www.paragraf.

rs
Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex
Ukoliko ovaj propis niste preuzeli sa Paragrafovog sajta ili niste sigurni da li je u pitanju vaea verzija propisa,
poslednju verziju moete nai OVDE.

ZAKON
O UPRAVLJANJU OTPADOM
("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010 i 14/2016)

I OSNOVNE ODREDBE
Predmet ureivanja
lan 1
Ovim zakonom ureuju se: vrste i klasifikacija otpada; planiranje upravljanja otpadom; subjekti upravljanja
otpadom; odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom; organizovanje upravljanja otpadom; upravljanje
posebnim tokovima otpada; uslovi i postupak izdavanja dozvola; prekogranino kretanje otpada;
izvetavanje o otpadu i baza podataka; finansiranje upravljanja otpadom; nadzor, kao i druga pitanja od
znaaja za upravljanje otpadom.
Upravljanje otpadom je delatnost od opteg interesa.

Cilj zakona
lan 2
Cilj ovog zakona je da se obezbede i osiguraju uslovi za:
1) upravljanje otpadom na nain kojim se ne ugroava zdravlje ljudi i ivotna sredina;
2) prevenciju nastajanja otpada, posebno razvojem istijih tehnologija i racionalnim korienjem prirodnih
bogatstava, kao i otklanjanje opasnosti od njegovog tetnog dejstva na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu;
3) ponovno iskorienje i reciklau otpada, izdvajanje sekundarnih sirovina iz otpada i korienje otpada
kao energenta;
4) razvoj postupaka i metoda za odlaganje otpada;

5) sanaciju neureenih odlagalita otpada;

6) praenje stanja postojeih i novoformiranih odlagalita otpada;
7) razvijanje svesti o upravljanju otpadom.

Nain upravljanja otpadom

lan 3
Upravljanje otpadom vri se na nain kojim se obezbeuje najmanji rizik po ugroavanje ivota i zdravlja
ljudi i ivotne sredine, kontrolom i merama smanjenja:
1) zagaenja voda, vazduha i zemljita;
2) opasnosti po biljni i ivotinjski svet;
3) opasnosti od nastajanja udesa, eksplozija ili poara;
4) negativnih uticaja na predele i prirodna dobra posebnih vrednosti;
5) nivoa buke i neprijatnih mirisa.

Izuzeci od primene
lan 4
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na:
1) gasovite materije koje se isputaju u atmosferu;
2) zemlju (in situ) ukljuujui neiskopanu kontaminiranu zemlju i graevine trajno povezane sa zemljitem;
3) nekontaminirano zemljite i druge materijale iz prirode iskopane tokom graevinskih aktivnosti gde je
izvesno da e materijal biti korien u graevinske svrhe u svom prirodnom obliku na gradilitu na kom je
iskopan;
4) radioaktivni otpad;
5) deaktivirane eksplozive;
6) fekalije, ako nisu obuhvaene stavom 2. taka 2) ovog lana;
7) slamu i druge prirodne bezopasne poljoprivredne ili umske materijale koriene u poljoprivredi,
umarstvu ili za proizvodnju energije od takve biomase kroz procese ili metode, koji ne tete ivotnoj
sredini ili ugroavaju zdravlje ljudi;
8) mulj iz kanalizacionih sistema i sadraj septikih jama, osim mulja iz postrojenja za tretman otpadnih
voda.
Odredbe ovog zakona, u meri u kojoj je upravljanje otpadom ureeno drugim propisima, ne primenjuju se
na:
1) otpadne vode;

2) sporedne proizvode ivotinjskog porekla, ukljuujui i dobijene proizvode na koje se primenjuju propisi
u oblasti veterinarstva, osim onih koji su namenjeni za spaljivanje, korienje u postrojenjima za biogas ili
postrojenjima za kompostiranje ili odlaganje na sanitarnu deponiju pod posebnim uslovima, u skladu sa
posebnim propisom;
3) leeve ivotinja koje nisu zaklane, kao i na ubijene ivotinje u cilju iskorenjivanja epizootine bolesti, a
koje su odloene u skladu sa propisima u oblasti veterinarstva;
4) otpad koji nastaje pri istraivanju, iskopavanju, eksploataciji, pripremi i skladitenju mineralnih sirovina,
kao i pri radu u kamenolomima na koje se primenjuju propisi o upravljanju rudarskim otpadom.
Na sedimente premetene unutar povrinskih voda radi upravljanja vodama i vodnim putevima ili
spreavanja poplava ili smanjenja efekata poplava ili sua ili melioracije zemljita, ne primenjuju se
odredbe ovog zakona, ako je utvreno da su sedimenti neopasni.

Znaenje izraza
lan 5
Izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:
1) anaerobna digestija jeste proces u kojem se biorazgradivi materijal razgrauje u odsustvu kiseonika;
2) bio otpad jeste biorazgradivi otpad iz bati, parkova, od hrane, kuhinjski otpad iz domainstva,
restorana, ugostiteljstva i maloprodajnih objekata i slian otpad iz proizvodnje prehrambenih proizvoda;
3) centar za sakupljanje otpada jeste mesto odreeno odlukom optine, grada, odnosno grada Beograda
(u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave), na koje graani donose otpad i kabasti otpad (nametaj i
bela tehnika, batenski otpad, materijal pogodan za reciklau, ukljuujui i opasan otpad iz domainstva);
4) dekontaminacija obuhvata sve operacije koje omoguavaju ponovno korienje, reciklau ili bezbedno
odlaganje opreme, objekata ili materijala kontaminiranih opasnim materijama i moe ukljuiti uklanjanje ili
zamenu opasnih materija odgovarajuim manje tetnim materijama;
5) deponija jeste mesto za konano sanitarno odlaganje otpada na povrini ili ispod povrine zemlje
ukljuujui:
- interna mesta za odlaganje (deponija gde proizvoa odlae sopstveni otpad na mestu nastanka),
- stalna mesta (vie od jedne godine) koja se koriste za privremeno skladitenje otpada, ali iskljuujui
skladita gde se otpad istovara radi pripreme za dalji transport do mesta za tretman, odnosno ponovno
iskorienje ili odlaganje na drugim lokacijama i skladitenje otpada pre tretmana, odnosno ponovnog
iskorienja najdue do tri godine ili skladitenje otpada pre odlaganja najdue do jedne godine);
5a) divlja deponija jeste mesto, javna povrina, na kojoj se nalaze nekontrolisano odloene razliite vrste
otpada i koje ne ispunjava uslove utvrene propisom kojim se ureuje odlaganje otpada na deponije;
6) dozvola jeste reenje nadlenog organa kojim se pravnom licu ili preduzetniku odobrava sakupljanje,
transport, uvoz, izvoz i tranzit, skladitenje, tretman, odnosno ponovno iskorienje ili odlaganje otpada i
utvruju uslovi postupanja sa otpadom na nain koji obezbeuje najmanji rizik po zdravlje ljudi i ivotnu
sredinu;
6a) dralac jeste proizvoa otpada, fiziko ili pravno lice koje je u posedu otpada;

6b) farmaceutski otpad jesu svi lekovi, ukljuujui i primarnu ambalau, kao i sav pribor korien za
njihovu primenu koji se nalaze kod pravnog lica, odnosno preduzetnika koji se bavi delatnou
zdravstvene zatite ljudi i ivotinja, a koji su postali neupotrebljivi zbog isteka roka upotrebe, neispravnosti
u pogledu njihovog propisanog kvaliteta, kontaminirane ambalae, prolivanja, rasipanja, koji su
pripremljeni, pa neupotrebljeni, vraeni od krajnjih korisnika ili se ne mogu koristiti iz drugih razloga, kao i
farmaceutski otpad iz proizvodnje lekova i prometa lekova na veliko i malo i izrade galenskih, odnosno
magistralnih lekova i drugi farmaceutski otpad. Otpad nastao u procesu proizvodnje lekova spada u
industrijski (organski i neorganski) otpad, sa kojim se postupa u skladu sa odredbama ovog zakona.
Farmaceutski otpad moe biti:
- neopasan farmaceutski otpad koji ne predstavlja opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi i ne tretira
se po postupku propisanom za upravljanje opasnim farmaceutskim otpadom,
- opasan farmaceutski otpad nastao od lekova i dezinficijenasa koji sadre teke metale, kao i lekova
poznatog sastava i lekova iji se sastav ne moe utvrditi, a zahtevaju posebne postupke tretmana i
ukljuuje citotoksini i citostatiki otpad, odnosno citotoksine i citostatike lekove koji su postali
neupotrebljivi, otpad koji nastaje prilikom korienja, transporta i pripreme lekova sa citotoksinim i
citostatikim efektom, ukljuujui primarnu ambalau koja je bila u kontaktu sa opasnom materijom i sav
pribor korien za pripremu i primenu takvih proizvoda. Citotoksini i citostatiki lekovi su toksina
jedinjenja koja imaju kancerogeni, mutageni i/ili teratogeni efekat;
7) industrijski otpad jeste otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija, osim
jalovine i prateih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma;
8) inertni otpad jeste otpad koji nije podloan bilo kojim fizikim, hemijskim ili biolokim promenama, ne
rastvara se, ne sagoreva ili na drugi nain fiziki ili hemijski reaguje, nije bioloki razgradiv ili ne utie
nepovoljno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na nain koji moe da dovede do poveanja
zagaenja ivotne sredine ili ugrozi zdravlje ljudi, a ukupno izluivanje i sadraj zagaujuih materija u
otpadu i ekotoksinost izluenih materija ne smeju biti znaajni, a posebno ne smeju da ugroavaju
kvalitet povrinskih i/ili podzemnih voda;
9) karakterizacija otpada jeste postupak ispitivanja kojim se utvruju fiziko-hemijske, hemijske i bioloke
osobine i sastav otpada, odnosno odreuje da li otpad sadri ili ne sadri jednu ili vie opasnih
karakteristika;
10) klasifikacija otpada jeste postupak svrstavanja otpada na jednu ili vie lista otpada koje su utvrene
posebnim propisom, a prema njegovom poreklu, sastavu i daljoj nameni;
11) komercijalni otpad jeste otpad koji nastaje u preduzeima, ustanovama i drugim institucijama koje se u
celini ili delimino bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim poslovima, sportom, rekreacijom ili zabavom,
osim otpada iz domainstva i industrijskog otpada;
12) kompostiranje jeste tretman biorazgradivog otpada pod dejstvom mikroorganizama, u cilju stvaranja
komposta, u prisustvu kiseonika i pod kontrolisanim uslovima;
13) komunalni otpad jeste otpad iz domainstava (kuni otpad), kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode
ili sastava slian otpadu iz domainstva;
13a) medicinski otpad jeste otpad koji nastaje iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zatita ljudi ili
ivotinja i/ili sa drugih mesta u kojima se pruaju zdravstvene usluge (iz dijagnostike, eksperimentalnog
rada, laboratorija, ienja, odravanja i dezinfekcije prostora i opreme), a obuhvata neopasan i opasan
medicinski otpad, i to:
- neopasan medicinski otpad koji nije zagaen opasnim ili drugim materijama, a koji je po svom sastavu
slian komunalnom otpadu (reciklabilan, biorazgradiv i dr.),

- opasan medicinski otpad koji zahteva posebno postupanje, odnosno koji ima jednu ili vie opasnih
karakteristika koje ga ine opasnim otpadom, i to: patoanatomski otpad, otri predmeti, farmaceutski
otpad, ukljuujui citotoksini i citostatiki otpad, otpad zagaen krvlju i telesnim tenostima, infektivni,
ostali opasan medicinski otpad (hemijski otpad, otpad sa visokim sadrajem tekih metala i otpadne boce
pod pritiskom);
14) mobilno postrojenje za upravljanje otpadom jeste postrojenje za preuzimanje, pripremu za ponovnu
upotrebu, ponovno iskorienje i druge operacije tretmana otpada sa R i D liste (R2 do R13, D8 i D9), koje
je takve konstrukcije da nije vezano za podlogu ili objekat i moe se premetati od lokacije do lokacije,
ukljuujui mobilno postrojenje koje se koristi radi sanacije zagaene lokacije, po pravilu na lokaciji na
kojoj otpad nastaje, odnosno na lokaciji proizvoaa otpada, ili na drugoj lokaciji vlasnika otpada za koju
operater postrojenja ima i dozvolu za skladitenje otpada;
14a) najbolje dostupne tehnike jesu najbolje dostupne tehnike u skladu sa zakonom kojim se ureuje
integrisano spreavanje i kontrola zagaivanja ivotne sredine;
15) neopasan otpad jeste otpad koji nema karakteristike opasnog otpada;
15a) nesanitarna deponija - smetlite jeste mesto gde jedinice lokalne samouprave odlau otpad u
polukontrolisanim uslovima, kojim upravlja javno komunalno preduzee i koje ima odreenu infrastrukturu
(ogradu, kapiju, buldoer), a telo deponije nije izgraeno u skladu sa propisom kojim se ureuje odlaganje
otpada na deponije (nema vodonepropusni sloj, drenani sistem za odvoenje otpadnih voda i dr.);
15b) odvojeno sakupljanje jeste sakupljanje otpada pri emu se razliite vrste sakupljenog otpada uvaju
odvojeno po vrsti i prirodi tako da se olaka njihov poseban tretman;
16) odlaganje otpada jeste bilo koja operacija koja nije ponovno iskorienje otpada, ak i kada ta
operacija ima za sekundarnu posledicu nastajanje supstance ili energije (D lista predstavlja neiscrpnu listu
operacija odlaganja);
16a) organizovano trite otpadom jeste funkcionalni okvir koji omoguava efikasan, odriv i
transparentan promet otpadom i sekundarnim sirovinama;
17) otpad jeste svaka materija ili predmet koji dralac odbacuje, namerava ili je neophodno da odbaci;
17a) otpad od graenja i ruenja jeste otpad koji nastaje u toku obavljanja graevinskih radova na
gradilitima ili pripremnih radova koji prethode graenju objekata, kao i otpad nastao usled ruenja ili
rekonstrukcije objekata, a obuhvata neopasan i opasan otpad od graenja i ruenja, i to:
- neopasan otpad od graenja i ruenja koji ne sadri opasne materije, a koji je po svom sastavu slian
komunalnom otpadu (reciklabilan, inertan i dr.),
- opasan otpad od graenja i ruenja koji zahteva posebno postupanje, odnosno koji ima jednu ili vie
opasnih karakteristika koje ga ine opasnim otpadom (otpad koji sadri azbest, otpad sa visokim
sadrajem tekih metala i dr.) na koje se primenjuju posebni propisi;
18) opasan otpad jeste otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih materija moe
prouzrokovati opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika
utvrenih posebnim propisima, ukljuujui i ambalau u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan;
19) operater jeste svako pravno lice ili preduzetnik koje, u skladu sa propisima, upravlja postrojenjem ili ga
kontrolie ili je ovlaen za donoenje ekonomskih odluka u oblasti tehnikog funkcionisanja postrojenja i
na ije ime se izdaje dozvola za upravljanje otpadom;
20) PCB jesu polihlorovani bifenili (PCB), polihlorovani terfenili (PCT), monometil-tetrahlorodifenilmetani,
monometil-dihlorodifenilmetani, monometil-dibromodifenilmetani ili bilo koja smea koja sadri neku od

ovih materija u koncentraciji veoj od 0,005 procentnog masenog udela; PCB otpadi jesu otpadi,
ukljuujui ureaje, objekte, materijale ili tenosti koje sadre, sastoje se ili su kontaminirani PCB;
21) ponovno iskorienje otpada je svaka operacija iji je glavni rezultat upotreba otpada u korisne svrhe
kada otpad zamenjuje druge materijale koje bi inae trebalo upotrebiti za tu svrhu ili otpad koji se priprema
kako bi ispunio tu svrhu, u postrojenju ili ire u privrednim delatnostima (R lista predstavlja neiscrpnu listu
operacija ponovnog iskorienja);
21a) ponovna upotreba jeste svaka operacija kojom se proizvodi ili njihovi delovi koji nisu otpad, ponovo
koriste za istu svrhu za koju su namenjeni;
22) posebni tokovi otpada jesu kretanja otpada (istroenih baterija i akumulatora, otpadnog ulja, otpadnih
guma, otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda, otpadnih vozila i drugog otpada) od mesta
nastajanja, preko sakupljanja, transporta i tretmana, do odlaganja na deponiju;
22a) posrednik jeste pravno lice ili preduzetnik koji organizuje ponovno iskorienje ili odlaganje otpada u
ime drugih lica, ukljuujui i posrednika koji ne preuzima otpad u posed;
23) postrojenje za upravljanje otpadom jeste stacionarna tehnika jedinica za skladitenje, tretman
odnosno ponovno iskorienje ili odlaganje otpada, koja zajedno sa graevinskim delom ini tehnoloku
celinu;
24) prekogranino kretanje otpada jeste kretanje otpada iz jedne oblasti pod jurisdikcijom jedne drave ili
kroz oblast koja nije pod nacionalnom jurisdikcijom bilo koje drave, pod uslovom da su najmanje dve
drave ukljuene u kretanje;
24a) prevencija obuhvata mere preduzete pre nego to supstanca, materijal ili proizvod postane otpad,
kojima se smanjuju koliine otpada, ukljuujui ponovnu upotrebu proizvoda ili produenje ivotnog
ciklusa proizvoda ili tetnih uticaja proizvedenog otpada na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi ili sadraj tetnih
supstanci u materijalima i proizvodima;
24b) priprema za ponovnu upotrebu otpada jesu operacije ponovnog iskorienja otpada koje se odnose
na proveru, ienje ili popravku kojima se proizvodi ili delovi tih proizvoda koji su postali otpad,
pripremaju tako da mogu biti ponovno upotrebljeni, bez bilo kakve druge prethodne obrade;
25) proizvoa otpada jeste svako lice ijom aktivnou nastaje otpad (izvorni proizvoa otpada) ili svako
lice ijom aktivnou prethodnog tretmana, meanja ili drugim postupcima dolazi do promene sastava ili
prirode otpada;
25a) proizvoa proizvoda jeste pravno lice ili preduzetnik koji u okviru svoje delatnosti izrauje, proizvodi
i prodaje proizvod, bez obzira na nain prodaje, ukljuujui prodaju na daljinu ili uvozi proizvod u
Republiku Srbiju i stavlja proizvod na trite Republike Srbije;
26) region za upravljanje otpadom jeste prostorna celina koja obuhvata vie susednih jedinica lokalne
samouprave koje, u skladu sa sporazumom koji zakljuuju te jedinice lokalne samouprave, zajedniki
upravljaju otpadom u cilju uspostavljanja odrivog sistema upravljanja otpadom;
27) reciklaa jeste svaka operacija ponovnog iskorienja kojom se otpad prerauje u proizvod, materijale
ili supstance bez obzira da li se koriste za prvobitnu ili drugu namenu, ukljuujui ponovnu proizvodnju
organskih materijala, osim ponovnog iskorienja u energetske svrhe i ponovne prerade u materijale koji
su namenjeni za korienje kao gorivo ili za prekrivanje deponija;
28) sakupljanje otpada jeste prikupljanje otpada, ukljuujui i preliminarno razvrstavanje i preliminarno
skladitenje otpada za potrebe transporta do postrojenja za upravljanje otpadom;
29) sakuplja otpada jeste fiziko ili pravno lice koje sakuplja otpad;

29a) sekundarna sirovina jeste otpad koji se moe koristiti za reciklau radi dobijanja sirovine za
proizvodnju istog ili drugog proizvoda (papir, karton, metal, staklo, plastika i dr.);
30) skladitenje otpada jeste privremeno uvanje otpada na lokaciji proizvoaa ili vlasnika i/ili drugog
draoca otpada, kao i aktivnost operatera u postrojenju opremljenom i registrovanom za privremeno
uvanje otpada;
31) insineracija (spaljivanje) jeste termiki tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom postrojenju sa ili
bez iskorienja energije proizvedene sagorevanjem ija je primarna uloga termiki tretman otpada, a koji
obuhvata i pirolizu, gasifikaciju i sagorevanje u plazmi;
32) ko-insineracija (su-spaljivanje) je termiki tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom postrojenju ija
je primarna uloga proizvodnja energije ili materijalnih proizvoda i koji koristi otpad kao osnovno ili dodatno
gorivo ili u kojem se otpad termiki tretira radi odlaganja;
32a) trgovac jeste svako pravno lice ili preduzetnik koji u svoje ime kupuje i prodaje otpad, ukljuujui i
trgovca koji ne preuzima otpad u posed;
33) transfer stanica jeste mesto do kojeg se otpad doprema i privremeno skladiti radi razdvajanja ili
pretovara pre transporta na tretman odnosno ponovno iskorienje ili odlaganje;
34) transport otpada jeste prevoz otpada van postrojenja koji obuhvata utovar, prevoz (kao i pretovar) i
istovar otpada;
35) tretman otpada obuhvata operacije ponovnog iskorienja ili odlaganja, ukljuujui prethodnu
pripremu za ponovno iskorienje ili odlaganje;
36) upravljanje otpadom jeste sprovoenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru
sakupljanja, transporta, skladitenja, tretmana, odnosno ponovnog iskorienja i odlaganja otpada,
ukljuujui i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja i
aktivnosti koje preduzima trgovac i posrednik;
37) vlasnik otpada jeste proizvoa otpada, lice koje uestvuje u prometu otpada kao neposredni ili
posredni dralac otpada ili pravno lice, preduzetnik ili fiziko lice koje poseduje otpad.

Naela
lan 6
Upravljanje otpadom zasniva se na sledeim naelima:
1) Naelo izbora najoptimalnije opcije za ivotnu sredinu
Izbor najoptimalnije opcije za ivotnu sredinu je sistematski i konsultativni proces donoenja odluka koji
obuhvata zatitu i ouvanje ivotne sredine. Primena izbora najoptimalnije opcije za ivotnu sredinu
ustanovljava, za date ciljeve i okolnosti, opciju ili kombinaciju opcija koja daje najveu dobit ili najmanju
tetu za ivotnu sredinu u celini, uz prihvatljive trokove i profitabilnost, kako dugorono, tako i
kratkorono.
1a) Naelo samodovoljnosti
Primena naela samodovoljnosti podrazumeva uspostavljanje integrisane i odgovarajue mree
postrojenja za ponovno iskorienje i odlaganje meanog komunalnog otpada sakupljenog iz
domainstava, ukljuujui sakupljanje ove vrste otpada koji nastaje kod drugih proizvoaa otpada,
uzimajui u obzir najbolje dostupne tehnike, u skladu sa ovim zakonom. Mrea tih postrojenja treba da

bude projektovana tako da omogui Republici Srbiji ostvarivanje naela samodovoljnosti u odlaganju
otpada, kao i u ponovnom iskorienju otpada, uzimajui u obzir geografske karakteristike regiona i
potrebu za posebnim postrojenjima za pojedine vrste otpada. Ova mrea treba da omogui odlaganje ili
ponovno iskorienje otpada u jednom od najbliih odgovarajuih postrojenja, najprimerenijim metodama i
tehnologijama, kako bi se osigurao visok nivo zatite ivotne sredine i javnog zdravlja.
2) Naelo blizine i regionalnog pristupa upravljanju otpadom
Otpad se tretira ili odlae to je mogue blie mestu njegovog nastajanja, odnosno u regionu u kojem je
proizveden da bi se u toku transporta otpada izbegle neeljene posledice na ivotnu sredinu. Izbor
lokacije postrojenja za tretman odnosno ponovno iskorienje ili odlaganje otpada vri se u zavisnosti od
lokalnih uslova i okolnosti, vrste otpada, njegove zapremine, naina transporta i odlaganja, ekonomske
opravdanosti, kao i od mogueg uticaja na ivotnu sredinu. Regionalno upravljanje otpadom obezbeuje
se razvojem i primenom regionalnih stratekih planova zasnovanih na evropskom zakonodavstvu i
nacionalnoj politici.
3) Naelo hijerarhije upravljanja otpadom
Hijerarhija upravljanja otpadom predstavlja redosled prioriteta u praksi upravljanja otpadom.
Hijerarhija upravljanja otpadom se primenjuje kao prioritetan redosled u prevenciji i upravljanju otpadom,
propisima i politikama:
- prevencija;
- priprema za ponovnu upotrebu;
- reciklaa;
- ostale operacije ponovnog iskorienja (ponovno iskorienje u cilju dobijanja energije i dr.);
- odlaganje.
Kada se primenjuje hijerarhija otpada na koju se odnosi redosled hijerarhije upravljanja otpadom,
preduzimaju se mere kojima se podstiu reenja kojima se postie najbolji ukupan rezultat za ivotnu
sredinu to moe zahtevati kod posebnih tokova otpada odstupanje od hijerarhije gde je to opravdano
ivotnim ciklusom, uzimajui u obzir ukupne uticaje na nastajanje i upravljanje takvim otpadom.
Razvoj zakonodavstva i politike u oblasti upravljanja otpadom je u potpunosti transparentan proces, u
skladu sa vaeim propisima o konsultacijama i ukljuivanju graana i svih zainteresovanih strana.
U primeni naela hijerarhije uzimaju se u obzir opti principi zatite ivotne sredine, predostronosti i
odrivosti, tehnike izvodljivosti i ekonomske vrednosti, zatite resursa, kao i ukupan uticaj na ivotnu
sredinu, zdravlje ljudi, ekonomski i socijalni uticaji.
4) Naelo odgovornosti
Proizvoai, uvoznici, distributeri i prodavci proizvoda koji utiu na porast koliine otpada odgovorni su za
otpad koji nastaje usled njihovih aktivnosti. Proizvoa snosi najveu odgovornost jer utie na sastav i
osobine proizvoda i njegove ambalae. Proizvoa je obavezan da brine o smanjenju nastajanja otpada,
razvoju proizvoda koji su reciklabilni, razvoju trita za ponovno korienje i reciklau svojih proizvoda.
5) Naelo "zagaiva plaa"

Zagaiva mora da snosi pune trokove posledica svojih aktivnosti. Trokovi nastajanja, tretmana
odnosno ponovnog iskorienja i odlaganja otpada moraju se ukljuiti u cenu proizvoda.

