ZNANSTVENI PRISTUP ANALIZI RIZIKA RADNOG MJESTA U

PROCJENI OPASNOSTI

UVOD

Uslov za uspešnu primenu zaštite na radu kod poslodavca je urađena

procena opasnosti.
Procena opasnosti predstavlja temeljni dokument s područja zaštite na radu.
Izrada procene opasnosti propisana je kao obaveza poslodavca u skladu sa
odredbama člana 18. Zakona o zaštiti na radu sa svrhom da poslodavac u svakom
trenutku ima uvid u stanje zaštite. Način izrade, postupci i sadržaj procene opasnosti
definisani su Pravilnikom o izradi procene opasnosti (u daljnjem tekstu Pravilnik).
Na temelju izradene i odobrene procene opasnosti poslodavac je dužan u
pisanom obliku utvrditi organizaciju zaštite na radu, pravila zaštite te prava, obveze i
odgovornosti radnika i odgovornih osoba. Urađena procena opasnosti posluži će
poslodavcu i za izradu odgovarajućih pisanih zahteva pomoću kojih je dužan osigurati
primenu rada na siguran način u skladu s pravilima zaštite na radu.
Pravilnik razlikuje dva nivoa procene opasnosti. Prva propisuje izradu
procene opasnosti po radnim mestima i u radnoj sredini, dok druga propisuje izradu
procene opasnosti za postrojenja i pogone. Drugi nivo su dužni sprovesti poslodavci
kod kojih se barem u jednom delu tehnološkog procesa proizvode, prerađuju,
upotrebljavaju, prevoze ili skladište opasne materije u količinama iznad propisanih.

PROCENA OPASNOSTl PO RADNIM MESTIMA

Procenom opasnosti radnog mesta treba sprovesti:

• prepoznavanje radnih mesta (radnika) koja mogu biti izložena nekoj
opasnosti, štetnosti i naporu (na kojim je radnim mestima prisutna pojedina
opasnost i/ili štetnost),
• prepoznavanje vrsta opasnosti, štetnosti i napora na svakom radnom mestu
(koje opasnosti i štetnosti su prisutnena pojedinom radnom mestu),
• procenu nivoa rizika od nastanka štetnog događaja (povreda,
profesionalnih bolesti i bolesti u vezi s radom),
• analizu dalije moguće ukloniti ili smanjiti na najmanju moguću meru
opasnosti, štetnosti i napore po pojedinom radnom mestu,
• utvrditi preostali rizik nakon preduzetih mera prema osnovnim i posebnim
pravilima zaštite na radu,
• razmotriti potrebu za uvođenjem preventivnih aktivnosti i sigurnosnih
procedura (interventna prevencija) radi postizanja zanemarivog
preostalog rizika, tj. rizika prihvatljivog za poslodavca.
 Procena opasnosti mora se sprovesti za sva radna mesta koja se prema
mestu i uslovima rada mogu podeliti u dve kategorije:
• radna mesta s razmerno nepromenljivim uslovima rada u objektima
namenjenim za rad i u stalnim radnim prostorijama i prostorima (npr. fabrike,
radionice) - procena opasnosti uzima u obzir uobičajeno stanje i uslove
rada,
• radna mesta s promenljivim uslovima rada (složenost poslova i radnih
zadataka je promenljiva, opasnosti se menjaju tokom odvijanja radova, rad
u uslovima različitih godišnjih doba s različitim posledicama - npr. gradilišta,
brodogradilišta, poljoprivredna dobra, radna mesta u šumarstvu i dr.) -
procenu treba sprovesti analizirajući sve uslove rada uz upotrebu svih
sredstava za rad.
Izrada procene opasnosti predviđa pet osnovnih poglavlja unutar kojih se
određuju i analiziraju propisani sadržaji:
A. Opšti podaci
B. Podaci o postojećem stanju
C. Analiza i procena prikupljenih podataka
D. Plan mera za smanjivanje nivoa opasnosti
E. Prilozi (tekstualni i grafički).
U nastavku će se razmotriti poglavlje C. Analiza i procena prikupljenih
podataka koja se temelji na prethodno prikupljenim podacima o postojećem stanju
(obilazak i snimanje stanja zaštite na sredstvima za rad, kao i uslova rada pomoću tih
sredstava).

