bezbednostizdravljenaradu.

com
PROCENA RIZIKA PUTEM METODE MATRICE 5*5

Naziv radnog mesta:

LICE ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

Uslovi za zapoljavanje:

Struna sprema (kvalifikacja): visoka kolska sprema, VII stepen

Potrebno radno iskustvo: 2 godine radnog iskustva na istim poslovima
Potrebna znanja: korisniko poznavanje softverskih paketa, vozaka dozvola B
kategorije, osnovno znanje engleskog jezika, posedovanje uverenja o poloenom
strunom ispitu za bezbednost i zdravlje na radu
Potrebne obuke: osposobljenost za bezbedan i zdrav rad, osposobljen iz oblasti
zatite od poara i pruanja prve pomoi.
Opis posla Lica za bezbednost i zdravlje na radu:

uestvuje u izradi Akta o proceni rizika;

aurira Akt o procenjeni rizika po potrebi i nastale promene;
osposobljava zaposlene za zdrav i bezbedan rad i vodi evidenciju o osposobljenosti
zaposlenih;
vodi evidenciju o periodinim pregledima zaposlenih;
vodi evidenciju o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u
vezi sa radom i o preduzetim merama za bezbednost i zdravlje na radu;
vodi evidenciju o periodinim ispitivanjem uslova radne okoline, ispitivanjima
opreme za rad i sredstava i opreme za linu zatitu na radu;
uestvuje ili izrauje elaborat o ureenju gradilita, posebno propisuje mere BZR
na gradilitu za odreene radove visikog rizika od povreda.
kontrolie stanje gradilita sa aspekta primene mera BZR i uklanja sve nepravilosti;
kontrolie postupanje po Elaboratu o ureenju gradilita, upoznaje radnike sa
sadrajem Elaborata o ureenju gradilita i o tome vodi evidenciju, kontrola
primene mera BZR kod podizvoaa i u saradnji sa licem za BZR od podizvoaa
uestvuje u uklanja svih nepravilnosti;
osigurava da firme podizvoai definiu svoje radove u Elaboratu o ureenju
gradilita i da se pridravaju propisanih mera za BZR;
sarauje sa slubom medicine rada;
zastupa i predstavlja preduzee na gradilitu;
odgovara za zakonito i aurno obavljanje poslova iz delokruga svoga rada;
vri i druge poslove po nalogu Direktora;
za svoj rad neposredno je odgovoran Direktoru;

bezbednostizdravljenaradu.com
Mesto rada i duina vremenskog angaovanja
-

Rad se obavlja u kancelariji i na otvorenom (terenu, gradilitu),

Uglavnom u direkciji, prostorima kupaca i dobavljaa i kod treih lica do 20 %, a na
objektima do 80 % od ukupnog radnog vremena,
Rad se obavlja u prvoj smeni od (816) h, a po potrebi produeno,
Dnevni odmor traje 30 minuta za 8 asova rada.
Prekovremeno i nou se radi retko i samo u sluaju preke potrebe da se zavri
posao u odreenom roku.
Karakteristike rada

