti sredstava za gaenje poara mogu biti:
- uguujui

- rashlaujui
- antikatalitiki
Uguujui efekat
- oduzimanje kiseonika
Materiju za gaenje ubacujemo u arite poara u vidu gasa, magle, praha ili pene;
pokrivamo goruu povrinu i spreavamo potpuni ili delimini pristup kiseoniku iz
vazduha odstranjujemo jedan od uslova gorenja.
Rashlaujui efekat
- hlaenje gorive materije
Gorivu materiju rashlaujemo, tj. oduzimamo joj toplotu. Onoga trenutka kada je
temperatura gorive materije nia od temperature paljenja, automatski prestaje proces
gorenja.
Antikatalitiki efekat
Sredstvo za gaenje prekida proces gorenja tako to spreava spajanje (oksidaciju)
gorue materije sa kiseonikom.
Gaenje je mogue i na sledei nain:
- Oduzimanjem gorive materije Retko se moe primeniti (npr. kod tenosti i
gasova, kada se zatvaranjem ventila spreava dovod gorive materije do arita
poara).
- Razblaivanjem materije Gorivu materiju razblaivanjem dovodimo u stanje
kada prestaje da bude goriva (npr. razblaivanje tenosti vodom).
VODA - kao sredstvo za gaenje poara
- Najstarija, najrasprostranjenija i veoma razvijena tehnika.
- Najefikasnije sredstvo.
- Velike mogunosti za obezbeenje vode.
- Koristi se i u smei sa drugim supstancama ekstraktima, za dobijanje drugih
sredstava za gaenje.
Opte osobine vode
- ista voda ima najveu gustinu i teinu na t = 4 C i p = 1 bar.
- Pri zagrevanju preko 4 C ona se iri, a ispod 0 C prelazi u vrsto agregatno
stanje (led i sneg).
- Zagrevanjem preko 100 C (na p = 1 bar) prelazi u gasovito stanje (vodena
para).
Nain delovanja vode pri gaenju
- Rashlaujue dejstvo - odvoenjem toplote sa povrine gorue materije
- Zaguujue dejstvo uzimanjem toplote sa gorue materije, voda prelazi u
gasovito stanje, para prekriva goruu materiju i spreava njen kontakt sa
kiseonikom.
Specifina toplota vode
- To je koliina toplote koja je potrebna da se 1 kg vode zagreje za 1 C i to sa t =
14,5 C na t = 15,5 C.
- Jedinica specifine toplote je KJ/kgK
- Voda ima najveu specifinu toplotu, to znai da moe da primi veliku koliinu
toplote pa je zato veoma pogodna kao sredstvo za gaenje poara.
Toplota isparavanja vode
- Voda prelazi u paru na 100 C. Daljim zagrevanjem njena temperatura nee rasti,
ve e ostati konstantna dok sva koliina vode ne ispari.

Koliina toplote potrebna da 1 l vode pree u paru na 100 C je toplota

isparavanja i iznosi 2,26 MJ.
- Zahvaljujui ovakvoj svojoj karakteristici, voda ima rashlaujui efekat.
Mogunost sniavanja take smrzavanja vode
- Smrzavanje vode na 0 C predstavlja njenu lou karakteristiku sa aspekta gaenja
poara. To je veliki problem u npr. protivpoarnim bazenima.
- U cilju sniavanja temperature mrnjenja vode, mogu joj se dodati sledea
jedinjenja: CaCl, MgCl2, K2CO2
Poboljanje sposobnosti gaenja vodom
1. Poveanje moi kvaenja mokra voda
Vodu u obliku kapi odrava povrinski napon. On spreava razlivanje kapi na sitnije
kapljice. Potrebno je smanjiti povrinski napon da bi se dobile sitnije kapljice koje e
prodreti dublje u materiju.
To se postie dodavanjem odreenih jedinjenja (sapuna i hidroksilnih grupa rastvorljivih
u vodi).
Voda dobija sposobnost prodiranja u sitne pore materije koja gori.
Primenjuje se za gaenje uglja, sirovog pamuka, lana i slinih materijala. Kod ovih
materijala esta je pojava samozapaljivosti, pa je neophodno prilikom gaenja da voda
prodre u samo jezgro poara.
Isti poar se moe ugasiti sa manjom koliinom mokre nego obine vode, zbog njene
sposobnosti razlivanja po povrini.
2. Klizava voda
- Smanjenje otpora pri kretanju vode kroz cevovode i creva postie se dodavanjem
tekih polimera.
- Molekuli polimera nabubre u vodi i smanjuju intenzitet turbulentnog trenja
(smanjenjem turbulentnih pulsacija u sloju najbliem zidu).
- Na ovaj nain domet mlaza se moe udvostruiti, jer voda izlazi pod veim pritiskom.
Mogunost upotrebe vode u raznim oblicima
Voda se za gaenje poara moe primenjivati na tri naina:
- pun mlaz
- raspren mlaz
- vodena magla
U obliku punog i rasprenog mlaza voda ima preteno rashlaujui efekat, a u obliku
vodene magle, zaguujui.
Razliiti oblici izlaznog mlaza ili vodene magle, dobijaju se zahvaljujui razliitim
konstrukcijama mlaznice i u zavisnosti od pritiska pod kojim se voda izbacuje iz
aparature.
Za izbacivanje vode iz rezervoara i bacanje na potrebnu daljinu, potreban je
odgovarajui pritisak.
Kod runih protivpoarnih aparata kao pogon koristi se gas pod pritiskom (CO2, N2 ili
vazduh).
Kod vatrogasnih vozila i stabilnih instalacija za gaenje poara, gde je potrebno izbaciti
vee koliine vode u jedinici vremena, koriste se pumpe (razliitih kapaciteta i pritiska).
Ostali izvori vode, kao sredstva za gaenje poara:
- Prirodni izvori (reke, jezera, mora)
- Hidrantska i vodovodna mrea
- Vatrogasna vozila
- Bazeni