Analiza i procena prikupljenih podataka

Od izvršioca procene opasnosti zahteva se da u ovom poglavlju analizira

postojeće stanje zaštite na radu s obzirom na:
1. Primenu osnovnih i posebnih pravila zaštite na radu (s obzirom na celi
tehnološki proces ili njegove delove)
2. Postojeće podatke o svim smrtnim, grupnim i teškim povredama na radu te
slučajevima profesionalnih bolesti
3. Poremećaje u procesu rada koji su mogli izazvati štetne posledice za
sigurnost i zdravIje radnika.
Iz analize moraju biti vidljivi propusti u primeni osnovnih i posebnih pravila
zaštite a radu te drugih mera koje su dovele do štetnih događaja. Isto tako treba biti
vidljivo da i su već primenjene ili tek treba primeniti mere da se štetni događaji ne
ponove, odnosno smanje na najmanju moguću meru.
Analizom je potrebno obuhvatiti i organiaciione mere zaštite (unutrašnji nadzor
i nadzor poslodavca, organizacija službe zaštite na radu te prava, obaveze i
odgovornosti osoba zaduženih za organizaciju i obavljanje poslova u skladu s pravilima
zaštite na radu). Na osnovi prikupljenih merodavnih podataka o stanju zaštite u
tehnološkom procesu procenjuje se rizik od nastanka povrede na radu, profesionalne
bolesti odnosno poremećaja u procesu rada po pojedinim radnim mestima.
Ovaj deo procene opasnosti je najvažniji deo celog dokumenta jer daje
kvantifikaciju rizika do kojih može doći u radnim uslovima opisanim u prethodnim
delovima dokumenta.
Povrede nastaju aktualizacijom opasnosti (mehaničke, toplotne i električne),
a bolesti delovanjem štetnosti (hemijske, fizičke, biološke) i izlaganjem naporima
(telesnim i psihofizičkim).
 Spomenutim pravilnikom nije propisana metoda kojom treba provesti
procenu nivoa rizika (odrediti mogućnost nastanka štetnog događaja). Pravilnikom je
utvrđeno da se za procenu nivoa rizika primenjuju hrvatske metode, a u njihovu
nedostatku u svetu priznate metode kao što su: AUVA (metoda Austrijske grupe
proizvodača celuloze i papira), BG (metoda Nemačkih stručnih udruženja), SME
(metoda Europske unije za mala i srednja preduzeća) i WKO (metoda Austrijske
državne komore).
S obzirom na to da ne postoji naša metoda koja bi se koristila pri proceni rizika,
u dosadašnjem praktičnom radu primenjivale su se gore spomenute metode. Pri tome
je korišćena mogućnost istovremene primene više komplementarnih metoda, što je
uglavnom zavisilo o dogovoru članova stručne grupe koja je vršila procenu opasnosti.
Ova metodologija doprinos je izradi metode za procenu rizika sa svrhom
jednoobraznog utvrđivanja stanja zaštite na radu kod pojedinih poslodavaca te lakšeg
delovanja inspekcije rada u nadzoru provedbe mera zaštite na radu.

METODA PROCENE I ANALIZE RIZIKA

Nivo rizika od nastanka štetnog događaja procenjuje se za svako radno mesto. Pri
tome je potrebno navesti sve karakteristike radnog mesta (naziv, broj i strukturu
zaposlenih, podaci o poslovima s posebnim uslovima rada, raspored radnog vremena i
dr.). Posebnu pažnju treba posvetiti analizi prisutnosti i trajanju (izloženosti)
opasnosti i štetnosti tokom rada.
Treba naglasiti da je procena rizika ipak samo procena, jer se opseg i
intenzitet opasnosti ne mogu uvek potpuno i savim tačno odrediti. Naime, oni zavise o
više karakteristika, npr. od individualnih osobina radnika koje se mogu bitno razlikovati
od pojedinca do pojedinca i o radnim uslovima koji se ne mogu uvek kvantifikovati i sl.
Zato se u oceni težine oštećenja (težine štete) preporučuje uvek uzeti u obzir najtežu
moguću posledicu.
U nastavku se daje predlog metode procene i analize rizika na osnovi
modifikovanih metoda AUVA i BG.
Postupak procene obavljen je analizom rizika na radnom mestu pomoću
obrazaca "Procena nivoa rizika povreda" i "Procena nivoa rizika bolesti" prema metodi
AUVA.
Da bi se mogla izvršiti procena nivoa rizika potrebno je prethodno za svako
radno mesto sprovesti sledeće analize:
1. Analiza primene osnovnih i posebnih pravila zaštite na radu za svako
radno mesto daje nivo stanja zaštite te iskazuje propuste i nedostatke u primeni kao i
usklađenost s propisanim zahtevima.
Analiza osnovnih pravila zaštite na radu uključuje analizu i procenu (tabela
1.):
• ispravnosti i pouzdanosti materijalnih dobara kod poslodavca
(ispravnost i pouzdanost sredstava za rad) te
• uslova rada (s obzirom na stanje sredstava za rad).
 Tabela 1. Analiza primene osnovnih pravila zaštite na radu