II VRSTE I KLASIFIKACIJA OTPADA

Vrste otpada
lan 7
Vrste otpada u smislu ovog zakona su:
1) komunalni otpad (kuni otpad);
2) komercijalni otpad;
3) industrijski otpad.
Otpad iz stava 1. ovog lana, u zavisnosti od opasnih karakteristika koje utiu na zdravlje ljudi i ivotnu
sredinu, moe biti:
1) inertni;
2) neopasan;
3) opasan.

Klasifikacija otpada
lan 8
Otpad se razvrstava prema katalogu otpada.
Katalog otpada je zbirna lista neopasnog i opasnog otpada prema poreklu i sastavu.
Opasan otpad se klasifikuje, kada je neophodno, prema graninim vrednostima koncentracije opasnih
materija.
Vlasnik i/ili drugi dralac otpada, odnosno operater, duan je da klasifikuje otpad na propisan nain, u
skladu sa ovim zakonom.
Radi utvrivanja sastava i opasnih karakteristika otpada lice iz stava 4. ovog lana duno je da izvri
ispitivanje opasnog otpada, kao i otpada koji prema poreklu, sastavu i karakteristikama moe biti opasan
otpad.
Ministar nadlean za poslove zatite ivotne sredine (u daljem tekstu: ministar) propisuje:
1) katalog otpada;
2) listu kategorija otpada (Q lista);
3) listu kategorija opasnog otpada prema poreklu i sastavu (Y lista);
4) listu opasnih karakteristika otpada (H lista);

5) listu komponenti otpada zbog kojih se otpad smatra opasnim (C lista);

6) granine vrednosti koncentracije opasnih komponenti u otpadu na osnovu kojih se odreuju
karakteristike otpada;
7) listu postupaka i metoda odlaganja i ponovnog iskorienja otpada (D lista i R lista);
8) vrste, sadrinu i obrazac izvetaja o ispitivanju otpada;
9) vrste parametara za odreivanje fiziko-hemijskih osobina opasnog otpada namenjenog za fizikohemijski tretman;
10) vrste parametara za ispitivanje otpada za potrebe termikog tretmana;
11) vrste parametara za ispitivanje otpada i ispitivanje eluata namenjenog odlaganju;
12) nain i postupak klasifikacije otpada.
U propisu iz stava 6. ta. 2), 3) i 5) ovog zakona ministar utvruje listu srpskih standarda koji sadre
tehnike zahteve za kategorije i komponente otpada.
Ukljuivanje materije ili objekta u listu iz stava 7. ovog lana ne znai da je to otpad u svim sluajevima,
ve e se smatrati otpadom samo ukoliko ispunjava uslove u skladu sa ovim zakonom.
Ponovna klasifikacija opasnog otpada kao neopasnog otpada ne moe se postii razreivanjem ili
meanjem otpada sa ciljem smanjenja poetne koncentracije opasnih materija na nivo ispod graninih
vrednosti za definisanje opasnog otpada.
Otpad se moe smatrati neopasnim otpadom u skladu sa katalogom otpada iz stava 2. ovog lana.

Nusproizvod
lan 8a
Vlasnik i/ili drugi dralac materije ili predmeta koji je nastao kao rezultat proizvodnog procesa iji primarni
cilj nije proizvodnja te materije ili predmeta, moe sa njima postupati kao sa nusproizvodom, ako su
ispunjeni sledei uslovi:
1) da je dalja upotreba ove materije ili predmeta izvesna;
2) da se materija ili predmet moe upotrebiti direktno bez dodatne obrade, osim uobiajenim industrijskim
postupcima, koji ne ukljuuju postupke odvajanja neeljenih ili opasnih sastojaka;
3) da je materija ili predmet nastao kao sastavni deo proizvodnog procesa;
4) da je dalja upotreba materije ili predmeta dozvoljena, odnosno nije zabranjena, da materija ili predmet
ispunjava sve relevantne zahteve u pogledu proizvoda, zatite ivotne sredine i zdravlja ljudi za tu
konkretnu upotrebu i da nee dovesti do tetnih posledica po ivotnu sredinu ili zdravlje ljudi.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, nusproizvod je otpad kada je tehnikim propisom kojim se ureuje
postupanje sa proizvodima ili sa otpadom, odnosno smernicama Evropske unije u ovim oblastima
odreeno da se sa nusproizvodom postupa kao sa otpadom ili je njegova dalja upotreba zabranjena.
Ministar propisuje kriterijume za odreivanje nusproizvoda.

Dokazivanje ispunjenosti uslova za nusproizvod

lan 8b
Vlasnik i/ili drugi dralac materije ili predmeta iz lana 8a moe sa njima postupati kao sa nusproizvodom
ako pribavi potvrdu o upisu u registar nusproizvoda.
Zahtev za upis u registar nusproizvoda podnosi se ministarstvu nadlenom za poslove zatite ivotne
sredine.
Vlasnik i/ili drugi dralac materije ili predmeta iz stava 1. ovog lana dokazuje ispunjenost uslova iz lana
8a stav 1. ovog zakona sledeim dokumentima:
1) ugovorom zakljuenim sa buduim korisnikom te materije ili predmeta za koju se trai upis u registar;
2) tehnikom specifikacijom budueg korisnika materije ili predmeta;
3) dokazom da materija ili predmet za koju se trai upis u registar nusproizvoda zadovoljava uslove u
priloenoj specifikaciji.
Ministarstvo nadleno za poslove zatite ivotne sredine izdaje potvrdu o upisu u registar nusproizvoda na
osnovu ispunjenosti uslova iz l. 8a i 8b ovog zakona i uzimajui u obzir smernice Evropske unije o
nusproizvodima.
Ministarstvo nadleno za poslove zatite ivotne sredine reenjem odbija upis u registar nusproizvoda ako
utvrdi da je tehnikim propisom kojim se ureuje postupanje sa proizvodima ili sa otpadom, odnosno
smernicama Evropske unije u ovim oblastima odreeno da se sa nusproizvodom postupa kao sa otpadom
ili je njegova dalja upotreba zabranjena ili da nisu ispunjeni uslovi iz stava 3. ovog lana.
Potvrda, odnosno reenje iz st. 4. i 5. ovog lana izdaje se u roku od 30 dana od dana prijema zahteva za
upis u registar nusproizvoda.
Protiv reenja iz stava 5. ovog lana moe se pokrenuti upravni spor.
Vlasnik i/ili drugi dralac materije ili predmeta koji je upisan u registar nusproizvoda duan je da obavesti
ministarstvo nadleno za poslove zatite ivotne sredine o svakoj promeni podataka na osnovu kojih je
izvren upis u registar nusproizvoda u roku od 30 dana od dana kada je promena nastala.
Vlasnik i/ili drugi dralac materije ili predmeta iz stava 8. ovog lana duan je da Agenciji za zatitu ivotne
sredine dostavi izvetaj o nusproizvodima u roku od 30 dana od dana izdavanja potvrde o upisu u registar
nusproizvoda.
Ministar blie propisuje obrazac izvetaja o nusproizvodima, nain i rokove za njegovo dostavljanje.

Prestanak statusa otpada

lan 8v
Pojedine vrste otpada prestaju da budu otpad u smislu lana 5. stav 1. taka 17) ovog zakona, ako su bile
podvrgnute operacijama ponovnog iskorienja, ukljuujui i reciklau, pod sledeim uslovima:
1) da se materija ili predmet obino koristi za posebne namene;
2) da postoji trite ili potranja za takvim materijama ili predmetima;

3) da materija ili predmet ispunjava tehnike uslove za posebne namene i uslove propisane zakonom i
standardima koji se primenjuju na te proizvode;
4) da upotreba materije ili predmeta nee dovesti do ukupnog tetnog uticaja na ivotnu sredinu ili zdravlje
ljudi.
Uslovi iz stava 1. ovog lana ukljuuju granine vrednosti zagaujuih materija, kada je to neophodno,
uzimajui u obzir bilo koje mogue tetne uticaje materija ili predmeta.
Koliine materija ili predmeta koje su u skladu sa stavom 1. ovoga lana prestale da budu otpad,
uraunavaju se u ukupne koliine recikliranog i iskorienog otpada za potrebe ispunjavanja nacionalnih
ciljeva reciklae i ponovnog iskorienja koji su utvreni za ambalani otpad, otpadna vozila, otpadnu
elektrinu i elektronsku opremu i otpadne baterije i akumulatore.
Ministar propisuje:
1) tehnike zahteve za pojedine vrste otpada koje, u skladu sa smernicama Evropske unije, prestaju da
budu otpad (papir, staklo, guma, tekstil, agregat i metal), kao i postupak ocenjivanja usaglaenosti;
2) tehnike zahteve za pojedine vrste otpada koje nisu obuhvaene takom 1) ovog stava, kao i postupak
ocenjivanja usaglaenosti;
3) druge posebne kriterijume za odreivanje prestanka statusa otpada.
Ocenjivanje usaglaenosti sa tehnikim zahtevima iz stava 4. taka 1) ovog lana sprovodi vlasnik i/ili
drugi dralac otpada na propisan nain.
O prestanku statusa otpada iz stava 4. taka 2) ovog lana ministarstvo sprovodi ocenjivanje
usaglaenosti i izdaje ispravu o usaglaenosti proizvoda, u skladu sa zakonom, uzimajui u obzir praksu
Evropske unije o proglaenju prestanka statusa otpada.
Vlasnik i/ili drugi dralac otpada podnosi zahtev ministarstvu za sprovoenje ocenjivanja usaglaenosti iz
stava 6. ovog lana, uz koji prilae studiju opravdanosti o ispunjenosti uslova za prestanak statusa
otpada.
Ministarstvo reenjem odbija zahtev za sprovoenje ocenjivanja usaglaenosti ako nisu ispunjeni
propisani tehniki zahtevi.
Reenje iz stava 8. ovog lana je konano.
Protiv reenja iz stava 8. ovog lana moe se pokrenuti upravni spor.
O prestanku statusa otpada iz stava 6. ovoga lana ministarstvo obavetava Evropsku komisiju na nain
odreen posebnim propisom.

lan 8g
Ministarstvo nadleno za poslove zatite ivotne sredine vodi:
1) registar nusproizvoda na osnovu izdatih potvrda za upis u registar;
2) registar otpada koji je prestao da bude otpad na osnovu izdatih isprava o usaglaenosti proizvoda.
Podatke iz registra ministarstvo nadleno za poslove zatite ivotne sredine dostavlja Agenciji za zatitu
ivotne sredine.

Ministar propisuje sadrinu zahteva za upis u registar nusproizvoda i registar otpada koji je prestao da
bude otpad, sadrinu i obrazac potvrde o upisu u registar, nain voenja, sadrinu i obrazac registra.

III PLANIRANJE UPRAVLJANJA OTPADOM

Vrste planskih dokumenata
lan 9
Radi planiranja upravljanja otpadom u Republici Srbiji donose se sledei planski dokumenti:
1) strategija upravljanja otpadom (u daljem tekstu: Strategija);
2) programi prevencije stvaranja otpada;
3) regionalni plan upravljanja otpadom;
4) lokalni plan upravljanja otpadom;
5) plan upravljanja otpadom u postrojenju za koje se izdaje integrisana dozvola;
6) radni plan postrojenja za upravljanje otpadom.

Strategija
lan 10
Strategija je osnovni dokument kojim se dugorono odreuje i usmerava upravljanje otpadom na osnovu
analize postojeeg stanja i ciljeva upravljanja otpadom, odreuju mere za unapreivanje upravljanja
otpadom (priprema za ponovnu upotrebu, reciklaa, ponovno iskorienje, odlaganje i drugi naini
tretmana otpada) na teritoriji Republike Srbije.
Strategija sadri naroito:
1) analizu i ocenu stanja upravljanja otpadom;
2) nacionalne ciljeve upravljanja otpadom;
3) Nacionalni plan upravljanja otpadom.
Strategiju donosi Vlada za period od est godina, a ocenjuje i, po potrebi, revidira jednom u tri godine.
Strategiju priprema ministarstvo nadleno za poslove zatite ivotne sredine (u daljem tekstu:
ministarstvo) u saradnji sa nadlenim organom autonomne pokrajine.
Strategija se objavljuje u "Slubenom glasniku Republike Srbije".
Izvetaj o sprovoenju Strategije priprema ministarstvo i podnosi Vladi najmanje jednom godinje.

Nacionalni plan upravljanja otpadom

lan 11

Nacionalni plan upravljanja otpadom (u daljem tekstu: Nacionalni plan), koji je sastavni deo Strategije,
sadri naroito:
1) oekivane vrste, koliine i poreklo otpada koji e biti proizveden na teritoriji Republike Srbije, uvezen ili
izvezen u drugu dravu, ukljuujui i procenu stvaranja posebnih tokova otpada, a na osnovu koliina
proizvoda stavljenih na trite Republike Srbije;
2) postojei sistem sakupljanja otpada i mrea velikih postrojenja za ponovno iskorienje i odlaganje
otpada, ukljuujui svako postupanje sa otpadnim uljima, opasnim otpadom i posebnim tokovima otpada;
3) procenu potrebe za novim sistemom sakupljanja, zatvaranja postojeih postrojenja za upravljanje
otpadom, dodatnom infrastrukturom postrojenja za upravljanje otpadom u skladu sa naelom
samodovoljnosti i blizine i, po potrebi, ulaganjima u izgradnju te infrastrukture;
4) plan za implementaciju smanjenja koliina biorazgradivog otpada, koji se odlae na deponije, mere za
postizanje ciljeva smanjenja odlaganja ove vrste otpada, posebno za reciklau, kompostiranje,
proizvodnju bio gasa ili ponovno iskorienje materijala/energije;
5) kriterijume za odreivanje lokacije i potrebne kapacitete novih postrojenja za ponovno iskorienje i/ili
odlaganje otpada;
6) organizaciju upravljanja otpadom, ukljuujui podelu odgovornosti izmeu javnog i privatnog sektora u
oblasti upravljanja otpadom;
7) izvore i visinu finansijskih sredstava za sprovoenje svih mera upravljanja otpadom;
8) procenu korisnih efekata i odrivosti primene ekonomskih i drugih instrumenata u upravljanju otpadom,
uz nesmetano funkcionisanje unutranjeg trita;
9) mere i smernice za sprovoenje Nacionalnog plana;
10) nain i rokove sprovoenja Nacionalnog plana.
Mere i smernice iz stava 1. taka 9) ovog lana sadre:
1) opte mere upravljanja otpadom;
2) mere upravljanja opasnim otpadom;
3) mere upravljanja posebnim tokovima otpada;
4) opte smernice (politike) upravljanja otpadom, planirane tehnologije i metode upravljanja otpadom,
ukljuujui otpad sa specifinim problemima upravljanja;
5) smernice za ponovno iskorienje i odlaganje otpada, uzimajui u obzir nacionalne ciljeve za smanjenje
ambalanog otpada i smanjenje otpada iji se nastanak ne moe izbei, posebno smanjenje
biorazgradivog otpada koji se odlae na deponije;
6) smernice za osiguranje najpovoljnijih tehnikih, proizvodnih i drugih mera za postizanje ciljeva
upravljanja otpadom;
7) kriterijume tehnike i ekonomske izvodljivosti upravljanja opasnim otpadom;
8) finansiranje i mere za uspostavljanje sistema upravljanja otpadom;

9) mere za sprovoenje kampanja za jaanje svesti javnosti i pruanje informacija namenjenih iroj
javnosti ili odreenoj grupi zainteresovanih potroaa;
10) podatke o deponijama kontaminiranim istorijskim otpadom i mere za njihovu sanaciju;
11) druge mere od znaaja za upravljanje otpadom.

Programi prevencije stvaranja otpada

lan 11a
Programi prevencije stvaranja otpada donose se radi spreavanja negativnog uticaja ekonomskog rasta
na ivotnu sredinu stvaranjem otpada (u daljem tekstu: programi prevencije).
Programima prevencije utvruju se ciljevi i mere prevencije stvaranja otpada, kao i procena mera
prevencije ili drugih odgovarajuih mera koje mogu imati uticaj na:
1) opte uslove stvaranja otpada;
2) dizajn, proizvodnju i fazu distribucije proizvoda;
3) potronju i fazu upotrebe proizvoda.
Programe prevencije donosi Vlada za period od est godina, a ocenjuje i, po potrebi, revidira jednom u tri
godine.
Ministar propisuje listu mera prevencije stvaranja otpada.
Za mere prevencije usvojene u programima iz stava 1. ovog lana odreuju se odgovarajua posebna
kvalitativna i kvantitativna merila za praenje i procenu napretka u primeni mera, a mogu se odrediti i
posebni kvalitativni i kvantitativni ciljevi i indikatori.

Regionalni plan upravljanja otpadom

lan 12
Skuptine dve ili vie jedinica lokalne samouprave na ijim teritorijama ukupno ivi najmanje 250.000
stanovnika donose, po pribavljenoj saglasnosti ministarstva, a za teritoriju autonomne pokrajine nadlenog
organa autonomne pokrajine, regionalni plan upravljanja otpadom, kojim se definiu zajedniki ciljevi u
upravljanju otpadom u skladu sa Strategijom.
Regionalni plan upravljanja otpadom moe se doneti i za teritorije optina na kojima ivi manje od 250.000
stanovnika po prethodno izraenoj studiji opravdanosti za donoenje regionalnog plana na koju
saglasnost daje ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine.
Postupak izrade i donoenja regionalnog plana iz st. 1. i 2. ovog lana ureuje se sporazumom skuptina
jedinica lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.
Upravljanje otpadom na teritoriji dve ili vie jedinica lokalne samouprave iz st. 1. i 2. ovog lana vri se u
skladu sa regionalnim i lokalnim planom upravljanja otpadom.

Lokalni plan upravljanja otpadom

lan 13

Skuptina jedinice lokalne samouprave donosi lokalni plan upravljanja otpadom kojim definie ciljeve
upravljanja otpadom na svojoj teritoriji u skladu sa Strategijom.
Lokalni plan upravljanja otpadom priprema sluba jedinice lokalne samouprave nadlena za poslove
upravljanja otpadom u saradnji sa drugim organima nadlenim za poslove privrede, finansija, zatite
ivotne sredine, urbanizma, kao i sa predstavnicima privrednih drutava, odnosno preduzea, udruenja,
strunih institucija, nevladinih i drugih organizacija koje se bave zatitom ivotne sredine, ukljuujui i
organizacije potroaa.

Period vaenja i sadrina planova

lan 14
Planovi upravljanja otpadom iz l. 12. i 13. ovog zakona donose se za period od 10 godina, a ponovo se
razmatraju svakih pet godina, i po potrebi revidiraju i donose za narednih 10 godina.
Planovi iz stava 1. ovog lana sadre:
1) oekivane vrste, koliine i poreklo ukupnog otpada na teritoriji;
2) oekivane vrste, koliine i poreklo otpada koji e biti iskorien ili odloen u okviru teritorije obuhvaene
planom;
3) oekivane vrste, koliine i poreklo otpada koji e se prihvatiti iz drugih jedinica lokalne samouprave;
4) oekivane vrste, koliine i poreklo otpada koji e se otpremiti u druge jedinice lokalne samouprave;
5) ciljeve koje treba ostvariti u pogledu ponovne upotrebe i reciklae otpada u oblasti koja je obuhvaena
planom;
6) program sakupljanja otpada iz domainstva;
7) program sakupljanja opasnog otpada iz domainstava;
8) program sakupljanja komercijalnog otpada;
9) program upravljanja industrijskim otpadom;
10) predloge za ponovnu upotrebu i reciklau komponenata komunalnog otpada;
11) program smanjenja koliina biorazgradivog i ambalanog otpada u komunalnom otpadu;
12) program razvijanja javne svesti o upravljanju otpadom;
13) lokaciju postrojenja za sakupljanje otpada, tretman, odnosno ponovno iskorienje i odlaganje otpada,
ukljuujui podatke o lokacijskim uslovima;
14) mere za spreavanje kretanja otpada koji nije obuhvaen planom i mere za postupanje sa otpadom
koji nastaje u vanrednim situacijama;
15) mere sanacije neureenih deponija;
16) nadzor i praenje planiranih aktivnosti i mera;
17) procenu trokova i izvore finansiranja za planirane aktivnosti;

18) mogunosti saradnje izmeu dve ili vie jedinica lokalne samouprave;
19) rokove za izvrenje planiranih mera i aktivnosti;
20) druge podatke, ciljeve i mere od znaaja za efikasno upravljanje otpadom.
Planovi iz stava 1. ovog lana moraju da budu usaglaeni sa Nacionalnim planom i dostavljaju se
ministarstvu u roku od 30 dana od dana donoenja.

Plan upravljanja otpadom u postrojenjima za koje se izdaje integrisana dozvola

lan 15
Za postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola u skladu sa zakonom, priprema se i donosi plan
upravljanja otpadom koji sadri naroito:
1) dokumentaciju o otpadu koji nastaje u procesu rada postrojenja, kao i o otpadu ije iskorienje vri
operater tog postrojenja ili ije odlaganje vri operater (vrste, sastav i koliine otpada);
2) mere koje se preduzimaju u cilju smanjenja proizvodnje otpada, posebno opasnog otpada;
3) postupke i naine razdvajanja razliitih vrsta otpada, posebno opasnog i otpada koji e se ponovo
koristiti, radi smanjenja koliine otpada za odlaganje;
4) nain skladitenja, tretmana odnosno ponovnog iskorienja i odlaganja otpada;
5) mere zatite od poara i eksplozija;
6) mere zatite ivotne sredine i zdravlja ljudi.
Plan upravljanja otpadom se prilae uz zahtev za izdavanje integrisane dozvole, u skladu sa zakonom.
Plan upravljanja otpadom operater je duan da aurira svake tri godine.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, za postrojenja ija je delatnost upravljanje otpadom (skladitenje,
tretman odnosno ponovno iskorienje, odlaganje) i za koja se izdaje integrisana dozvola, umesto plana
upravljanja otpadom priprema se i donosi radni plan postrojenja za upravljanje otpadom.

Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom

lan 16
Za sva postrojenja ija je delatnost upravljanje otpadom i za koja se izdaje integrisana dozvola ili dozvola
za upravljanje otpadom, priprema se i donosi radni plan postrojenja za upravljanje otpadom.
Radni plan iz stava 1. ovog lana obavezno sadri sledee elemente:
1) opis lokacije i identifikaciju izvora rizika (operacije upravljanja otpadom, dozvoljene vrste otpada, radno
vreme);
2) opremanje postrojenja radi spreavanja i kontrole zagaenja ivotne sredine i ugroavanja zdravlja ljudi
(prihvatni i drenani sistem za otpadne vode, sistem za preiavanje otpadnih voda, sistem za
preiavanje gasova iz postrojenja);
3) infrastrukturu lokacije (obezbeenje lokacije, ograda, kontrola sakupljaa);

4) rad u postrojenju (kontrola muljeva i ostataka, potencijalno procurivanje i zagaivanje ivotne sredine,
zatita od poara, prijem otpada i procedure za kontrolu, uzorkovanje i ispitivanje otpada, sistemi za
merenje koliine otpada, skladitenje opasnog otpada, proces tretmana opasnog otpada - postrojenje,
oprema i postupci, ukljuujui sisteme za istovar i razastiranje otpada, dnevno pokrivanje i pokrivanje po
potrebi na lokaciji deponije);
5) kontrolu zagaenja, monitoring i izvetavanje (monitoring i izvetavanje o: sastavu otpada, emisijama
gasova, kvalitetu otpadnih voda, odnosno sastavu procednih voda, kvalitetu podzemnih voda, kvalitetu
povrinskih voda, kvalitetu zemljita, meteorolokim uslovima);
6) upravljanje i monitoring uslova u postrojenju, odnosno na deponiji (kontrola, monitoring i izvetavanje o
suspendovanim esticama, kontrola neprijatnih mirisa, kontrola i monitoring buke, kontrola tetoina i
ptica, kontrola raznoenja smea);
7) dokumentaciju o lokaciji (raspoloivost dokumenata, evidencija opasnog otpada).
Radni plan postrojenja za termiki tretman otpada, pored elemenata iz stava 2. ovog lana sadri i
podatke kojima se potvruje:
1) da je postrojenje projektovano, opremljeno i ispunjava uslove propisane ovim zakonom i propisom o
termikom tretmanu otpada, u zavisnosti od kategorija otpada predvienog za insineraciju ili koinsineraciju;
2) da se proizvedena toplota koja se dobija insineracijom ili ko-insineracijom otpada u najveoj moguoj
meri ponovo koristi, odnosno da se koristi za kombinovano dobijanje toplotne ili elektrine energije, za
proizvodnju procesne pare ili za sisteme daljinskog grejanja;
3) da se ostaci otpada nakon termikog tretmana otpada svode na minimum, da se ti ostaci ponovno
koriste, ako je to tehniki izvodljivo i ekonomski opravdano;
4) da se ostaci otpada nakon termikog tretmana odlau;
5) da se odlaganje ostataka ije se nastajanje ne moe spreiti, smanjiti ili koji se ne mogu reciklirati, vri
u skladu sa ovim zakonom i propisima o termikom tretmanu i odlaganju otpada.
Radni plan za deponije otpada, pored elemenata iz stava 2. ovog lana, sadri elemente koji se odnose
na opremanje lokacije radi spreavanja i kontrole zagaenja i to: prihvatni sistem za otpadne vode,
prihvatni sistem za procedne vode, sistem za preiavanje procednih voda, sistem za kontrolu gasa iz
deponije, sistem za sakupljanje atmosferskih voda, uspostavljanje, odravanje i zatitu zavrnog
pokrivaa.
Za nesanitarne deponije-smetlita izrauju se projekti sanacije i rekultivacije, u skladu sa zakonom o
zatiti ivotne sredine, ovim zakonom i posebnim propisom, na koje saglasnost daje ministarstvo,
odnosno autonomna pokrajina.
Radni plan postojeih postrojenja za upravljanje otpadom, pored elemenata iz st. 2. i 3. ovog lana sadri i
podatke o vrsti i koliini istorijskog otpada u postrojenju, kao i akcioni plan uklanjanja istorijskog otpada sa
procenom trokova.
Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom prilae se uz zahtev za izdavanje integrisane dozvole ili
dozvole za upravljanje otpadom.
Radni plan postrojenja za upravljanje otpadom aurira se redovno svake tri godine, kao i u sluaju bitnih
izmena u radu postrojenja.

