PREVENTIVNA ZAŠTITA OD

POŽARA PO INDUSTRIJISKIM
GRANAMA
 PREVENTIVNA ZAŠTITA OD POŽARA PO
INDUSTRIJISKIM GRANAMA
Kategorizacija objekata, delatnosti i zemljišta, a prema Uredbi o razvrstavanju objekta, delatnosti i
zemljišta u kategorije ugroženosti od požara ("Sl. glasnik RS", br. 76/2010) vrši se u zavisnosti od:
 tehnološkog procesa koji se u njima odvija,
 vrste i količine materijala koji se proizvodi, prerađuje ili skladišti,
 vrste materijala upotrebljenog za izgradnju objekata,
 značaja i veličine objekata i vrste biljnog pokrivača.
Оvde će biti obrađene samo one grane industrije u kojima je velika ugroženost od požara kao
posledica korišćenja lako zapaljivih materijala;
1. Naftna industrija
2. petrohemijska industrija
3. Proizvodnja boja i lakova
4. Proizvodnja i upotreba zapaljivih tečnosti
5. Prehrambena industrija-proizvodnja jestivog ulja
6. Drvna industrija
7. Silosna skladišta
8. Prerada vlaknastih materijala
Nafta
 Sastav nafte - ugljenik (83-87%), vodonik (11-15%), sumpor (0-
5.5%), azot (0-2%), kiseonik (0-2%).
 Nafta se klasifikuje prema sastavu na naftu:
 parafinskog tipa,
 asfaltnog tipa i
 mešovitog tipa.

 A druga podela je prema lokalitetu. Tu se razlikuje npr.

pensilvanijska, meksička, iračka itd.
INDUSTRIJA NAFTE

 Nafta -tamna i viskozna tečnost koja se obično nalazi ispod površine Zemlje ili morskog
dna.
 naftne bušotine u zemljinoj kori dostižu dubine do preko 7.000 m

https://www.youtube.com/watch?v=UHXsv8zxgC8
 glavna opasnost na naftnoj bušotini je da dođe do snažne "erupcije",
pri čemu se nafa diže desetak metara iznad površine zemlje

Preventivne mere:
 konstrukcija tornja za bušenje mora biti takva da se obezbeđuju sigurnost u radu i mora se vršiti
stalna kontrola istog.
 bušotina se mora nalaziti na bezbednom rastojanju od svih saobraćajnica (10 m) kao i zgrade sa
otvorenim plamenom (30 m najmanje)
 zone oko bušotine u prečniku 10 m mora se očistiti od svih zapaljivih materija (trava, otpaci
drveta, šiblja)
 saobraćajnice koje služe za pristup bušotini moraju uvek biti prohodne
 električni uređaji i oprema moraju biti u EXj izvedbi, a kada pogon ne radi stavljaju se u
beznaponsko stanje
 zagrevanje zgrade u okolini bušotine može se vršiti samo posredno
 motori sa unutrašnjim sagorevanjem moraju se opremiti tako da ne mogu prouzrokovati paljenje
pare tečnosti ili gasa
Naftovod

 Cevovodi za transport nafte da bi se zaštitili od loma ili oštećenja

smeštaju se u zaštitne balone
 Prilikom kretanja nafte i derivata nafte kroz cevovode nastaje
statički elektricitet pa se mora izvršiti uzemljenje, a spojno mesto
treba premostiti provodnom trakom.
 naftovodi i obavezna oprema za transport nafte moraju biti
izgrađeni od materijala otpornih na ugljovodonike i zaštićeni od
korozije
Prerada nafte

 nafta se prerađuje u rafinerijam

 tu se rastavlja na pojedine
sastojke - derivate, frakcionom
destilacijom u rektifikacionim
kolonama.

https://www.youtube.com/watch?
v=PYMWUz7TC3A
 Opasnost od požara i eksplozija u rafineriji nafte