Nain delovanja vodene pare pri gaenju poara

U procesu gaenja poara voda najpre ima rashlaujue dejstvo. U kontaktu vode i
gorive materije dolazi do isparavanja, tj. obrazovanja vodene pare.
Vodena para pokriva gorui predmet u vidu parnog prekrivaa ime se spreava
strujanje vazduha odnosno pristup kiseonika neophodnog za proces gorenja.
Na ovaj nain poar se gasi zaguivanjem.
Potpunim isparavanjem 1 l vode dobija se 1.700 l vodene pare.
Toplota koja je potrebna da bi voda prelazila u paru obezbeuje se od materije koja gori,
odnosno od toplote razvijene u poaru.
Vrste poara koji se gase vodom
U punom mlazu podesna je za gaenje poara klase A (drvo, papir, slama, tekstil,
ugalj . . .).
Kod ovakvih poara potrebno je rashlaujue dejstvo, da bi se unitio ar koji je
karakteristian za ove poare.
U vidu vodene magle
* podesna je za gaenje poara klase A,
* ogranieno podesna za gaenje poara: klase B (benzin, ulja, masti, lakovi,
vosak, smole, katran...),
na elektroinstalacijama i ureajuma (elektromotori, transformatori, generatori i dr).
Voda se ne sme upotrebiti:
- Za gaenje poara Na, K, Mg, Ca . . .
- U hemijskoj industriji ako postoji mogunost da se prilikom spajanja vode i gorive
materije prouzrokuje jo vea teta.
- Na elektrinim ureajima pod naponom, jer je ona odlian provodnik elektrine
energije.
- Za materije koje u reakciji sa vodom oslobaaju veliku koliinu toplote (negaeni
kre, karbid, sumpor, alkalne materije).
- U dodiru sa uarenim predmetima voda se razlae na O2 i H2 koji obrazuju
eksplozivnu gasnu smeu (praskavi gas).
PENA - kao sredstvo za gaenje poara
- Izuzetno znaajno i pouzdano sredstvo za gaenje poara zapaljivih tenosti
(naroito nafte i naftnih derivata).
- Penu ine mehurii ija je opna smea (emulzija), a unutranjost je ispunjena
vazduhom ili CO2.
U zavisnosti od toga ime su ispunjeni mehurii pene, razlikujemo:
- hemijsku i
- vazdunu (mehaniku) penu
Hemijska pena
- Mehurii ove pene ispunjeni su ugljendioksidom, stvorenim hemijskom reakcijom,
meanjem dva praka: tip "B" (sodabikarbona i saponin) i tip "K" (aluminijumsulfat)
Oba praka nalaze se rastvorena u vodi u odvojenim prostorima aparata za stvaranje
pene (runi, prenosni ili prevozni). Njihovim meanjem dolazi do hemijske reakcije:
6NaHCO3 + Al2(SO4)3 3Na2SO4 + 2Al(OH)3 + 6CO2
Ugljendioksid, dobijen usled navedene reakcije, kao pogonsko sredstvo izbacuje vodu iz
aparata, tj. mehure ija je opna vodeni rastvor a unutra je CO2.
Za stvaranje pene u NaHCO3 dodaje se saponin ili belanevinaste materije.
Karakteristike hemijske pene:

- broj penuanja je 6 10
- stabilnost nije manja od 30 minuta
- specifina teina je 0.15 0,25
Vazduna pena (mehanika)
- Mehurii ove pene ispunjeni su vazduhom.
Postupak stvaranja ima dve faze:
1. stvaranje smee vode i odreenog ekstrakta
2. stvaranje pene od dobijene smee
Za prvu fazu se koriste ureaji kao to su: meai, dozatori, proporcionatori.
Za drugu fazu se koriste: komet-cevi, mlaznice za penu (mobilne i stabilne), bacai
monitori pene (topovi), rasipai pene i generatori pene.
Zahvaljujui raznovrsnosti ekstrakata koje proizvodi hemijska industrija, kao i
usavrenosti aparature, moe se dobijati vazduna pena razliitog broja penuanja.
Podela mehanike pena prema broju penuanja:
- teka pena
6 12 penuanja
- srednja pena 30 150 penuanja
- laka pena
150 1000 penuanja
Teka pena
Pogodna je za gaenje poara klase B a ogranieno pogodna za klasu A. Naroito je
pogodna u sledeim situacijama:
- Ako je potrebno gasiti sa veeg rastojanja (bacaima, topovima)
- Za gaenje rezervoara goriva, jer bi inae uzgonske sile plamena mogle da
ponesu navie laku penu.
- Ako se trai teljivost i klizanje.
- Za gaenje zapaljivih tenosti (benzin, benzol, ulja, masti, boje, lakovi), naroito
za velike rezervoare, jer ima vee rashlaujue dejstvo (vea koliina vode).
- Kada je potreban vei domet mlaza, jer domet mlaza opada sa poveanjem broja
penuanja.
- U hemijskoj industriji, gde se zahteva pokrivanje povrine.
- Kod poara na objektima, zbog rashlaujueg dejstva.
Vrste ekstrakata pene
Proteinski
- Organskog su porekla. Proizvode se na bazi belanevina.
- Mogu se koristiti belanevine ivotinjskog i biljnog porekla. Najea sirovina za
njihovo dobijanje je otpad industrije prerade mesa.
- Jeftiniji su. Imaju neprijatan miris.
- Koriste se samo za teku penu.
Sintetiki
Koriste se za sve opsege penuanja (teka, srednja i laka). Zavisno od procenta pri
kome se upotrebljavaju (2-6%) mogu se postii pene sa odnosima ekspanzije 4-1000.
Veliku primenu ima "Light water" koji ima specifian efekat - stvara tanak sloj na
povrini gorue materije i izoluje gasni deo od tenosti i to velikom brzinom. Ne
dozvoljava ponovno paljenje ve ugaene tenosti.
Pene dobijene sintetikim ekstraktima pogodne su za gaenje poara klase A i B.
Osobine ekstrakata
- Svi ekstrakti su pH neutralni, pa se ne mora vriti zatita unutranjih povrina
rezervoara i posuda za ekstrakte. Ako ima zatitnog premaza, on ne sme sadrati
cink.

Doziranje je u opsegu 3 5 %. Vei procenat daje penu veeg broja penuanja.

Zamrznuti ekstrakt se posle otapanja moe ponovo upotrebiti.
Nije dozvoljeno meanje ekstrakata razliitih baza. Treba ak izbegavati i meanje
kada su iste baze u pitanju.
- Vreme poluraspadanja je 10 15 minuta, to omoguuje uspeno gaenje poara.
- Viskoznost zavisi od temperature.
- Radni pritisak ekstrakata daje se u opsezima. Za razliite aparature isti ekstrakt
zahteva razliite pritiske. Obino su 5 8 bar.
- Svi ekstrakti rade i sa morskom vodom.
Mora se znati da li pena od odreenog ekstrakta moe gasiti alkohole, etre, estre, i
ketone. To je bitno kod stabilnih postrojenja jer bi alkohol brzo razarao mehure pane ako
ekstrakt nije postojan na njih.
Ekstrakti mogu dugo da se odre; ne taloe se i ne ovravaju pri dnu, pa se ne
moraju ni meati deset i vie godina.
Osnovne osobine i zahtevi za penu kao sredstvo za gaenje poara
Osobine pene koje su bitne za sposobnost gaenja poara:
- broj penuanja (upenjavanja)
- stabilnost
- teljivost viskoznost
- postojanost na temperaturi poara
- Stabilnost pene
Nije poeljna ni preterano duga postojanost pene, ni brzo raspadanje mehuria.
Potrebno je postepeno raspadanje, da bi se voda postepeno izdvajala i gaenje vrilo
hlaenjem. Zato je poeljno da stabilnost bude u odreenim granicama.
Proces raspadanja Kratko vreme po stvaranju pena treba da je stabilna, da bi pokrila
arite poara. Zatim poinje raspadanje i izdvajanje vode, to prouzrokuje hlaenje.
Kada je oko koliine vode izdvojena iz pene, brzinu raspadanja treba usporiti i
pokriva pene due zadrati.
Raspadanje pene meri se poluvremenom raspadanja, a to je vreme za koje se raspadne
50 % mehuria.
Postojanost pene na visokim temperaturama
Otpornost pene na visokim temperaturama podrazumeva da se ona ne spee niti da se
brzo raspadne. To zavisi od intenziteta toplotnog zraenja, broja penuanja pene i
naponske sile mehura.
Broj penuanja
- predstavlja odnos zapremine pene i zapremine smee.
Pe = Vp / Vs
Pe zavisi od sredstva za stvaranje pene, aparature za stvaranje i reima rada te
aparature.
Sposobnost teenja i klizanja pene
Prilikom gaenja poara potrebno je da pena klizi po povrini objekta koji gori, odnosno
da se razliva po njemu.
Npr. pri gaenju poara na rezervoarima goriva velikog prenika, a takoe i po vrstim
neobraenim povrinama.
Ova sposobnost zavisi od: viskoznosti, povrinskog napona, stabilnosti pene i otpornosti
na visoke temperature.