Ministar propisuje sadrinu projekata sanacije i rekultivacije neureenih deponija.

IV SUBJEKTI UPRAVLJANJA OTPADOM

Vrste subjekata
lan 17
Subjekti nadleni za upravljanje otpadom jesu:
1) Republika Srbija;
2) autonomna pokrajina;
3) jedinica lokalne samouprave;
4) Agencija za zatitu ivotne sredine;
5) strune organizacije za ispitivanje otpada;
6) nevladine organizacije, ukljuujui i organizacije potroaa;
7) drugi organi i organizacije, u skladu sa zakonom.

Republika Srbija
lan 18
Republika Srbija preko nadlenih organa i organizacija obezbeuje upravljanje otpadom na svojoj teritoriji.
Ministarstvo:
1) predlae Vladi Strategiju, kao i programe prevencije stvaranja otpada;
2) koordinira i vri poslove upravljanja otpadom od znaaja za Republiku Srbiju i prati stanje;
3) daje saglasnost na regionalne planove upravljanja otpadom, osim za planove na teritoriji autonomne
pokrajine;
4) izdaje dozvole, saglasnosti, potvrde i druge akte propisane ovim zakonom;
5) vodi evidenciju o dozvolama, saglasnostima, potvrdama i drugim aktima koje su izdali drugi nadleni
organi;
6) utvruje ovlaene organizacije u skladu sa ovim zakonom;
7) vri nadzor i kontrolu primene mera postupanja sa otpadom;
8) preduzima druge mere i aktivnosti, u skladu sa meunarodnim ugovorima i sporazumima.

Autonomna pokrajina
lan 19

Autonomna pokrajina:
1) uestvuje u izradi Strategije i programa prevencije stvaranja otpada;
2) koordinira i vri poslove upravljanja otpadom od znaaja za autonomnu pokrajinu i prati stanje;
3) daje saglasnost na regionalne planove upravljanja otpadom na svojoj teritoriji;
4) izdaje dozvole, saglasnosti, potvrde i druge akte u skladu sa ovim zakonom, vodi evidenciju i podatke
dostavlja ministarstvu;
5) vri nadzor i kontrolu mera postupanja sa otpadom na svojoj teritoriji u skladu sa ovim zakonom;
6) vri i druge poslove utvrene zakonom.
Autonomna pokrajina svojim aktom odreuje organe nadlene za obavljanje poslova iz stava 1. ovog
lana.
Poslovi iz stava 1. ta. 4) i 5) ovog lana obavljaju se kao povereni poslovi.

Jedinica lokalne samouprave

lan 20
Jedinica lokalne samouprave:
1) donosi lokalni plan upravljanja otpadom, obezbeuje uslove i stara se o njegovom sprovoenju;
2) ureuje, obezbeuje, organizuje i sprovodi upravljanje komunalnim, odnosno inertnim i neopasnim
otpadom na svojoj teritoriji, u skladu sa zakonom;
3) ureuje postupak naplate usluga u oblasti upravljanja komunalnim, odnosno inertnim i neopasnim
otpadom, u skladu sa zakonom;
4) izdaje dozvole, odobrenja i druge akte u skladu sa ovim zakonom, vodi evidenciju i podatke dostavlja
ministarstvu;
5) na zahtev ministarstva ili nadlenog organa autonomne pokrajine daje miljenje u postupku izdavanja
dozvola u skladu sa ovim zakonom;
6) vri nadzor i kontrolu mera postupanja sa otpadom u skladu sa ovim zakonom;
7) vri i druge poslove utvrene zakonom.
Jedinica lokalne samouprave svojim aktom odreuje organe i slube nadlene za obavljanje poslova iz
stava 1. ovog lana.
Poslovi iz stava 1. ovog lana koji se odnose na inertni i neopasni otpad, kao i poslovi iz ta. 4) i 6)
obavljaju se kao povereni poslovi.

Zajedniko upravljanje otpadom jedinica lokalne samouprave

lan 21

Dve ili vie jedinica lokalne samouprave zajedniki obezbeuju i sprovode upravljanje otpadom, pod
uslovima i na nain utvrenim zakonom, Strategijom i sporazumom skuptina jedinica lokalne
samouprave.
Sporazumom iz stava 1. ovog lana skuptine jedinica lokalne samouprave ureuju naroito: meusobna
prava i obaveze u obezbeivanju uslova za obavljanje delatnosti i rad postrojenja za upravljanje otpadom
na podrujima tih jedinica lokalne samouprave, prava i obaveze komunalnog preduzea, odnosno drugog
pravnog ili fizikog lica u obavljanju te delatnosti, nain donoenja odluka u sluaju nesaglasnosti jedinica
lokalne samouprave o pojedinim pitanjima vezanim za delatnosti upravljanja otpadom, kao i druga pitanja
od znaaja za organizaciju i sprovoenje upravljanja otpadom.
U sluaju da dve ili vie jedinica lokalne samouprave ne obezbede i ne sprovode upravljanje otpadom pod
uslovima i na nain utvren u stavu 1. ovog lana, odluku o zajednikom obezbeivanju i sprovoenju
upravljanja otpadom na teritoriji tih jedinica lokalnih samouprava, na predlog ministarstva, odnosno
nadlenog organa autonomne pokrajine, donosi Vlada.

Agencija za zatitu ivotne sredine

lan 22
Agencija za zatitu ivotne sredine (u daljem tekstu: Agencija) obavlja poslove koji se odnose na:
1) voenje i auriranje baze podataka o upravljanju otpadom u informacionom sistemu zatite ivotne
sredine, u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita ivotne sredine;
2) voenje podataka o raspoloivim i potrebnim koliinama otpada, ukljuujui sekundarne sirovine,
razmenu i stavljanje na raspolaganje tih podataka elektronskim putem;
3) izvetavanje o upravljanju otpadom, u skladu sa preuzetim meunarodnim obavezama.

Strune organizacije za ispitivanje otpada

lan 23
Ispitivanje otpada vri se radi klasifikacije otpada za:
1) prekogranino kretanje;
2) tretman, odnosno ponovno iskorienje i odlaganje otpada;
3) prestanak statusa otpada.
Ispitivanje otpada vre strune organizacije i druga pravna lica koja su ovlaena za uzorkovanje i
karakterizaciju prema obimu ispitivanja za koja su akreditovana (u daljem tekstu: akreditovana
laboratorija), u skladu sa zakonom.
Karakterizacija otpada vri se samo za opasan otpad i za otpad koji prema poreklu, sastavu i
karakteristikama moe biti opasan otpad, osim otpada iz domainstva.
Strune organizacije i druga pravna lica iz stava 2. ovog lana izdaju izvetaj o ispitivanju otpada.

Ovlaenje za ispitivanje otpada

lan 24

Zahtev za dobijanje ovlaenja za ispitivanje otpada ministarstvu moe podneti struna organizacija,
odnosno akreditovana laboratorija.
Uz zahtev iz stava 1. ovog lana prilae se sledea dokumentacija:
1) spisak radnika koji rade na poslovima ispitivanja otpada, sa vrstom i stepenom strune spreme,
odnosno naunim zvanjem;
2) spisak opreme sa evidencionim brojem;
3) broj i namena prostorija (skica i dr.);
4) spisak parametara ispitivanja;
5) spisak metoda koje se primenjuju za odgovarajua ispitivanja;
6) akt o akreditaciji.
Ovlaenje iz stava 1. ovog lana izdaje se reenjem ministra na period od etiri godine i moe se
obnoviti.
Ovlaenje za ispitivanje otpada ministar oduzima zbog nesavesnog i nestrunog obavljanja poslova za
koje je izdato ovlaenje, i to:
1) ako se utvrdi da ovlaena organizacija ne ispunjava propisane uslove;
2) ako se utvrdi da je ovlaenje izdato na osnovu netanih i neistinitih podataka;
3) ako ovlaena organizacija ne vri ispitivanje otpada u skladu sa izdatim ovlaenjem;
4) ako se utvrdi da ovlaena organizacija, u vrenju poslova za koje joj je izdato ovlaenje, postupa na
protivpravan, nemoralan i nedostojan nain (primanje mita, davanje mita, primanje i davanje provizije,
korupcija, falsifikat i slino).
Reenje iz st. 3. i 4. ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

V ODGOVORNOSTI I OBAVEZE U UPRAVLJANJU OTPADOM

Odgovornost proizvoaa proizvoda
lan 25
Proizvoa proizvoda koristi tehnologije i razvija proizvodnju na nain koji obezbeuje racionalno
korienje prirodnih resursa, materijala i energije, podstie ponovno korienje i reciklau proizvoda i
ambalae na kraju ivotnog ciklusa i promovie ekoloki odrivo upravljanje prirodnim resursima.
Proizvoa ili uvoznik iji proizvod posle upotrebe postaje opasan otpad duan je da taj otpad preuzme
posle upotrebe, bez naknade trokova i sa njima postupi u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.
Proizvoa ili uvoznik iz stava 2. ovog lana moe da ovlasti drugo pravno lice da, u njegovo ime i za
njegov raun, preuzima proizvode posle upotrebe.

Odgovornost proizvoaa otpada

lan 26
Proizvoa otpada duan je da:
1) saini plan upravljanja otpadom iz lana 15. ovog zakona i organizuje njegovo sprovoenje, ako
godinje proizvodi vie od 100 tona neopasnog otpada ili vie od 200 kilograma opasnog otpada;
2) pribavi izvetaj o ispitivanju otpada i obnovi ga u sluaju promene tehnologije, promene porekla
sirovine, drugih aktivnosti koje bi uticale na promenu karaktera otpada i uva izvetaj najmanje pet godina;
3) pribavi odgovarajuu potvrdu o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole u skladu sa ovim zakonom;
4) obezbedi primenu naela hijerarhije upravljanja otpadom;
5) sakuplja nastali otpad odvojeno i razvrstava ga u skladu sa potrebom budueg tretmana, u koliini,
odnosno procentu koji je utvren nacionalnim ciljevima;
6) skladiti otpad na nain koji ne utie na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu i obezbedi uslove da ne doe do
meanja razliitih vrsta otpada, kao ni meanja otpada sa vodom;
7) preda otpad licu koje je ovlaeno za upravljanje otpadom ako nije u mogunosti da organizuje
postupanje sa otpadom u skladu sa ovim zakonom;
8) vodi evidenciju o otpadu koji nastaje, koji se predaje ili odlae;
9) odredi lice odgovorno za upravljanje otpadom;
10) omogui nadlenom inspektoru kontrolu nad lokacijama, objektima, postrojenjima i dokumentacijom.
Lice odgovorno za upravljanje otpadom iz stava 1. taka 9) ovog lana duno je da:
1) izradi nacrt plana upravljanja otpadom iz lana 15. ovog zakona, organizuje njegovo sprovoenje i
auriranje;
2) predlae mere prevencije, smanjenja, ponovnog iskorienja i reciklae otpada;
3) prati sprovoenje zakona i drugih propisa o upravljanju otpadom i izvetava organe upravljanja.
Proizvoa otpada ili drugi dralac otpada moe vriti tretman otpada samostalno ili preko posrednika ili
preko drugog pravnog lica ili preduzetnika koje obavlja poslove tretmana otpada, odnosno sakupljanja
otpada ili preko javnog komunalnog preduzea ili putem javno privatnog partnerstva, u skladu sa lanom
6. ovog zakona.

Odgovornost vlasnika i draoca otpada

lan 27
Vlasnik i/ili drugi dralac otpada je odgovoran za sve trokove upravljanja otpadom.
Vlasnitvo i/ili dravina nad otpadom prestaje kada sledei vlasnik i/ili drugi dralac preuzme otpad i primi
Dokument o kretanju otpada, u skladu sa ovim zakonom.
Trokove odlaganja snosi vlasnik i/ili drugi dralac koji neposredno predaje otpad na rukovanje sakupljau
otpada ili postojenju za upravljanje otpadom i/ili prethodni vlasnik i/ili drugi dralac ili proizvoa proizvoda
od kojeg potie otpad.

Odgovornost i obaveze vlasnika i/ili drugog draoca otpada ima i lice koje uestvuje u prometu otpada kao
posredni dralac otpada, a faktiki ne poseduje otpad.
Promet otpadom se moe vriti samo izmeu pravnih lica ili preduzetnika koja vode dokumentaciju u
skladu sa ovim zakonom.

Obaveze prevoznika otpada

lan 28
Prevoznik otpada duan je da:
1) obavlja transport u skladu sa dozvolom za prevoz otpada i zahtevima koji reguliu posebni propisi o
transportu (ADR/RID/ADN i dr.);
2) vodi evidenciju o svakom transportu otpada i prijavljuje transport opasnog otpada, u skladu sa
zakonom;
3) omoguava nadlenom inspektoru nadzor nad vozilom, teretom i prateom dokumentacijom.

Obaveze posrednika i trgovca

lan 28a
Delatnost posredovanja u upravljanju otpadom obuhvata poslove organizacije tretmana, odnosno
ponovnog iskorienja i odlaganja otpada, odnosno posredovanje u prenosu prava i obaveza u vezi sa
otpadom za potrebe drugih.
Zabranjena je trgovina otpadom za koji proizvoa otpada ima zakljuen ugovor o predaji sakupljau,
odnosno operateru postrojenja za upravljanje otpadom.
Trgovac otpadom smatra se draocem otpada kojeg je otkupio i moe preuzeti otpad u posed ako
raspolae skladitem otpada za koje je izdata dozvola u skladu sa ovim zakonom.
Plaanja za otkup otpada vre se preko bankovnog rauna, odnosno izdaje se priznanica u skladu sa
posebnim propisima.
Trgovac otpadom je duan da licu od koga otkupljuje otpad izda potvrdu o koliini kupljenog otpada, kao i
priznanicu ukoliko se plaanje ne vri preko bankovnog rauna.
Trgovac otpadom duan je da od lica od kojeg otkupljuje otpad pribavi podatke iz line karte ili drugog
dokumenta kojim se dokazuje identitet tog lica, kao i dokaz o poreklu otpada ili izjavu o dravini otpada.
Trgovac otpadom ne moe otkupiti otpad ako ne poseduje dokaze iz stava 6. ovog lana.
Posrednik, odnosno trgovac otpadom duan je da se upie u registar posrednika u upravljanju otpadom,
odnosno trgovaca otpadom.
Posrednik, odnosno trgovac otpada koji je registrovan za obavljanje delatnosti posredovanja, odnosno
prometa otpadom podnosi zahtev za upis u registar.
Ministarstvo izdaje reenje o upisu posrednika, odnosno trgovca u registar, ako posrednik, odnosno
trgovac ispunjava uslove, i to:
1) da nije kanjavan za bilo koje krivino delo, odnosno privredni prestup i prekraj u skladu sa zakonom;

2) da ima lice odgovorno za obavljanje poslova za koje se podnosi zahtev za registraciju;

3) da je u mogunosti da ispuni finansijske obaveze ili obaveze koje mogu nastati u obavljanju poslova,
posebno obavezu vraanja otpada u skladu sa propisima o prekograninom kretanju otpada.
Reenje iz stava 10. izdaje se na period od pet godina.
Reenjem iz stava 10. ovog lana utvruju se uslovi zatite ivotne sredine, obaveza voenja evidencije i
dostavljanja izvetaja, odnosno mere spreavanja ilegalnog prometa otpada.
Protiv reenja kojim se odbija zahtev za upis u registar i izdavanje potvrde moe se izjaviti alba u roku od
15 dana od dana prijema reenja.
Registracija se moe obnoviti na zahtev posrednika, odnosno trgovca koji se podnosi 30 dana pre isteka
registracije.
Reenje o registraciji moe se ukinuti:
1) ako posrednik, odnosno trgovac postupa suprotno reenju o upisu u registar posrednika, odnosno
trgovaca;
2) ako bi posrednik, odnosno trgovac kontinuiranim obavljanjem poslova mogao da prouzrokuje
zagaivanje ivotne sredine;
3) ako posrednik, odnosno trgovac postupa suprotno propisima o prekograninom kretanju otpada;
4) ako posrednik, odnosno trgovac ne ispunjava obaveze u skladu sa zakonom.
Odredbe st. 10, 11, 12. i 13. ovog lana koje se odnose na upis u registar, odnosno odbijanje upisa u
registar, primenjuju se i na obnovu, odnosno ukidanje reenja.
Posrednik i trgovac otpadom dostavlja Agenciji godinji izvetaj o upravljanju otpadom u skladu sa ovim
zakonom.

Obaveze operatera postrojenja za tretman otpada

lan 29
Operater postrojenja za tretman otpada duan je da:
1) saini radni plan postrojenja iz lana 16. ovog zakona i obezbedi njegovo sprovoenje i auriranje;
2) izradi plan zatite od udesa, u skladu sa zakonom;
3) pribavi dozvolu za tretman otpada i da poslove tretmana otpada obavlja u skladu sa tom dozvolom;
4) objavi listu otpada za iji tretman je ovlaen;
5) upravlja opremom i postrojenjem za tretman otpada u skladu sa odgovarajuim tehnikim uputstvom;
6) obezbeuje otpad i titi ga od rasipanja i procurivanja;
7) u sluaju udesa, bez odlaganja, obavesti nadleni organ u skladu sa zakonom;
8) vodi evidenciju o otpadu u skladu sa ovim zakonom;

9) odredi kvalifikovano lice odgovorno za struni rad u postrojenju za tretman otpada;

10) naplauje usluge za tretman otpada u postrojenju;
11) omogui nadlenom inspektoru nadzor nad lokacijama, objektima, postrojenjem i dokumentacijom.

Obaveze operatera na deponiji

lan 30
Operater na deponiji duan je da:
1) saini radni plan postrojenja iz lana 16. ovog zakona i obezbedi njegovo sprovoenje i auriranje;
2) izradi plan zatite od udesa, u skladu sa zakonom;
3) pribavi dozvolu za odlaganje otpada i da otpad odlae u skladu sa tom dozvolom;
4) sprovodi mere kojima se obezbeuje zatita ivotne sredine, u skladu sa propisima;
5) naplauje usluge odlaganja otpada na deponiju;
6) obezbedi rekultivaciju deponije posle njenog zatvaranja i vrenje strunog nadzora nad deponijom,
odnosno lokacijom u periodu od najmanje 30 godina, sa ciljem smanjenja rizika po zdravlje ljudi i ivotnu
sredinu;
7) u sluaju udesa bez odlaganja obavesti nadleni organ, u skladu sa zakonom;
8) vodi evidenciju o otpadu, u skladu sa ovim zakonom;
9) odredi kvalifikovano lice odgovorno za struni rad na deponiji;
10) omogui nadlenom inspektoru kontrolu nad lokacijama, objektima i dokumentacijom.
Operater na deponiji je duan da, u skladu sa ovim zakonom, odbije prihvatanje otpada koji ne ispunjava
uslove o odlaganju otpada iz dozvole ili da odbije prihvatanje otpada kada se pomea sa nekim drugim
otpadom, odnosno predstavlja rizik po zdravlje ljudi ili ivotnu sredinu.
O odbijanju prihvatanja otpada iz stava 2. ovog lana operater je duan da obavesti organ nadlean za
izdavanje dozvole.

Kvalifikovano lice odgovorno za struni rad

lan 31
Kvalifikovano lice odgovorno za struni rad za upravljanje neopasnim otpadom je lice koje:
1) nije kanjavano za bilo koje krivino delo;
2) ima najmanje srednju strunu spremu, sa obavljenim pripravnikim staom.
Kvalifikovano lice odgovorno za struni rad za upravljanje opasnim otpadom je lice koje:
1) nije kanjavano za bilo koje krivino delo;

2) ima najmanje steeno visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske studije i
osnovne strukovne studije), odnosno najmanje vie obrazovanje iz prirodno-matematikih, medicinskih ili
tehniko-tehnolokih nauka i da ima najmanje tri godine radnog iskustva.
Pravno lice i preduzetnik koji obavlja poslove upravljanja otpadom mora imati najmanje jedno stalno
zaposleno kvalifikovano lice odgovorno za struni rad za upravljanje neopasnim i/ili opasnim otpadom.

VI ORGANIZOVANJE UPRAVLJANJA OTPADOM

Organizacija upravljanja otpadom
lan 32
Upravljanje otpadom organizuje se na nain koji ne predstavlja opasnost po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu
u skladu sa zakonom.
Ministar moe naloiti dodatne mere za upravljanje pojedinim vrstama otpada, ako:
1) postupanje sa otpadom ugroava ili moe ugroziti zdravlje ljudi i ivotnu sredinu;
2) postoje dodatni zahtevi za sprovoenje odredaba meunarodnih ugovora koji su obavezujui za
Republiku Srbiju.
Dodatne mere iz stava 2. ovog lana mogu biti privremeni uslovi za obavljanje aktivnosti u sluaju
ugroavanja zdravlja ljudi i ivotne sredine, kao i primena meunarodnih normi koje nisu propisane u
zemlji.
Ako pravno, odnosno fiziko lice postupa sa otpadom suprotno ovom zakonu i usled toga nastupi
opasnost ili rizik po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, Republika Srbija preduzima hitne mere radi zatite
zdravlja ljudi i ivotne sredine, odnosno povrinskih i podzemnih voda, vazduha, zemljita, biljnog i
ivotinjskog sveta.
Republika Srbija ima pravo naknade trokova koji nastanu preduzimanjem mera iz stava 4. ovog lana od
lica za koje se utvrdi da je izvrilo nedozvoljenu delatnost.

Postrojenje za upravljanje otpadom

lan 33
Skladitenje, tretman ili odlaganje otpada moe vriti:
1) privredno drutvo, preduzee ili drugo pravno lice, odnosno preduzetnik koji obavlja delatnost
skladitenja, tretmana odnosno ponovnog iskorienja ili odlaganja otpada, u skladu sa zakonom;
2) pravno lice ili preduzetnik na osnovu dozvole i ugovora o obavljanju delatnosti od lokalnog znaaja
zakljuenog sa jedinicom lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.
Koncesijom se moe stei pravo obavljanja delatnosti upravljanja otpadom, odnosno izgradnje, korienja
i odravanja postrojenja za upravljanje otpadom, u skladu sa zakonom kojim se ureuju koncesije.
Izgradnja i rad postrojenja za upravljanje otpadom mora biti u skladu sa odredbama ovog zakona, zakona
kojim se ureuje izgradnja objekata i drugim zakonima.
Postrojenje za upravljanje otpadom ne moe da zapone sa radom pre dobijanja dozvole za upravljanje
otpadom u skladu sa ovim zakonom.

U postrojenjima za upravljanje otpadom otpad se moe skladititi, tretirati odnosno ponovno iskoristiti ili
odlagati samo u skladu sa izdatom dozvolom.

Lokacija za izgradnju i rad postrojenja

lan 34
Jedna ili vie jedinica lokalne samouprave odreuju lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladitenje,
tretman odnosno ponovno iskorienje ili odlaganje otpada kojim upravljaju na svojoj teritoriji, pod
uslovima utvrenim zakonom, kao i sporazumom iz lana 21. stav 2. ovog zakona ako vie skuptina
jedinica lokalne samouprave zajedno odluuju o lokaciji postrojenja za upravljanje otpadom.
U sluaju nesaglasnosti jedinica lokalne samouprave u pogledu odreivanja lokacije postrojenja za
upravljanje otpadom, odluku o lokaciji, na predlog ministarstva, odnosno nadlenog organa autonomne
pokrajine, donosi Vlada.
U sluaju izgradnje postrojenja za tretman odnosno ponovno iskorienje ili odlaganje opasnog otpada,
ministarstvo donosi odluku o lokaciji, u skladu sa zakonom i po prethodno pribavljenom miljenju jedinice
lokalne samouprave, odnosno i autonomne pokrajine za postrojenja koja se grade na njenoj teritoriji.
Pri odreivanju lokacija za izgradnju i rad postrojenja za upravljanje otpadom uzimaju se u obzir naroito:
1) koliine i vrste otpada;
2) nain skladitenja, tretmana odnosno ponovnog iskorienja ili odlaganja otpada, odnosno vrste
objekata i postrojenja;
2a) planirana namena prostora i mogunost izgradnje i rada postrojenja u skladu sa urbanistikim
uslovima i uslovima zatite ivotne sredine;
3) geoloka, hidroloka, hidrogeoloka, topografska, seizmoloka i pedoloka svojstva zemljita i
mikroklimatske karakteristike podruja;
4) blizina zatienih prirodnih dobara i odlike predela.

Sakupljanje i transport otpada

lan 35
Lice koje vri sakupljanje, odnosno transport otpada sakuplja otpad od proizvoaa ili vlasnika i/ili drugog
draoca i transportuje ga do postrojenja za upravljanje otpadom, odnosno do centra za sakupljanje,
skladitenje, transfer stanice ili postrojenja za tretman odnosno ponovno iskorienje ili odlaganje.
Lice iz stava 1. ovog lana mora da ima zakljuen ugovor sa operaterom za upravljanje otpadom kojim se
ureuje nain preuzimanja otpada, plaanje preko bankovnog rauna, kao i druga pitanja od znaaja za
preuzimanje otpada (vrste, koliine, poreklo, klasifikacija otpada i dr.).
Nadleni organ preduzima odgovarajue mere u skladu sa lanom 3. i lanom 6. stav 1. taka 3) ovog
zakona tako da podstakne:
1) odvojeno sakupljanje biootpada za potrebe kompostiranja i digestije;
2) tretman biootpada na takav nain da obezbeuje visok nivo zatite ivotne sredine;
3) upotrebu materijala bezbednih za ivotnu sredinu proizvedenih iz biootpada.