Rafinerija nafte se prema tehnološkim procesima deli na četiri celine:

 skladište sirove nafte,

 proizvodni pogoni - postrojenja,
 skladišta gotovih proizvoda - derivata sa pretakalištima
 pomoćni objekti: magacini, laboratorije, energetika itd.
 Opasnost od požara i eksplozija u rafineriji nafte
 opasnosti od curenja para zapaljivih tečnosti iz uređaja i cevovoda.
 opasnost od smanjenja pritiska u uređajima i instalacijama, što može dovesti do
”uvlačenja” vatre;
 na uređajima pod vakumom, može usled nekog oštećenja, (korozija materijala,
propuštanja zaptivača i sl.) doći do ulaska vazduha
 na izmenjivačima toplote se kao rashladni fluid uglavnom koristi voda. Ukoliko bi
prodora vode u unutrašnjost, nastala bi eksplozija i požar
 u rezervoarima, uređajima i instalacijama, stalno je prisutna opasnost od nastanka korozije
koja, ako se blagovremeno ne spreči, može izazvati takva oštećenja da nastaju sitni otvori
koji potom omogućavaju ulazak vazduha i plamena
 oštećenja, kvarovi i nestručno održavanje električnih instalacija i uređaja mogu biti
uzročnici paljenja eksplozivne smeše u postrojenju;
 Temperature paljenja i samopaljenja

Vrsta goriva Temperatura paljenja Temperatura samopaljenja

[°C] [°C]

Dizel gorivo > 55 210

Benzin < 45 246

Mlazno gorivo > 60 210

kerozin 38-72 220

 Preventivne mere u rafinerijama

 postrojenja rafinerije se lociraju tako da se isključuje svaka mogućnost njihovog ugrožavanja

od drugih industrijskih objekata
 Pomoćni i energetski objekti čine posebnu grupu. Ovde je bitno istaći da ta grupa objekta mora biti
na rastojanju od proizvodnih pogona najmanje 100 m.
 Obezbediti automatsku kontrolu pritisaka i temperatura u tehnološkom postupku, kao i mogućnost
brzog pražnjenja sistema i odvođenja gasovite faze u baklju na spaljivanje.
 Rezervoari i elementi instalacija u kojima se nalaze derivati moraju se hladiti vodom
 U zatvorenim objektima obavezno predvideti efikasnu prirodnu ili veštačku ventilaciju
 Instalacije u EX izvedbi
 sakupljanje otpadnih naftnih derivata potpuno odvaja od atmosferske kanalizacije
 PETROHEMIJSKA INDUSTRIJA

 nafta i prirodni gas su polazne sirovine za dobijanje velikog broja proizvoda kao što su:
boje, rastvarači, eksplozivi, plastične mase, sintetička vlakna, sintetički kaučuk itd.

 U njima se iz nafte, odnosno sirovog benzina, dobijaju osnovni petrohemijski proizvodi:

 olefini (etilen, propilen, butadien, butilen),
 acetilen ili aromatična jedinjenja (benzol, toluol, ksilol).
 Opasnosti od požara i eksplozija
 petrohemijska postrojenja su veoma slična rafinerijama nafte i dele se na nekoliko celina:
rezervoarski prostor za sirovine i za gotove proizvode, proizvodni pogoni - postrojenja, pomoćne
zgrade i radionice, pogon energetike.
 požarne opasnosti su iste i važe iste mere zaštite

pogonima petrofemije u kojima se vrši prerada plastičnih masa

 većina plastičnih masa se iznad određene temperature raspada na produkte u tečnom, gasovitom i
čvrstom stanju, koji su uglavnom zapaljivi i veoma otrovni
 Većina plastičnih masa u usitnjenom stanju stvar sa vazduhom disperzne sisteme, koji mogu pod
određenim uslovima biti i eksplozivni (manje čestice-veća eksplozivnost)
 Osobine nekih materijala u petrohemijskoj industriji