Red. Analiza i procena Stanje

Osnovna pravila zaštite na radu
br. usklađenosti sa zaštite
zahtevima DA/NE
1. Opremljenost sredstava rada
zaštitnim napravama i sigurnosnim
uređajima
2. Osiguranje od udara električne
struje
3. Osiguranje od udara groma
(električnog pražnjenja)
4. Sprečavanje nastanka požara i
eksplozija
5. Osiguranje potrebne radne
površine i radnog prostora
6. Osiguranje potrebnih puteva za
transport robe, prolaz i evakuaciju
zaposlenih
7. Osiguranje čistoće
8. Osiguranje potrebne temperature i
vlažnosti i ograničenje brzine
kretanja vazduha
9. Osiguranje potrebnog osvetljenja
mesta rada i radne okoline
10. Osiguranje od štetnih atmosferskih
i klimatskih uticaja
11. Osiguranje od delovanja na
zdravlje štetnih materija
12. Osiguranje prostora i uređaja za
ličnu higijenu

Analiza posebnih pravila zaštite na radu uključuje analizu i procenu načina

rada, veština i navika obavljanja poslova radnika po pojedinim radnim jestima (tabela
2).
 Tabela 2. Analiza primene posebnih pravila zaštite na radu

Red. Analiza i procena Stanje

Osnovna pravila zaštite na radu
br. usklađenosti sa zaštite
zahtevima DA/NE
1. Poslovi s posebnim uslovima rada
2. Lična zaštitna sredstva
3. Znakovi sigurnosti i upozorenja
4. Uputstva za rad na siguran način
5. Osposobljenost radnika za rad na
siguran način
6. Način obavljanja poslova
7. Posebni postupci pri upotrebi
opasnih materija
8. Postupak s povređenima i
obolelima do upućivanja u
zdravstvenu ustanovu

Na temelju analize i procene usklađenosti s propisanim zahtevima (odnos

broja razmatranih pozitivnih odgovora i broja ukupnih osnovnih i posebnih pravila)
pomoću tabele 3. dobijaju se nivoi stanja zaštite na pojedinom radnom mestu.

Tabela 3. Stanje zaštite na radnom mestu

% DA Stanje zaštite Nivo

0-20 % odmah prekinuti rad 1
21-40 % nužno, trenutno preduzeti mere 2
41-60 % kratkoročno potrebne mere 3
61-80 % srednjoročno potrebne mere 4
81-100 % u skladu sa zahtevima 5

2. Analiza izloženosti opasnostima, štetnostima i naporima radnika

pri radu. Izloženost predstavlja trajanje i učestalost ili kombinaciju tih dveju pojmova,
a iskazuje se kao vreme trajanja ili učestalost pojavljivanja. Iskazana u procentima
predstavlja izloženost opasnostima, štetnostima i naporima tokom celog radnog dana,
radnog vremena, jedne smene ili celokupnog vremena rada u tehnološkom procesu
(tabela 4.). Preporuka je da se izloženost posmatra tokom izvođenja određenih
poslova i radnih zadataka (u sklopu analize radnog mesta snimiti vreme koje radnik
provede pri obavljanju pojedinih radnih operacija na svakom mestu rada).