Sakupljen meoviti otpad moe se prihvatiti kao reciklabilni materijal u postrojenju za upravljanje otpadom
ako se ovi materijali u daljem procesu razdvajaju, u skladu sa standardima kvaliteta, odnosno reciklae.
Otpad namenjen za skladitenje, tretman odnosno ponovno iskorienje ili odlaganje moe biti
transportovan do transfer stanice odakle se dalje transportuje do postrojenja za skladitenje, tretman ili
odlaganje.
Lokaciju za transfer stanicu odreuje jedinica lokalne samouprave.
Radi lakeg daljeg tretmana odnosno ponovnog iskorienja otpada lica iz stava 1. ovog lana duna su
da obezbede da razliite vrste otpada ostanu odvojene tokom transporta.
Otpad se transportuje u zatvorenom vozilu, ambalai, kontejneru ili cisterni kako bi se spreilo rasipanje ili
ispadanje otpada prilikom transporta, utovara ili istovara, odnosno zagaenje vazduha, vode, zemljita i
ivotne sredine.
U sluaju zagaenja nastalog tokom transporta prevoznik otpada je odgovoran za ienje i otklanjanje
zagaenja podruja.
Prevoznik otpada transportuje otpad samo na odredite koje je odredio poiljalac.
Ako se otpad ne moe isporuiti na odredite, prevoznik vraa otpad poiljaocu.
Opasan otpad se posebno sakuplja i transportuje.
Na transport opasnog otpada, odnosno nain transporta, uslove koji se odnose na pakovanje opasnog
otpada i na vozilo i zaposlene na rukovanju i transportu opasnog otpada primenjuju se propisi kojima se
ureuje transport opasnog tereta.

Skladitenje otpada
lan 36
Otpad se skladiti na mestima koja su tehniki opremljena za privremeno uvanje otpada na lokaciji
proizvoaa ili vlasnika i/ili drugog draoca otpada, u centrima za sakupljanje, transfer stanicama i drugim
lokacijama u skladu sa ovim zakonom.
Skladite otpada iz stava 1. ovog lana moe biti:
1) privremeno skladite na mestu nastanka otpada u kojem se otpad uva radi sakupljanja;
2) skladite otpada kao postrojenje u kojem se obavlja delatnost skladitenja otpada, odnosno proces
njegovog sakupljanja i razvrstavanja, smetaja i uvanja, kao i priprema za predaju ili otpremanje,
odnosno transport u postrojenja za ponovnu upotrebu, reciklau, ponovno iskorienje ili odlaganje,
ukljuujui i centre za sakupljanje otpada;
3) skladite otpada u postrojenju za reciklau, ponovno iskorienje ili odlaganje otpada u kojem se otpad
priprema za tretman, ukljuujui i transfer stanicu.
Dozvolom o upravljanju otpadom, odnosno potvrdom o izuzeu koja se izdaje u skladu sa ovim zakonom,
odreuje se vrsta skladita iz stava 2. ovog lana uzimajui u obzir njegovu namenu, vrstu i koliinu
otpada, kao i vreme njegovog skladitenja.

Opasan otpad ne moe biti privremeno skladiten na lokaciji proizvoaa, vlasnika i/ili drugog draoca
otpada due od 12 meseci, osim ako je u toku postupak pribavljanja dozvole, a najdue 120 dana od
isteka roka iz ovog stava.

Tretman otpada
lan 37
Tretman otpada obavlja se primenom najboljih dostupnih tehnika i tehnologija u skladu sa ovim zakonom.
Postrojenja i oprema za tretman otpada mogu biti stacionarna ili mobilna.
Tretman otpada u stacionarnom ili mobilnom postrojenju vri se u skladu sa dozvolom za tretman izdatom
na osnovu ovog zakona.
Za tretman otpada u mobilnom postrojenju pribavljaju se dozvole, saglasnosti ili isprave u skladu sa ovim
zakonom i drugim propisima.
Ministar blie propisuje vrste otpada koje se mogu tretirati u mobilnim postrojenjima i vrste mobilnih
postrojenja za koje se izdaje dozvola za tretman otpada.

Ponovna upotreba i ponovno iskorienje

lan 38
Nadleni organ za upravljanje otpadom preduzima neophodne mere koje obezbeuju da se operacije
ponovnog iskorienja otpada vre u skladu sa l. 3. i 6. ovog zakona.
Nadleni organ za upravljanje otpadom preduzima odgovarajue mere za podsticanje ponovne upotrebe i
pripreme za ponovnu upotrebu proizvoda, gde je to mogue, a naroito razvojem sistema za reparaciju i
ponovnu upotrebu proizvoda, primenom ekonomskih instrumenata, kriterijuma pri sprovoenju postupka
javnih nabavki, kao i utvrivanjem drugih ciljeva i mera.
Nadleni organ za upravljanje otpadom preduzima mere kojima obezbeuje i promovie ili unapreuje
ponovno iskorienje otpada, kada je to u skladu sa naelom iz lana 6. stav 1. taka 3) ovog zakona i u
tom cilju uspostavlja odvojeno sakupljanje otpada kada je to tehniki, ekoloki i ekonomski izvodljivo i
obezbeuje da se otpad ne mea sa drugim vrstama otpada ili drugim materijalima sa razliitim
svojstvima.
Nadleni organ za upravljanje otpadom preduzima i mere kojima se obezbeuje visok kvalitet reciklae i,
u tom cilju, uspostavlja odvojeno sakupljanje otpada gde je tehniki, ekoloki i ekonomski izvodljivo i
odgovarajue, radi ispunjenja neophodnih standarda kvaliteta za relevantne oblasti reciklae.
Otpad se moe ponovo iskoristiti za istu ili drugu namenu, za reciklau, odnosno druge operacije
ponovnog iskorienja, radi dobijanja sirovine za proizvodnju istog ili drugog proizvoda, kao sekundarna
sirovina (papir i karton, metal, staklo, plastika, otpad od graenja i ruenja, pepeo i ljaka od sagorevanja
uglja iz termoenergetskih postrojenja, gips i sumpor od odsumporavanja dimnih gasova, otpadna ulja i
dr.), ili radi iskorienja vrednosti otpada njegovom biorazgradnjom ili spaljivanjem otpada uz iskorienje
energije.
Lice koje vri ponovno iskorienje otpada obezbeuje da nastali proizvodi ne prouzrokuju tetni uticaj na
ivotnu sredinu vei od proizvoda koji su nastali od primarnih sirovina.
Zabranjeno je odlaganje i spaljivanje otpada koji ispunjava standarde za ponovnu upotrebu ili ponovno
iskorienje.

Izuzetno, otpad iz stava 7. ovog lana moe se odloiti ili spaliti, ako je to ekonomski opravdano i ne
ugroava zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, uz prethodno pribavljenu dozvolu ministarstva.
Postrojenja za obavljanje delatnosti u oblasti upravljanja otpadom koja podleu izdavanju integrisane
dozvole mogu ponovno iskoristiti uvezen neopasan otpad za sopstvene potrebe, u skladu sa dozvolom
koju izdaje ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, prema propisima kojima se
ureuje integrisano spreavanje i kontrola zagaivanja ivotne sredine.
Ministar blie propisuje uslove i nain sakupljanja, transporta, tretmana, odnosno skladitenja, ponovnog
iskorienja i reciklae otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije.

Fiziko-hemijski tretman otpada

lan 39
Fiziko-hemijski tretman otpada obuhvata: neutralizaciju, mineralizaciju, solidifikaciju, oksidaciju,
redukciju, adsorpciju, destilaciju, jonske izmene, reversne osmoze i druge fiziko-hemijske i hemijske
procese kojima se smanjuju opasne karakteristike otpada.
Fiziko-hemijski tretman otpada vri se u skladu sa dozvolom za tretman izdatom na osnovu ovog zakona.

Bioloki tretman otpada

lan 40
Bioloki tretman otpada je proces razgradnje biorazgradivog organskog otpada (papir, karton, batenski ili
kuhinjski otpad i dr.) radi dobijanja korisnih materijala za kondicioniranje zemljita (kompost) i/ili energije
(metan) i obuhvata naroito: kompostiranje ili anaerobnu digestiju.
Bioloki tretman otpada vri se u skladu sa dozvolom za tretman izdatom na osnovu ovog zakona.
Bioloki tretman otpada vri se radi smanjenja odlaganja biorazgradivog otpada na deponiju, odnosno
smanjenja emisije gasova sa efektom "staklene bate" i njihovog uticaja na ivotnu sredinu.
Ostale tehnologije biolokog tretmana otpada koriste se radi smanjenja opasnih karakteristika otpada.

Termiki tretman
lan 41
Termiki tretman otpada vri se u skladu sa dozvolom za tretman izdatom na osnovu ovog zakona.
Termiki tretman vri se u postrojenjima koja su projektovana, izgraena i opremljena u skladu sa ovim
zakonom.
Spaljivanje otpada, kao termiki tretman, vri se uz iskorienje energije koja se stvara sagorevanjem
samo ako je to ekonomski opravdano i ako se za spaljivanje otpada ne koristi dodatna energija, osim za
inicijalno paljenje, ili se otpad koristi kao gorivo, odnosno dodatno gorivo za koinsineraciju.
Pre spaljivanja otpada vlasnik i/ili drugi dralac opasnog otpada obezbeuje ispitivanje opasnih
karakteristika otpada pri prvom otpremanju otpada u postrojenje, odnosno jednom godinje za istu vrstu
opasnog otpada koji se spaljuje u istom postrojenju u duem vremenskom periodu.

Pre spaljivanja operater postrojenja iz stava 2. ovog lana obezbeuje proveru otpada dopremljenog za
spaljivanje, odnosno njegovu identifikaciju prema vrsti, koliini i svojstvima, kontrolu pratee
dokumentacije i uzorkovanje i analizu opasnog otpada.
Operater je duan da uva uzorke otpada iz stava 5. ovog lana najmanje jedan mesec nakon spaljivanja
otpada.
Vlada blie propisuje vrste otpada za koje se vri termiki tretman, uslove i kriterijume za odreivanje
lokacije, tehnike i tehnoloke uslove za projektovanje, izgradnju, opremanje i rad postrojenja za termiki
tretman otpada, postupanje sa ostatkom nakon spaljivanja otpada, kao i druga pitanja od znaaja za rad
postrojenja za termiki tretman otpada.

Odlaganje otpada na deponiju

lan 42
Odlaganje otpada na deponiju vri se ako ne postoji drugo odgovarajue reenje, u skladu sa naelom
hijerarhije upravljanja otpadom.
Otpad se odlae na deponiju koja ispunjava tehnike, tehnoloke i druge uslove i zahteve, u skladu sa
dozvolom izdatom na osnovu ovog zakona.
Pre odlaganja, operater na deponiji obezbeuje proveru dopremljenog otpada, odnosno njegovu
identifikaciju prema vrsti, koliini i svojstvima, kroz utvrivanje mase otpada i kontrolu pratee
dokumentacije pre preuzimanja.
Otpad se pre odlaganja tretira u skladu sa odredbama ovog zakona i drugih propisa.
Deponije otpada se dele u tri klase, u zavisnosti od vrste otpada koji se na njima odlae, i to:
1) deponije za inertan otpad;
2) deponije za neopasan otpad;
3) deponije za opasan otpad.
Zajedniko odlaganje opasnog otpada sa drugim vrstama otpada na istoj lokaciji nije dozvoljeno, osim u
sluajevima utvrenim posebnim propisom.
Vlada blie propisuje:
1) uslove i kriterijume za odreivanje lokacije, tehnike i tehnoloke uslove za projektovanje, izgradnju i
rad deponija otpada;
2) vrste otpada ije je odlaganje na deponiji zabranjeno, koliine biorazgradivog otpada koje se mogu
odloiti, kriterijume i procedure za prihvatanje ili neprihvatanje, odnosno odlaganje otpada na deponiju,
nain i procedure rada i zatvaranja deponije;
3) sadraj i nain monitoringa rada deponije, kao i naknadnog odravanja posle zatvaranja deponije.

Upravljanje komunalnim otpadom

lan 43

Komunalni otpad se sakuplja, ponovno iskoriava i odlae u skladu sa ovim zakonom i posebnim
propisima kojima se ureuju komunalne delatnosti.
Zabranjeno je meati opasan otpad sa komunalnim otpadom.
Komunalni otpad koji je ve izmean sa opasnim otpadom razdvaja se ako je to ekonomski isplativo, u
protivnom, taj otpad se smatra opasnim.
Jedinica lokalne samouprave, u skladu sa lokalnim planom, ureuje i organizuje:
1) selekciju i odvojeno sakupljanje otpada, ukljuujui i uestalost sakupljanja otpada radi reciklae (papir,
metal, plastika i staklo);
2) obezbeuje odlaganje otpada iz domainstva u kontejnere ili na drugi nain;
3) obezbeuje i oprema centre za sakupljanje otpada iz domainstva koji nije mogue odloiti u kontejnere
za komunalni otpad (kabasti, biorazgradivi i drugi otpad), ukljuujui i opasan otpad iz domainstva.
Domainstva su duna da odlau svoj otpad u kontejnere ili na druge naine, koje obezbeuje jedinica
lokalne samouprave, a opasan otpad iz domainstva (otpadne baterije i akumulatori, ulja, otpad od
elektrinih i elektronskih proizvoda, boje i lakovi, pesticidi i dr.) da predaju u centre za sakupljanje otpada
iz domainstva ili ovlaenom pravnom licu za sakupljanje opasnog otpada.
Domainstva i drugi proizvoai komunalnog otpada vre selekciju komunalnog otpada radi reciklae.
Jedinica lokalne samouprave duna je da izvri evidenciju divljih deponija i postojeih nesanitarnih
deponija - smetlita na svojoj teritoriji i da obezbedi njihovo uklanjanje i sanaciju.
Jedinica lokalne samouprave duna je da izradi projekat sanacije i rekultivacije za postojee nesanitarne
deponije - smetlita, u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita ivotne sredine.
Javno komunalno preduzee koje upravlja nesanitarnim deponijama - smetlitima komunalnog otpada
duno je da dostavi ministarstvu, odnosno nadlenom organu autonomne pokrajine na saglasnost radni
plan postrojenja iz lana 16. ovog zakona sa programom korektivnih mera i dinamikom prilagoavanja
rada postrojenja u skladu sa ovim zakonom i propisom kojim se ureuje odlaganje otpada na deponije.
Ministar propisuje nain voenja i izgled evidencije deponija i smetlita na podruju jedinice lokalne
samouprave, kao i nain i rokove za njegovo dostavljanje.

Upravljanje opasnim otpadom

lan 44
Proizvodnja, sakupljanje i transport opasnog otpada, kao i njegovo skladitenje i tretman, obavljaju se pod
uslovima koji obezbeuju zatitu ivotne sredine i zdravlje ljudi u skladu sa lanom 3. ovog zakona,
ukljuujui sve aktivnosti od proizvodnje do tretmana opasnog otpada, u skladu sa izvetavanjem o
otpadu, nadzorom i kaznenim odredbama na nain propisan ovim zakonom.
Vlada obezbeuje sprovoenje mera postupanja sa opasnim otpadom.
Tretman opasnog otpada ima prioritet u odnosu na tretmane drugog otpada i vri se samo u postrojenjima
koja imaju dozvolu za tretman opasnog otpada u skladu sa ovim zakonom.

Prilikom sakupljanja, razvrstavanja, skladitenja, transporta, ponovnog iskorienja i odlaganja, opasan

otpad se pakuje i obeleava na nain koji obezbeuje sigurnost po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, u skladu
sa meunarodnim i harmonizovanim srpskim standardima.
Opasan otpad se pakuje prema karakteristikama opasnog otpada (zapaljiv, eksplozivan, infektivan i dr.) i
obeleava u skladu sa zakonom kojim se ureuje transport opasnog tereta i ovim zakonom.
Zabranjeno je meanje razliitih kategorija opasnog otpada ili meanje opasnog otpada sa neopasnim
otpadom, drugim supstancama i materijama, osim:
1) u postrojenjima za koje je izdata dozvola za tretman opasnog otpada u skladu sa lanom 64. ovog
zakona;
2) ako se primenjuje lan 3. ovog zakona i ne dolazi do tetnog dejstva upravljanja otpadom na zdravlje
ljudi i ivotnu sredinu;
3) pod uslovima utvrenim u dozvoli uz primenu najbolje dostupnih tehnika i pod nadzorom kvalifikovanog
lica.
Meanje otpada iz stava 6. ovog lana ukljuuje i razblaivanje opasnih materija.
U skladu sa tehnikim i ekonomskim kriterijumima izvodljivosti, kada je opasan otpad pomean na nain
suprotan odredbama ovog lana, odvajanje se vri ukoliko je to mogue i neophodno u postrojenju iz
stava 6. ovog lana, pod nadzorom kvalifikovanog lica, u skladu sa lanom 3. ovog zakona.
Odredbe st. 1, 5. i 6. ovog lana ne primenjuju se na meani opasan otpad iz domainstva pre
preuzimanja iz centara za sakupljanje radi predaje u postrojenja za ponovno iskorienje ili odlaganje
otpada.
Odredba stava 5. ovog lana ne primenjuje se na izdvojene delove opasnog otpada nastale iz
domainstva pre nego to budu sakupljeni, odloeni ili ponovo iskorieni od strane operatera koji imaju
dozvolu ili su registrovani u skladu sa odredbama koje se odnose na izdavanje dozvole ili registre izdatih
dozvola propisanim ovim zakonom.
Zabranjeno je odlaganje opasnog otpada bez prethodnog tretmana kojim se znaajno smanjuju opasne
karakteristike otpada.
Zabranjeno je razblaivanje opasnog otpada radi isputanja u ivotnu sredinu.
Ministar propisuje nain skladitenja, pakovanja i obeleavanja opasnog otpada.

Dokument o kretanju otpada

lan 45
Kretanje otpada prati poseban Dokument o kretanju otpada, osim otpada iz domainstva.
Proizvoa, odnosno vlasnik i/ili drugi dralac otpada mora da klasifikuje otpad pre otpoinjanja kretanja
otpada.
Proizvoa, odnosno vlasnik i/ili drugi dralac otpada mora uvati kopije dokumenata o otpremi otpada
sve dok ne dobije primerak popunjenog Dokumenta o kretanju otpada od primaoca kojim se potvruje da
je otpad prihvaen.

Ako proizvoa, odnosno vlasnik i/ili drugi dralac u roku od 15 dana ne primi primerak popunjenog
Dokumenta o kretanju otpada od primaoca, mora pokrenuti postupak provere kretanja otpada i duan je
da o nalazu izvesti ministarstvo, bez odlaganja, kao i nadleni organ autonomne pokrajine, ako se
kretanje otpada vri na teritoriji autonomne pokrajine.
Proizvoa, odnosno vlasnik i/ili drugi dralac otpada uva kompletirani Dokument o kretanju otpada
najmanje dve godine.
Ministar propisuje obrazac Dokumenta o kretanju otpada, kao i uputstvo za njegovo popunjavanje.

Dokument o kretanju opasnog otpada

lan 46
Kretanje opasnog otpada prati poseban Dokument o kretanju opasnog otpada koji popunjava proizvoa,
odnosno vlasnik i/ili drugi dralac i svako ko preuzima opasan otpad.
Dokument o kretanju opasnog otpada sastoji se od:
1) kopije prethodnog obavetenja koje proizvoa, vlasnik i/ili drugi dralac otpada alje 48 sati pre
zapoinjanja kretanja opasnog otpada ministarstvu sa podacima o proizvoau, odnosno vlasniku u
skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita podataka o linosti, kao i vrsti i procenjenim koliinama
otpada, klasifikaciji otpada, vrsti prevoza i odreditu, koju je potpisao proizvoa, odnosno vlasnik;
2) kopije dokumenta iz stava 2. taka 1) ovog lana koju uva proizvoa, odnosno vlasnik i/ili drugi
dralac, koju je potpisalo lice koje je preuzelo otpad radi prevoza (prevoznik);
3) kopije dokumenta iz stava 2. taka 2) ovog lana koju uva prevoznik otpada i koju je potpisalo lice koje
je preuzelo otpad na odreditu (primalac);
4) kopije dokumenta iz stava 2. taka 3) ovog lana koju uva primalac otpada;
5) kopije dokumenta iz take 4) ovog stava koju primalac alje ministarstvu, kao i nadlenom organu
autonomne pokrajine, odnosno gradu Beogradu, ako se kretanje otpada vri na njihovoj teritoriji;
6) kopije dokumenta iz stava 2. taka 4) ovog lana koju primalac alje proizvoau, vlasniku i/ili drugom
draocu, odnosno poiljaocu.
Kopije dokumenata iz stava 2. ta. 5) i 6) ovog lana koriste nadleni organ i proizvoa, odnosno vlasnik
i/ili drugi dralac, radi kompletiranja dokumentacije o kretanju opasnog otpada.
Proizvoa, odnosno vlasnik i/ili drugi dralac otpada uva kopiju dokumenta iz stava 2. taka 2) ovog
lana dok ne dobije kopiju dokumenta iz stava 2. taka 6) ovog lana od primaoca otpada, odnosno
primerak popunjenog Dokumenta o kretanju opasnog otpada, kojom se potvruje da je otpad prihvaen.
Proizvoa, odnosno vlasnik i/ili drugi dralac otpada duan je da kopiju dokumenta iz stava 2. taka 6)
ovog lana uva trajno i duan je da je dostavi Agenciji u elektronskom obliku unosom podataka u
informacioni sistem Nacionalnog registra izvora zagaivanja.
Dokumentovani dokaz da su operacije upravljanja izvrene dostavlja se i na zahtev nadlenog organa ili
prethodnog vlasnika i/ili drugog draoca otpada.
Ako proizvoa, odnosno vlasnik i/ili drugi dralac u roku od 15 dana od dana dobijanja kopije dokumenta
iz stava 2. taka 2) ovog lana ne primi kopiju dokumenta iz stava 2. taka 6) ovog lana kojom se

potvruje da je otpad preuzet, mora pokrenuti postupak provere kretanja otpada i duan je da o nalazu
izvesti ministarstvo, bez odlaganja.
Ministarstvo uva kopiju dokumenta iz stava 2. taka 1) ovog lana sve dok ne primi kopiju dokumenta iz
stava 2. taka 5) ovog lana od primaoca otpada kojom se potvruje da je otpad primljen.
U sluaju da ministarstvo u roku od 30 dana od dana dobijanja kopije dokumenta iz stava 2. taka 1) ovog
lana ne dobije kopiju dokumenta iz stava 2. taka 5) ovog lana od primaoca otpada da je otpad primljen,
ili ukoliko ne primi obavetenje od proizvoaa, odnosno vlasnika i/ili drugog draoca o eventualnom
problemu, ministarstvo zapoinje postupak provere kretanja otpada.
Ministar propisuje obrazac Dokumenta o kretanju opasnog otpada, obrazac prethodnog obavetenja,
nain njegovog dostavljanja kao i uputstvo za njihovo popunjavanje.

VII UPRAVLJANJE POSEBNIM TOKOVIMA OTPADA

Upravljanje istroenim baterijama i akumulatorima
lan 47
Zabranjen je promet baterija i akumulatora koji sadre vie od 0,0005% masenih ive, ako ovim zakonom
nije drukije odreeno.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, moe biti dozvoljen promet dugmastih baterija i baterija koje se sastoje
od kombinacija dugmastih baterija sa sadrajem ne veim od 2% masenih ive.
Zabranjen je promet prenosivih baterija i akumulatora, ukljuujui one koji su ugraeni u ureaje, koji
sadre vie od 0,002% masenih kadmijuma, osim onih koje se koriste u sigurnosnim i alarmnim
sistemima, medicinskoj opremi ili beinim elektrinim alatima, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.
Proizvoa opreme sa ugraenim baterijama i akumulatorima duan je da obezbedi njihovu ugradnju u
ureaj tako da korisnik posle njihove upotrebe moe lako da ih odvoji.
Proizvoa i uvoznik baterija i akumulatora, kao i proizvoa i uvoznik opreme sa ugraenim baterijama i
akumulatorima duan je da ih obeleava koristei oznake koje sadre uputstva i upozorenja za odvojeno
sakupljanje, sadraj tekih metala, mogunost recikliranja ili odlaganja i dr.
Proizvoa i uvoznik baterija i akumulatora duan je da vodi i uva evidenciju o koliini proizvedenih ili
uvezenih proizvoda.
Vlasnik i/ili drugi dralac istroenih baterija i akumulatora, osim domainstava, duan je da ih preda radi
tretmana licu koje za to ima dozvolu.
Lice koje vri sakupljanje, skladitenje i tretman istroenih baterija i akumulatora mora da ima dozvolu, da
vodi i uva evidenciju o istroenim baterijama i akumulatorima i o koliini koja je sakupljena, uskladitena
ili tretirana i podatke o tome dostavlja Agenciji.
Ministar blie propisuje sadrinu i izgled oznaka na baterijama, dugmastim baterijama i akumulatorima
prema sadraju opasnih materija, nain i postupak upravljanja istroenim baterijama i akumulatorima, kao
i ureajima sa ugraenim baterijama i akumulatorima.