Materija Indeks eksplozivnosti DGE Tp

  (g2/m3) (0C)
Acetal 10 35 440
 
Metilmetakrilat 6,3 30 480
 
Acet celuloza 10 55 440
Najlon 10 30 430
 
Polietilan 10 20 450
 
Poli propilen 8 20 420
Viskoza 0,2 55 520
Polivinil acetat 0,2 40 550
Polivinil hlorid 0,1 35 520
Epoksi smole 7,2 – 10 20 540
Fenolformaldehid 10 25 580
 
Guma sirova 7,4 25 350
Polistirol 4,1 25 500
Vrednosti indeksa eksplozivnosti kao kriterijuma opasnosti od eksplozije

Indeks eksplozivnosti relativna opasnost od eksplozije

< 0,5 Nepoznata
0,5 - 1,0 Umerena
1,0 - 1,5 Velika
> 2,0 naročito velika
 PROIZVODNJA BOJA I LAKOVA

Osnovne komponente svakog premaza su:

 osnovna materija koja stvara film,

 rastvarač,
 aktivatori polimerizacije,
 punioci,
 pigmenti.
 PROIZVODNJA BOJA I LAKOVA

 Boje se dele na neorganske (mineralne) i organske

 Sa aspekta zaštite od požara neorganske boje nisu interesantne, jer su nezapaljive

 boje i lakovi na bazi organskih materija su zapaljivi i to isključivo zbog toga što sadrže
organske rastvarače, a organski rastvarači su uglavnom lako zapaljive tečnosti, koje
isparavaju na niskim temperaturama i sa vazduhom formiraju eksplozivne smeše.
 Karakteristike rastvarača

Rastvarač Temperatura Granica eksplozivnosti (%)

paljenja (0C) DGE GGE

Aceton 464 2,6 12,8

Amilalkohol 300 1,2 10,0
Benzol 560 1,3 7,1
Butilacetat 425 1,7 7,6
Butanol 405 1,7 9,8
Cikloheksan 245 1,3 8,0
Etilacetat 426,7 2,2 11,0
Etanol 365 3,3 19,0
Etar 160 1,9 36,0
Metanol 390,6 6,7 36,0
Toluol 480 1,2 7,1
 Opasnosti od požara i eksplozija

Fabrike boje i lakova spadaju u I kategoriju ugroženosti od požara, jer je osnovna

komponenta u bojama organska materija (nitroceluloza, acetat celuloza, razne vaštačke i
prirodne smole itd)
 Tokom procesa polimerizacije postoji opasnost od paljenja usled samozagrevanja

aktivatori polimerizacije često su organski peroksidi.

Razlaganje organskih peroksida je egzoterman proces
 požarne opasnosti

 skladište organskih materija - ukoliko burad sa nitrocelulozom nisu hermetički

zatvorena, ona gubi vlagu i podložna su eksploziji
 i skladište u podzemnim rezervoarima opasnosti su prisutne od para koje izlaze na odušnim
ventilima, kao i na pretakalištu kod istakanja rastvarača u rezervoare.

 proizvodnom pogonu - opasnost od stvaranja eksplozivne koncentracije para rastvarača u

vazduhu
 posebna opasnost od statičkog elektriciteta

 Razni tehnički kvarovi

 Preventivne mere zaštite od požara

 GRAĐEVINSKE
 proizvodne pogone izdvojiti od ostalih pogona i drugih objekata.
 izgraditi od vatrootpornih materijala sa eksplozivnom oduškom - bez podrumskih prostorija
 izgraditi tehnološku kanalizaciju - odvojiti otpadne zapaljive tečnosti.