Teenje Izmeu pene i objekta koji gasimo, od izdvojene vode pri raspadanju pene,
stvara se tanak sloj po kome pena klizi.
Vrste poara koji se gase penom
Hemijska pena
Pogodna je za gaenje nafte i njenih derivata; svih poara klase A i B.
Mali je efekat pri gaenju zapaljivih tenosti sa kojima se mea voda (metil i etil alkohol,
aceton, metil, etil keton ...). Opna ove pene je vodeni rastvor pa se pri padu na povrinu
zapaljive tenosti rastvara, to prouzrokuje brzo raspadanje pene.
Mehanike pene
Laka pena
Podesna je za gaenje poara klase B i poara na elektroinstalacijama i ureajima;
ogranieno podesna za poare klase A.
Teka pena
Podesna je za gaenje poara klase B, a ogranieno podesna za poare klase A.
Naroito je pogodna:
Ako je potrebno gasiti sa veih rastojanja (bacai, topovi). Domet mlaza opada sa
poveanjem broja penuanja.
Za gaenje rezervoara goriva (jer bi laku penu podigle uzgonske sile plamena).
Ako se trai teljivost i klizanje.
Za gaenje zapaljivih tenosti (benzin, benzol, ulja, masti, boje, lakovi) u velikim
rezervoarima, zbog rashlaujueg dejstva.
Kod poara na objektima, zbog rashlaujueg dejstva.
Nain delovanja pene pri gaenju
Pena deluje delimino zaguujue, a delimino rashlaujue.
Rashladno dejstvo je znaajno za gaenje poara vrstih materija (sa stvaranjem ara).
Pri raspadanju pene izdvaja se voda koja isparava. A toplota za isparavanje oduzima se
od materije koja gori, smanjujui tako njenu temperaturi i time prekida proces gorenja.
Zaguujue dejstvo nastaje tako to vodene kapljice pri prodiranju kroz slojeve
materije, isparavaju, a vodena para potiskuje vazduh iznad tenosti i odvaja gasovitu
fazu od materije koja gori, ime se spreava stvaranje zapaljive gasovite faze.
CO2 - kao sredstvo za gaenje poara
Ima veliku primenu.
Nije zapaljiv, ne gori, inertan je i nije toksian. Meutim pri udisanju veih koliina
nastaju smetnje u organizmu, koje i po prestanku akutne opasnosti mogu dovesti
do smrtnosti.
Koristi se u runim aparatima, specijalnim vatrogasnim vozilima i stabilnim
protivpoarnim instalacijama.
Najveu primenu ima u zatvorenim prostorima (gaenje zaguivanjem) i za
gaenje poara na elektrinim ureajima.
Ne nanosi tetu materiji koja gori.
Fiziko hemijske osobine CO2
Ugljen-dioksid je normalan produkt sagorevanja organskih materija. Sadri ga
vazduh u zapreminskoj koncentraciji 0,03%.

U normalnim uslovima (p=1 bar i t=0 C) on je gas bez boje i mirisa; blago
kiselog ukusa. Tei je od vazduha 1,5 puta.
Izvire iz zemlje, a moe se dobiti i hemijskim procesima. Industrijski se dobija iz
produkata sagorevanja iz krenih pei, magnezitnih pei, kojsnih pei.
Specifina teina i specifina zapremina menjaju se sa t.
Pojavljuje se u sva tri agregatna stanja.

Za gaenje se koristi u obliku gasa, snega i aerosola.

Trojna taka je na p = 5,3 bar i t = -56 C, tada se on nalazi u sva tri agregatna
stanja. Pri niim p i t nije mogua tena faza. Pri kritinoj t = 31,5 C i kritinom p
= 7,43 bar moe biti samo u gasovitom stanju.
Gaenje sa CO2 kratko traje jer se brzo dostie potrebna koncentracija.
Nain delovanja CO2 pri gaenju
Uguujui efekat je osnovni, a rashlaujui je zanemarljiv, jer se brzo sublimie
(stvara se suvi led), pa ne moe oduzimati toplotu potrebnom brzinom.
Vrste poara koji se gase sa CO2
Pogodan je za gaenje poara klase B, C i poara na elektrinim ureajima.
Najveu primenu ima:
u hemijskoj industriji
pri gaenju poara na elektrinim ureajima (generatori, transformatori)
u lakirnicama
u industrijskim pogonima
u objektima gde su vrednosno predmeti (arhive, biblioteke, muzeji, raunski
centri...)
za gaenje ivotnih namirnica.
Ugljen-dioksidom se ne sme gasiti:
metali (magnezijum, titan, uran, pluonijum...), metalni hidridi i materijali koji
sadre kiseonik; u tom sluaju oslobaa se ugljenmonoksid.
Mg + CO2 = MgO + CO + Q
zapaljena odea na ljudima, zbog mogueg oteenja koe niskim temperaturama
i prekidu rada srca.

Ugljendioksid nema primenu za gaenje poara klase A, jer pri gaenju njegovo
rashlaujue dejstvo je zanemarljivo.

Oblast primene CO2

U protivpoarnoj zatiti koristi se za punjenje protivpoarnih aparata i kao
pogonsko sredstvo za izbacivanje praha iz tela aparata za suvo gaenje prahom.
Primenjuje se i u stabilnim instalacijama za gaenje poara i specijalnim
vatrogasnim vozilima.
Nezamenljiv je kao sredstvo za gaenje poara jer u koncentraciji 20-30% u
vazduhu potpuno anulira dejstvo prisutnog kiseonika.
Inae, najiru primenu ima u prehrambenoj industriji.
U industriji se koristi kao zatitna atmosfera pri zavarivanju; za ovravanje
kalupa i jezgara u livarstvu.
U medicinske svrhe rastvoren u vodi je lekovita kupka.