Radne zadatke obavlja u koordinaciji sa svim lanovima preduzea, podizvoaima

i dobavljaima. Ritam rada je slobodan, ali je posao najee vezan za rokove u kojima
se mora izvriti.
Rad se kvalifikuje kao kombinovani statiko dinamiki rad. Rad se obavlja tokom
itave godine, ali se intenzivira u graevinskoj sezoni. Odgovorno lice za BZR duno je da
kontrolie izvoenje radova u skladu sa EUR i propisanim merama za BZR. Odgovorno
lice za BZR duno je da sarauje sa inspekcijom za rad, slubom medicine rada i drugim
ustanovama od vanosti za gradilite. Odgovoran je za bezbednost radnika pri izvoenju
radova i primenu uslova i mera utvreni zakonom i drugim propisima i standardima za
BZR. Organizacija gradilita na nain da se obezbedi nesmetan pristup gradilitu i
saobraaju.
Oprema na radnom mestu
Oprema na radnom mestu je:
kancelarijska oprema,
raunar,
telefon,
automobil,
Radno optereenje
Radno optereenje proizilazi:
- iz potrebe blagovremenog izvrenja posla,
- iz potrebe za praenjem i ispravnom primenom pravila iz oblasti bezbednosti i zdravlja
na radu
- iz potrebe da se pamti znaajan broj informacija,
Radno optereenje obuhvata psihofizioloka, mentalna i emocionalna naprezanja.
Nema veeg uea miinog rada. Sa stanovita miinih zahteva, rad se kvalifikuje kao
lak. Radni zamor potie od dinamikog (hodanje, penjanje), statikog (sedenje), i
povremeno prinudnog (saginjanje) poloaja tela pri radu. Postoje statika naprezanja
umerenog stepena zbog sedeeg poloaja i rada na raunaru.
Radno optereenje potie od psihosenzornih, mentalnih i intelektualnih angaovanja
koja uzrokuju odreena napore. Psihosenzorna optereenja potiu od poveanog
angaovanja ula (vid, sluh i ravnotea).

bezbednostizdravljenaradu.com
Psihosenzorna optereenja kvalifikuju se kao umereno.
Mentalna optereenja potiu iz potrebe organizacije rada, sprovoenja
odgovarajuih radnih postupaka, kontrole tokom izvoenja radova, pamenja veeg broja
informacija i moguih konflikata sa drugim osobama.

Mentalna optereenja se kvalifikuju kao umereno.

Emocionalna optereenja potiu od potrebe da se poslovi obave u skladu sa ugovorom, u
zadatim rokovima i bezbednosti za izvrioce radova.
Emocionalna optereenja se kvalifikuju kao umereno.
Rad se obavlja u razliitim uslovima radne okoline, koji su odreeni metereolokim
uslovima (leto zima). Rad sa povremeno obavlja na visini. Buka je prisutna boravkom
na gradilitu od strane graevinskih i zanatskih radova koji se odvijaju na objektu ili oko
njega. Osvetljenje je zadovoljavajue.
Hemijske tetnosti: povremena ekspozicija tetnom dejstvu praine, i dimova u niskim
koncentracijama, sa malim rizikom po zdravlje radnika.
Zahtevane osobine linosti:
Psihomotorne aktivnosti predstavljaju:
- uredne psihofizioloke funkcije (vid, sluh, ravnotea)
- potrebne intelektualne (mentalne) sposobnosti, inventivnost,
- emocionalno uravnoteena, komunikativna, tolerantna linost,
- opta telesna spretnost i poveana izdrljivost.
Psihosenzorne aktivnosti predstavljaju:
- angaovanje ula vida na blizinu i daljinu i adaptacija na tamu,
- angaovanje vestibularnog aparata (ispunjenje sva tri uslova za dobro odravanje
ravnotee: - unutranje uho, - sve funkcije vida. - duboki senzibilitet miia),
- visoka koncentracija i distribucija panje
Na osnovu analize radnog procesa na radnom mestu od zaposlenog se
zahtevaju sledee sposobnosti i osobine:
- uredne psihofizike, psihosenzorne i motorne sposobnosti,
- koncentracija i distribucija panje, pamenje usmenih naloga,
- komunikativnost i sposobnost za timski rad,
- odgovornost, inovativnost, snalaljivost i istrajnost u radu