 MAŠINSKE
 ugraditi ventilaciju gde se očekuju pare zapaljivih tečnosti
 transport zapaljivih tečnosti vršiti zatvorenim sisitemom sa odgovarajućim pumpama
 zabraniti rad sa alatom koji varniči i zabraniti upotrebu otvorenog plamena
 ELEKTRO
 sprečiti pojavu statičkog elektricitet (uzemljenjem)
 izgraditi osvetljenje u sigurnosnoj izvedbi kao i sve uređaje
 postaviti uređaje za otkrivanje i detekciju para

 SREDSTVA ZA GAŠENJE POŽARA

 prah, pena, C02, voda za hlađenje
 Prevetnivne mere
 proizvodne zgrade i skladišta moraju biti izgrađena od negorivog materijala, ne smeju imati
podrumske prostorije (relativna gustina para rastvarača je veća od 1.0, pa se rasprostiru pri dnu
prostorije).
 sve prostorije moraju imati eksplozivne oduške (preko krova ili prozora i vrata).
 adekvatna ventilacija u prostorijama u kojima se očekuje isticanje para zapaljivih tečnosti.
Usisna rešetka se postavlja u zoni poda, a izduvni kanal se postavlja na sigurnom mestu van
prostorije odnosno zgrade.
 poštovati tehnološki postupak, a sirovine treba unositi u pogon samo u količinama koje su
neophodne.
 eliminisati statički elektricitet na proizvodnoj liniji i rezervoarskom prostoru, kao i kod
pretakanja tečnosti.
 Transport zapaljivih tečnosti (rastvarača) vršiti zatvorenim sistemom.
Na svim mestima i prostorima gde se koriste zapaljive tečnosti, odnosno
gde se manipuliše sa njima, obavezno se postavljaju uređaji za rano
otkrivanje i dojavu požara, kao i za automatsko gašenje požara
 PROIZVODNJA I UPOTREBA ZAPALJIVIH TEČNOSTI

 Lako zapaljive tečnosti su one tečnosti koje imaju temperaturu paljenja ispod 38 oC i čiji napon pare ne
prelazi 3 bara. One obrazuju I grupu zapaljivih tečnosti i dele se u tri podgrupe:
 
 IA- tečnosti čija je temperatura paljenja ispod 23 oC, a temperatura ključanja ispod 38oC
 IB- tečnosti čija je temperatura paljenja ispod 23 oC, a temperatura ključanja iznad 38 oC
 IC- tečnosti čija je temperatura paljenja od 23 oC do 38oC

 Zapaljive tečnosti su one tečnosti koje imaju temperaturu paljenja 38 oC i više. One obrazuju II i III
grupu zapaljivih tečnosti i to:
 II grupu tečnosti čija je temperatura paljenja od 38oC do 60oC
 III grupu tečnosti čija je temperatura paljenja od 60 oC i više i dele se u dve grupe:
 IIIA - tečnosti čija je temperatura paljenja od 60 oC do 93oC
 IIIB - tečnosti čija je temperatura paljenja 93oC ili više.
 Skladišta za zapaljive tečnosti

 skladišta zapaljivih tečnosti podrazumeva se svako trajno i privremeno držanje i smeštaj ovih
tečnosti u objektima, na slobodnom prostoru, u posudama, bez obzira na veličinu i vrstu posuda u
kojima se drže
 skladišta mogu biti:
 otvorena
 zatvorena
 Za skladištenje posuda sa lako zapaljivim tečnostima u građevinski objekat, skladište
mora da je izgrađeno tako da ima sledeće karakteristike:
 vatrootpornost najmanje 2 časa (zidovi, podovi, tavanice) lak krov, sa efikasnom
prirodnom ventilacijom, električne instalacije u EX zaštiti,
 vrata i prozori da se otvaraju u pravcu izlaska iz prostorije;
 indirektno zagrevanje
 sprečiti pojavu statičkog elektriciteta – pod da ne varniči
 obezbediti prolaze najmanje širine 2 m (a sporedni od 1 m)
 kanale za odvođenje eventualno prosute tečnosti u tehnološku kanalizaciju
 limenke da budu hermetički zatvorene mogu se slagati jedno na drugo ili na regale.
 U radionicama, pogonima, laboratorijama, i apotekama
mogu se držati hermetički zatvorene posude do 20 litara,
a ukupna količina ne sme da pređe 200 litara. drže se u
posebnim ormarićima od metala