Opasnosti pri upotrebi CO2 za gaenje u zatvorenim prostorima i mere zatite

Za gaenje je potrebna koncentracija 25 30 % CO2
Pri zapreminskoj koncentraciji do 1 % CO2 u prostoriji diemo ubrzanije; produeno
udisanje prouzrokuje glavobolju.
4 % prouzrokuje zujanje u uima i blagu nesvesticu.
Pri 5-10 % osea se karakteristian otar miris. Pri 10 % moe doi do brze pojave
nesvestice, osoba pada na pod gde biva izloena jo veim koncentracijama.
U sluaju koncentracije 25 % nastupa brza smrt.
Ako se u prostoriji koja se titi stabilnom instalacijom za gaenj poara ugljendioksidom
nalaze ljudi, moraju se ugraditi ureaji koji od momenta aktiviranja daju alarmne
signale i odlau izlaenje CO2 toliko da ljudi mogu bezbedno da napuste prostoriju, ali
ne manje od 10 s, ni vie od 30 s.
Ako u prostoriji koja se titi ne borave ljudi, stabilni ureaji ne opremaju se ureajima za
odlaganje izlaenja CO2 . Kada u prostoriju koja se titi bez odlaganja izlaenja CO2
ulaze ljudi, stabilni ureaji se moraju blokirati.
Stabilni ureaji moraju biti opremljeni alarmnim ureajima koji daju karakteristian
zvuni signal, koji se ukljuuje automatski i istovremeno kada reaguje ureaj za
otkrivanje poara.
Prah
kao sredstvo za gaenje poara
Razvoj industrije i poveanje opasnosti od poara uslovljavaju potrebu za novim
sredstvima za gaenje poara, jer do tada koriena (voda, pena, CO2) ne mogu
odgovoriti na sve zahteve.
Primena:
u runim aparatima,
na vatrogasnim vozilima
u stabilnim sistemima za gaenje poara.
Prednosti praha
mogunost gaenja elektrinih ureaja pod naponom,
neotrovan je i potpuno nekodljiv za oveka a takoe i za materije koje gasi,
ne smrzava se,
ima mogunost gaenja pri najniim t,
gasi skoro sve vrste poara,
ima veliku mo gaenja (skoro trenutno).
Vrste i sastav praha
Prah na bazi natrijumkarbonata; sastoji se od:
natrijumkarbonata 97 %
magnezijumstearata 1,5 %
magnezijumkarbonata 1 %
trikalcijumfosfata 0,5 %
Prah drugih sastava (nema iru primenu)
na bazi kalijumhidrogenkarbonata

za gaenje poara klase A

Osnovne osobine praha
1 . Neotrovnost i nekodljivost
Istraivanja uticaja na ivotinje i ljude, nisu dala neeljene efekte, ak ni znake
nadraivanja.
Prah je nekodljiv i za materijale sa kojima dolazi u kontakt pri gaenju. Zato je poeljan
za upotrebu u stambenim prostorijama, kancelarijama, muzejima, tekstilnoj
industriji . . .
Nakon gaenja poara, posle ienja materijal i ureaj se moe ponovo koristiti.
2. Postojanost i dugotrajnost
Prah se moe upotrebiti i ako vie godina stoji u aparatu. U tom sluaju ne sme biti
mogu kontakt sa vlagom, da se prah ne bi zgrudvao (osobina hidroskopnosti).
3. Elektrina izolacija
Oblak praha koji se stvara pri gaenju ne sprovodi elektrinu energiju.
Struja visokog napona, preko mlaza praha veoma se malo provodi; toliko da ne
predstavlja opasnost za lica koja gase.
Proizvoa praha mora da ispita i deklarie do kog napona se struja moe gasiti,
sobzirom da u jezgru poara prah moe da se zapee i omogui provodljivost struje.
Vrste poara koji se gase prahom
Za gaenje poara koriste se sledee vrste praha:
BC
ABC
ABCD
Npr. BC prah podesan je za gaenje poara klase B i C; ABC prah je za gaenje poara
klase A, B, C.
Prahovi specijalne namene za gaenje poara klase D (Al, Mg, Na, K, Ur, Zn i dr.). Ovi
prahovi se veinom sastoje od NaCl, ree KCl i proces sagorevanja prekidaju
zaguivanjem.
Princip delovanja pri gaenju prahom
Mehanizam delovanja praha je kompleksan i ima efekte koji ni do danas nisu potpuno
ispitani.
Smatralo se da prah ima efekte zaguivanja i hlaenja jer se pri raspadanju oslobaa
vodena para i CO2.
2 NaHCO3 = Na2CO3 + H2O + CO2
Koliina praha koja se raspada je veoma mala, pa ovaj efekat nema bitnog znaaja.
Takoe ni zaguujui efekat usled smanjenja udela O2 u vazduhu, oblakom praha, nema
znatan uticaj.
Za sposobnost gaenja prahom bitna je veliina zrna kada je ona smanjena sa 400 na
40 m, poveala se sposobnost gaenja 4 puta. Ali dalje smanjenje veliine zrna nije
davalo bolje efekte.
Najvei uticaj na gaenje poara ima turbulentno kretanje praha pri njegovom bacanju
na poar. Uzburkani prah i stvoreni slojevi na goruem objektu, prouzrokuju brzo

izjednaavanje temperature i brzo odvoenje velike koliine toplote na hladniju okolinu

(periferiju poara).
Antikatalitiki efekat praha pri gaenju zrna praha kao strana tela u plamenu
prekidaju mehanizam sagorevanja.
Aktiviranje praha
Da bi se prah potisnuo iz aparata potrebno je da se stvori odreena smea praha i
pogonskog gasa.
Pogonski gas ima funkciju da izbaci iz posude dovoljnu koliinu praha u jedinici
vremena, na dovoljno rastojanje.
Kao pogonski gas moe se koristiti CO2 ili N2, zavisno od zahteva i uslova eksploatacije,
tj.:
CO2 sa porastom T brzo raste p, pa je potrebna toplotna izolacija boca, ali CO2 ima
veliki energetski potencijal.
N2 obrnuta je situacija, sa porastom T ne dolazi do brze promene p, ali mu je
energetski potencijal manji.
Haloni kao sredstvo za gaenje poara
Haloni krai naziv za halogenizirane ugljovodonike.
Prvi put su upotrebljeni u II svetskom ratu, nakon ega nisu bili prihvaeni od strane
mnogih strunjaka zbog tetnog (otrovnog) dejstva na ljude.
Istraivanja su dala nove vrste halona koji uspeno gase poare a ne deluju tetno na
ive organizme.
Najpoznatiji su:
halon 1211 (ili "BCF")
halon 1301 (ili "BTM")
Uglavnom se koriste za:
halon 1211 za rune i prevozne aparate;
halon 1301 za stabilne instalacije .

Haloni su jedinjenja koja sadre atom halogenog elementa (F, Cl, Br, J).
Dobijaju se tako to se u ugljovodoninom jedinjenju atomi H zamene atomima
nekog halogenog elementa. Halogeni element daje jedinjenju stabilnost, inertnost
i veliku sposobnost gaenja poara.
Umesto hemijskih naziva koriste se slovne ili brojne oznake halona.
Brojna oznaka imena sastoji se od cifara koje predstavljaju brojeve atoma C, F, Cl,
Br, J sadranih u jedinjenju. Pri tome se broj atoma H izostavlja.
Ako nekog od navedenih elemenata nema u jedinjenju, pie se "0", a ako je nula
na kraju, izostavlja se.

Bitne osobine halona

Isparavaju pri t = 20 C, pri emu su pritisci njihovih isparenja dovoljni za izbacivanje iz
posude. Zato se moraju drati u zatvorenim posudama i zatvorenim sistemima.
Specifine teine halona su vee od 1, pa je za istu koliinu halona potreban manji
prostor (rezervoar).
Halon 1301 ima niu T isparavanja od halona 1211.