Upravljanje otpadnim uljima

lan 48

Otpadna ulja, u smislu ovog zakona, jesu sva mineralna ili sintetika ulja ili maziva, koja su neupotrebljiva
za svrhu za koju su prvobitno bila namenjena, kao to su hidraulina ulja, motorna, turbinska ulja ili druga
maziva, brodska ulja, ulja ili tenosti za izolaciju ili prenos toplote, ostala mineralna ili sintetika ulja, kao i
uljni ostaci iz rezervoara, meavine ulje - voda i emulzije.
Zabranjeno je:
1) isputanje ili prosipanje otpadnih ulja u ili na zemljite, povrinske i podzemne vode i u kanalizaciju;
2) odlaganje otpadnih ulja i nekontrolisano isputanje ostataka od prerade otpadnih ulja;
3) meanje otpadnih ulja tokom sakupljanja i skladitenja sa PCB i korienim PCB ili halogenim
materijama i sa materijama koje nisu otpadna ulja, ili meanje sa opasnim otpadom;
4) svaka vrsta prerade otpadnih ulja koja zagauje vazduh u koncentracijama iznad propisanih graninih
vrednosti.
Proizvoa otpadnog ulja, u zavisnosti od koliine otpadnog ulja koju godinje proizvede, duan je da
obezbedi prijemno mesto do predaje radi tretmana licu koje za to ima dozvolu.
Vlasnici i/ili drugi draoci otpadnih ulja koji nisu proizvoai otpadnog ulja duni su da otpadno ulje
predaju licu koje vri sakupljanje i tretman.
Lice koje vri sakupljanje, skladitenje i tretman otpadnih ulja mora da ima dozvolu, da vodi i uva
evidenciju o otpadnim uljima i o koliini koja je sakupljena, uskladitena ili tretirana, kao i o konanom
odlaganju ostataka posle tretmana i podatke o tome dostavlja Agenciji.
Otpadno jestivo ulje koje nastaje obavljanjem ugostiteljske i turistike delatnosti, u industriji, trgovini i
drugim slinim delatnostima u kojima se priprema vie od 50 obroka dnevno sakuplja se radi prerade i
dobijanja biogoriva.
Vlasnici i/ili drugi draoci otpadnih jestivih ulja duni su da otpadno jestivo ulje koje nastaje pripremom
hrane sakupljaju odvojeno od drugog otpada i predaju licu koje ima dozvolu za sakupljanje, odnosno
tretman otpadnih ulja.
Ministar blie propisuje uslove, nain i postupak upravljanja otpadnim uljima.

Upravljanje otpadnim gumama

lan 49
Otpadne gume, u smislu ovog zakona, jesu gume od motornih vozila (automobila, autobusa, kamiona,
motorcikala i dr.), poljoprivrednih i graevinskih maina, prikolica, vuenih maina i sl. nakon zavretka
ivotnog ciklusa.
Lice koje vri sakupljanje, transport, tretman ili odlaganje otpadnih guma mora da ima dozvolu, da vodi i
uva evidenciju o koliinama sakupljenih i tretiranih otpadnih guma i podatke o tome dostavlja Agenciji.
Ministar blie propisuje nain i postupak upravljanja otpadnim gumama.

Upravljanje otpadom od elektrinih i elektronskih proizvoda

lan 50
Otpad od elektrinih i elektronskih proizvoda ne moe se meati sa drugim vrstama otpada.

Zabranjeno je odlaganje otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda bez prethodnog tretmana.

Otpadne tenosti od elektrinih i elektronskih proizvoda moraju biti odvojene i tretirane na odgovarajui
nain.
Komponente otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda koje sadre PCB obavezno se odvajaju i
obezbeuje se njihovo adekvatno odlaganje.
Proizvoa ili uvoznik elektrinih ili elektronskih proizvoda duan je da identifikuje reciklabilne komponente
tih proizvoda.
Lica koja preuzimaju otpad od elektrinih ili elektronskih proizvoda posle njihove upotrebe izdaju i uvaju
potvrde o preuzimanju, kao i potvrde o njihovom upuivanju na tretman odnosno ponovno iskorienje i
odlaganje.
Obaveza preuzimanja iz stava 6. ovog lana ne odnosi se na delove elektrinih ili elektronskih proizvoda.
Lice koje vri sakupljanje, tretman odnosno ponovno iskorienje ili odlaganje otpada od elektrinih i
elektronskih proizvoda mora da ima dozvolu, da vodi evidenciju o koliini i vrsti preuzetih elektrinih ili
elektronskih proizvoda i podatke o tome dostavlja Agenciji.
Pri stavljanju u promet moe se zabraniti ili ograniiti korienje nove elektrine i elektronske opreme koja
sadri olovo, ivu, kadmijum, estovalentni hrom, polibromovane bifenile (PBB) i polibromovane difenil
etre (PBDE).
Ministar blie propisuje listu elektrinih i elektronskih proizvoda, mere zabrane i ogranienja korienja
elektrine i elektronske opreme koja sadri opasne materije, nain i postupak upravljanja otpadom od
elektrinih i elektronskih proizvoda.

Upravljanje otpadnim fluorescentnim cevima koje sadre ivu

lan 51
Otpadne fluorescentne cevi koje sadre ivu odvojeno se sakupljaju.
Zabranjeno je bez prethodnog tretmana odlagati otpadne fluorescentne cevi koje sadre ivu.
Vlasnik i/ili drugi dralac otpadnih fluorescentnih cevi koje sadre ivu duan je da ih preda radi tretmana
licu koje za to ima dozvolu.
Lice koje vri sakupljanje, tretman odnosno ponovno iskorienje ili odlaganje otpadnih fluorescentnih cevi
koje sadre ivu mora da ima dozvolu, da vodi i uva evidenciju o koliini koja je sakupljena, tretirana ili
odloena i podatke o tome dostavlja Agenciji.
Ministar blie propisuje nain i postupak za upravljanje otpadnim fluorescentnim cevima koje sadre ivu.

Upravljanje PCB i PCB otpadom

lan 52
Otpad koji sadri PCB odvojeno se sakuplja.
Zabranjeno je:
1) dopunjavanje transformatora sa PCB;

2) ponovno korienje PCB otpada;

3) dobijanje reciklaom PCB iz PCB otpada;
4) privremeno skladitenje PCB, PCB otpada ili ureaja koji sadri PCB due od 24 meseca pre
obezbeivanja njihovog odlaganja ili dekontaminacije;
5) spaljivanje PCB ili PCB otpada na brodovima;
6) korienje ureaja koji sadre PCB ako nisu u ispravnom radnom stanju ili ako cure.
Vlasnik i/ili drugi dralac PCB i PCB otpada duan je da obezbedi njihovo odlaganje, odnosno
dekontaminaciju, na nain propisan ovim zakonom.
Vlasnik i/ili drugi dralac ureaja u upotrebi koji sadri PCB ili za koji postoji mogunost da je kontaminiran
sadrajem PCB, duan je da izvri ispitivanje sadraja PCB u laboratoriji akreditovanoj za ispitivanje
sadraja PCB.
Vlasnik i/ili drugi dralac ureaja koji sadri vie od 5 dm3 PCB duan je ministarstvu da prijavi ureaj,
dostavi plan zamene, odnosno odlaganja i dekontaminacije ureaja, obezbedi odlaganje, odnosno njihovu
dekontaminaciju, kao i da o svim promenama podataka koji se odnose na ureaj obavetava ministarstvo
u roku od tri meseca od dana nastanka promene.
Lica koja vre odlaganje pcb duna su da draocima koji dostave upotrebljavani PCB, izdaju potvrdu
kojom se specifikuju svojstva i koliine PCB.
Vlasnik i/ili drugi dralac PCB, PCB otpada i/ili ureaja koji sadre PCB duan je da pre predaje PCB,
PCB otpada i/ili opreme koja sadri PCB licu koje ima dozvolu u skladu sa ovim zakonom, preduzme sve
mere predostronosti kako bi se izbegao rizik od poara, ukljuujui i njihovo dranje dalje od zapaljivih
proizvoda.
Ureaji koji sadre PCB manje od 5 dm3 koji su sastavni delovi drugih ureaja moraju se ukloniti i
odvojeno sakupiti, reciklirati ili odloiti, po prestanku upotrebe ureaja iji su sastavni deo.
Pored vlasnika i/ili drugog draoca, ureaj iz stava 5. ovog lana moe da prijavi i lice koje odrava taj
ureaj.
Svi ureaji koji sadre PCB i prostorije ili postrojenja u kojima su smeteni, kao i dekontaminirani ureaji
moraju biti oznaeni.
Lice koje vri sakupljanje, tretman, dekontaminaciju ili odlaganje PCB otpada mora da ima dozvolu, da
vodi i uva evidenciju o koliini koja je sakupljena, tretirana ili odloena i podatke o tome dostavlja
Agenciji.
Agencija vodi registar ureaja u upotrebi koji sadre PCB iji su podaci javni.
Ministar blie propisuje:
1) sadrinu, izgled oznake i nain oznaavanja ureaja koji sadre PCB i prostorije ili postrojenja u kojima
su smeteni, kao i dekontaminiranih ureaja;
2) nain odlaganja PCB ili PCB otpada, dekontaminacije ureaja koji sadre PCB i metode ispitivanja
sadraja PCB;
3) sadrinu prijave podataka i registra ureaja u upotrebi koji sadre PCB i PCB otpada;

4) sadraj zahteva za izdavanje dozvole za dekontaminaciju ureaja koji sadre PCB;

5) uputstvo za sakupljanje i odlaganje ureaja koji sadre PCB manje od 5 dm3 koji su sastavni delovi
drugih ureaja.

Upravljanje otpadom koji sadri, sastoji se ili je kontaminiran dugotrajnim organskim

zagaujuim materijama (POPs otpad)
lan 53
POPs otpad, u smislu ovog zakona, jeste otpad koji se sastoji, sadri ili je kontaminiran dugotrajnim
organskim zagaujuim materijama (POPs materije).
Lice koje vri tretman odnosno ponovno iskorienje ili odlaganje otpada iz stava 1. ovog lana duno je
da obezbedi da ostaci posle tretmana odnosno ponovnog iskorienja nemaju karakteristike POPs
materija.
Vlasnik i/ili drugi dralac POPs otpada duan je da ministarstvu prijavi vrstu i koliinu POPs otpada.
Ministar blie propisuje listu POPs materija, nain i postupak za upravljanje POPs otpadom i granine
vrednosti koncentracija POPs materija koje se odnose na odlaganje otpada koji sadri ili je kontaminiran
POPs materijama.

Upravljanje otpadom koji sadri azbest

lan 54
Otpad koji sadri azbest odvojeno se sakuplja, pakuje, skladiti i odlae na deponiju na vidljivo
oznaenom mestu namenjenom za odlaganje otpada koji sadri azbest.
Proizvoa ili vlasnik i/ili drugi dralac otpada koji sadri azbest obavezan je da primeni mere za
spreavanje raznoenja azbestnih vlakana i praine u ivotnoj sredini.
Vlasnik i/ili drugi dralac otpada koji sadri azbest duan je da vodi evidenciju o koliinama otpada koji
skladiti ili odlae i podatke o tome dostavlja Agenciji.
Ministar blie propisuje nain pakovanja, kriterijume, uslove i nain konanog odlaganja otpada koji sadri
azbest i druge mere za spreavanje raznoenja azbestnih vlakana i praine u ivotnoj sredini.

Upravljanje otpadnim vozilima

lan 55
Otpadna, odnosno neupotrebljiva vozila jesu motorna vozila ili delovi vozila koja su otpad i koja vlasnik
eli da odloi ili je njihov vlasnik nepoznat.
Proizvoa ili uvoznik duan je da prui informacije o rasklapanju, odnosno odgovarajuem tretmanu
neupotrebljivog vozila.
Vlasnik otpadnog vozila je pravno ili fiziko lice kome ovo vozilo pripada, a nastalo je njegovom
aktivnou.
Vlasnik otpadnog vozila (ako je poznat) duan je da obezbedi predaju vozila licu koje ima dozvolu za
sakupljanje ili tretman.

Ako je vlasnik otpadnog vozila nepoznat, jedinica lokalne samouprave duna je da obezbedi sakupljanje i
predaju vozila licu koje ima dozvolu za tretman.
Jedinica lokalne samouprave ureuje postupak sakupljanja i predaje vozila iz stava 5. ovog lana i ima
pravo na naplatu trokova ako se naknadno utvrdi vlasnik otpadnog vozila.
Lice koje vri tretman otpadnih vozila duno je da:
1) vodi evidenciju o svim fazama tretmana i podatke dostavlja Agenciji;
2) obezbedi izdvajanje opasnih materijala i komponenti iz otpadnog vozila radi daljeg tretmana pre
odlaganja;
3) obezbedi tretman otpadnih vozila i odlaganje delova koji se ne mogu preraditi;
4) vlasniku ili licu koje sakuplja otpadna vozila izda potvrdu o preuzimanju vozila;
5) potvrdu o rasklapanju otpadnog vozila dostavi organu nadlenom za registraciju vozila.
Ministar blie propisuje nain i postupak upravljanja otpadnim vozilima.

Upravljanje medicinskim otpadom

lan 56
Proizvoa medicinskog otpada duan je da saini plan upravljanja medicinskim otpadom ako godinje
proizvodi vie od 100 tona neopasnog medicinskog otpada i/ili 200 kg opasnog medicinskog otpada.
Na plan upravljanja medicinskim otpadom iz zdravstvenih ustanova, drugih oblika zdravstvene slube (u
daljem tekstu: privatna praksa), drugih pravnih lica, odnosno ustanova u kojima se obavlja zdravstvena
zatita ljudi u skladu sa zakonom, kao i sa njima povezanih medicinskih, obrazovnih i nauno-istraivakih
delatnosti koje proizvode vie od 500 kg opasnog medicinskog otpada godinje, saglasnost daje
ministarstvo nadleno za poslove zdravlja uz prethodno pribavljeno miljenje zavoda za javno zdravlje
osnovanog za teritoriju Republike Srbije, a u saradnji sa ministarstvom.
Plan upravljanja medicinskim otpadom iz veterinarskih organizacija i objekata u kojima se obavlja
veterinarska delatnost odobrava ministarstvo nadleno za poslove veterinarstva, u skladu sa zakonom
kojim se ureuje veterinarstvo i ovim zakonom.
Proizvoa medicinskog otpada obezbeuje, kada je to mogue, smanjenje koliine i/ili opasnih
karakteristika medicinskog otpada na mestu nastanka, kao i ponovno iskorienje otpada.
Proizvoa medicinskog otpada sakuplja sav otpad na mestu nastanka i razvrstava opasan od neopasnog
otpada, odnosno razliite vrste opasnog medicinskog otpada i odlae u odgovarajuu ambalau
prilagoenu njegovim svojstvima, koliini, nainu privremenog odlaganja, prevoza i tretmana.
Sakupljanje i transport opasnog medicinskog otpada, razvrstanog, upakovanog i obeleenog u skladu sa
ovim zakonom i propisom donetim na osnovu ovog zakona, vri se specijalnim vozilima za transport
medicinskog otpada od proizvoaa medicinskog otpada do operatera postrojenja za tretman otpada, u
skladu sa propisima o upravljanju otpadom i propisima o transportu opasnih tereta.
Proizvoa opasnog medicinskog otpada mora da ima zakljuen ugovor sa licem koje ima dozvolu za
sakupljanje i transport medicinskog otpada, ako ne poseduje sopstveno vozilo za transport medicinskog
otpada.

Lice koje ima dozvolu za sakupljanje i transport opasnog medicinskog otpada, u skladu sa zakonom, mora
sa operaterom postrojenja za tretman otpada da zakljui ugovor o preuzimanju tog otpada.
Otpad koji je nastao obavljanjem kunog leenja i ostalih slinih aktivnosti u kojima nastaje medicinski
otpad, preuzima lice koje obavlja tu delatnost i obezbeuje njegov tretman ili bezbedno odlaganje o
sopstvenom troku, u skladu sa propisima kojima se ureuje upravljanje otpadom.
Lice koje vri transport opasnog medicinskog otpada obezbeuje redovno ienje i dezinfekciju vozila za
transport.
Proizvoa opasnog medicinskog otpada, pre transporta, tretmana ili predaje tog otpada operateru
postrojenja za tretman otpada, skladiti taj otpad na mestu predvienom samo za tu namenu.
Proizvoa opasnog medicinskog otpada vri tretman sopstvenog medicinskog otpada samostalno ili
preko treeg lica sa kojim ima zakljuen ugovor koje ispunjava uslove utvrene ovim zakonom.
Proizvoa medicinskog otpada duan je da podatke o koliinama otpada po vrstama i nainu postupanja
dostavlja Agenciji.
Lice koje vri sakupljanje, transport, tretman, odnosno skladitenje, ponovno iskorienje i odlaganje
ostatka nakon tretmana medicinskog otpada mora da ima dozvolu, da vodi evidenciju o koliini i vrsti
medicinskog otpada koja je sakupljena, transportovana, tretirana, odnosno uskladitena i odloena i da
podatke o tome dostavlja Agenciji.
Medicinski otpad se izvozi ako u Republici Srbiji nema tehnikih mogunosti i/ili nema postrojenja za
ponovno iskorienje ili odlaganje tog otpada na ekoloki prihvatljiv i efikasan nain, u skladu sa ovim
zakonom i propisima kojima se ureuje meunarodni transport otpada.
Ministar nadlean za poslove zdravlja i ministar sporazumno propisuju sadrinu plana upravljanja
medicinskim otpadom iz ustanova u kojima se obavlja zdravstvena zatita ljudi, nain i postupak
upravljanja medicinskim otpadom.

Upravljanje farmaceutskim otpadom

lan 56a
Apoteke koje su osnovane kao zdravstvene ustanove, odnosno veterinarska organizacija, kao i apoteke
osnovane kao privatna praksa dune su:
1) da preuzmu farmaceutski otpad proizveden od graana i da taj otpad predaju licima koja vre
sakupljanje, transport, tretman, odnosno skladitenje, ponovno iskorienje i odlaganje ili izvoz
farmaceutskog otpada;
2) da vode posebnu evidenciju o sopstvenom farmaceutskom otpadu i podatke o tome dostavljaju
Agenciji;
3) da u poslovnom prostoru apoteke obezbede prostor za kontejner za besplatno sakupljanje
neupotrebljivih lekova od graana;
4) da zakljue ugovor sa licem iz take 1) ovog stava o pravima, obavezama i odgovornostima u oblasti
upravljanja farmaceutskim otpadom od graana;
5) da na vidnom mestu istaknu obavetenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od
graana, kao i da za vraanje neupotrebljivih lekova graani ne plaaju naknadu.

Graani, odnosno draoci ivotinja su duni da neupotrebljive lekove predaju apoteci koja je osnovana
kao zdravstvena ustanova, odnosno veterinarska organizacija ili apoteci koja je osnovana kao privatna
praksa.
Kontejner iz stava 1. taka 3) ovog lana postavlja lice koje vri sakupljanje, transport, tretman, odnosno
skladitenje, ponovno iskorienje i odlaganje ili izvoz farmaceutskog otpada koje ima dozvolu u skladu sa
ovim zakonom.
Otpad koji sadri psihoaktivne kontrolisane supstance i prekursore tretira se u skladu sa zakonom kojim
se ureuje oblast psihoaktivnih kontrolisanih supstanci i prekursora, zakonom kojim se ureuje oblast
lekova, kao i zakonom kojim se ureuje upravljanje otpadom.
Ministar nadlean za poslove zdravstva, ministar nadlean za poslove veterinarstva i ministar sporazumno
propisuju nain i postupak upravljanja farmaceutskim otpadom.

Trokovi upravljanja medicinskim i farmaceutskim otpadom

lan 56b
Trokove upravljanja medicinskim otpadom, ukljuujui farmaceutski otpad nastao u apotekama iz lana
56a ovog zakona, snosi proizvoa otpada, osim trokova upravljanja farmaceutskim otpadom
sakupljenim od graana.
Trokove upravljanja otpadom koji nastaje od lekova, za koje u Republici Srbiji nije izdata dozvola za
stavljanje u promet, snosi uvoznik tih lekova.
Trokove upravljanja, odnosno izvoza farmaceutskog otpada sakupljenog od graana snosi proizvoa i/ili
uvoznik koji stavlja farmaceutske proizvode na trite Republike Srbije, proporcionalno ueu u masi
plasmana svojih proizvoda na trite Republike Srbije, u skladu sa ovim zakonom, a na osnovu evidencije
Agencije za lekove i medicinska sredstva.
Trokovi upravljanja farmaceutskim otpadom iz stava 3. ovog lana podrazumevaju:
1) preuzimanje i prevoz otpada;
2) pripremu zajednikog plana;
3) nabavku i raspored kontejnera za sakupljanje;
4) privremeno skladitenje i prevoz radi odlaganja;
5) tretman, odnosno ponovno iskorienje, odlaganje ili izvoz otpada;
6) administrativne trokove (elektronska obrada podataka, voenje sistema, obavetavanje i priprema
dokumentacije za izvoz).

Upravljanje otpadom iz proizvodnje titan-dioksida

lan 57
Otpad od titan-dioksida, u smislu ovog zakona, jesu sve vrste otpada nastale u toku proizvodnje titandioksida, koji proizvoa odlae ili je obavezan da odloi u skladu sa ovim zakonom, kao i ostatak nastao
u toku tretmana ove vrste otpada.

Operacije odlaganja otpada od titan-dioksida ne mogu se vriti bez dozvole ministarstva, odnosno
nadlenog organa autonomne pokrajine.
Proizvoa i vlasnik i/ili drugi dralac otpada duan je da ima dozvolu, da vodi i uva evidenciju o
koliinama ove vrste otpada koja je sakupljena, uskladitena, tretirana ili odloena i podatke o tome
dostavlja Agenciji.
Proizvoa i vlasnik i/ili drugi dralac titan-dioksida i otpada od titan-dioksida u obavezi je da sprovodi
mere nadzora nad operacijama odlaganja i kontrolu zemljita, vode i vazduha na lokaciji gde je otpad od
titan-dioksida korien, uvan ili odloen.
Ministar blie propisuje nain i postupak upravljanja otpadom od titan-dioksida, kao i mere nadzora i
monitoringa ivotne sredine na lokaciji.

Upravljanje ambalaom i ambalanim otpadom

lan 58
Materijali koji se koriste za ambalau moraju biti proizvedeni i dizajnirani na nain da tokom njihovog
ivotnog ciklusa ispunjavaju uslove zatite ivotne sredine, bezbednosti i zdravlja ljudi, zdravstvene
ispravnosti upakovanog proizvoda, kao i uslove za transport proizvoda i upravljanje otpadom.
Ambalaom i ambalanim otpadom upravlja se u skladu sa posebnim zakonom.

VIII DOZVOLE ZA UPRAVLJANJE OTPADOM

Izdavanje i vrste dozvola
lan 59
Za obavljanje jedne ili vie delatnosti u oblasti upravljanja otpadom pribavljaju se dozvole, i to:
1) dozvola za sakupljanje otpada;
2) dozvola za transport otpada;
3) (brisana)
4) dozvola za tretman otpada, i to:
- dozvola za skladitenje;
- dozvola za ponovno iskorienje;
- dozvola za odlaganje.
5) (brisana)
Za obavljanje vie delatnosti jednog operatera moe se izdati jedna integralna dozvola.
Dozvola za sakupljanje i transport opasnog otpada izdaje se u skladu sa ovim zakonom i drugim
propisima.

Dozvole iz st. 1. i 2. ovog lana izdaju se za obavljanje delatnosti u oblasti upravljanja otpadom za koje se,
prema propisima kojima se ureuje integrisano spreavanje i kontrola zagaivanja ivotne sredine, ne
izdaje integrisana dozvola.
Izuzetno, dozvola iz st. 1. i 2. ovog lana izdaje se i za rad novih i rad postojeih postrojenja u oblasti
upravljanja otpadom koja podleu izdavanju integrisane dozvole, ukljuujui vreme trajanja probnog rada,
a najdue jo 240 dana po zavretku probnog rada, kao privremena dozvola do izdavanja integrisane
dozvole.
Protiv reenja kojim je izdata dozvola iz stava 4. ovog lana operater moe izjaviti albu u roku od 15
dana od dana prijema reenja.

Nadlenost za izdavanje dozvola

lan 60
Dozvole za sakupljanje, transport, tretman, odnosno skladitenje, ponovno iskorienje i odlaganje
opasnog otpada, dozvolu za tretman inertnog i neopasnog otpada spaljivanjem i dozvolu za tretman
otpada u mobilnom postrojenju izdaje ministarstvo.
Dozvole za sakupljanje, transport, tretman, odnosno skladitenje, ponovno iskorienje i odlaganje
inertnog i neopasnog otpada na teritoriji vie jedinica lokalne samouprave izdaje ministarstvo, a na teritoriji
autonomne pokrajine nadleni organ autonomne pokrajine.
Autonomnoj pokrajini poverava se izdavanje dozvola za sakupljanje, transport, tretman, odnosno
skladitenje, ponovno iskorienje i odlaganje otpada za sve aktivnosti na teritoriji autonomne pokrajine i
za sva postrojenja za koja dozvolu za izgradnju izdaje nadleni organ autonomne pokrajine.
Gradu Beogradu poverava se izdavanje dozvola za sakupljanje, transport, tretman, odnosno skladitenje,
ponovno iskorienje i odlaganje otpada za sve aktivnosti na teritoriji grada Beograda i za sva postrojenja
za koja dozvolu za izgradnju izdaje nadleni organ grada Beograda.
Gradu, odnosno optini, poverava se izdavanje dozvole za sakupljanje, transport, tretman, odnosno
skladitenje, ponovno iskorienje i odlaganje inertnog i neopasnog otpada na njihovoj teritoriji.

Izuzeci
lan 61
Dozvola se ne izdaje za:
1) kretanje otpada unutar lokacije proizvoaa otpada;
2) kontejnere za otpad iz domainstva na javnim mestima;
3) skladita kapaciteta manje od 10 tona inertnog otpada;
4) skladita kapaciteta manje od 2 tone neopasnog otpada;
5) mehaniku pripremu neopasnog otpada za transport (presovanje, baliranje, seckanje i drugo);
6) sluaj testiranja koje se vri radi utvrivanja tehniko tehnolokih parametara ponovnog iskorienja
otpada u svrhu pribavljanja podataka radi sprovoenja procedure za izradu studije o proceni uticaja.