 Osnovna opasnost kod skladištenja zapaljivih tečnosti je

mogućnost da se u zoni skladišta može u svakom
momentu pojaviti smeša para zapaljivih tečnosti i
vazduha u granicama zapaljivosti
REZERVOARI

Rezervoari za čuvanje zapaljivih

tečnosti se grade kao:
nadzemni i podzemni
 Preventivna zaštita
 Oko svakog nadzemnog rezervoara (bez obzira na oblik) se mora izgraditi zaštitni bazen

 moraju se zaštititi od svih izvora toplote, hidrantskom mrežom i sistemom za stvaranje vodene
zavese radi hlađenja i zaštite
 podzemni rezervoar mora da bude ispod sloja zemlje najmanje 60 cm ili 30 cm i ploče od armiranog
betona debljine 10 cm.

https://www.youtube.com/watch?v=YpAqUYSdBOU
 Pretakališta za zapaljive tečnosti
 su mesta gde se vrši pretakanje tečnosti iz rezervoara u vozilo, obratno ili pretakanje iz posude u
posudu.

 sastoje se od
 pristupne platforme za vozila,
 priključnih cevovoda sa ugrađenom armaturom,
 savitljivih cevovoda,
 merača protoka i
 pumpi.
 PREHRAMBENA INDUSTRIJA - PROIZVODNJA JESTIVOG ULJA
 

Naročito su ugrožena
 skladišta,
 odeljenja za ekstrakciju i
 odeljenja za hidrogenaciju
 Ekstrakcija ulja
 Ekstrakcija je metoda za odvajanje koja se zasniva na selektivnom
rastvaranju jedne ili više supstanci iz smeše u nekom pogodnom
rastvaraču.
 Za ekstrakciju ulja iz uljarske sirovine uglavnom se koriste heksan
i benzin. Granice eksplozivnosti za heksan (kod pritiska od 1 bar,
temperature 00C) iznosi od 1,2 do 6,9%, a za benzin od 1,0 do
5,5%.

 Da bi se eliminisale eventualno iscurele pare rastvarača,

neophodno je obezbediti efikasnu ventilaciju i svakako
onemogućiti bilo kakvo isticanje i prosipanje rastvarača.
 Pogon hidrogenacije

 Procesom hidrogenacije vrši se prevođenje tečnog ulja u proizvod

čvrste konziste­ncije (od 160oC do 220oC i pritiskom od 0,3-3 bar)

 opasnosti od požara i eksplozija zbog korišćenja vodonika, koji je

veoma zapaljiv i eksplozivan gas. Granice zapaljivosti u vazduhu 4-
94%. Minimalna energija 0,02 MJ.

https://www.youtube.com/watch?v=6zU0atqAL4s
 SILOSNA SKLADIŠTA
Silosna skladišta namenjena su za smeštaj zrnastih i praškastih materijala,
najčešće se koriste za smeštaj semena žitarica i uljarica, te za smeštaj brašna
 Skladištenje sirovina

 Silosi su ugroženi od svih uzroka požara koji se mogu očekivati u

industrijskim objektima: požari izazvani električnom energijom, trenjem,
otvorenim plamenom, statičkim elektricitetom itd, ali i nekim specifičnim.
specifični uzrosi su:

 samopaljenje uskladištenog semena usled samozagrevanja, i

 eksplozija prašine.
 Početak i intenzitet procesa samozagrevanja zavisi od:

 fiziološkog stanja zrna pre skladištenja,

 sadržaja vlage u semenu,
 prisustva nečistoća u semenu,
 prisustva oštećenih zrana,
 visine sloja semena,
 migracije vlage u sistemu tokom skladištenja
 Za manipulaciju materijalom silosna skladišta su opremljena
horizontalnim trakastim transporterima, ispod i iznad ćelija a vertikalni
transport se vrši elevatorima koji se obično nalaze u prostoru mlina i
sušare.