Toksino dejstvo Bitno je znati koje su dozvoljene koncentracije i u kom vremenu

trajanja; koje koncentracije su opasne a koje su smrtonosne. Imaju dvojako toksino
dejstvo:
u prirodnom stanju (neraspadnuti)
kao produkti raspadanja pri povienim temperaturama.
U prirodnom stanju, manja koncentracija izaziva pospasnost, ugroenu koordinaciju
pokreta i smanjenu bistrinu. Pri veim koncentracijama (1520 %) dobija se efekat
anestezije i onesveivanje. Oporavak na sveem vazduhu je brz i potpun.
Toksinost produkata razlaganja halona je opasnija. Glavni produkti razlaganja su:
halogene kiseline (HF, HCl, HBr),
slobodni halogeni elementi (CL2, Br2) i
manje koliine ugljenih halogenida (COF2, COCl2, COBr2).
Opasnosti pri upotrebi halona u zatvorenim prostorijama i nain zatite
Preporuke za koncentracije halona u prostorijama sa zapreminskim efektom gaenja, a
u kojima su prisutni ljudi (smeju se udisati 1 minut):
halon 1211 4 5 % zapremine
halon 1301 7 10 %
Za vatrogasce koji koriste aparate sa halonom, u zavisnosti od veliine poara i
vremena gaenja, obavezna je zatitna oprema.
Posebne mere bezbednosti moraju se preduzimati za prostorije sa stabilnim
automatskim sistemima, gde su prisutni ljudi, jer aktiviranje ovih ureaja vri se
osetljivim detektorima, a vreme pranjenja je veoma kratko (10 s).
Haloni nemaju skoro nikakvu elektrinu provodljivost, pa su dobri za gaenje poara
elektronskih postrojenja (raunarski centri, elektrokomande i centrale, kablovski
ahtovi, generatori, turbine ...).
Dobre osobine halona:
Velika efikasnost u gaenju.
Mala toksinost (naroito neraspadnutih 1211 i 1301)
Nekodljivost za opremu i materijale (odsustvo korozije, vlage, zaprljanosti,
hemijskih reakcija i dr)
Elektrina neprovodljivost
Odsustvo povraaja plamena
Princip delovanja halona pri gaenju
I teorija
Mehanizam gaenja halonima zasniva se na fiziko-hemijskoj inhibiciji, to predstavlja
antikatalitiki efekat.
Halogena jedinjenja se vezuju sa aktivnim radikalima u poaru i tako kidaju lananu
reakciju procesa sagorevanja:
HBr + OH = H2O + Br
II teorija
Jonska teorija atomi Br imaju vei presek nego O2, pa Br uklanja elektrone potrebne
za aktiviranje O2.
Vrste poara koji se gase halonom

Podesni su za gaenje poara klase B, C i poara na elektrinim instalacijama i

ureajima.
Iskljuivo se oni koriste u poarima elektronske tehnike.
Veliku primenu imaju kod stabilnih sistema za gaenje gde se zahteva to vea
efikasnost i to manji utroak sredstava (u avionima, brodovima i dr. prevoznim
sredstvima).
Posebnu primenu imaju u vojsci (avioni, brodovi, podmornice, tenkovi ...).
Imaju relativno visoku cenu u odnosu na druga sredstva.
Haloni 1211 i 1301
Od svih halona oni imaju najveu primenu u zatiti od poara.
Slini su po fizikim i hemijskim osobinama, pa se mogu i zameniti.
Halon 1211 ima viu T isparavanja, pa vei deo njega izlazi iz mlaznice u tenom
stanju, u fino rasprenim kapljicama, koje isparavaju iznad poara pa se poveava
efikasnost gaenja. Zato on ima prednost kod lokalnog gaenja, runim
aparatima, gde se mlaz direktno usmerava na poar.
Rasprena tenost halona 1211 iznad poara spreava povraaj plamena, pa se
on koristi kod veih poara gde postoji rizik ponovnog zapaljenja.
1211 ima veu gustinu, pa zahteva manji smetajni prostor.
1301 postie zapreminsku koncentraciju za krae vreme (zbog nie T isparavanja)
pa je pogodniji za gaenje u zatvorenom prostoru.
1301 je 2,5 puta manje toksian od 1211 u neraspadnutom stanju
Mo gaenja 1301 je neto vea od 1211
Cena 1211 je dosta nia od 1301.
Sertifikat o kvalitetu
Da bi se sredstva za gaenje poara mogla kontrolisati i uporeivati meu sobom, a u
cilju ocene istoe, uvedeni su odreeni kriterijumi koji iskazuju ponaanje sredstava
za gaenje u odnosu na okolinu.
Npr. na osnovu analiza Haloni 1311 i 1201 imaju mnogostru-ko vei ODP tj. broj koji
pokazuje stepen razgradnje ozona u atmosferi. Takoe im je znatno visoka vrednost Ts
perioda opstanka u atmosferi, to uz prethodnu karakteristiku nije pozitivna osobina.
AEROSOLI
Novo sredstvo za gaenje poara; osvojeno u Rusiji, dugi niz godina korieno u vojne
svrhe, (za zatitu objekata i sredstava) i u kosmikim programima. Imaju veliku
sposobnost gaenja.
Pirotehniki generisani aerosol je sredstvo u vidu mikroskopski sitnih estica, dobijeno
sagorevanjem vrste supstance, koje prekida proces gorenja.
(Dobija se iz vrste materije koju treba, u cilju gaenja upaliti.)
Energija izlazeih gasova izbacuje fine, sitne materijalne estice mikroskopske
veliine. Tako se po izlasku gasa postie zapreminska koncentracija u prostoriji.
Usmeravanjem mlaza izlazeeg gasa aerosola direktno na poar, materijalne estice
sradstva za gaenje dolaze u neposredni kontakt sa plamenom.
Aerosol trenutno eliminie plamen, a u roku od nekoliko sekundi i sam izvor poara.
Nekoliko puta su efikasniji od halona.
Osnovne osobine aerosola
Maksimalna sigurnost i efikasnost sa minimalnim koliinama;

Bezbednost za ljude i okolinu;

Odsustvo delovanja na ozonski omota;
Temperaturno podruje rada -60 do +60 C;
Odsustvo korozije;
Rok trajanja eksploatacije do 10 godina;
Zadravanje sposobnosti gaenja poara posle aktiviranja vie od 2 sata;
Jednostavnost konstrukcije i mali trokovi montae;
Velika ekonominost.
Nain delovanja prilikom gaenja
Mehanizam gaenja je hemijski proces, kao i kod halona, - antikatalitiki efekat
(inhibicija).
Slobodni alkalni metali se vezuju za vodonik, a zatim se ovo jedinjenje spaja sa
hidroksilnim radikalom OH. Na taj nain se kida lanana reakcija procesa
sagorevanja. Od aktivnih radikala stvaraju se inertni radikali.
Visoka disperzija aerosola u vazduhu prostorije omoguuje i zapreminski efekat
gaenja, pri emu se zapreminska koncentracija veoma dugo odrava u prostoru
(oko 2 sata).
Domet mlaza aerosola je dui od mlaza ostalih gasovitih sredstava za gaenje,
to je stvorilo nove mogunosti gaenja poara u prostorijama ili poara gde je
otean pristup (aerosol granatama).
Aktiviranje aerosol generatora vri se paljenjem raketnog goriva u njima.
Aktiviranje sistema za gaenje poara aerosolima izvodi se automatski, runo ili
kombinovano.
Automatsko aktiviranje vri se elektrinim signalom, termoosetljivim tapinom ili
njihovom kombinacijom.
Runo aktiviranje vri se ureajem koji se postavlja kod ulaza u tienu prostoriju,
na zidu 1,5 m od poda i u prostoriju deurnog rukovaoca.
Nakon iniciranja, vrsta materija se pretvara u brzo ekspandirajui aerosol koji
nakon prolaza kroz rashlaujue sredstvo (u nekim modelima) izlazi kroz otvor
aparata i iri se tienim prostorom.
Aerosol koji sadri mikronske estice raspruje se u prostor u kojem gori vatra i
gasi je.
Pritisak koji nastaje kod aktiviranja, omoguava da se aerosol izbacuje u spoljni
prostor u vidu slobodnog mlaza.
Pri ovom procesu od 1 g vrste materije stvara se 1 l aerosola.
Primena
Aerosoli gase poare klase A, B, C, kao i poare na elektro-instalacijama.
Mogu gasiti poare u:
proizvodnim prostorijama,
transformatorskim i generatorskim prostorijama,
razvodnim ormanima,
kablovskim tunelima,
mlinovima i silosima,