bezbednostizdravljenaradu.com
Primenjene mere bezbednosti i zdravlja na radu
Zaposleni je osposobljen za bezbedan i zdrav rad.
Neophodno je pridravati se mera bezbednosti definisanih u Elaboratu o ureenju
gradilita sa kojim je odgovorni izvoa radova upoznao sve radnike na gradilitu nad
kojim rukovodi i da se njihovo upoznavanje verifikuje potpisima radnika na listi
evidencije.
Za ovo radno mesto predviena su sledea sredstva i opreme line zatite:
- zatita tela: radno odelo (zimsko i letnje),
- zatita nogu: plitke ili duboke cipele sa gumenim ojaanim onom i kapnom na
prstima,
- fluorescentni prsluk,
- zatita ruku: zatitne rukavice (po potrebi),
- zatita glave: lem,
- zatita pri radu na visini: opasa za rad na visini (po potrebi),
- zatitu od kie: kina kabanica (po potrebi),
Prepoznavanje i procena rizika opasnosti i tetnosti
U priloenim tabelama su navedene opasnosti i tetnosti prema Pravilniku o nainu i
postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini (Slubeni glasnik RS, broj
72/2006) i izvrena je procena rizika prema priloenoj matrici rizika.
Tabela 1: Analiza rizika usled mehanikih opasnosti na radnom mestu
ifra
opasnosti/
Radna
operacija

Vrsta
opasnosti-rizik

05/ Rad u
prostoru gde
Pad predmeta
postoji
sa vieg
nemogunost
nivoa, pad
ili
radnika
ogranienost
prilikom
pravovremen
kretanja na
og uklanjanja
gradilitu
sa mesta
rada

06/
Opasnost od
saobraajne
nesree

Opasnost od
sudara u
saobraaju

Vrsta
povrede,
obolenja

Povrede
glave,
ektremiteta

Kontuzija,
prelom,
smrtni
ishod

Verovat.
nastanka
povrede,
obolenja

umerena

umerena

Nivo
teine
povrede
,
obolenja

tea

tea

Nivo
rizika

Primenjene
mere zatite

Preporuene
korektivne
mere

umeren

lem,praviln
a upotreba
merdevina i
skela

Dobra
organizacija
gradilita i
komunikacij
a izmeu
zaposlenih

umeren

Striktno
potovanje
saobraajnih
propisa,
Prilagoavanj
e
vonje
uslovima na
putu

Odravanje i
provere
tehnike
ispravnosti
vozila

bezbednostizdravljenaradu.com
07/ Kontakt
sa otrim
Kontakt sa
predmeotrim
tima,uslovima ivicama,
na gradilitu.

Posekotine,
utinua,
oderotine
koe

umerena

laka

umere
n

Rukavice,
lem

Pridravanje
elaborata o
ureenju
gradilita

Tabela 2: Analiza rizika usled opasnosti koje se pojavljuju u vezi sa karakteristikama

radnog mesta
ifra
opasnosti/Ra
dna
operacija
08/Rad i
kretanje u
radnom
prostoru, rad
na visini i
dubini
09/Rad u
skuenom i
slabo
osvetljenom
prostoru

Vrsta
opasnostirizik
Pad,
saplitanje,
spoticanje,
udarac o
predmete u
mirovanju ili
pokretu
Udarac o
predmet i
pad
predmeta
na
zaposlenog

10/Kretanje
u radnom
prostoru
(zakren,
esto klizav,
neravan
teren)

Mogunost
klizanja i
spotica-nja
o neravnine
i delove
materijala

11/Fizika
nestabinost
radnog
mesta

Opasnost od
povreivanja usled
pada sa
visine i
pada u
dubinu

Vrsta
povrede,
obolenja
Kontuzije,
prelomi,
rane,
iaenja,
smrtni
ishod

Kontuzije,
prelomi

Kontuzija,
prelom,
iaenje

Kontuzija,
prelom,
smrtni
ishod

Verovat.
nastanka
povrede,
obolenja

umerena

mala

umerena

umerena

Nivo
teine
povrede,
obolenja

teka

tea

tea

tea

Nivo
rizika

Primenjen
e mere
zatite

Preporuene
korektivne mere

umeren

Lina
zatitna
sredstva

Rad sa dunom
panom i striktno
potovanje
uputstva za rad.
Tehnike mere
zatite.

