Управа за безбедност и здравље на раду Републике Србије

Мр Симо Косић, Начелник Одељења

ПРОЦЕНА
ОПАСНОСТИ И РИЗИКА НА РАДНОМ МЕСТУ И У РАДНОЈ
ОКОЛИНИ СА АСПЕКТА ОШТЕЋЕЊА ЗДРАВЉА
ЗАПОСЛЕНОГ

Штетности и опасности које могу негативно да утичу на здравље

запослених су веома различите и бројне, тако да имамо:

1) велики број техничких, односно механичких, електричних и

других опасности;
2) око 100.000 хемијских једињења;
3) око 50 врста физичких опасности; и
4) више од 200 биолошких штетности (оштећивача), као и
5) око 20 различитих ергономских услова и психофизичких
захтева.

Све ово наводи да је процена ризика и степеновање ризика (по

приоритету) веома комплексан задатак који условљава добро
познавање разних дисциплина.
Процена ризика на радном месту захтева низ одговорности
процењивача, као што су:

• анализа (посматрање) радног места;

• анализа радних задатака;
• анализа организације рада;
• анализа и оцењивање времена и начина изложености
штетностима и опасностима;
• анализа и оцена примене мера за безбедност и здравље на
раду;
• анализа психичких утицаја и физичког оптерећења;
• анализа повреда на раду и професионалних обољења, као и
морбидитета у вези са радом;

1
 • посматрање радника и радном места-операције (радне) које
изводи (приступ и површина радног простора запремина-
слободан простор, услови подних површина, безбедност
машина, микроклима, осветљеност, хемијске и физичке
штетности- да ли постоје или не, паре, гасови и аеросоли,
анализа радних задатака и организације рада, оцењивање
временског излагања штетностима и опасностима,
проучавање психичких утицаја на радном месту,
проучавање физичких оптерећења, оцена примене мера за
безбедност и здравље на раду, начин изложености
опасностима и штетностима, анализа повреда на раду и
професионалних обољења и морбидилитета од болести у
вези са радом.

Приликом прикупљања података најчешће треба користити

лично (непосредно) опажање (посматрање) свих догађаја и особина на
радном месту, разговор са непосредним извршиоцима и
руководиоцима, мерења и анализе (испитивања) интензитета хемијских
и физичких штетности као и осталих радних услова, увид у
одговарајуће прописе, технолошку и организациону документацију,
стручну литературу, па ако је могуће и лично учешће у функционисању
радног места (рад).

• Опасност - дефиниција (квалитативан појам);

• Ризик - дефиниција (квантитативан појам);
• Висина ризика произилази из вероватноће да опасност
узрокује оштећење здравља (повреда или професионално
обољење) и тежину (као последицу) оштећења здравља.

Ризик = тежина штете Х

Х вероватноћа настанка штете

Р= Т х В

Процена опасности је процес којим се, узимајући у обзир све

видове рада и радних услова, одређује ризик оштећења здравља,
односно настанка повреда на раду, професионалних обољења и
обољења у вези са радом.

2
 Процена опасности

• Које су опасности присутне на радном месту; (препознавање

опасности),
• Какво оштећење здравља (врсте телесних оштећења) може
настати деловањем опасности?
• Колика вероватноћа је да опасност изазове повреду на раду,
професионално обољење или обољење у вези са радом (ово
предпоставља добро познавање технолошког процеса и радних
поступака) (трајање изложености, примену мера за безбедност и
здравље на раду, интензитет опасности).
• Колика је висина ризика оштећења здравља (комбинацијом
врсте и тежине здравственог оштећења и вероватноћом да се то
оштећење догоди, добија се висина (ниво) оштећења здравља.
Тако да морамо рашчланити поступке.

1). Препознавање опасности (ливница:-бука, прашина, хемијске

и физичке штетности и сл.; а у обућарској производњи – лепкови,
бензен, вибрације и сл.).
Опасности имају за резултат повреде на раду, а штетности
професионална обољења и обољења у вези са радом.

2). Врста и тежина оштећења здравља (које штетности и

опасности су присутне; затим познавање опасности и штетности; њен
начин деловања (доза-учинак), (хемијска штетност, опекотине, гушење,
бука, оштећење слуха, и др.).

3). Вероватноћа настанка опасности и штетности. Природа

деловања опасности и штетности (доза-учинак) могу се анализирати и
оценити тек ако се зна интензитет изложености у радним условима.
Где год је то могуће треба објективизирати интензитет изложености
или извршити мерења анализе. (Упоредити са МДК). Овде улази и
психичко оптерећење, нефизиолошки положај тела, статичко
оптерећење-(ергономија) што такође треба да се анализира и процени.
Међутим, није довољно извршити мерења и испитивања или
одредити интензитет одређеног штетног агенса или опасности у радној
околини већ је неопходно одредити и трајање и континуитет
изложености запосленог, начин и интензитет рада као и могућност

3
контакта штетности са људским организмом, односно деловања
опасности на запосленог.
Према томе за процену ризика није важна само присутност
штетности на радном месту (хемијске, физичке и биолошке) већ и
колико временски је изложен запослени у радним условима у којима
има таквих штетности (време експозиције).
Наиме, треба одредити и да ли има прекида рада, да ли обавља
лак, средњи или тежак рад, какав има контакт са штетностима (додир,
слух, и сл.), постоји ли могућност удисања пара, гасова или прашине.
Детаљном анализом, упоређујући са евентуално већ постојећим
анализама о професионалном обољењу може се проценити колика је
вероватноћа да се одрази као опасност за оштећење здравља.