 Tokom mehničkih operacija nastaje velika količina organske prašine -

silosi su ugroženi od eksplozije prašine
 Preventivne mere

da bi se sprečila eksplozija:

 Postavljanje aspiracionih sistema

 Prašina iz prostorija mora se redovno odstranjivati
 Moraju se sistematski odstranjivati izvore paljenja
 Električne instalacije u protiveksplozivnoj zaštiti „Ex“ izvedba.
 pravilno uzemlje svih uređaja silosa treba pažljivo i sistematski uraditi, a
nakon toga periodično ga kontrolisati.
 Pre svega da bi se sprečilo samopalenje svih vrsta semenki, pre njihovog
skladištenja u ćelije silosa potrebno je:

 očistiti zrno od primesa i oštećenih zrna;

 zrna osušiti ispod kritične vlažnosti;
 stalno kontrolisati temperaturu u masi zrna (t<35oC)
Mere za poboljšanje zaštite

 odnosa visine i prečnika - smanji visinu ćelije, uz možda povećanje prečnika

 Sistem za merenje temperatura treba tako rešiti da omogući praćenje temperature
najmanje do 150 °C
 Otvori za ispuštanje zrna iz ćelije treba da se otvaraju u dva stepena - normalan
rad i hitne intervencije
 Transportni sistem treba dimenzionisati tako da pored normalnog rada omogući
eleviranje ili pražnjenje još najmanje jedne ćelije, uz skraćenje vremena
manipulacije
 odvojiti požarnim zidom prostor mlina i sušare od silosnih ćelija.
 noseće elemente posebno ojačati u pogledu vatrootpornosti

ceo prostor silosa treba postavi aparate za gašenje požara i hidrantsku mrežu.
specifične preventivne mere

 seme osušiti ispod kritične vlažnosti;

 sistem za merenje temperature po mogućnosti ugraditi tako da se

može pratiti temperatura na najosetljivijim mestima u ćeliji, kako bi
pokazivao stvarnu temperaturu uskladištenog semena;

 kod izgradnje silosa predvideti otvore prečnika od najmanje 2 m2,

koji će služiti za brzo pražnjenje ćelija.
DRVNA INDUSTRIJA

U drvnoj industriji drvo se preređuje u nekoliko mehaničkih faza:

 Primarna - prerada drveta, skladištenjem trupaca, proizvodnja rezanog drveta,

skladištanje rezane građe.
 Sušenje rezanog drveta.
 Finalna prerada drveta - mašinska i ručna obrada - lepljenje.
 Površinska obrada.
 Tapaciranje i montaža.
 Izrada furnira, šperovanog drveta, panel ploča, iverica i lesonita
Primarna - prerada drveta

 posečena stabla posle čiščenja u šumi dovoze se u skladišta, koja su

locirana u blizini pilana.
 U pilanama se trupci režu na razne dimenzije dasaka, grede, letava i
druge građe.

 Uzorci požara u fazi transporta i sečenja trupaca, uglavno bi se

sveli na ljudski faktor: nemarnost i nepažnja zaposlenih, a veoma
retko su to uzroci drugog porekla (npr. varnice ili žar iz parnih
lokomotiva) i oni su faktički nesrećni slučajevi.
 u pilanama je prisutna veća opasnost od požara zbog prisustva strugotina i drvene prašine.
 Pored opštih požarnih uzroka u pilanama, postoje i specifični uzroci

 Specifični uzroci su:

 trenje u prenosnim remenima u uređajima elektromotora,
 ležištima ili varnica koje mogu biti izazvana trenjem testera,
 zatim, metal koji je zaostao u drvetu i
 mogućnost samopaljenja strugotine u dodiru sa sredstvima za
podmazivanje ili uređajima za zagrevanje.