Tabela 4. Izloženost opasnostima, štetnostima i naporima na radnom mestu

Izloženost opasnostima, Trajanje/učestalost/vreme Nivo

štetnostima i naporima
gotovo nikada 0-20 % 1
povremeno 21-40 % 2
učestalo 41-60 % 3
pretežni deo radnog vremena 61-80 % 4
celo radno vreme 81-100 % 5
 3. Analiza mogućnosti nastanka povrede, profesionalne bolesti ili
bolesti nastale u svezi s radom zavisi od dva uslova: izloženosti i stanju zaštite na
radnom mestu. Uticaj tih dva uslova na mogućnost (verovatnoću) nastanka štetnog
događaja može se iskazati na sledeći način: što je veća izloženost radnika i lošije
stanje zaštite - to je veća mogućnost nastanka štetnog događaja za radnika. Prema
tome sledi da je :

mogućnost (verovatnoća)
nastanka povrede, izloženost opasnostima,
profesionalne bolesti ili = štetnostima, naporu
bolesti u vezi s radom stanje zaštite na radnom mestu

Proračun mogućnosti nastanka štetnog događaja prikazuje tabela 5.

Tabela 5. Mogućnost (verovatnoća) nastanka ozleda, profesionalne bolesti ili

bolesti u vezi sa radom

Stanje zaštite
Izloženost U skladu sa Srednjeročno Kratkoročno Nužno Odmah
opasnostima, zahtevima potrebne potrebne trenutno prekinuti
štetnostima, mere mere preduzeti rad
naporima mere
5 4 3 2 1
gotovo I I I II III
nikada, 1
vrlo retko
povremeno 2 I II II III IV
učestalo 3 II II III IV V
pretežni 4 III III III IV V
deo
radnog
vremena
celo radno 5 III III IV V V
vreme

Značenje nivoa I, II, III, IV i V:

I = vrlo mala mogučnost nastanka
II = postoji, vrlo rijetko (neuobičajeno)
III = postoji pod određenim okolnostima
FV = očekivana, povećana mogućnost nastanka
V = izrazito velika mogućnost nastanka.

4. Analiza težine moguće posledice. Moguća posledica iskazuje se kao

povreda, profesionalna bolest ili bolest u vezi s radom. Procena težine moguće
posledice izražena je nivoma A, B, C, D i E prema sledećim klasifikacijama (tabela 6.
i 7.).
 Tabela 6. Klasifikacija težine povreda

Težina povrede Povreda Nivo

nema opasnosti za život, beznačajno oštećenje
vrlo laka organa, funkcija održana, radna sposobnost A
održana - ogrebotine, manje modrice
nema opasnosti za život, lako oštećenje
laka organa, privremeno oštećenje funkcije, radna B
sposobnost kratkotrajna - modrice, nagnječenja
posekotine
potencijalna opasnost za život, značajno
oštećenje organa ali bez komplikacija,
srednje teška privremeno bitno smanjena funkcija, C
privremena sposobnost za rad - rane, ubodi,
veća nagnječenja, iščašenja, prelomi
stvarna opasnost za život, trajno oštećenje ili
teška uništenje organa, trajna radna nesposobnost, D
amputacija, ugnječenje organa, višestruke
povrede, oštećenje velikih žila i živaca
smrtna ili smrt E
kolektivna nesreća

Tabela 7. Klasifikacija težine bolesti

Bolest Nivo
bez ikakvih posledica A
posledice koje bitno ne utiču na radnu sposobnost B
posledice koje mogu ograničiti radnu sposobnost C
trajne posledice koje uzrokuju gubitak radne sposobnosti D
značajno ograničena životna aktivnost ili smrtna bolest E

Procena i analiza rizika za pojedino radno mesto

Analiza rizika vrši se na temelju procene nivoa rizika za svaku opasnost,

štetnost, napor na pojedinom radnom mestu.
Za određivanje rizika merodavni su pokazatelji težina moguće posledice i
mogućnost nastanka povrede, profesionalne bolesti ili bolesti u vezi s radom, pri čemu
(nezavisno o primenjenoj metodi) sledi da je:

rizik=mogućnost nastanka štetnog događaja x težina štetne posledice

Procena nivoa rizika vrši se pomoću matrice prikazane u tabeli 8.