umeren

Lina
zatitna
sredstva

Pojaati nivo
osvetlje-nosti i
potovanje radne
procedure

umeren

Korienje
zatitne
obue

umeren

Opasa za
rad na
visini,
zatitne
ograde,
adekvatna obua

Potrebna panja i
redovno
odravanje mesta
rada.Striktno
pridravanje
elaborata o
ureenju
gradilita
Potrebna panja
pri radu na
krovovima i
visokim
objektima, kao i
pridravanje
uputstva za rad sa
merdevi-nama i
skelama

bezbednostizdravljenaradu.com
Tabela 3: Analiza rizika usled opasnosti koje se pojavljuju korienjem elektrine energije
ifra
opasnosti/Ra
dna
operacija

15/Rad na i
u blizini
elektrine
opreme
niskog
napona(ure
aji, oprema i
dr.)

16/Rad na i
u blizini
elektrine
opreme
Razvodni
ormari,
provodnici,
ureaji,
oprema i
dr.)

20/Korie
nje
produnih
kablova
prilikom
rada sa
alatom na
elektrini
pogon na
gradilitima
na kojima
ima
mogunosti
oteenja
istih

Vrsta
opasnostirizik
Kontakt sa
metalnim
masama koje
u sluaju
kvara mogu
doi pod
napon.
Opasnost od
direktnog
dodira sa
delovima
elektrine
instalacije i
opreme pod
naponom
Kontakt sa
met.
masama koje
u sluaju
kvara mogu
doi pod
napon.
Opasnost od
indirektnog
dodira sa
delovima
elektrine
instalacije i
opreme pod
naponom.

Opasnost od
direktnog i
inirektnog
dodira pod

Vrsta
povrede,
obolenja

Strujni
udar,
opekotine,
grenje
miia,
aritmija
srca,
smrtni
ishod

Strujni
udar,opeko
ti-ne
grenje
miia,
aritmija
srca,
smrtni
ishod

Strujni
udar,
opekotine,
grenje
miia,
aritmija
srca, smrt

Verovat.
nastanka
povrede,
obolenja

umerena

umerena

mala

Nivo
teine
povrede,
obolenja

tea

tea

teka

Nivo
rizika

Primenjene
mere
zatite

Preporuene
korektivne mere

umeren

Postavljanje
opreme u
adekvatnoj
IP zatiti.
Redovno
odravanje
zatite od
direktnog
dodira.

Prijaviti uoene
neispravnosti
ovlaenom licu.
Kablove i alate na
elektrini pogon
ne ostavljati na
transportnim
putevima. Prijaviti
uoene
neispravnosti.

umeren

Tehnike
mere
zatite
(ispravnost
opreme i
ureaja).
Redovno
odravanje.
Lina
zatitna
sredstva.

Duna panja, a
naroito pri radu
na visini i
ureajima
Striktno
pridravanje
propisa iz oblasti
elektrotehnike.

umeren

Redovno
odravanje i
zamena
oteenih
instalacija i
ureaja

Potrebna panja i
potovanje
standarda za
elektrine
instalacije na
gradilitu

bezbednostizdravljenaradu.com

27/Rad na
otvorenom
(kia, vetar
i dr.)

Opasnosti
usled udara
groma

Udar
groma,
opekotine,
smrt

vrlo mala

smrtna,
kolektivn
a

mali

Gromobran
ska zatita

Pre poetka rada

proveriti
efikasnost zatite
od atm.
pranjenja, u
sluaju
nevremena
prekinuti rad

Tabela 4: Analiza rizika radnog mesta sa aspekta tetnosti koje se pojavljuju u procesu
rada
ifra
opasnosti/
Radna
operacija

21/Hemijsk
e tetnosti

22/Fizike
tetnosti buka

24/tetni
uticaj
mikroklime

Vrsta
rizika,
napora

tetno
dejstvo
praine,

Psihiki
zamor

1. visoka
temperatur
a leti,
2.hladnoa
zimi

Vrsta
povrede,
obolenja

Oteenja
gornjih i
donjih
disajnih
puteva,
ozlede koe

Oteenje
sluha

1.toplotno
iscrpljivanj
e
2.
prehladna
stanja

Verovat.
nastanka
povrede,
obolenja

umerena

mala

umerena

Nivo
teine
povrede,
obolenja

tea

laka

laka

Nivo rizika

Primenjene
mere
zatite

umeren

Korienje
linih
zatitnih
sredstava:
zatitno
odelo,
rukavice i
respiratori

mali

umeren

Preporuene
korektivne
mere

Procedura za
stupanje na
rad

antifoni

Lina zatitna
sredstva za
sluh po
potrebi
(antifoni:
uni titnici)