 Na stovarištu rezane građe – požarne opasnosti su male

 Površinska obrada drveta je proces u kome se drvo oplemenjuje i izoluje
od atmosverskih uticaja radi postizanja estetskih efekata.
 Neki delovi se i tapaciraju i tu se javljaju novi materijali i manipulacije sa
njima: krojenje tekstilnog, sunđerastog i gumenog materijala, lepljenje,
zakivanje, a za presvlačenje koriste se razna lepila.
 Izrada furnira, šperovanog drveta, panel ploča, iverica i lesonita.
 Furniri su tanki listovi drveta dobiveni ljuštenjem, rezanjem ili piljenjem.
Drvo se pre ovoga omekšava u jamama vodenom parom ili toplom vodom.

 Gotovi proizvodi skladište se u zatvorenim prostorijama

 Ugroženosti od požara u svim procesima prerade drveta

 je posledica zapaljivosti drveta (temperatura paljenja je od 260-310°C)

 drveni otpad brzo sagoreva

 Drvena prašina je lako zapaljiva i pali se na oko 200°C

 Drvena prašina i strugotina sklona je i procesu samopaljenja

 PRERADA VLAKNASTIH MATERIJALA
 Sa stanovišta ugroženosti od požara industrija tekstila (od proizvodnje vlakana do
finalizacije tkanina) spada u industrijske grane koje su u velikoj meri ugrožene
 Predenje
 raspakivanje i rastresanje bala,
 usmeravenje vlakana ili češljanje,
 istezenje vlakana,
 uvrtanje vlakana

Sva tekstilna vlakna su zapaljiva, a karakteristika tekstilnih vlakana u rastresitom stanju je

da gore velikom brzinom, kao i da se pale izvorima palenja sa malim sadržajem energije.
Prašina tekstilnih vlakana, naročito prašina biljnih vlakana daje sa vazduhom eksplozivne
smeše
 Preventivne mere

 Kako bi se odstranila prašina u pogonima za proizvodnju vlakana,

postavljaju se aspiracioni sistemi.
 Obavezna ventilacija – obično prinudna
 redovno uklanjati prašinu iz pogona
 električne instalacije u EX izvedbi
 postavljaju magneti za hvatnje metalnih delova na ulazu u mašine
 pregrevanje pojedinih delova opreme
 Statički elektricitet
Smuđenje

 proces kod koga se sa površine tkanine odstranjuju vlakanca koja

ostaju da štrče nakon tkanja izlaganjem plamenu
 Da ne bi došlo do palenja tkanine a da sagore vlakanca koja štrče,
jačina plamena i brzina kretanja tkanine moraju se precizno podesiti
 naročito je opasno kad se radi sa tkaninama od celuloznih materijala
Glačanje

 Najčešće se grejanje vrši vodenom parom, ali postoje i mašine koje

rade sa gasovima ili električnim grejačima.

Na mašini treba postaviti sledeće uređaje za automatsku regulaciju:

 uređjaje za kontrolu temperature valjaka,
 uredjaj koji trenutno isključuje dovod toplote u slučaju zastoja u
kretanju trake.
 Kako bi se smanjila brzine sagorevanja tkanina, na tkanine se nanose
različite materije koje usporavaju sagorevanje. Ovaj proces naziva se
apretiranje

razlikuju 3 mehanizma zaštite

 izmedju površine tkanine i plamena grade nepropusnu prevlaku
 na tkaninu veže neka materija koja se lako razgradjuje na
povišenim temperaturama
(NH4)2HP04 → NH3 + (NH4)H2P04
 tekstilni materijal prevuče materijama koje se tokom sagorevanja
razgradjuju uz penušanje
 https://www.youtube.com/watch?v=SM-yqtSU2zg

 https://www.youtube.com/watch?v=AF9jkybTd5U