 Tabela 8. Procena nivoa rizika

Težina povrede/bolesti
Mogućnost
(verovatnoća)
nastanka povrede A B C D E
ili bolesti
vrlo mala
mogućnost I 1 2 3 4 5
nastanka
postoji, vrlo II 2 4 6 8 10
retko
postoji pod
određenim III 3 6 9 12 15
okolnostima
povećana
mogućnost, IV 4 8 12 16 20
može se
očekivati
izrazito
velika
mogućnost, V 5 10 15 20 25
velika
opasnost

Predložena klasifikacija rizika u pet nivoa (tabela 9.) upozorava na hitnost i

vrednovanje preduzimanja mera: što je nivo rizika veći to je hitnost veča, tj. rok za
preduzimanje mera treba biti kraći.
Pri tome treba uzeti u obzir da se mere uvek ne sprovode u idealnim uslovima
(poslodavac ne raspolaže s dovoljno sredstava za poboljšanje uslova rada i stanja
zaštite u predloženom roku).

Tabela 9. Procena nivoa rizika - klasifikacija rizika

Nivo rizika (vrednost) Uslovi rada/nivo rizika

a 1, 2, 3, 4, 5 optimalni uslovi radi
b 6, 8, 9 uslovi rada koji približno odgovaraju
optimalnim uslovima
c 10, 12 uslovi rada koji premašuju optimalne
uslove rada
d 15, 16 teški i opasni uslovi rada, opasnost od
gubitaka radne sposobnosti ili
narušavanja zdravlja
e 20, 25 krajnje teški uslovi rada, neposredna
opasnost za život i zdravlje radnika
 Preostali rizici prikazani su osenčanim poljima u tabeli 8.
Komentar nivoa rizika klasifikacija rizika u skladu sa tabelom 9:
(a) Rad se odvija u optimalnim uslovirna u skladu sa pravilima struke i
pravilima zaštite na radu kod poslodavca. Rizik za poslodavca je zanemariv
odnosno prihvatljiv.
(b) Rad se odvija u uslovima koji približno odgovaraju optimalnim uslovima.
Potrebno je da poslodavac poboljša unutarnji nadzor te deluje na radne
navike svih zaposlenih. Rizik zaposlodavca je dopustiv, ali je još prihvatljiv.
(c) Rad se odvija u uslovima koji nisu optimalni, uz postojeći rizik od nastanka
štetnog događaja. Iskazani preostali rizik upozorava na mogućnost
nastanka štetnog događaja pod određenim nepovoljnim okolnostima (Ijudski
faktor, viša sila i sl.).
(a) Rad se odvija u otežanim uslovima za radnike, uz veliku mogućnost
nastanka povrede ili oštećenja zdravlja tokom rada. Preostali rizik je velik.
Obvezno napraviti analizu kretanja povreda i profesionalmh bolesti na
radu i na temelju toga odmah bez odlaganja početi primenu mera radi
sprečavanja nastanka opasnih i štetnih događaja.
(b) Radnici su izloženi stalnim opasnostima, štetnostima i naporima tokom
obavljanja poslova i radnih zadataka. Postoji obveza za zabranom rada od
poslodavca i njegovih odgovornih osoba. Potrebno je utvrditi sprovođenje
mera zaštite na radu prema veličini, tj. nivou ugroženosti. Uklanjanje
postojećih nedostataka neće biti dovoljno ako se ne zajamči učinkovita
kontrola sprovođenja mera po nivoma odgovornosti (od poslodavca do
radnika).
Završna faza i procena prikupljenih podataka je analiza rizika s obzirom na
sve opasnosti, štetnosti i napore pojedinog radnog mesta (tabela 10). Saznanja
stečena analizom rizika za svako radno mesto treba obrazložiti potrebnim
komentarima i zaključcima o nivou (vrijednosti rizika) za svaku opasnost, štetnost i
napor kod kojih postoji opasnost od nastanka povrede ili profesionalne bolesti.
 Tabela 10. Analiza rizika na radnom mestu