Висина ризика произилази из вероватноће да опасност

проузрокује повреду на раду или професионално обољење (оштећење
здравља)
Ризик=производ вероватноћа настанка повреде на раду или
професионалног обољења, и Х тежине штете.
Р=В.Т.

При изложености ниским концентрацијама бензена (нпр.5 ппм)

мала је вероватноћа оштећења органа за производњу крви, али могуће
последице су велике (акутна леукемија) је велика па је ризик оштећења
здравља велики:
Исто тако приликом честог коришћења ручних алата без
заштитних рукавица вероватноћа повреда шака је велика. Међутим,
такве повреде су лаке (огреботине, нагњечења, и сл.), па је ради тога у
овом случају ризик од оштећења здравља у радном процесу са
стручним алатом мали.

Медицина рада

Лекар медицине рада врши утврђивање могућности настанка и

одређивање висине ризика од настанка повреде на раду и
професионалних обољења.
У сваком случају за ову врсту посла треба препоручити –
припремити одговарајућу методологију.

4
ЕЛЕМЕНТИ ПРОЦЕДУРЕ ПРОЦЕНЕ РИЗИКА НА РАДНИМ
МЕСТИМА У РАДНОЈ ОКОЛИНИ

1. Класификација радних операција

1) Опис послова и попис (списак) радних операција које

изводи запослени на радном месту;
2) Груписање (по могућности унифицирање) на
рационалан начин за оцењивање;
3) Прикупљање потребних информација о радним
операцијама или пословима које се односе на
утврђивање опасности, прописане мере за безбедан и
здрав рад (мере заштите на раду) било интерне или
екстерне и сваке друге информације неопходне за
процену ризика.

2. Идентификовање опасности

1) Утврђивање

а). Постојања опасности и упоредне анализе по

приоритетима;
б). могуће правце и начине утицаја на опасности;
в). Запослени изложени опасностима (њихов број, врсте
могућих повреда, тежина повреда, и сл.);

2) Системско проучавање свих аспеката рада (послова)

ради прикупљања што потпунијих података о
опасностима;
а). Анализирање свих послова и радних операција које се
обављају на оцењиваном радном месту;
б). узимајући у обзир неуобичајене и неочекиване
операције за време рада;

5
 в). Прикупљање података о могућим непланираним али
предвидивим догађајима;
г). Истраживање могућности појаве индустријских хаварија
и исто узети у обзир такве појаве;
д). Анализа података о спровођењу безбедности и здравља
(ранија испитивања услова радне околине, прегледи и
испитивања опреме за рад, инспекцијски прегледи и
наложене мере, и др.) и њихове примене;

3) утврђивање оних врста послова и/или радних операција

који могу проузроковати повреду на раду или
професионално обољење.
4) Након утврђених опасности на радном месту неопходно
је испитати и начин узајамног деловања запосленог
(радника) на том радном месту и опасности, односно
како њихов међусобни утицај мења и да ли мења ризик
од повреде на раду или професионалног обољења
(одмор, умор, дисциплина у раду, одговорност, рад са
посебном пажњом, и сл.).
5) Идентификоване опасности се затим категоришу по
групама, у зависности од њихове врсте и природе, а
потом се одређују приоритети;

3. Састављање списка запослених који су изложени

опасностима са аспекта изложености опасностима на
радном месту

1) запослени чији су послови непосредно повезани са

опасношћу;
2) запослени чији послови нису повезани са опасношћу
али могу да буду изложени њеном утицају;
3) лица која долазе споља (посете, службено лице, и др.)
која могу бити изложена њеном утицају;
4) запослени којима је потребна посебна заштита као
нпр.млади, жене труднице или дојиље, лица са
ограниченом радном способношћу.

4. За сваку идентификовану опасност одређују се елементи

ризика које она ствара

6
 1) тежина штете (повреде или професионалног обољења);
2) вероватноћа наношења те штете

Резиме: Према одредбама Закона о безбедности и здравља на раду

обавеза послодавца је да обави процену ризика на сваком радном месту
и у радној околини. У зависности од утврђене опасности и процењеног
ризика, послодавац је дужан да предузме одговарајуће мере ради
отклањања утврђених ризика како би се исти отклонили или свели на
најмању могућу меру. Процену ризика послодавац врши на основу
прописаних процедура.