Adekvatna
radna
odea i
obua

Povremen
boravak u
odgovarajue
zagrejanoj
prostoriji,
redovno
uzimanje
tenosti (leti
osveavajui,
zimi topli
napici)

bezbednostizdravljenaradu.com
Tabela 5: Analiza rizika radnog mesta sa aspekta tetnosti koje proistiu iz
psihofiziolokih, psihikih i mentalnih napora na radu
ifra
opasnosti/
Radna
operacija
30/Fiziki
miini
napori
32/Psihiki
napor zbog
potrebe da
se posao
obavi brzo i
neodlono
33/odgovorn
ost u
primanju i
prenoenju
informacija,
sposobnosti
ka brzom
donoenju
odluka

Vrsta rizika,
napora

Statiki i
dinamiki
napor

Stres

Stres

Vrsta
povrede,
obolenja

Miini
zamor

Psihiki
zamor

Psihiki
zamor

Verovat.
nastanka
povrede,
obolenja

umerena

umerena

umerena

Nivo
teine
povrede,
obolenja

laka

tea

tea

Nivo rizika

Primenjene
mere
zatite

Preporuene
korektivne
mere

umeren

Ureaji sa
ergonomsk
im velikim
radnim
uinkom

Vanredne
pauze,
organizacion
e mere

umeren

Osposoblje
-nost i
strunost
radnika za
rad

Organizacija
rada

umeren

Osposoblje
-nost i
strunost
radnika za
rad

Organizacija
rada

Analiza konstatovanih opasnosti i tetnosti na radnom mestu i korektivne mere

Opasnosti na radnom mestu predstavljaju:
Rad na visini i fizika nestabilnost radnog mesta
Zaposleni jedan deo radnog vremena provode na gradilitu na visini ili u dubini (rad na
temeljima, podrumima, itd). Pri radu mu panju okupiraju radni zadaci i oprema za rad
koju koristi tako da moe doi do okliznua i rizika pada sa visine ili u dubinu.
Da bi se rizik drao pod kontrolom i eventualno smanjio potrebno je ispuniti sledee
uslove:
1. Striktna upotreba linih zatitnih sredstava,
2. Zabrana kretanja na gradilitu sa rukama u depovima, zbog nemogunosti
pravovremenog reagovanja na eventualna akcidentne situacije.
3. Potovanje radne procedure i uputstva za bezbedan rad na visini.

bezbednostizdravljenaradu.com

Rad u skuenom i slabo osvetljenom prostoru gde esto ne postoji mogunost ili
postoji ograniena mogunost pravovremenog uklanjanja sa mesta rada
Zaposleni ponekad se prilikom boravka na gradilitu nae u skuenim, nepristupanim i
slabo osvetljenim prostorima. Mogue su povrede usled sopstvene ili tue greke u radu
(pad predmeta sa vieg nivoa na zaposlenog, udar o predmet, pad radnika na nii nivo,
pad na/u sredstva za rad i drugo).
Da bi se rizik drao pod kontrolom potrebno je ispuniti sledee uslove:
1.
Rad uvek mora biti nadgledan od strane lica izvan navedenog prostora.
2.
Striktno se pridravati radne procedure i uputstva za bezbedan rad.
3.
Striktna upotreba LZS (lem, radne cipele, radno odelo, rukavice i drugo
propisano).
4.
Kad god je mogue obezbediti dopunsko osvetljenje.
Kretanje u radnom prostoru (zakren, klizav, neravan teren)
Na gradilitima radove najee obavljaju timovi radnika razliitih zanimanja. U zoni rada
i kretanja se nalaze materijali koje ugrauju, montiraju, postavljaju (rasuti materijali:
pesak, ljunak, limovi, cevi, ipke itd), alati sa kojim se radi, produni kablovi i drugo,
usled ega moe doi do povreda.
Da bi se rizik drao pod kontrolom potrebno je:
1. Redovno ureivanje radnog prostora (uklanjanje nepotrebnog materijala i alata iz
zone rada).
2. Prolazi i prilazi za kretanje zaposlenih moraju biti slobodni i nezakreni.
3. Korienje linih zaitnih sredstava (lem, radne cipele i dr.).