Vrsta povrede Verovatnoća Nivo težine

Vrsta opasnosti nastanka povrede Nivo rizika
povrede A-E a-e
I-V
1 mehaničke ogrebotine,
opasnosti ubodi,
posekotine,
modrice,
nagnječenja,
isčašenja,
prelomi,
amputacije,
strano telo u oku
2 padovi i rušenja ogrebotine, rane,
modrice,
nagnječenja,
isčašenja,
prelomi,
amputacije
3 električna struja opekotine, udar
električne struje
4 požar i eksplozija opekotine, rane,
nagnječenja,
prelomi,
višestruke ozlede
5 vruće i hladne opekotine,
materije mrzline
6 prašine
7 hemijske
štetnosti
8 biološke štetnosti
9 buka
10 vibracije
11 zračenja
12 nepovoljni
klimatski uslovi
13 neodgovarajuće
osvetljenje
14 fizički napori
15 nefiziološki
položaj tela
16 psihofiziološki
napori
17 druge opasnosti
 Na temelju analize rizika potrebno je predložiii mere za smanjivanje rizika
što se prikazuje planom mera. Planom mera propisuje se mera s obzirom na hitnost i
nužnost sprovođenja, realno ostvarive rokove izvršenja, kao i odgovornost za
sprovođenje mera (odgorna osoba).

PREOSTALI I PRIHVATLJIVI RIZIK

Praćenje delotvornosti mera koje preduzima poslodavac podrazumeva

kontrolu sprovođenja mera propisanih planom mera. Da bi se sa sigurnošću moglo
zaključiti da su preduzete mere stvarno delotvorne i da se njihovim ostvarivanjem
opasnosti, štetnosti i napori uklanjaju ili smanjuju na najmanju moguću meru,
potrebno je izvršiti kontrolnu (novu) analizu i procenu prikupljenih podataka s
obzirom na novo stanje zaštite. Spomenutu kontrolnu analizu treba izvršiti odmah
nakon uklanjanja nedostataka, a ne kao reviziju procene opasnosti svake dve godine.
Delotvorna mera smanjiće nivo novog rizika (sekundarnog rizika) u odnosu na nivo
rizika pre preduzete mere (primarni rizik). U slučaju da procenjeni sekundarni rizik od
nastanka povrede ili profesionalne bolesti i nakon poduzetih mera zaštite nije
prihvatljiv, tada se radi o stvarnom preostalom riziku.
Preostalim rizikom tada se naziva rizik od naslanka povrede, profesionalne
bolesti ili bolesti u vezi s radom preostao nakon primene osnovnih i posebnih pravila
zaštite na radu te preduzetih organizacionih mera sigurnosti (važnije od primene
pravila zaštite na radu).
Poslodavac se mora očitovati da li je rizik preostao nakon primene osnovnih
i posebnih pravila zaštite na radu te preduzetih organizacionih sigurnosnih mera za
njega prihvatljiv rizik.
Naime, to je rizik s kojim poslodavac treba ozbiljno računati u proračunima
troškova od povreda na radu, profesionalnih bolesti i poremećaja u procesu rada, kao
i pri planiranju tehnološkog procesa te poslova i radnih zadataka za radnike.
Inače, poslodavac će daljnjim sigurnosnim merama pokušati preostali rizik
svesti u prihvatljive okvire (npr. modernizacija procesa, hermetizacija na mestima
nastajanja štetnoti, automatizacija, robotizacija i sl.) koje je sam postavio. Razlozi
težnje poslodavca da se preostali rizik svede na prihvatljivi će biti isključivo
finansijske prirode, temeljen na proračunima troškova povreda na radu, profesionalnih
bolesti i bolesti u vezi s radom.

ZAKLJUČAK

Izrada procene opasnosti radnih mesta zahteva prikupljanje velikog broja

podataka potrebnih za analizu rizika na pojedinom radnom mestu.
Prikazana metoda procene i analize rizika, nakon obrade prikupljenih
podataka o stanju zaštite na radu i izloženosti radnika opasnostima, štetnostima i
naporima u jednoj tabeli. Analiza rizika na radnom mestu daje podatke relevantne za
izradu plana sprovođenja mera zašlite na radu kod poslodavca. Metoda je prilično
iscrpna i zahtevna (analiza za svako radno mesto), ali taj se nedostatak
nadoknađuje većom pouzdanošću zaključan stečenih iz veće količine prikupljenih
informacija.
Ponovljenom procenom i analizom rizika od nastanka štetnog događaja može
se pratiti učinak poduzetih mera za povećanje sigurnosti i stanja zaštite kod
poslodavca. Isto tako, stanje zaštite moguće je izraziti preko kumulativnih rizika radnih
mesta, kao i kumulatinih rizika po vrstama opasnosti, štetnosti i napora.