Za mesta na kojima se skladiti inertni i neopasni otpad i za mehaniku pripremu neopasnog otpada za
transport iz stava 1. ta. 3), 4) i 6) ovog lana, izdaje se potvrda o izuzimanju od obaveze pribavljanja
dozvole.
Zahtev za izuzimanje od obaveze pribavljanja dozvole sadri naroito:
1) podatke o operateru;
2) podatke o postrojenju i lokaciji;
3) podatke o kapacitetu postrojenja;
4) saglasnost na plan zatite od udesa i plan zatite od poara ako je operater u obavezi da takvu
saglasnost pribavi ili pravila zatite od poara u zavisnosti od kategorije ugroenosti od poara i druge
podatke na zahtev nadlenog organa.
Potvrda iz stava 1. taka 6) ovog lana, izdaje se na period od najdue 60 dana.
Ministar blie propisuje sadrinu potvrde iz stava 2. ovog lana.

Zahtev za izdavanje dozvole

lan 62
Operateri postrojenja za tretman, odnosno skladitenje, ponovno iskorienje i odlaganje otpada podnose
zahtev za izdavanje dozvole.
Zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog lana sadri:
1) podatke o podnosiocu zahteva;
2) podatke o postrojenju i lokaciji a posebno opis lokacije ukljuujui njene hidrogeoloke i geoloke
karakteristike u zahtevu za odlaganje otpada na deponije;
3) podatke o kapacitetu postrojenja;
4) podatke o vrsti, koliini i poreklu otpada;
5) metode i tehnologije koje e se koristiti za svaku vrstu operacije sadrane u dozvoli, tehnike i druge
zahteve koji se odnose na konkretnu lokaciju, kao i predloene metode za prevenciju i smanjenje
zagaenja;
6) podatke o opremi i ureajima koji e se koristiti;
7) broj zaposlenih i njihove kvalifikacije;
8) podatke o kvalifikovanom licu odgovornom za struni rad.
Uz zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog lana, operater prilae sledeu dokumentaciju:
1) potvrdu o registraciji;
2) radni plan postrojenja za upravljanje otpadom;

3) saglasnost na plan zatite od udesa i plan zatite od poara ako je operater u obavezi da takvu
saglasnost pribavi ili pravila zatite od poara u zavisnosti od kategorije ugroenosti od poara, kao i
program osnovne obuke zaposlenih iz oblasti zatite od poara u skladu sa zakonom;
4) plan za zatvaranje postrojenja;
5) izjavu o metodama tretmana odnosno ponovnog iskorienja ili odlaganja otpada;
6) izjavu o metodama tretmana odnosno ponovnog iskorienja i odlaganja ostataka iz postrojenja;
7) saglasnost na studiju o proceni uticaja na ivotnu sredinu ili studiju o proceni uticaja zateenog stanja ili
akt o osloboenju od obaveze izrade procene uticaja na ivotnu sredinu, u skladu sa zakonom;
8) kopije odobrenja i saglasnosti drugih nadlenih organa, izdatih u skladu sa zakonom;
9) finansijske i druge garancije ili odgovarajue osiguranje za sluaj udesa ili tete priinjene treim licima;
9a) finansijske ili druge garancije kojima se osigurava ispunjavanje uslova iz dozvole za odlaganje otpada
na deponiju, sa rokom vanosti za vreme rada deponije, ukljuujui procedure zatvaranja deponije i
odravanje nakon zatvaranja u skladu sa lanom 30. ovog zakona;
10) potvrdu o uplati odgovarajue administrativne takse.
Zahtev za izdavanje dozvole za odlaganje otpada na deponiju pored podataka iz stava 2. ovog lana
sadri i podatke o postupku zatvaranja i odravanja deponije posle zatvaranja.
Nadleni organ za izdavanje dozvole za tretman, odnosno skladitenje, ponovno iskorienje i odlaganje
otpada, po potrebi, moe zahtevati dodatne podatke, informacije ili dokumentaciju za izdavanje dozvole.
Ministar propisuje obrazac zahteva za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog lana.

Postupak izdavanja dozvole

lan 63
Zahtev za izdavanje dozvole za tretman, odnosno skladitenje, ponovno iskorienje i odlaganje otpada
podnosi se ministarstvu, odnosno autonomnoj pokrajini, odnosno jedinici lokalne samouprave.
Nadleni organ za izdavanje dozvole, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva za izdavanje dozvole
duan je da od podnosioca zahteva, zatrai dokaze i dokumentaciju potrebnu za dopunu zahteva, ako je
zahtev nepotpun, odnosno neuredan.
Nadleni organ za izdavanje dozvole, u roku od 15 dana od dana prijema urednog zahteva, obavetava
javnost o podnetom zahtevu i pribavlja zapisnik o ispunjenosti uslova za izgradnju i rad postrojenja od
nadlenog inspekcijskog organa.
Ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, istovremeno sa obavetenjem iz stava 3.
ovog lana dostavlja podneti zahtev jedinici lokalne samouprave, zajedno sa dokumentacijom radi
pribavljanja miljenja.
Kada dozvolu za upravljanje opasnim otpadom izdaje nadleni organ grada Beograda, istovremeno sa
obavetenjem iz stava 3. ovog lana dostavlja podneti zahtev gradskoj optini, zajedno sa
dokumentacijom radi pribavljanja miljenja, s tim da je gradska optina duna da postupa na nain
propisan u st. 6. i 7. ovog lana.

Jedinica lokalne samouprave u roku od 30 dana od dana prijema zahteva iz stava 3. ovog lana, duna je
da razmotri zahtev i da ministarstvu, odnosno nadlenom organu autonomne pokrajine dostavi svoje
miljenje sa obrazloenim predlogom za prihvatanje ili odbijanje zahteva.
Jedinica lokalne samouprave, pre davanja miljenja iz stava 3. ovog lana, po potrebi pribavlja miljenja
drugih zainteresovanih organa i organizacija (urbanizma, zatite prirode, komunalnih delatnosti,
unutranjih poslova, zatite potroaa i dr.).
Nadleni organ za izdavanje dozvole razmatra podneti zahtev, priloenu dokumentaciju, pribavljena
miljenja, kao i zapisnik o ispunjenosti uslova od strane nadlenog inspekcijskog organa i izdaje dozvolu
podnosiocu zahteva u roku od 15 dana od dana prijema miljenja iz stava 5. ovog lana ili donosi reenje
kojim odbija zahtev, uz obrazloenje o razlozima odbijanja.
Ako dozvolu izdaje ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, o izdatoj dozvoli
obavetava jedinicu lokalne samouprave i na njen zahtev dostavlja kopiju izdate dozvole.

Sadraj dozvole
lan 64
Dozvolom se utvruju uslovi za upravljanje otpadom u postrojenju za tretman, odnosno skladitenje,
ponovno iskorienje i odlaganje otpada.
Dozvola sadri naroito:
1) podatke o lokaciji;
2) tehnike i tehnoloke uslove za rad postrojenja;
3) metode koje se koriste za svaku pojedinanu operaciju;
4) podatke o poreklu, odreditu i tretmanu otpada;
5) podatke o vrsti i koliini otpada koji se ponovno iskoriava ili odlae;
6) procedure za kontrolu rada postrojenja i monitoring ivotne sredine;
7) mere zatite od udesa, ukljuujui uslove za spreavanje udesa i smanjenje posledica udesa, mere
zatite od poara, kao i procedure za zatvaranje postrojenja;
8) visinu finansijske garancije ili drugog instrumenta za pokrie trokova rada postrojenja;
9) obavezu dostavljanja najmanje jednom godinje podataka o vrsti i koliinama tretiranog, odnosno
ponovno iskorienog i odloenog otpada, kao i o rezultatima monitoringa.
Ako se dozvola izdaje za odlaganje otpada na deponiju, pored podataka iz stava 2. ovog lana, sadri i
podatke o:
1) klasi deponije (za inertni, opasni ili neopasni otpad);
2) proceduri za prijem otpada;
3) drugim postrojenjima na lokaciji i ukupnom kapacitetu deponije;
4) tehnikoj dokumentaciji za izgradnju deponije i o postrojenju i opremi koja e se koristiti;

5) operativnom planu sa rasporedom i dinamikom punjenja deponije;

6) zahtevima za pripremu deponije za odlaganje, operacije odlaganja i monitoring rada deponije, kontrolne
procedure, ukljuujui i interventne planove;
7) zahtevima za zatvaranje deponije i operacijama naknadnog odravanja deponije posle zatvaranja;
8) visini finansijske garancije ili drugog instrumenta za pokrie trokova rada deponije i naknadnog
odravanja lokacije posle zatvaranja.
Ako se dozvola izdaje za termiki tretman otpada, pored podataka iz stava 2. ovog lana, sadri i podatke
koji se odnose na:
1) granine vrednosti emisija u vazduh i vodu i nain merenja emisija, u skladu sa zakonom;
2) vrstu i koliinu opasnog otpada koji se moe tretirati;
3) najmanji i najvei udeo, najniu i najviu kalorinu vrednost i graninu vrednost zagaujuih materija
(npr. PCB/PCT, PCP, hlorin, fluorin, sumpor, teki metali i dr.), za svaku vrstu opasnog otpada;
4) zahteve u vezi sa pH vrednou, temperaturom i protokom isputanja otpadnih voda;
5) metode uzorkovanja, uestalost merenja, metode i sredstva za merenje emisije tetnih materija u
otpadnim gasovima i emisije tetnih i opasnih materija u otpadnim vodama za obavljanje sopstvenog
monitoringa, u skladu sa zakonom;
6) najdui dozvoljeni period trajanja svih tehniki neizbenih zastoja, poremeaja ili otkazivanja ureaja za
preiavanje ili ureaja za merenje u toku koga emisije u vazduh i isputanje otpadne vode mogu
premaiti propisane granine vrednosti emisije.
Dozvola za mobilno postrojenje za tretman otpada sadri i obavezu operatera da o svakoj promeni
lokacije, odnosno o poetku i zavretku rada na lokaciji obavesti ministarstvo, odnosno nadleni organ
autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Dozvola koja obuhvata insineraciju i ko-insineraciju uz iskorienje energije izdaje se pod uslovom da su
ispunjeni uslovi u pogledu visokog nivoa energetske efikasnosti.
Lista kategorija otpada koju dozvola treba da sadri moe se propisati za ko-insineraciju otpada u
pojedinim kategorijama postrojenja za ko-insineraciju otpada.
Ministar blie propisuje sadrinu i izgled dozvole, vrstu i visinu finansijske garancije ili drugog instrumenta
za pokrie trokova upravljanja otpadom.

Odbijanje i odbacivanje zahteva za izdavanje dozvole

lan 65
Nadleni organ za izdavanje dozvole donosi reenje kojim se odbija zahtev za izdavanje dozvole, ako:
1) zahtev nije u skladu sa regionalnim, odnosno lokalnim planom upravljanja otpadom ili lokacija
postrojenja nije u skladu sa namenom utvrenom vaeim prostornim, odnosno urbanistikim planom;
2) nisu ispunjeni uslovi u pogledu metoda upravljanja otpadom, odnosno ako je nameravana metoda
tretmana neprihvatljiva sa aspekta zatite ivotne sredine, a posebno ako metoda nije u skladu sa lanom
3. ovog zakona;

3) podnosilac zahteva nema kvalifikovanih lica odgovornih za struni rad u postrojenju;

4) ne ispunjava druge uslove u skladu sa lanom 62. ovog zakona;
5) ne ispunjava i druge uslove propisane ovim zakonom.
U sluaju da zahtev za izdavanje dozvole ne sadri propisane podatke i dokumentaciju, nadleni organ za
izdavanje dozvole duan je da podnosiocu zahteva odredi razuman rok za otklanjanje nedostataka,
odnosno dostavljanje dokaza.
Ako podnosilac zahteva u odreenom roku ne otkloni nedostatke, odnosno ne dostavi traene dokaze,
nadleni organ za izdavanje dozvole odbacuje zahtev, u skladu sa zakonom.

Rok vaenja dozvola

lan 66
Dozvola za tretman, odnosno skladitenje, ponovno iskorienje i odlaganje otpada izdaje se na period od
deset godina.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, dozvole se mogu izdavati i za krai period od deset godina i to
za vreme trajanja probnog rada, a za rad novih postrojenja u oblasti upravljanja otpadom koja podleu
izdavanju integrisane dozvole, ukljuujui i period do 240 dana po zavretku probnog rada.
Dozvola se moe obnoviti na zahtev koji se podnosi 120 dana pre isteka vaenja dozvole radi
obezbeenja kontinuiteta vaenja dozvole.
Operater deponije odgovoran je za primenu uslova propisanih dozvolom i posle zatvaranja deponije, sve
dok nadleni organ za izdavanje dozvole, ne izda potvrdu kojom se garantuje da su rizici po zdravlje ljudi i
ivotnu sredinu svedeni na prihvatljiv nivo.
Ako se pokrene postupak steaja ili likvidacije lica koje ima dozvolu, a koje nije izvrilo sanaciju zagaene
lokacije u okviru prestanka rada i zatvaranja postrojenja, trokovi sanacije podmiruju se iz steajne,
odnosno likvidacione mase.
Ako pravni sledbenik preuzima prava i obaveze lica koje ima dozvolu, odgovornost za ispunjenje uslova u
dozvoli, ukljuujui sanaciju zagaene lokacije, prenosi se na pravnog sledbenika ili vlasnika zemljita, a
ako to nije mogue odgovornost za ispunjenje uslova u dozvoli preuzima nadleni organ za izdavanje
dozvole i ima pravo na naknadu trokova od budueg vlasnika, odnosno korisnika lokacije.

Oduzimanje dozvole
lan 67
Dozvola se oduzima reenjem nadlenog organa za izdavanje dozvole, ako se utvrdi da lice koje ima
dozvolu:
1) ne ispunjava uslove za izdavanje dozvole;
2) ne postupa u skladu sa uslovima utvrenim u dozvoli;
3) ne postupa u skladu sa zakonom i propisima u oblasti upravljanja otpadom.
Ako se inspekcijskim nadzorom utvrdi da lice koje ima dozvolu ne postupa u skladu sa uslovima utvrenim
u dozvoli, inspektor za zatitu ivotne sredine:

1) nalae licu koje ima dozvolu mere i utvruje rok za izvrenje naloenih mera, a ako to lice u utvrenom
roku ne postupi po nalogu inspektora, predlae nadlenom organu za izdavanje dozvole oduzimanje
dozvole;
2) bez odlaganja predlae nadlenom organu za izdavanje dozvole oduzimanje dozvole, ako lice koje ima
dozvolu postupa sa otpadom na nain kojim ugroava ivotnu sredinu i zdravlje ljudi, odnosno ne
primenjuje mere zatite ivotne sredine, kontrole zagaivanja, spreavanja udesa ili poara.
Reenjem o oduzimanju dozvole operateru postrojenja za upravljanje otpadom, zabranjuje se prijem
otpada u postrojenje i obavezuje da dalje postupa u skladu sa uslovima iz dozvole, odnosno u skladu sa
zakonom.
Protiv reenja iz stava 3. ovog lana moe se pokrenuti upravni spor.
Pokretanje upravnog spora iz stava 4. ovog lana ne zadrava izvrenje reenja.
O oduzimanju dozvole nadleni organ obavetava javnost.

Izmena dozvole
lan 68
Dozvola se moe izmeniti u roku vaenja dozvole, ako:
1) operater, odnosno lice koje ima dozvolu podnese zahtev za izmenu dozvole (promena vrste i/ili koliine
otpada, promena kvalifikovanog lica odgovornog za struni rad za upravljanje otpadom, otvaranja novog
postrojenja na istoj ili drugoj lokaciji sa istom tehnologijom i metodama tretmana);
2) doe do promene operatera, odnosno lica koje ima dozvolu;
3) postoji opasnost ili nastane teta po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu ili uslovi bezbednosti zahtevaju
izmenu dozvole;
4) doe do izmena zakona i drugih propisa.
Izmenu dozvole iz stava 1. ta. 3) i 4) ovog lana vri nadleni organ po slubenoj dunosti.
Ako operater, odnosno lice koje ima dozvolu podnese zahtev za izmenu dozvole iz stava 1. taka 1) ovog
lana nadleni organ donosi reenje o izmeni dozvole.
Ako doe do promene operatera, odnosno lica na ije ime je izdata dozvola, prava i obaveze koje
proizilaze iz dozvole prenose se na pravnog sledbenika ako ispunjava uslove za izdavanje dozvole
utvrene ovim zakonom.
Nadleni organ na zahtev operatera, odnosno lica koje ima dozvolu donosi reenje o prenosu prava i
obaveza na pravnog sledbenika iz stava 4. ovog lana ili odbija zahtev za prenos prava i obaveza.
Nadleni organ za izdavanje dozvole donosi novo reenje o izdavanju dozvole ako se menjaju uslovi u
dozvoli.
Ako izmenu dozvole vri ministarstvo, odnosno nadleni organ autonomne pokrajine, o izvrenoj izmeni
dozvole obavetava jedinicu lokalne samouprave i dostavlja kopiju donetog reenja.
Protiv reenja iz st. 3, 5. i 6. ovog lana moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana prijema reenja.

Obavetavanje javnosti
lan 69
Nadleni organ za izdavanje dozvole obavetava javnost o prijemu zahteva za izdavanje dozvole,
dokumentaciji koja je podneta uz zahtev i izdatoj dozvoli putem sredstava javnog informisanja ili interneta,
odnosno na uobiajen lokalni nain.
Javno obavetenje iz stava 1. ovog lana sadri sledee podatke:
1) naziv podnosioca zahteva, registarski broj, lini identifikacioni broj i adresu;
2) lokaciju postrojenja;
3) kratki opis aktivnosti;
4) rok za dostavljanje miljenja i predloga;
5) mesto gde se moe izvriti uvid u podneti zahtev za izdavanje dozvole.
Ukoliko zahtev za izdavanje dozvole ili dozvola ukljuuju poslovnu tajnu ili podatak koji bi, u skladu sa
zakonom, zahtevao ogranien pristup javnosti, nadleni organ za izdavanje dozvole moe odluiti da za
odreene delove zahteva za izdavanje dozvole ili dozvole ogranii pristup javnosti.
Ogranienje iz stava 3. ovog lana ne odnosi se na informaciju o emisijama, rizicima od udesa, rezultate
monitoringa i inspekcijskog nadzora.

Dozvola za sakupljanje i transport otpada

lan 70
Dozvola za sakupljanje i/ili transport otpada izdaje se licu registrovanom za obavljanje delatnosti
sakupljanja, odnosno licu koje ima svojstvo prevoznika u skladu sa zakonima kojima se ureuje prevoz u
javnom saobraaju, odnosno domaem prevozniku, u skladu sa zakonima kojima se ureuje meunarodni
javni prevoz, osim:
1) ako sam proizvoa otpada transportuje otpad u postrojenje za upravljanje otpadom koje za to ima
dozvolu, koristei svoja transportna sredstva, a koliine otpada ne prelaze 1000 kilograma po jednoj
poiljci, iskljuujui opasan otpad;
2) za lice koje prenosi otpad iz domainstva u kontejnere, centre za sakupljanje ili u postrojenje za
upravljanje otpadom ili vraa ambalau ili iskoriene proizvode proizvoau ili prodavcu;
3) za fizika lica, odnosno individualne sakupljae otpada, koji sakupljaju razvrstan neopasan otpad na
teritoriji jedinice lokalne samouprave.
Zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog lana sadri podatke o podnosiocu zahteva, registraciji za
obavljanje delatnosti, vrsti otpada, lokaciji i opremi za sakupljanje, prevoznim sredstvima i druge podatke
na zahtev nadlenog organa za izdavanje dozvole.
Dozvolom iz stava 1. ovog lana utvruju se obavezne mere postupanja prilikom sakupljanja, odnosno
transporta inertnog, neopasnog i opasnog otpada, u skladu sa odredbama ovog zakona i drugih propisa.
Dozvola iz stava 1. ovog lana izdaje se na period od pet godina i moe se obnoviti.

Ako pravno ili fiziko lice iz stava 1. ovog lana ne postupa u skladu sa uslovima propisanim dozvolom,
nadleni organ za izdavanje dozvole donosi reenje o oduzimanju dozvole, u skladu sa lanom 67. ovog
zakona.

IX PREKOGRANINO KRETANJE OTPADA

Uslovi i nain prekograninog kretanja otpada
lan 71
Prekogranino kretanje otpada vri se u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.
Prekogranino kretanje otpada prati dokumentacija o kretanju od mesta gde je kretanje poelo do
konanog odredita u skladu sa nacionalnim i meunarodnim standardima i meunarodnim propisima koji
se odnose na prekogranini promet.
Otpad za iji tretman odnosno ponovno iskorienje ili odlaganje na ekoloki prihvatljiv i efikasan nain
nema tehnikih mogunosti i postrojenja u Republici Srbiji, izvozi se.
Neopasan otpad se moe uvoziti radi tretmana odnosno ponovnog iskorienja pod uslovom da postoji
postrojenje za tretman odnosno ponovno iskorienje tog otpada.
Zabranjen je uvoz otpada radi odlaganja i iskorienja u energetske svrhe u skladu sa ovim zakonom.
Zabranjen je uvoz opasnog otpada.
Izuzetno od odredbe stava 6. ovog lana pojedine vrste opasnog otpada koje su potrebne kao
sekundarne sirovine preraivakoj industriji u Republici Srbiji, u skladu sa nacionalnim ciljevima prerade
tih otpada, mogu se uvoziti na osnovu dozvole koju izdaje ministarstvo.
Uvoz opasnog otpada iz stava 7. ovog lana moe se dozvoliti pod uslovom da postoji postrojenje za
preradu tog otpada za iji rad je izdata dozvola, u skladu sa zakonom.
Prekogranino kretanje otpada vri se pod uslovom da se otpad pakuje, obeleava i transportuje na nain
kojim se obezbeuju uslovi za najmanji rizik po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu.
Lice koje ima svojstvo prevoznika u skladu sa zakonima kojima se ureuje meunarodni prevoz u javnom
saobraaju mora posedovati akt kojim se utvruje ispunjenost uslova za otpoinjanje i obavljanje javnog
prevoza stvari i uverenje o osposobljenosti za obavljanje meunarodnog javnog prevoza.
Vlada odreuje pojedine vrste opasnog otpada koje se mogu uvoziti kao sekundarne sirovine.

Uvoz, izvoz i tranzit otpada

lan 72
Zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada podnosi se u skladu sa zakonom.
Za svako prekogranino kretanje otpada, uz zahtev za izdavanje dozvole, ministarstvu se podnosi
dokumentacija koja sadri naroito:
1) ugovor zakljuen izmeu uvoznika i izvoznika;
2) optu i posebnu dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev u skladu sa posebnim propisom;

3) druge dokaze i dokumentaciju u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se ureuje zatita ivotne
sredine.
Za prekogranino kretanje otpada podnosilac zahteva obezbeuje odgovarajuu finansijsku garanciju i
polisu osiguranja ili drugi oblik osiguranja zavisno od zahteva drave uvoza ili tranzita, u iznosu koji je
potreban za trokove tretmana otpada, kao i za trokove sanacije u sluaju udesa.
Ministarstvo donosi odluku po zahtevu za odobravanje uvoza, izvoza i tranzita otpada na osnovu injenica
sadranih u dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev, pri emu posebno uzima u obzir:
1) da li je uvoz/izvoz otpada zabranjen za potrebe ponovnog iskorienja ili odlaganja u dravi
uvoza/izvoza;
2) da li drava izvoza/tranzita/uvoza primenjuje sistem obavetavanja o prekograninom kretanju otpada
koji nije opasan otpad;
3) da li e se sa otpadom namenjenim za ponovno iskorienje ili odlaganje postupati na ekoloki
prihvatljiv nain;
4) da li se ponovno iskorienje vri u postrojenjima drave uvoza koja imaju nii standard tretmana za
odreenu vrstu otpada nego u dravi izvoza, uzimajui u obzir potrebu obezbeivanja odgovarajueg
funkcionisanja unutranjeg trita;
5) stanje preraivakih kapaciteta na teritoriji Republike Srbije, podatke o raspoloivim i potrebnim
koliinama otpada kao sekundarne sirovine koje vodi Agencija;
6) zatitu neobnovljivih prirodnih i energetskih resursa;
7) nacionalne ciljeve prerade za odreene vrste otpada.
Dozvola za uvoz, izvoz i tranzit otpada na ije se prekogranino kretanje primenjuje kontrolni postupak
propisan potvrenim meunarodnim ugovorom izdaje se u roku od 60 dana od dana prijema zahteva iz
stava 2. ovog lana.
Uvoz, izvoz i tranzit otpada koji se obavlja u vie poiljki odobrava se za period do 12 meseci.
Podnosilac zahteva moe zatraiti dozvolu za uvoz, izvoz i tranzit vie poiljki u sluaju kada se radi o
otpadu istih fiziko-hemijskih osobina, koji se otprema na isto odredite preko istih graninih prelaza.
Izvoznik, odnosno uvoznik je duan da do 31. marta tekue godine dostavi ministarstvu podatke o
izvrenom izvozu, odnosno uvozu otpada za prethodnu godinu.
Ako izvoznik ne dostavi podatke iz stava 7. ovog lana ministarstvo izvozniku zabranjuje dalji izvoz otpada
sve dok izvoznik ne dostavi podatke i o zabrani obavetava organ nadlean za poslove carine.
Vlada blie propisuje:
1) listu opasnog otpada iji je uvoz zabranjen;
2) listu opasnog otpada koji se moe uvoziti;
3) listu opasnog otpada iji je izvoz i tranzit dozvoljen;
4) listu neopasnog otpada iji je uvoz, izvoz i tranzit dozvoljen;

5) listu neopasnog otpada za koji se ne izdaje dozvola, sa dokumentacijom koja prati prekogranino
kretanje;
6) sadrinu, izgled i uputstvo za popunjavanje Obavetenja o prekograninom kretanju otpada;
7) sadrinu, izgled i uputstvo za popunjavanje Dokumenta o prekograninom kretanju otpada.