 garaama,
skladitima,
elektronskim i raunskim centrima,
prostorijama sa duplim podovima i sputenim palfonima,
poslovnim i stambenim objektima,
bibliotekama i skladitima dragocenosti,
na elektroinstalacijama i ureajima pod naponom do 10 kV
Ne primenjuju se za gaenje poara koji nastaju sagorevanjem:
materija sklonih samozapaljenju, odnosno tinjanju unutar sloja materije
(vlaknastih, sipkastih, poroznih i sl. materija);
hemijskih materija i njihovih smea, polimernih i ostalih materija, sklonih tinjanju i
sagorevanju bez prisustva vazduha;
hidrida metala;
metalnih prahova;
za gaenje u prostorijama zapremine preko 5000 m3, visine preko 12 m i stepena
nehermetinosti veeg od 1,5%.
Ako se aerosoli koriste za gaenje poara u prostorijama u kojima se mogu nai ljudi,
moraju biti ugraeni ureaji koji od momenta dojave poara daju alarmne signale
(zvune i svetlosne) i odlau aktiviranje generatora toliko dugo da ljudi mogu bezbedno
da napuste tieni prostor; ali ne due od 30 s.
Ulazak ljudi u prostor koji je bio izloen dejstvu mlaza iz aerosolnih generatora,
dozvoljen je 30 minuta posle provetravanja i uspostavljanja vidljivosti od pet metara.
Zatita aerosolnim generatorima moe biti:
Lokalna zatita:
Ugradnja aerosol generatora u automobilima, kamionima, autobusima;
Zatita malim aerosol generatorima od TV-a do transformatora;
proizvodne maine, kanali za odvoenje praine;
El.razvodni i komandni ormani, telefonske centrale;
Kanali za kablove;
Kanali gde preti opasnost od eksplozije i detonacije.
Zatita prostorije trodimenzionalnim efektom
U ovom sluaju potrebne koliine aerosola su daleko manje u odnosu na sva
ostala sredstva (CO2, inergen).
Mere bezbednosti
Pri aktiviranju aparata oslobaaju se slabo toksini produkti, sa umereno
izraenim opte toksinim i lokalno razdraujuim dejstvom na sluzokou oka i
kou.
Zato je neophodno predvideti brzu evakuaciju ljudi koji se zateknu u prostoru u
sluaju dejstva aerosola. Posle zavrenog gaenja, a pre ulaska ljudi u prostoriju,
istu je potrebno provetriti.
Pri aktiviranju aparata u pogonskom i prtljanom delu automobila poklopac i
vrata moraju biti zatvoreni do potpunog gaenja poara (minimalno 2-3 minuta)

da bi se iskljuila mogunost ponovne pojave poara, zbog smanjenja

koncentracije aerosola i doticanja sveeg vazduha u tieni prostor.
Pri gaenju poara u prostorijama u kojima se nalaze materije koje tinjaju
potrebno je prostor u kome je aktiviran aerosol drati zatvoren najmanje 20
minuta.
Posle gaenja poara ostaci aerosola se odstranjuju provetravanjem, usisavanjem
ili brisanjem suvom krpom.

INERTNI GASOVI
sredstva ekoloki potpuno neutralna, jeftinija od drugih.
Teko stupaju, ili uopte ne, u hemijske reakcije sa drugim elementima i jedinjenjima.
Najee korieni su:
ugljen-dioksid (CO2)
azot (N2) i
argon (Ar).
ARGON je gas bez boje, mirisa i ukusa; netoksian. U vazduhu ga ima 0,93%
zapremine. Izuzetno je inertan. Slabo se rastvara u vodi. Kao gas, tei je od vazduha.
AZOT je hemijski element koji ulazi u sastav svih ivih organizama i najrasprostranjeniji
je gas na zemlji. Bez boje je, mirisa i ukusa. Ne gori i ne pomae sagorevanje. Teko se
jedini sa drugim elementima. Koristi se za pretakanje zapaljivih tenosti, za izduvavanje
cevovoda sa zapaljivim i eksplozivnim gasovima itd.
UGLJENDIOKSID je pri normalnim uslovima gas bez boje je, mirisa i blagog kiselog
ukusa. Nije zapaljiv, ne gori, inertan je i nije toksian.
Pri udisanju veih koliina nastaju smetnje, koje i po prestanku akutne opasnosti mogu
dovesti i do smrtnosti. Produkt je sagorevanja organskih materija. Vazduh sadri 0,03%
CO2.
Ima primenu u prehrambenoj industriji; kao zatitna atmosfera pri zavarivanju, u
medicinske svrhe itd.
Nain delovanja prilikom gaenja
Gase poare fizikim putem zaguivanjem. Metod gaenja zasniva se na inertizaciji
atmosfere smanjenjem procentualnog sadraja O2 (na 15% ili nie) ubacivanjem
inertnog gasa.
Vrste poara koji se gase inertnim gasovima i oblast primene
Usled svoje inertnosti dobri su za zatitu visokotehnolokih sistema, osetljive opreme ili
dragocenosti koje bi mogle biti oteene gaenjem drugim sredstvima.
Argon je netoksian inertni gas. Jedino ugroavanje ljudi je smanjen sadraj O2 u
vazduhu.
Ne stvara maglu pa su evakuacioni putevi slobodni.
Ne proizvodi efekat hlaenja, prilikom pranjenja iz boce, pa je posebno pogodan
za zatitu prostorija sa velikim saobraajem, ili prostorija koje sadre elektrinu ili
elektronsku opremu.
Ne proizvodi otrovne nusproizvode na visokim t.

Pogodan je u smislu zatite ozonskog sloja jer se inae nalazi u atmosferi.

Smanjuje vlanost, to neposredno smanjuje elektroprovodljivost lokalne
atmosfere. Neznatan je rizik prilikom gaenja elektroinstalacija.
Naroito je pogodan za zatitu prostorija u kojima se lageruju ili se nalaze
zapaljive tenosti, kao sto su boje i lakovi.
Koristi se u stabilnim utomatskim sistemima za gaenje poara.
Pogodan je za zatitu imovine jer ne prouzrokuje koroziju materijala i ne oteuje
elektronsku i drugu vrednosnu opremu pri gaenju poara.