tetnosti na radnom mestu predstavljaju:

Hemijske tetnosti
Zaposleni je izloen razliitim uslovima rada zavisno od vrste poslova koje obavlja. Rad
se obavlja i prostorima koji su zamaeni, pranjavi, klizavi i teko pristupni, tako da je
zaposleni izloen:
- dimovima, parama i aerosolima,
- organskoj i neorganskoj praini.
Sve ove tetnosti nisu jednako opasne, u radnoj sredini se pojavljuju u niskim
koncentracijama-tragovima, ali usled due ekspozicije i kumulativnog efekta mogua su
oteenja zdravlja (gornji disajni putevi, krv i krvotvorni organi, plua, koa, oi itd.).
Da bi se rizik drao pod kontrolom potrebno je:
1. Korienje linih zatinih sredstva za disajne organe (respirator), za oi (zatitne
naoare) i za kou (radno odelo i zatitne rukavice).
2. Zdravstvena provera radnika putem prethodnog i periodinih pregleda.

bezbednostizdravljenaradu.com
Fizike tetnosti - buka
Zaposleni je boravkom na gradilitu povremeno izloen buci poveanog intenziteta
(90-95 dB) koja potie od upotrebe runih alata, od sopstvenih ureaja za rad na
objektu, kao i rada drugih izvoaa, transportnih sredstava i drugih izvora. Buka je po
kvalitetu kontinualna ukoliko potie iz tehnolokog procesa i impulsnog karaktera ukoliko
potie od alata.
Da bi se rizik drao pod kontrolom i eventualno smanjio potrebno je:
1. Koristiti lina zatitna sredstva za sluh (sluni antifoni).
tetni uticaj mikroklime
Rad se obavlja u zatvorenom (proseno 20 % radnog vremena na godinjem
nivou) ili otvorenom prostoru (do 80% navedenog vremena) koji se ne zagreva, pa tetni
uticaji mikroklime zavise od doba godine i trenutnih meteorolokih uslova.
Da bi se rizik drao pod kontrolom i eventualno smanjio potrebno je:
1. Koristiti adekvatnu odeu i obuu prilagoenu godinjem dobu.
2. Zimi povremeno zagrevanje u za to odreenim prostorijama.
3. Leti nadoknada tenosti i ee pauze.

Psihofiziki, psihosenzorni i emocionalni napor

Zaposleni je izloen psihofizikom naporu boravkom na gradilitu usled fizikih
naprezanja muskulature itavog tela, a naroito kimenog stuba (penjanjem na skele,
merdevine). Zaposleni je izloen psihosenzornom naporu usled potrebe da se u svim
vidovima vremenskih uslova na gradilitu adaptira na radne zadatke i obaveze. Zaposleni
je izloen emocionalnim naporima, jer snosi odgovornost za kvalitet odreenih radnih
operacija koji se moraju izvriti kvalitetno i u roku. Donosi odluke koje u kasnijem
periodu mogu imati veliki uticaj na kvalitet objekta.
Vodi rauna o ispravnosti opreme za rad na gradilitu i o neophodnom pregledu od
strane licenciranih pravnih lica. U sluaju otkaza ili kvara na opremi ili delu opreme
obustavlja rad dok se navedeni nedostaci ne otklone i dok situacija ne bude bezbedna da
se nastavi sa radom.
Da bi se rizik drao pod kontrolom i eventualno smanjio potrebno je:
1. Organizacionim merama rasteretiti zaposlenog (preraspodela posla).