Zabrana prekograninog kretanja otpada

lan 73
Zabranjeno je prekogranino kretanje otpada ako:
1) sve zemlje koje uestvuju nisu obavetene;
2) sve zemlje koje uestvuju nisu izdale dozvolu;
3) izdata dozvola predstavlja falsifikat ili je pribavljena prevarom;
4) se vri suprotno izdatoj dozvoli;
5) se vri namerno odlaganje otpada suprotno odredbama ovog zakona i optim principima
meunarodnog zakonodavstva o zatiti ivotne sredine.
Ako prekogranino kretanje otpada za koje je izdata dozvola ne moe da se izvri u skladu sa odredbama
ovog zakona, odnosno ako se u roku od 90 dana od dana dolaska otpada na odredite u zemlji uvoza ne
moe nai reenje za odlaganje otpada na ekoloki prihvatljiv nain, zemlja koja izvozi otpad duna je da
obezbedi vraanje otpada, o troku izvoznika.
U sluaju iz stava 2. ovog lana lice koje ima dozvolu za uvoz, izvoz ili tranzit otpada obavetava
ministarstvo i organ nadlean za poslove carine koji obezbeuju nesmetano vraanje otpada u zemlju
izvoza.

X IZVETAVANJE O OTPADU I BAZA PODATAKA

Izvetaji o upravljanju otpadom
lan 74
Izvetaj o upravljanju otpadom na teritoriji Republike Srbije sastavni je deo Izvetaja o stanju ivotne
sredine i podnosi se jedanput godinje Narodnoj skuptini.
Skuptina autonomne pokrajine jedanput godinje razmatra izvetaj o realizaciji regionalnih i lokalnih
planova na svojoj teritoriji i izvetaj dostavlja ministarstvu i Agenciji.
Dve ili vie jedinica lokalne samouprave koje su donele regionalni plan upravljanja otpadom razmatraju
izvetaj o realizaciji plana jedanput godinje i izvetaj dostavljaju ministarstvu, Agenciji i nadlenom
organu autonomne pokrajine.
Jedinica lokalne samouprave razmatra izvetaj o realizaciji lokalnog plana upravljanja otpadom jedanput
godinje i izvetaj dostavlja ministarstvu, Agenciji i nadlenom organu autonomne pokrajine.
Izvetaji iz st. 2, 3. i 4. ovog lana dostavljaju se Agenciji do 31. marta tekue godine.

Ministar propisuje sadrinu i obrazac izvetaja o realizaciji pokrajinskog, regionalnog i lokalnog plana
upravljanja otpadom.

Izvetavanje
lan 75
Proizvoa, vlasnik i/ili drugi dralac otpada, izuzev domainstva, duan je da vodi i uva dnevnu
evidenciju o otpadu i dostavlja redovni godinji izvetaj Agenciji.
Pravna lica, odnosno preduzetnici koji uestvuju u prometu otpada duni su da Agenciji dostavljaju
podatke o vrsti i koliini otpada, ukljuujui i sekundarne sirovine koje su stavljene u promet, na propisan
nain.
Proizvoa i uvoznik proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada duan je da vodi i uva
dnevnu evidenciju o koliini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda, odnosno dostavlja redovni godinji
izvetaj Agenciji.
Izvetaj iz stava 1. ovog lana sadri podatke o vrsti, koliini, poreklu, karakterizaciji i klasifikaciji, sastavu,
skladitenju, transportu, uvozu, izvozu, tretmanu, odnosno ponovnom iskorienju i odlaganju nastalog
otpada, kao i otpada primljenog u postrojenje za upravljanje otpadom.
Operater na deponiji duan je da vodi i uva dnevnu evidenciju iz stava 1. ovog lana o preuzetim i
odloenim koliinama otpada, odnosno da dostavlja Agenciji redovni godinji izvetaj o vrstama i
koliinama odloenog otpada i rezultatima monitoringa.
Izvetaj iz stava 5. ovog lana posebno sadri i podatke o svim neophodnim trokovima u toku rada
deponije.
Operater na deponiji duan je da u toku rada deponije obezbedi kontrolu i monitoring rada deponije prema
programu koji se ureuje propisom o odlaganju otpada na deponiju.
Operater na deponiji duan je da obavesti nadleni organ za izdavanje dozvole, odnosno nadlenu
inspekciju o bilo kakvom znaajnom uticaju na ivotnu sredinu uoenom u postupku kontrole i monitoringa
koji se vre u skladu sa lanom 16. ovog zakona.
U sluaju iz stava 8. ovog lana operater na deponiji duan je da postupi po odluci nadlenog organa za
izdavanje dozvole, odnosno nadlene inspekcije u pogledu prirode i rokova preduzimanja korektivnih
mera i da snosi trokove tih mera.
Nadleni organ preduzima mere za zapoinjanje procedure zatvaranja deponije ili dela deponije kada je to
potrebno, u skladu sa dozvolom, i to:
1) kada su za to ispunjeni uslovi u skladu sa dozvolom ili
2) na zahtev operatera, a u skladu sa odobrenjem nadlenog organa ili
3) na osnovu obrazloene odluke nadlenog organa.
Deponija ili deo deponije smatra se konano zatvorenom posle izvrenog konanog pregleda lokacije od
strane nadlene inspekcije, provere svih izvetaja koje je operater dostavio, odnosno nakon
obavetavanja operatera o odluci o zatvaranju deponije.
Odredba stava 11. ovog lana ne umanjuje odgovornost operatera u skladu sa uslovima iz dozvole.

Posle zatvaranja deponije operater je duan da deponiju odrava, vri nadzor i kontrolu u periodu
naknadnog odravanja, koji odredi nadleni organ za izdavanje dozvole, uzimajui u obzir rok u kojem
deponija moe predstavljati opasnost po ivotnu sredinu.
Proizvoa, vlasnik i/ili drugi dralac otpada, ukljuujui proizvoaa i uvoznika proizvoda koji nakon
upotrebe postaju posebni tokovi otpada i operatera na deponiji uvaju osnovna dokumenta (evidencije,
izvetaje i dr.) najmanje pet godina, osim ukoliko nije drugaije propisano ovim zakonom i posebnim
propisom.
Jedinica lokalne samouprave vodi i uva evidenciju o prikupljenom komunalnom otpadu, kao i popis
neureenih deponija i podatke o tome dostavlja Agenciji.
Agencija uva originale izvetaja o otpadu najmanje 25 godina za potrebe statistike Republike Srbije o
proizvodnji otpada.
Agencija jednom godinje, najkasnije do 31. maja tekue godine, kao i, po potrebi, odnosno na zahtev,
dostavlja podatke ministarstvu.
Ministar propisuje:
1) metodologiju za prikupljanje podataka o upravljanju otpadom, obrazac dnevne evidencije, obrazac,
nain i rokove dostavljanja godinjeg izvetaja;
2) metodologiju za prikupljanje podataka o sastavu i koliinama komunalnog otpada na teritoriji jedinice
lokalne samouprave;
3) metodologiju za prikupljanje podataka o vrstama i koliinama otpada, ukljuujui i sekundarne sirovine,
koje su stavljene u promet;
4) metodologiju za prikupljanje podataka o neureenim deponijama na teritoriji jedinice lokalne
samouprave;
5) metodologiju za prikupljanje podataka o proizvodima koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi
otpada, obrazac, nain i rokove dostavljanja godinjeg izvetaja.

Registri u oblasti upravljanja otpadom

lan 76
Nadleni organ za izdavanje dozvole za upravljanje otpadom, odnosno potvrde o izuzimanju od obaveze
pribavljanja dozvole duan je da vodi registar izdatih dozvola, odnosno registar izdatih potvrda o
izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole i da podatke iz registra dostavlja Agenciji u roku od 15 dana
od dana upisa u registar.
Ministarstvo vodi registar posrednika u upravljanju otpadom, odnosno trgovaca otpadom i podatke iz
registra tromeseno dostavlja Agenciji.
Registar izdatih dozvola je baza podataka u kojoj se evidentiraju podaci o izdatim dozvolama za
upravljanje otpadom i dozvolama za uvoz, izvoz i tranzit otpada.
Registar izdatih potvrda o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole je baza podataka u kojoj se
evidentiraju podaci o izdatim potvrdama o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole.
Registar posrednika u upravljanju otpadom i trgovaca otpadom je baza podataka u kojoj se evidentiraju
podaci o posrednicima, odnosno trgovcima otpadom.

Podaci upisani u registre iz st. 1. i 2. ovog lana su javni.

Evidencije, registri i druge zbirke podataka propisane ovim zakonom, vode se u skladu sa zakonom kojim
se ureuje zatita podataka o linosti i zakonom kojim se ureuje registracija privrednih subjekata.
Ministar propisuje sadrinu, nain voenja i izgled registra izdatih dozvola za upravljanje otpadom, registra
izdatih potvrda o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole i registra posrednika u upravljanju otpadom i
trgovaca otpadom.

XI FINANSIRANJE UPRAVLJANJA OTPADOM

Trokovi upravljanja otpadom
lan 77
Trokovi upravljanja otpadom utvruju se prema koliini i svojstvima otpada u skladu sa naelom
"zagaiva plaa" i obuhvataju:
1) trokove odvojenog sakupljanja otpada;
2) trokove prevoza otpada;
3) trokove drugih mera upravljanja otpadom koje nisu pokrivene prihodom ostvarenim prometom otpada;
4) trokove uklanjanja otpada koji je nepoznato lice odloilo izvan deponije;
5) trokove projektovanja i izgradnje postrojenja za tretman, odnosno skladitenje, ponovno iskorienje i
odlaganje otpada, trokove rada postrojenja, trokove zatvaranja, njegovog naknadnog odravanja nakon
prestanka njegovog rada.

Odgovornost proizvoaa, vlasnika i draoca otpada

lan 78
Proizvoa ili vlasnik i/ili drugi dralac otpada snosi trokove sakupljanja, transporta, tretmana, odnosno
skladitenja, ponovnog iskorienja i odlaganja otpada u skladu sa zakonom.
Trokove uklanjanja otpada odloenog izvan deponije, ije poreklo ne moe da se utvrdi, odnosno
ustanovi njegova veza sa proizvoaem, odnosno licem koje ga je odloilo, snosi jedinica lokalne
samouprave.
Domainstva snose trokove upravljanja otpadom u skladu sa propisima kojima se ureuju komunalne
delatnosti.

Cena usluga za upravljanje otpadom

lan 79
Pravno lice ili preduzetnik koje obavlja delatnost sakupljanja, transporta, tretmana, odnosno skladitenja,
ponovnog iskorienja i odlaganja otpada naplauje svoje usluge prema ceni utvrenoj u skladu sa
zakonom.
Cena usluge upravljanja otpadom, koja ukljuuje i prethodni tretman se odreuje u zavisnosti od vrste,
koliine, karakteristika otpada i uestalosti usluge, kao i od duine i uslova transporta otpada i ostalih
okolnosti koje utiu na cenu organizacije upravljanja otpadom.

Cena usluge deponovanja otpada pokriva sve trokove uspostavljanja i rada deponije, ukljuujui
finansijske garancije ili druge ekvivalentne instrumente i procenjene trokove zatvaranja i naknadnog
odravanja lokacije za period od najmanje 30 godina, za sve vrste otpada na lokaciji.
Proizvoa ili uvoznik proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, plaa naknadu.
Proizvoa i uvoznik iz stava 4. ovog lana duan je da vodi i uva dnevnu evidenciju o koliini i vrsti
proizvedenih i uvezenih proizvoda, odnosno dostavlja redovni godinji izvetaj Agenciji.
Sredstva ostvarena od naknade iz stava 4. ovog lana prihod su budeta Republike Srbije i koriste se
preko Zelenog fonda Republike Srbije.
Vlada propisuje kriterijume za klasifikaciju operatera koji vre ponovnu upotrebu i reciklau otpada, kao i
drugih subjekata upravljanja otpadom.
Vlada na predlog ministarstva nadlenog za poslove ivotne sredine, ministarstva nadlenog za poslove
privrede i ministarstva nadlenog za poslove finansija, blie ureuje osnivanje, uslove, nain
funkcionisanja i organizovanja organizovanog trita otpadom.
Vlada utvruje proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrazac dnevne evidencije o
koliini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godinjeg izvetaja, nain i rokove dostavljanja godinjeg
izvetaja, obveznike plaanja naknade, kriterijume za obraun, visinu, dinamiku i nain obraunavanja i
plaanja naknade.

Finansiranje upravljanja otpadom

lan 80
Sredstva za finansiranje upravljanja otpadom u Republici Srbiji obezbeuju se iz:
1) budeta Republike Srbije;
2) budeta autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave;
3) fondova Evropske unije i drugih meunarodnih fondova;
4) donacija, poklona, priloga, pomoi i slinih izvora za upravljanje otpadom;
5) kredita meunarodnih finansijskih institucija;
6) drugih izvora u skladu sa zakonom.
Sredstva iz stava 1. ovog lana mogu se koristiti samo za svrhu odreenu ovim zakonom i na nain
propisan zakonom kojim se ureuje zatita ivotne sredine.
Sprovoenje Strategije i planova upravljanja otpadom, kao i izgradnja postrojenja za tretman, odnosno
skladitenje, ponovno iskorienje i odlaganje otpada iz nadlenosti Republike Srbije, autonomne
pokrajine i jedinice lokalne samouprave, finansira se u skladu sa zakonom.

Korienje sredstava za finansiranje upravljanja otpadom

lan 81
Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave sredstva iz lana 80. ovog
zakona koriste za investicione i operativne trokove upravljanja otpadom, i to:

1) izgradnju novih postrojenja za upravljanje otpadom, rekonstrukciju, revitalizaciju i iskorienje

postojeih postrojenja;
2) unapreenje organizacije upravljanja otpadom;
3) upravljanje istroenim baterijama i akumulatorima, otpadnim uljima, otpadnim gumama, otpadom od
elektrinih i elektronskih proizvoda, otpadom od fluorescentnih cevi koje sadre ivu i otpadnim vozilima;
4) podsticanje odvojenog sakupljanja otpada;
5) implementaciju regionalnih, odnosno lokalnih planova upravljanja otpadom;
6) razvoj informacionog sistema za upravljanje otpadom;
7) pomo u razvoju i primeni novih tehnologija za tretman otpada;
8) sanaciju dugogodinjeg zagaenja industrijskim i komunalnim otpadom;
9) programe obrazovanja i jaanja svesti javnosti o pitanjima zatite ivotne sredine i upravljanja otpadom;
10) podsticanje trita recikliranih materijala i izvoz otpada za koji nema mogunosti tretmana u Republici
Srbiji;
11) druge trokove, u skladu sa zakonom.

Administrativne takse
lan 82
Operater snosi trokove plaanja administrativnih taksi, utvrenih u skladu sa posebnim propisima, za:
1) podnoenje zahteva za izdavanje dozvole u skladu sa ovim zakonom;
2) izdavanje dozvole u skladu sa ovim zakonom;
3) podnoenje zahteva za izdavanje potvrde o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole u skladu sa
ovim zakonom;
4) izdavanje reenja o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole u skladu sa ovim zakonom.
Administrativne takse prihod su budeta Republike Srbije.

XII NADZOR
Nadzor nad radom
lan 83
Ministarstvo vri nadzor nad radom Agencije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, kao i
ovlaenih pravnih lica, u vrenju poverenih poslova.

Inspekcijski nadzor
lan 84

Inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih za njegovo izvravanje vri
ministarstvo, ako ovim zakonom nije drukije propisano.
Inspekcijski nadzor vri se preko inspektora za zatitu ivotne sredine (u daljem tekstu: inspektor) u okviru
delokruga utvrenog ovim zakonom.
Autonomnoj pokrajini poverava se vrenje inspekcijskog nadzora nad aktivnostima upravljanja otpadom
koji se u celini obavljaju na teritoriji autonomne pokrajine i radom postrojenja za upravljanje otpadom za
koje nadleni organ autonomne pokrajine izdaje dozvolu na osnovu ovog zakona.
Gradu, odnosno gradu Beogradu poverava se vrenje inspekcijskog nadzora nad aktivnostima sakupljanja
i transporta inertnog i neopasnog otpada, odnosno nad radom postrojenja za tretman, odnosno
skladitenje, ponovno iskorienje i odlaganje inertnog i neopasnog otpada za koje nadleni organ izdaje
dozvolu na osnovu ovog zakona.
Optini se poverava vrenje inspekcijskog nadzora nad aktivnostima sakupljanja, transporta, tretmana,
odnosno skladitenja, ponovnog iskorienja i odlaganja inertnog i neopasnog otpada, za koje nadleni
organ izdaje dozvolu na osnovu ovog zakona.

Prava i dunosti inspektora

lan 85
U vrenju poslova inspekcijskog nadzora inspektor ima pravo i dunost da proverava i kontrolie naroito:
1) sprovoenje i auriranje planova upravljanja otpadom i programa prevencije stvaranja otpada;
2) sprovoenje i auriranje radnog plana postrojenja za upravljanje otpadom;
2a) ispunjenost uslova za postupanje sa proizvodnim ostacima kao sa nusproizvodima i posedovanje
dokumenata kojima se dokazuje ispunjenost propisanih uslova;
2b) ispunjenost uslova za prestanak statusa otpada i tehnikih zahteva za pojedine vrste otpada koje
prestaju da budu otpad;
3) upotrebu i korienje odgovarajuih tehnologija i efikasnog korienja sirovina i energije;
4) upravljanje otpadom u postrojenjima koja stvaraju otpad, primenu mera i postupaka za smanjenje
njegovih koliina ili opasnih svojstava, klasifikaciju, sakupljanje, transport, tretman, odnosno skladitenje,
ponovno iskorienje i odlaganje;
5) tehnike karakteristike i kapacitete, organizaciju i rad postrojenja za upravljanje otpadom, ukljuujui
monitoring, metode tretmana i mere predostronosti u skladu sa uslovima utvrenim u dozvoli;
6) ispunjenost uslova za izgradnju i rad postrojenja za tretman, odnosno skladitenje, ponovno
iskorienje i odlaganje otpada;
7) postupanje sa otpadom u toku njegovog sakupljanja i transporta, odnosno u toku njegovog kretanja
(poreklo, priroda, koliina i odredite);
8) postupanje sa otpadom u prekograninom kretanju na poziv carinskih slubenika;
9) ispunjenost uslova za rad, posebno nadzor lokacije pre otpoinjanja operacija odlaganja radi
utvrivanja ispunjenosti uslova iz dozvole, kao i zatvaranje i rekultivaciju postojeih deponija otpada i
nadzor nad deponijom posle njenog zatvaranja u periodu od najmanje 30 godina;

10) postupak klasifikacije, skladitenja, pakovanja, obeleavanja i transporta opasnog otpada, u skladu sa
ovim i drugim zakonom;
11) postupanje sa otpadom u skladu sa propisanim obavezama upravljanja posebnim tokovima otpada;
12) primenu propisanih mera i postupaka za spreavanje udesa i u sluaju udesa;
13) propisane zabrane i ogranienja;
14) rad lica odgovornog za upravljanje otpadom i kvalifikovanog lica odgovornog za struni rad u
postrojenju za upravljanje otpadom;
15) voenje i uvanje propisane evidencije sa podacima o poreklu, odreditu, tretmanu, vrsti i koliini
otpada;
16) sprovoenje drugih propisanih mera i postupaka upravljanja otpadom.

Ovlaenja inspektora
lan 86
U vrenju poslova iz lana 85. ovog zakona inspektor je ovlaen da:
1) naredi sprovoenje plana upravljanja otpadom i programa prevencije stvaranja otpada i njihovo
auriranje, odnosno revidiranje;
1a) naredi zajedniko obezbeivanje i sprovoenje upravljanja otpadom na teritoriji jedinica lokalne
samouprave;
2) naredi sprovoenje radnog plana postrojenja za upravljanje otpadom i njegovo auriranje;
3) zabrani korienje tehnologije i rad postrojenja koja ne ispunjavaju uslove za smanjenje nastajanja
otpada i efikasno korienje sirovina;
4) naredi proizvoau proizvoda koji posle upotrebe postaje opasan otpad da taj otpad preuzme bez
naknade ili da tu obavezu prenese na lice ovlaeno za upravljanje opasnim otpadom, u skladu sa ovim
zakonom;
5) naredi proizvoau otpada da izvri klasifikaciju otpada i pribavi dokaze o karakterizaciji otpada,
odnosno upotrebnoj vrednosti reciklabilnog materijala;
6) naredi proizvoau, odnosno vlasniku i/ili drugom draocu otpada, odvojeno sakupljanje otpada u
skladu sa potrebama budueg tretmana;
7) naredi proizvoau otpada da preda otpad pravnom licu ili preduzetniku koje je ovlaeno za
upravljanje otpadom, ako nije u mogunosti da organizuje postupanje sa otpadom u skladu sa ovim
zakonom;
8) naredi proizvoau otpada da vodi i uva propisane evidencije, licu koje vri promet da dostavlja
podatke o vrsti i koliini otpada, ukljuujui i sekundarne sirovine koje su stavljene u promet;
9) naredi proizvoau otpada da odredi lice odgovorno za upravljanje otpadom;
10) zabrani svako kretanje otpada suprotno uslovima u dozvoli izdatoj u skladu sa ovim zakonom;

10a) zabrani obavljanje poslova posredovanja u upravljanju otpadom, odnosno trgovine otpadom licu koje
nije upisano u registar posrednika u upravljanju otpadom, odnosno registar trgovaca otpadom, odnosno
naredi obavljanje poslova u skladu sa ovim zakonom;
11) zabrani tretman otpada suprotno uslovima iz dozvole;
12) zabrani rad postrojenja i upotrebu opreme za tretman otpada koja se ne koristi u skladu sa tehnikim
uputstvom;
13) zabrani tretman otpada ako otpad nije obezbeen i zatien od rasipanja i procurivanja;
14) zabrani prijem i odlaganje otpada na deponiji suprotno uslovima u izdatoj dozvoli;
15) naredi sprovoenje mera kojima se obezbeuje zatita ivotne sredine na deponiji u skladu sa
zakonom;
16) naredi sprovoenje rekultivacije deponije posle njenog zatvaranja i nadzor nad deponijom u periodu
od najmanje 30 godina, u cilju smanjenja rizika po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu;
17) naredi pravnom licu i preduzetniku koje obavlja poslove upravljanja otpadom u skladu sa ovim
zakonom, odreivanje kvalifikovanog lica odgovornog za struni rad u postrojenju za upravljanje otpadom;
18) naredi pravnom licu i preduzetniku koje obavlja poslove upravljanja otpadom u skladu sa ovim
zakonom voenje i uvanje propisanih evidencija;
19) zabrani izgradnju i rad postrojenja za upravljanje otpadom koje ne ispunjava tehnike i druge uslove
propisane ovim i drugim zakonom;
20) zabrani tretman, odnosno skladitenje, ponovno iskorienje ili odlaganje otpada van postrojenja za
upravljanje otpadom koje ima dozvolu;
21) naredi licu koje vri sakupljanje, odnosno transport otpada da otpad sakuplja od proizvoaa ili
vlasnika i/ili drugog draoca i da ga transportuje do postrojenja koje ima dozvolu za upravljanje otpadom,
odnosno do centra za sakupljanje, transfer stanice ili postrojenja za tretman odnosno ponovno
iskorienje ili odlaganje;
22) naredi licu koje vri sakupljanje i/ili transport otpada da obezbedi odvojen prevoz razliitih vrsta
otpada, naroito opasnog otpada;
23) zabrani sakupljanje i/ili transport opasnog otpada sa drugim otpadom;
24) zabrani utovar i transport otpada ako se ne obavlja u zatvorenom vozilu, kontejneru ili na drugi
odgovarajui nain koji onemoguava rasipanje ili ispadanje otpada prilikom transporta, utovara ili
istovara;
25) naredi prevozniku otpada da, u sluaju zagaenja nastalog tokom transporta, izvri ienje i
dovoenje zagaenog podruja u zadovoljavajue stanje;
26) zabrani transport opasnog otpada bez propisane dokumentacije;
27) zabrani skladitenje otpada na mestima koja nisu tehniki opremljena za privremeno uvanje otpada
i/ili nemaju dozvolu za skladitenje, kao i ako je istekao propisani period skladitenja;

27a) naredi licu da ukloni uskladiteni otpad kada otpad skladiti na mestu za koje ne poseduje dozvolu
za skladitenje otpada, kao i ako je istekao propisani period skladitenja, odnosno period na koji je
dozvola za skladitenje izdata;
28) zabrani tretman otpada suprotno uslovima u izdatoj dozvoli;
29) zabrani rad postrojenja i korienje opreme za tretman otpada za koje nije dobijena dozvola;
30) zabrani rad mobilnog postrojenja za tretman otpada koje nema dozvolu;
31) naredi odvojeno sakupljanje, skladitenje i tretman sekundarnih sirovina;
32) zabrani fiziko-hemijski i hemijski tretman otpada koji se vri suprotno odredbama ovog zakona;
33) zabrani bioloki tretman otpada suprotno uslovima u izdatoj dozvoli;
34) zabrani termiki tretman otpada suprotno uslovima u izdatoj dozvoli;
35) zabrani rad deponije koja ne ispunjava propisane tehnike, tehnoloke i druge uslove i zahteve;
36) zabrani odlaganje otpada koji nije prethodno podvrgnut tretmanu i odlaganje opasnog otpada sa
drugim vrstama otpada na istoj lokaciji, odnosno deponiji;
37) zabrani meanje komunalnog otpada sa opasnim otpadom;
38) zabrani odlaganje komunalnog otpada suprotno zakonu i uslovima u izdatoj dozvoli;
39) naredi selekciju radi reciklae i sakupljanje opasnog otpada iz domainstava;
40) zabrani sakupljanje, transport, tretman, odnosno skladitenje, ponovno iskorienje i odlaganje
opasnog otpada koji nije obeleen i upakovan na nain kojim se obezbeuje minimalan uticaj na zdravlje
ljudi i ivotnu sredinu;
41) zabrani meanje razliitih vrsta opasnog otpada, osim pod nadzorom kvalifikovanog lica i u postupku
tretmana opasnog otpada;
42) zabrani odlaganje opasnog otpada bez prethodnog tretmana kojim se znaajno smanjuju opasne
komponente i njihova svojstva, masa i zapremina;
43) zabrani razblaivanje opasnog otpada radi isputanja u ivotnu sredinu;
44) zabrani kretanje otpada bez Dokumenta o kretanju otpada, odnosno Dokumenta o kretanju opasnog
otpada;
45) zabrani svaku radnju ili akt kojim se upravlja posebnim tokovima otpada suprotno ovom zakonu;
46) naredi proizvoau i uvozniku, odnosno vlasniku i/ili drugom draocu otpada primenu ili izvrenje
posebnih mera upravljanja tokovima otpada propisanih ovim zakonom;
47) zabrani sakupljanje i transport otpada izvan teritorije za koju je izdata dozvola;
48) zabrani uvoz, izvoz i tranzit otpada koji se obavlja suprotno odredbama ovog i drugog zakona;
49) naredi licu koje ima dozvolu za upravljanje otpadom primenu i sprovoenje mera propisanih za sluaj
udesa;

50) naredi licu koje ima dozvolu za upravljanje otpadom dostavljanje odgovarajuih podataka i izvetaja u
skladu sa ovim zakonom;
50a) naloi proizvoau i uvozniku proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada da vodi i
uva dnevnu evidenciju i dostavi godinji izvetaj;
51) zabrani svaku radnju ili akt protivan odredbama ovog zakona;
52) naredi izvrenje drugih propisanih obaveza u odreenom roku.
Ako inspektor u vrenju poslova iz lana 85. ovog zakona utvrdi da su povreene odredbe zakona kojim
se ureuje prevoz i transport, zatita zdravlja ljudi i ivotinja, promet lekova i/ili drugih zakona, duan je da
o tome, bez odlaganja, obavesti drugog nadlenog inspektora.
U vrenju inspekcijskih poslova inspektor moe privremeno oduzeti predmete, opremu ili ureaje ija
upotreba nije dozvoljena ili koji su nastali, odnosno kojima su izvrene nedozvoljene radnje.
U sluajevima kada inspektor utvrdi takve povrede zakona za koje su istovremeno propisane i nadlenosti
drugih inspekcijskih organa, obavezan je da, bez odlaganja, obavesti ministra kako bi se zajedniki izvrio
nadzor i preduzele odgovarajue mere.
U vrenju nadzora nad primenom mera i postupaka upravljanja otpadom inspektor ima i ovlaenja i
dunosti utvrene drugim propisima.