Instalacije za gaenje ugljen-dioksidom (CO2) su jedne od prvih nastalih instalacija za

gaenje poara. CO2 proizvodi "efekt guenja poara", odnosno smanjuje koliinu
kiseonika u prostoru, i proizvodi "efekat hlaenja" odnosno u manjoj meri oduzima deo
toplote iz okoline. Navedeni sistem omoguava potpunu kao i deliminu zatitu.
Primjenjuju se za zatitu prostorije ili ciljanih delova objekata, npr. raznih maina unutar
same prostorije.
Ugljen-dioksid formira gust oblak u oblasti gaenja poara, koji moe biti precizno
usmeren pomou mlaznica. Isparavanje gasa za gaenje proizvodi dodatni efekat
hlaenja. Smatra se jednim od prihvatljivijih sistema za gaenje obzirom na nisku cenu
gasa za punjenje sistema. Ugljen-dioksidom tite se: hemijski pogoni, elektroenergetska
postrojenja, skladita zapaljivih materijala, lakirnice, tekstilni pogoni, fabrike gumenih
proizvoda, brodovi i sl.
Postoje dva razliita sistema za gaenje ugljen- dioksidom:
1. Sistem sa visokim pritiskom
Boce u kojima se nalazi CO2 su pod pritiskom 120 bar. Povezane su u bateriju
preko sabirnih cevi. U sluaju poara kompletna baterija biva aktivirana.
2. Sistem sa niskopritisnim pothlaenim rezervoarom
Ako se titi objekat sa velikom zapreminom prostora, onda je CO2 sistem sa
bocama nerentabilan. U ovom sluaju prednost dajemo niskopritisnom sistemu za
gaenje. U tom sluaju ugljen dioksid se nalazi u spremniku koji je vee zapremine, pod
pritiskom i rashlaen na temperaturi -20C. Radni pritisak ovakvog sistema je nii, radi
na oko 20 bar. Rashladna jedinica osigurava stalnu nisku temperaturu, dok je spremnik
izolovan kako bi se umanjilo zagrevanje i skok pritiska u sudu.
Azot se takoe koristi za zatitu od poara u zatvorenom prostoru. Sa poveanjem
procenta azota dolazi do guenja plamena.
Pojam istog sredstva za gaenje poara podrazumeva:

da
da
da
da

sredstvo ima sposobnost gaenja poara, prvenstveno poara sa plamenom,

ne provodi elektrinu struju,
posle isparavanja nema nikakvog ostatka,
ima ekoloka svojstva, odnosno ne zagauje okolinu.

INERGEN

Nakon to je Montrealskim protokolom (1987. g.) zabranjena proizvodnja i upotreba

freona (gde spadaju i haloni) istraivanja su usmerena na iznalaenje novog gasa koji bi
zamenio halon, a da ne teti ivotnoj sredini. Inergen - jedno od reenja.
INERGEN predstavlja smeu:
azota 52 %
argona 40 %
ugljendioksida 8 %
Naziv potie od rei INERt gas i nitroGEN.
Svi gasovi koji ga ine nalaze se ve u vazduhu, pa ne utie na ivotnu sredinu, ne
razlae ozon, ne utie na globalno zagrevanje...
Ne kodi ljudima, nije toksian.
Ne prouzrokuje koroziju materijala; ne oteuje elektronsku i drugu opremu
prilikom gaenja; ne stvara maglu pri gaenju (nevidljiv gas).
Ima nisku specifinu provodljivost. Primena kod gaenja zapaljivih elektrinih
instalacija i ureaja ne prouzrokuje porast statikog elektriciteta. Smanjuje
vlanost pa neposredno smanjuje elektroprovodljivost.
Inertan je gas, a takoe gasovi koji ga ine inertni su u plamenu; ne uestvuju u
sagorevanju i ne formiraju kiselinske produkte u plamenu.
Proces gaenja
Prekida proces gorenja tako to ispunjava zatvoren prostor, istiskuje vazduh i tako
menja kvantitet gasa u prostoru. Smanjuje koliinu O2, do ispod nivoa 15%, tj. do nivoa
na kome veina zapaljivih materija nee vie goreti. Istovremeno poveava koliinu
CO2 na 2 - 4,5% i time stimulie ljudsko disanje.
Zahvaljujui Argonu Inergen ima gustinu slinu vazduhu, tako da on ne curi iz
prostorije; lako se odrava koncentracija neophodna za gaenje tokom 10 minuta ili
due.
Optimalni rezultati postiu se pri koncentraciji O2 12 - 14% i CO2 3 - 5%. (Normalna
koncentracija CO2 je 0,03%).
Skladitenje Inergena vri se u elinim bocama u tenom stanju pod pritiskom od 150
160 bar, u posebnim prostorijama, tj. van tienog prostora.
Vrste poara koji se gase Inergenom i oblast primene
Efikasno gasi povrinske poare klase A, B i C.
Inergen sistemi su dizajnirani da gase poare u poetnoj fazi, pre nastanka tete i
odravaju koncentraciju gasa dovoljno dok se povrine ne ohlade.
Ne oteuje delikatnu opremu ili materijal, pa je pogodan u oblasti gde moe doi
do velikog ekonomskog gubitka.
Odobren je za upotrebu u prostorijama u kojima se nalaze ljudi, jer obezbeuje
jednaki dotok O2 do mozga kao vazduh.
U poreenju sa Halonima efikasnost im je znatno manja; potrebno je skoro 10
puta vie Inergena nego Halona za gaenje istog poara.
Instalacija za automatsko gaenje poara inergenom je najslinija instalaciji za
automatsko gaenje sa CO2, s tim to instalaciji sa inergenom nije potreban zadra
aktiviranja, pa je vreme ispune ovim gasom prostorije koja se titi znatno krae.

Prostori koji se tite inergenom ne moraju imati sistem havarijske ventilacije.