bezbednostizdravljenaradu.com
Ocena radnog mesta:
Analizom opasnosti, tetnosti, i zahteva radnog mesta utvreno je da odgovorno lice za
BZR na gradilitu provede vreme na mestima gde postoji ukazana opasnost i tetnost,
koje utiu da njegovo radno mesto. Radni zadaci su svedeni na rizike koji se mogu
kontrolisati primenom korektivnih mera tako da je:
LICE ZA BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU
NIJE RADNO MESTO SA POVEANIM RIZIKOM
ifre opasnosti i tetnosti na osnovu kojih je utvreno radno mesto bez
poveanog rizika:
Na osnovu lana 3. stav 2. Pravilnika o evidenciijama u oblasti bezbednosti i
zdravlja na radu (Slubeni glasnik RS, broj 62/07), utvrene su sledee ifre opasnosti i
tetnosti:
02 slobodno kretanje delova ili materijala koji mogu naneti povredu zaposlenom;
03 unutranji transport i kretanje radnih maina ili vozila, kao i pomeranja odreene
opreme za rad;
05 nemogunost ili ogranienost pravovremenog uklanjanja sa mesta rada, izloenost
zatvaranju, mehanikom udaru, poklapanju i sl.;
06 opasnost od saobraajne nesree;
07 opasne povrine (podovi i sve vrste gazita, povrine sa kojima zaposleni dolaze u
dodir, a koje imaju otre ivice - rubove, iljke, grube povrine, izboene delove i sl.);
08 rad u dubini, u smislu propisa o bezbednosti i zdravlju na radu;
10 mogunost klizanja ili spoticanja (mokre ili klizave povrine);
16- opasnosti od indirektnog dodira;
27- tetni klimatski uticaji (rad na otvorenom);
31 nefizioloki poloaj tela (dugotrajno stajanje, uanje, kleanje i slino);
32 napori pri obavljanju odreenih poslova koji prouzrokuju psiholoka optereenja stres;
33 odgovornost u primanju i prenoenju informacija, korienje odgovarajueg znanja i
sposobnosti, odgovornost za brze izmene radnih procedura, intenzitet u radu, prostorna
uslovljenost radnog mesta,konfliktne situacije i sl.).

bezbednostizdravljenaradu.com
Zahtevaju se posebni zdravstveni uslovi i to:
- dobro opte zdravstveno stanje i dobra kondicija
- uredno stanje ula vida (svih funkcija vida),
- uredno stanje ula sluha (svih funkcija sluha),
- uredno stanje vestibularnog aparata (ispunjenje sva tri uslova za dobro
odravanje ravnotee: unutranje uho, sve funkcije vida, duboki senzibilitet
miia),
- veoma dobra koncentracija i distribucija panje,
- veoma dobro opaanje celina i detalja,
- dobro razumevanje mehanikih odnosa i prostornih odnosa i razdaljina,
- uredni mentalni i emocionalni zahtevi (psihiki uravnoteena, stabilna i
- odgovorna linost).
Predviena sredstva i oprema line zatite su:
- Zatini lem,
- Zatitne cipele sa elinom kapom i ojaanim onom,
- Radno odelo zimsko i letnje,
- Fluorescentni prsluk,
- Zatitne rukavice (po potrebi),
- Zatitni opasa (po potrebi),
- Antifon (po potrebi),
- Kabanica (po potrebi),
- izme (po potrebi),
- Zatitne naoare (po potrebi),
- Zatita organa za disanje respirator (po potrebi),
Posebne mere za otklanjanje opasnosti i tetnosti na radnom mestu i u radnoj
okolini:
- Redovna, svakodnevna vizuelna kontrola opreme, sredstava za rad i opreme i
sredstava line zatite.
-

Striktno pridravanje elaborata o ureenju gradilita.