XIII NADLENOST ZA REAVANJE O ALBI

lan 87
Na reenje inspektora iz lana 86. stav 1. ovog zakona moe se izjaviti alba ministru.
alba se izjavljuje u roku od 15 dana od dana prijema reenja.
alba ne odlae izvrenje reenja.
O albi na prvostepeno reenje nadlenog organa optine, odnosno grada, odnosno grada Beograda,
koje je doneto u vrenju poverenih poslova, reava ministar.
O albi na prvostepeno reenje nadlenog organa autonomne pokrajine u vrenju poverenih poslova
reava ministar.
O albi na prvostepeno reenje podrune jedinice ministarstva reava ministar.
O albi na prvostepeno reenje ministarstva, reava Vlada.

XIV KAZNENE ODREDBE

1. Privredni prestupi
lan 88
Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup privredno drutvo,
preduzee ili drugo pravno lice, ako:

1) postupa sa proizvodnim ostatkom kao sa nusproizvodom suprotno propisanim uslovima i/ili ne

poseduje dokaze o ispunjenosti tih uslova (l. 8a i 8b);
1a) kri odredbe o prestanku statusa otpada (lan 8v);
1b) obavlja poslove bez plana upravljanja otpadom ili ne vri njegovo auriranje u propisanom roku (lan
15. st. 1. do 3);
2) obavlja poslove upravljanja otpadom bez radnog plana postrojenja za upravljanje otpadom ili ne vri
njegovo auriranje u propisanom roku (lan 16);
2a) obavlja poslove posredovanja u upravljanju otpadom, odnosno trgovine otpadom suprotno odredbama
ovog zakona (lan 28a);
3) ne pribavi dozvolu za tretman otpada i poslove tretmana otpada ne obavlja u skladu sa dozvolom, ne
objavi listu otpada za iji tretman ima dozvolu, ne obezbeuje otpad i ne zatiti ga od rasipanja i
procurivanja ili u sluaju udesa bez odlaganja ne obavesti nadleni organ (lan 29. ta. 3), 4), 6) i 7);
4) ne pribavi dozvolu za odlaganje otpada i otpad ne odlae u skladu sa tom dozvolom, ne obezbedi
sprovoenje propisanih mera kojima se obezbeuje zatita ivotne sredine, ako ne obezbedi rekultivaciju
deponije i nadzor nad deponijom posle njenog zatvaranja u periodu od najmanje 30 godina ili u sluaju
udesa na deponiji bez odlaganja ne obavesti nadleni organ (lan 30. stav 1. ta. 3), 4), 6) i 7);
5) na deponiju primi otpad koji ne ispunjava uslove o odlaganju otpada propisane dozvolom ili ako o
odbijanju prihvatanja ne obavesti nadleni organ (lan 30. st. 2. i 3);
6) gradi postrojenje ili obavlja delatnost u postrojenju za upravljanje otpadom koje nema dozvolu za
obavljanje tih delatnosti (lan 33. st. 1. i 2);
7) skladiti otpad na mestima koja nisu tehniki opremljena za privremeno uvanje otpada na lokaciji
proizvoaa ili vlasnika i/ili drugog draoca otpada, u centrima za sakupljanje, transfer stanicama i drugim
lokacijama ili po isteku propisanog roka za privremeno skladitenje (lan 36);
8) tretman otpada obavlja suprotno odredbama ovog zakona ili za mobilno postrojenje za tretman otpada
ne pribavi dozvolu (lan 37. st. 1. i 3);
8a) vri ponovno iskorienje i odlaganje otpada suprotno lanu 38. ovog zakona;
9) vri fiziko-hemijski tretman otpada suprotno propisanim uslovima (lan 39);
10) vri bioloki tretman otpada suprotno propisanim uslovima (lan 40);
11) vri termiki tretman otpada suprotno uslovima u dozvoli (lan 41);
12) vri odlaganje otpada na lokaciji koja ne ispunjava tehnike, tehnoloke i druge propisane uslove,
odnosno suprotno uslovima utvrenim u dozvoli ili bez prethodnog tretmana ili odlae opasan otpad
zajedno sa drugim vrstama otpada (lan 42. st. 2, 4. i 6);
13) ne postupa u skladu sa lanom 44. ovog zakona;
14) (brisana)
15) obavlja upravljanje otpadom bez dozvole (lan 59);

16) obavlja aktivnosti bez potvrde o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole u sluajevima za koje se
ne zahteva dozvola (lan 61);
17) vri uvoz, izvoz ili tranzit otpada suprotno uslovima i nainu propisanim u l. 71. i 72. ovog zakona.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana moe se izrei novana kazna u srazmeri sa visinom uinjene
tete, neizvrene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa, a najvie
do dvadesetostrukog iznosa uinjene tete, neizvrene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je
predmet privrednog prestupa.
Novanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara kaznie se za privredni prestup iz stava 1. ovog lana i
odgovorno lice u privrednom drutvu, preduzeu i drugom pravnom licu.
Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup iz stava 1. ovog
lana strano pravno lice ako ima predstavnitvo na teritoriji Republike Srbije i/ili ako je privredni prestup
uinjen na teritoriji Republike njegovim prevoznim sredstvom.
Novanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara kaznie se za privredni prestup iz stava 1. ovog lana i
odgovorno lice u stranom pravnom licu.

Zatitne mere
lan 89
Za privredni prestup iz lana 88. ovog zakona, pored propisane novane kazne privrednom drutvu,
preduzeu ili drugom pravnom licu moe se izrei i zatitna mera zabrane obavljanja odreene privredne
delatnosti, a odgovornom licu zatitna mera zabrane vrenja odreene dunosti u trajanju do deset
godina.
Za privredni prestup iz lana 88. ovog zakona moe se uz kaznu izrei i zatitna mera oduzimanja
predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvrenje privrednog prestupa, odnosno koji su nastali
izvrenjem privrednog prestupa.

2. Prekraji
lan 90
Novanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo, preduzee
ili drugo pravno lice, ako:
1) ne klasifikuje otpad na propisan nain, odnosno ne izvri ispitivanje otpada, u skladu sa ovim zakonom
(lan 8. st. 4. i 5);
2) ne izvri preuzimanje sopstvenih proizvoda koji posle upotrebe postaju opasan otpad, bez naknade
trokova, odnosno ako tu obavezu ne prenese na drugo pravno lice (lan 25. st. 2. i 3);
3) postupa suprotno lanu 26. st. 1. i 3. ovog zakona;
4) obavlja transport otpada suprotno lanu 28. ovog zakona;
5) ne obezbedi sprovoenje radnog plana postrojenja, kao operater postrojenja za tretman otpada ili
operater na deponiji ne vodi propisane evidencije ili ne odredi kvalifikovano lice odgovorno za struni rad u
postrojenju, odnosno na deponiji (lan 29. ta. 1), 8) i 9) i lan 30. stav 1. ta. 1), 8) i 9);
6) sakupljanje i transport otpada ne vri u skladu sa lanom 35. ovog zakona;

7) postupa sa komunalnim otpadom suprotno lanu 43. ovog zakona;

8) ne poseduje Dokument o kretanju otpada (lan 45. st. 1. do 5);
9) ne poseduje Dokument o kretanju opasnog otpada (lan 46. st. 1. do 6);
10) upravlja posebnim tokovima otpada suprotno ovom zakonu (l. 47-57);
11) vri sakupljanje i transport otpada suprotno lanu 70. ovog zakona;
12) ne postupa u skladu sa lanom 75. st. 1, 2, 3, 5, 7, 8, 9, 13. i 14. ovog zakona.
13) (brisana)
Za prekraj iz stava 1. ovog lana moe se izrei novana kazna u srazmeri sa visinom priinjene tete ili
neizvrene obaveze, vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet prekraja, a najvie do
dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u privrednom drutvu, preduzeu ili drugom
pravnom licu novanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara.
Za radnje iz lana 88. stav 1. ovog zakona i stava 1. ovog lana kaznie se preduzetnik novanom
kaznom od 250.000 do 500.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.
Za prekraj iz stava 1. ta. 3), 6), 7), 10) i 11) ovog lana kaznie se fiziko lice novanom kaznom od
5.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.

Zatitne mere uz kaznu za prekraj

lan 91
Za prekraj iz lana 90. ovog zakona moe se uz kaznu izrei i zatitna mera oduzimanja predmeta koji su
upotrebljeni ili namenjeni za izvrenje prekraja, odnosno koji su nastali izvrenjem prekraja.

Prekraj odgovornog lica u organu dravne uprave, imaocu javnih ovlaenja, odnosno
ovlaenom pravnom licu
lan 92
Novanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj odgovorno lice u organu dravne
uprave, odgovorno lice u jedinici lokalne samouprave, imaocu javnih ovlaenja, odnosno ovlaenom
pravnom licu, ako:
1) ne vodi registar nusproizvoda i registar otpada koji je prestao da bude otpad i podatke iz registra ne
dostavlja Agenciji (lan 8g);
2) ne donese regionalni, odnosno lokalni plan upravljanja otpadom usklaen sa nacionalnim planom i ne
dostavi ga ministarstvu u propisanom roku (l. 12, 13. i 14. stav 3);
3) ne obezbedi i ne sprovodi upravljanje otpadom na teritoriji jedinica lokalne samouprave pod uslovima i
na nain utvrenim zakonom, strategijom i sporazumom skuptina jedinica lokalne samouprave (lan 21.
stav 1);
4) vri ispitivanje otpada bez propisanog ovlaenja ili suprotno izdatom ovlaenju ili u vrenju poslova
postupa na protivpravan, nemoralan i nedostojan nain (lan 24. stav 4);

5) ako ne uredi selekciju i odvojeno sakupljanje otpada, ne obezbeuje odlaganje otpada iz domainstva
u kontejnere ili na drugi nain, ne organizuje i ne opremi centre za sakupljanje otpada iz domainstva koji
nije mogue odloiti u kontejnere za komunalni otpad (lan 43. stav 4);
6) ne izvri evidenciju divljih deponija i postojeih nesanitarnih deponija - smetlita na svom podruju i ne
obezbedi uklanjanje i sanaciju, ne izradi projekat sanacije i rekultivacije za postojee nesanitarne deponije
- smetlita na nain i u roku propisnim ovim zakonom i ne dostavi radni plan postrojenja sa programom
korektivnih mera i dinamikom prilagoavanja rada postrojenja (lan 43. st. 7, 8. i 9);
7) izda dozvolu ako uz zahtev za njeno izdavanje nije podneta propisana dokumentacija (lan 62);
8) ne obavetava javnost na nain propisan ovim zakonom (lan 69);
9) ne dostavi Agenciji izvetaje o realizaciji planova u propisanom roku (lan 74. st. 2, 3, 4. i 5);
10) ne postupa u skladu sa lanom 75. st. 10, 15, 16. i 17. ovog zakona;
11) ne vodi registar izdatih dozvola za upravljanje otpadom, odnosno registar izdatih potvrda o izuzimanju
od obaveze pribavljanja dozvole, odnosno registar posrednika u upravljanju otpadom, odnosno trgovaca
otpadom i podatke iz registra ne dostavlja Agenciji (lan 76. st. 1. i 2);
12) nenamenski koristi sredstva za upravljanje otpadom (lan 81).

XV PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 93
Pravna i fizika lica uskladie svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od
dana stupanja na snagu ovog zakona, osim ako ovim zakonom nije drukije odreeno.

lan 94
Proizvoai otpada u postojeim postrojenjima iz lana 15. ovog zakona duni su da u roku od godinu
dana od dana stupanja na snagu ovog zakona izrade plan upravljanja otpadom u postrojenju, u skladu sa
zakonom.
Plan iz stava 1. ovog lana sadri naroito mere i dinamiku prilagoavanja rada postojeeg postrojenja i
aktivnosti u skladu sa odredbama ovog zakona do 31. decembra 2015. godine.
Ako je u postojeem postrojenju iz stava 1. ovog lana izvreno privremeno skladitenje otpada do dana
stupanja na snagu ovog zakona, proizvoa otpada duan je da planom, odnosno merama za
prilagoavanje rada postojeeg postrojenja i aktivnosti, obezbedi uklanjanje privremeno uskladitenog
otpada najkasnije u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 95
Operateri postojeih postrojenja za upravljanje otpadom izuzev postrojenja iz lana 15. ovog zakona,
odnosno pravna i fizika lica koja obavljaju delatnosti u oblasti upravljanja otpadom, duni su da u roku od
est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona prijave svoju delatnost organu nadlenom za
izdavanje dozvola, u skladu sa ovim zakonom.
Uz prijavu iz stava 1. ovog lana podnosi se:
1) akt o osnivanju;

2) izvod iz odgovarajueg registra;

3) dokazi i dokumentacija o postrojenju, njegovom kapacitetu i tehnikim karakteristikama;
4) dokazi i dokumentacija o opremi, sredstvima za rad i drugim dobrima kojima raspolae.
Po isteku roka iz stava 1. ovog lana organ nadlean za izdavanje dozvole, u roku koji ne moe biti dui
od 90 dana, obavetava operatera o uslovima za izdavanje dozvole u skladu sa ovim zakonom.

lan 96
Operateri postojeih postrojenja za upravljanje otpadom duni su da u roku od est meseci po dobijanju
obavetenja iz lana 95. stav 3. ovog zakona dostave nadlenom organu radni plan postrojenja sa
programom mera i dinamikom prilagoavanja rada postrojenja u skladu sa odredbama ovog zakona za
period do 31. decembra 2012. godine.
Za postojee deponije komunalnog otpada koje nisu izgraene u skladu sa ovim zakonom, pored radnog
plana iz stava 1. ovog lana, dostavlja se i projekat sanacije ili zatvaranja.

lan 97
Jedinica lokalne samouprave duna je da:
1) u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona izradi popis neureenih deponija na
svom podruju koje ne ispunjavaju uslove iz ovog zakona;
2) u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona izradi projekte sanacije i rekultivacije
neureenih deponija, na koje saglasnost daje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina;
3) u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, u sporazumu sa jednom ili vie
jedinica lokalne samouprave iz lana 34. stav 1. ovog zakona, odredi lokaciju za izgradnju i rad
postrojenja za skladitenje, tretman ili odlaganje otpada na svojoj teritoriji.
Popis neureenih deponija sadri podatke o lokaciji, prostornim i geometrijskim karakteristikama, vrstama
i koliinama odloenog otpada, rokove njihove sanacije i rekultivacije, kao i druge podatke od znaaja za
utvrivanje i sprovoenje projekata iz stava 1. taka 2) ovog lana.

lan 98
Baterije i akumulatori koji su proizvedeni ili uvezeni pre dana stupanja na snagu ovog zakona mogu biti u
prometu bez propisanih oznaka najdue godinu dana po donoenju propisa iz lana 47. stav 9. ovog
zakona.

lan 99
Proizvoai i uvoznici elektrinih i elektronskih proizvoda duni su da mere i postupke u upravljanju
otpadom od elektrinih i elektronskih proizvoda usklade sa ovim zakonom do 31. decembra 2012. godine.

lan 100
Odlaganje, odnosno dekontaminacija ureaja iz lana 52. stav 5. ovog zakona koji sadre PCB i
odlaganje PCB iz tih ureaja, izvrie se najkasnije do 2015. godine.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, vlasnik ureaja koji sadri izmeu 0,05-0,005 procenata masenog udela
PCB duan je da obezbedi odlaganje, odnosno dekontaminaciju ureaja po prestanku njihove upotrebe.

Plan zamene, odnosno odlaganja i dekontaminacije ureaja koji sadri PCB vlasnik ureaja duan je da
donese u roku od est meseci od donoenja propisa iz lana 52. stav 10. ovog zakona.

lan 101
Agencija za reciklau prestaje sa radom tridesetog dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Poslove, predmete, arhivu i drugu strunu dokumentaciju Agencije za reciklau, opremu i sredstva za rad
koje je koristila Agencija, kao i zaposlene i postavljena lica u Agenciji, preuzima ministarstvo.

lan 102
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae:
1) Zakon o postupanju sa otpadnim materijama ("Slubeni glasnik RS", br. 25/96, 26/96 i 101/05 - dr.
zakon);
2) lan 57. stav 2. Zakona o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", broj 135/04);
3) lan 82. stav 2. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima ("Slubeni glasnik RS", br. 84/04 i 85/05 dr. zakon).

lan 103
Propisi koji se donose na osnovu ovog zakona donee se u roku od godinu dana od dana stupanja na
snagu ovog zakona.

lan 104
Do donoenja propisa na osnovu ovlaenja iz ovog zakona primenjivae se:
1) Pravilnik o uslovima i nainu razvrstavanja, pakovanja i uvanja sekundarnih sirovina ("Slubeni glasnik
RS", broj 55/01);
2) Pravilnik o nainu unitavanja lekova, pomonih lekovitih sredstava i medicinskih sredstava ("Slubeni
list SRJ", br. 16/94 i 22/94).

lan 105
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o upravljanju otpadom
("Sl. glasnik RS", br. 88/2010)

lan 23
Dve ili vie jedinica lokalne samouprave dune su da u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu
ovog zakona zakljue sporazum o zajednikom obezbeivanju i sprovoenju upravljanja otpadom iz lana
21. stav 1. Zakona.

lan 24
Propisi koji se donose na osnovu ovog zakona donee se u roku od est meseci od dana stupanja na
snagu ovog zakona.

lan 25
Odredba lana 16. stav 2. ta. 5) i 6) ovog zakona koja se odnosi na donoenje odluke po zahtevu za
odobravanje uvoza, izvoza i tranzita otpada vai do dana pristupanja Republike Srbije Svetskoj trgovinskoj
organizaciji.

lan 26
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama

Zakona o upravljanju otpadom
("Sl. glasnik RS", br. 14/2016)

lan 52
Propisi koji se donose na osnovu ovog zakona donee se u roku od godinu dana od dana stupanja na
snagu ovog zakona.
Vlada e doneti Strategiju upravljanja otpadom u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog
zakona.
Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave duna je da uskladi regionalne i lokalne
planove upravljanja otpadom u roku od godinu dana od dana donoenja strategije iz stava 2. ovog lana.

lan 53
Jedinica lokalne samouprave duna je:
1) da uredi selekciju i odvojeno sakupljanje otpada radi reciklae najkasnije u roku od dve godine od dana
stupanja na snagu ovog zakona, odnosno organizuje selektivno i odvojeno sakupljanje otpada radi
reciklae najkasnije u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona;
2) da organizuje i opremi centre za sakupljanje otpada iz domainstva najkasnije u roku od dve godine od
dana stupanja na snagu ovog zakona;
3) da izradi evidenciju divljih deponija u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona;
4) da izradi evidenciju i projekte sanacije i rekultivacije postojeih nesanitarnih deponija - smetlita, na
koje saglasnost daje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, najkasnije u roku od dve godine od
dana stupanja na snagu ovog zakona;
5) da u sporazumu sa jednom ili vie jedinica lokalne samouprave iz lana 34. stav 1. Zakona o
upravljanju otpadom ("Slubeni glasnik RS", br. 36/09 i 88/10), odredi lokaciju za izgradnju i rad
postrojenja za tretman, odnosno skladitenje, ponovno iskorienje i odlaganje otpada na svojoj teritoriji,
najkasnije u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Evidencija i projekti sanacije postojeih nesanitarnih deponija - smetlita sadre podatke o lokaciji,
prostornim i geometrijskim karakteristikama, vrstama i koliinama odloenog otpada, rokove njihove
sanacije i rekultivacije, kao i druge podatke od znaaja za utvrivanje i sprovoenje projekata iz stava 1.
taka 2) ovog lana, u skladu sa posebnim propisom.

lan 54
Javno komunalno preduzee koje upravlja postojeim nesanitarnim deponijama - smetlitima komunalnog
otpada duno je da pripremi i dostavi ministarstvu, odnosno nadlenom organu autonomne pokrajine na
odobrenje plan prilagoavanja postrojenja do 31. decembra 2017. godine, uzimajui posebno u obzir
uslove iz lana 64. Zakona o upravljanju otpadom ("Slubeni glasnik RS", br. 36/09 i 88/10) i sve
korektivne mere za koje operater smatra da su potrebne u cilju usklaivanja sa zahtevima ovog zakona,
osim sa zahtevima koji se odnose na uslove za odreivanje lokacije, u skladu sa propisom kojim se
ureuje odlaganje otpada na deponije.
Nadleni organ duan je da, na osnovu dostavljenog plana prilagoavanja postrojenja, donese do 31.
decembra 2018. godine odluku da li postrojenje moe da nastavi sa radom prema dostavljenom planu
prilagoavanja, u skladu sa vaeim propisima.
Nadleni organ, to je pre mogue, preduzima odgovarajue mere za zatvaranje nesanitarnih deponija smetlita komunalnog otpada iz stava 1. ovog lana za koje nije doneta odluka da mogu da nastave sa
radom, u skladu sa ovim zakonom i projektom za zatvaranje i sanaciju.
Nadleni organ, na osnovu plana prilagoavanja postrojenja, odobrava potrebne radove i odreuje rok za
ispunjenje zahteva u skladu sa ovim zakonom, propisom kojim se ureuje odlaganje otpada na deponije,
osim sa zahtevima koji se odnose na uslove za odreivanje lokacije utvrenim propisom kojim se ureuje
odlaganje otpada na deponije.
Pravna i fizika lica uskladie svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od
dana stupanja na snagu ovog zakona.
Na zahteve za izdavanje dozvole za upravljanje otpadom koji su podneti pre stupanja na snagu ovog
zakona primenjuju se odredbe zakona koji je vaio u vreme podnoenja zahteva.

lan 55
Odlaganje, odnosno dekontaminacija ureaja iz lana 52. stav 5. Zakona o upravljanju otpadom
("Slubeni glasnik RS", br. 36/09 i 88/10) koji sadre PCB i odlaganje PCB iz tih ureaja, izvrie se
najkasnije do 31. decembra 2019. godine.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, vlasnik i/ili drugi dralac ureaja koji sadri izmeu 0,05-0,005 procenata
masenog udela PCB duan je da obezbedi odlaganje, odnosno dekontaminaciju ureaja po prestanku
njihove upotrebe.
Plan zamene, odnosno odlaganja i dekontaminacije ureaja koji sadri PCB vlasnik i/ili drugi dralac
ureaja duan je da donese do 31. decembra 2017. godine.

lan 56
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije",
osim odredaba lana 5. ovog zakona u delu koji se odnosi na obavetavanje Evropske unije o prestanku
statusa otpada, koje se primenjuju od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, kao i odredaba
lana 18. ovog zakona i odredaba lana 42. ovog zakona u delu koji se odnosi na obavezu voenja
registra posrednika u upravljanju otpadom, odnosno trgovaca otpadom i obavezu tromesenog
dostavljanja podataka koje se primenjuju od 2020. godine.