Prednosti pri korienju
1. Nema opasnosti od guenja
Potpuno je eliminisana opasnost od guenja ljudi koji su u prostoru zahvaenom
poarom. Smanjeni procenat prisustva O2 zamenjen je prisustvom CO2 , ime su
obezbeeni uslovi za normalno disanje.
2. Evakuacioni putevi su slobodni
Inergen prilikom isticanja iz stabilnih instalacija za gaenje poara stvara maglu, tako
da su svi evakuacioni putevi u istom stanju kao i pre aktiviranja ovog sistema.
3. Nema pojave otrovnih nusproizvoda na visokoj t
Inergen je smea prirodnih gasova tako da prilikom gaenja poara nema pojave tetnih
ili otrovnih nusproizvoda.
Laboratorijskim ispitivanjem je utvreno da inergen ne utie na disajne organe i
kardiovaskularni sistem kod ljudi. Lica koja se nau u atmosferi ovog gasa nisu
ugroena i mogu izvesno vreme boraviti u prostoriji.
Ispitivanja su pokazala da u prostoru koji je ispunjen Inergenom ovek moe da boravi
do 7 minuta bez opasnosti po ivot. To znai da je bezbedniji od stabilnih sistema sa
Halonom i CO2.
4. Zatita ivotne sredine
Ne razara ozonski omota, jer je sastavljen od prirodnih gasova koji se nalaze u
atmosferi. Tako kada se inergen ispusti iz sistema za gaenje poara njegovi sastavni
elementi samo nastavljaju svoju prirodnu ulogu u atmosferi.
5. Zatita materijalnih dobara
Omoguuje brzinu korienja prostorije posle gaenja poara.
Nema opasnosti od korozije.
Neznatan rizik prilikom gaenja elektrinih instalacija i ureaja.
Opasnost pri upotrebi i oblast zatite
Iako su ispitivanja pokazala da je bezbedan za upotrebu, stabilni sistemi za gaenje
poara Inergenom poseduju dodatne bezbednosne karakteristike:
Alarm pred putanje gasa daje dovoljno vremena za evakuaciju.
Ne stvara maglu, pa izlazi ostaju vidljivi.
Potencijalno opasni efekti Inergena. Usled poveanje brzine disanja zbog smanjene
koncentracije O2, toksini produkti sagorevanja (drugih materijala) u poaru bre dopru
u organizam (toksini efekat CO).
FM 200
Ovaj gas spada u grupu freona.
Pun naziv je "Fire Master 200".
Hemijski naziv heptafluoropropan.
Freoni su halogeni derivati ugljovodonika. Kod nas je u upotrebi sedamdesetih
godina prolog veka bio freon 104 tetrahlormetan. Izbaen je iz upotrebe zbog
kancerogenosti i toksinosti koju je dobijao hemijskom transformacijom.

Ovo sredstvo za gaenje je gas koji je u aparatu zbog povienog pritiska u tenom
stanju.

Na sobnoj temperaturi je isparljiva tenost, bez boje i mirisa.

FM 200 je freon koji se trenutno najvie koristi i to uglavnom u stabilnim
automatskim instalacijama za gaenje poara, gde se skladiti u bocama pod
pritiskom u tenom stanju.
Primenjuje se za gaenje poara klase A, B i C.
Smatra se najboljim sredstvom za zamenu halona, koje ne utie tetno na ozonski
omota.
Proces gaenja
Mehanizam gaenja je antikatalitiki (kao kod halona), tj. vezivanjem aktivnih
radikala i kidanjem lanane reakcije sagorevanja (fiziko-hemijska inhibicija).
Ta fiziko-hemijska inhibicija, tj. izvlaenje toplote iz plamena, je 80% hemijsko a
20% fiziko delovanje.
Atmosfera sredstva u projektovanim koncentracijama (7-9 %) ne predstavlja
opasnost za ljude.
Primena i prednosti pri korienju
Velika efikasnost gaenja poara.
Velika brzina delovanja.
Minimalno smanjenje vidljivosti prilikom gaenja.
Maksimalna disperzija sredstva unutar tiene prostorije.
Dobro meanje sredstva sa vazduhom bez rizika za raslojavanje.
Nije korozivan.
Ne provodi struju i ne izaziva hladne okove na elektronici.
Ne oteuje ozonski omota.
Relativno nisko vreme poluraspada u atmosferi (31-42 godine).
U bocama se moe drati pod pritiskom 42 bar.
Posebno su podesni za gaenje poara na telekomunikacionim instalacijama,
server salama i upravljakim elektronskim centralama.
Vrste poara za ije gaenje se koristi FM 200 i oblast primene
Pogodan e za gaenje poara klase A, B i C.
Posebno je pogoda za gaenje poara na telekomunika-cionim instalacijama,
server salama i upravljakim elektronskima centralama, jer ne provodi struju i ne
stvara hladne okove na elektronici.
Pogodan je za zatitu prostora stabilnim instalacijama. Ima maksimalnu disperziju
u prostoru i minimalno smanjenje vidljivosti, pa ne oteava evakuaciju.
Opasnosti pri upotrebi i nain zatite
Toksinost
U neraspadnutom stanju toksinost je mala. Do smrtnosti ne dolazi ni u sluaju
koncentracije 80% tokom inhalacije 4 asa.
Zaguujui efekat usled smanjenja O2 u prostoriji ne predstavlja opasnost po
personal, jer pri zapreminskoj koncentraciji FM 200 od 8 % nivo O2 pada sa 21%
na 19,3%.

Ne izaziva iritacije na koi, oima, ili respiratornim organima.

o Produkti raspadanja na visokoj temperaturi su veoma toksini (kao i kod
halona). Jedan od njih je fluorovodonik HF, koji je smrtonosan u
koncentracijama preko 2500 ppm. Zato se propisuju posebne mere:
gaenje poetnih poara sa temperaturama ispod 500 C;
prethodno zvuno i svetlosno alarmiranje;
naputanje prostorije u roku od 1 minuta;
ulazak vatrogasaca u ugroenu prostoriju dozvoljen je samo sa zatitnim
aparatima;
ponovni ulazak osoblja u tieni prostor nakon gaenja je mogu tek posle
temeljnog provetravanja prostora.
Do raspadanja FM 200 dolazi samo na visokim temperaturama. Iz tog razloga se
aktiviranje sistema za automatsko gaenje vri u poetnoj fazi poara, na pojavu dima,
kada ne postoje visoke temperature, tako da se ne oekuju bitne koliine raspadnutog
FM 200.
Stabilni ureaji za gaenje
Baterije sa bocama za automatsko gaenje smetaju se u posebnu prostoriju izvan
sektora gaenja. Lokacija baterija se tako projektuje da obezbeuje najpovoljniji i
najkrai cevni razvod do mlaznica u tienom prostoru, kao i ravnomerno prepokrivanje
prostora koji se gasi u planiranom vremenu isticanja sredstva za gaenje.
Gas u bocama je pod pritiskom 42 bar-a. Ovaj natpritisak se obezbeije dopunjavanjem
boca azotom.

Sistemi za automatsko gaenje poara sa FM 200 sastoje se od:

ureaja za dojavu poara i aktiviranje sistema za gaenje u zoni gaenja, to se
vri posredstvom automatskih javljaa poara u dvozonskoj zavisnosti;
tastera za runo aktiviranje i blokiranje gaenja;
alarmnih i upozoravajuih naprava sirena, bljeskalica i upozoravajueg panoa;
stabilnog ureaja za gaenje poara.

Priruna sredstva za gaenje poara

Razna sredstva koja se nalaze u neposrednoj blizini mesta gde je izbio poar, npr:
pesak, razni prekrivai, zemlja i druga sredstva.
Pesak
Pogodan je za gaenje poara klase B i D.
Efekat gaenja je uguujui.
Uspeno gasi zapaljene tenosti (prolivene naftne derivate), kao i razne metale i
njihove legure (Na, K, Mg, Al ...)
Potrebno ga je ranije pripremiti na mestima ugroenim poarom. U zimskom periodu
potrebno ga je zatititi od mrnjenja dodavanjem 2 % CaCl2.
Prekrivai
Efekat gaenja je uguujui.
Koriste se vuneni, azbestni, od staklenih vlakana.
Efikasni su za gaenje zapaljenih tenosti u bocama, buradima, i drugim posudama.

Zemlja
Efekat gaenja je uguujui.
Najefikasnija je u sitnom i suvom stanju.
Podesna za gaenje poara klase B i D.