др Драган Спасић

ЕКОНОМСКИ АСПЕКТ ПРИМЕНЕ ЗАКОНА О БЕЗБЕДНОСТИ

И ЗДРАВЉУ НА РАДУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
НЕГАТИВНЕ НЕПОСРЕДНЕ ПОСЛЕДИЦЕ
НЕПОВОЉНИХ УСЛОВА РАДА

Neposredne posledice zbog

nepovoljnih uslova rada

Povrede na radu Bolesti rada

Ostala opšta oboljenja

Profesionalne bolesti kod profesionalno
izloženih lica

Invalidnost

Povrede na radu sa
smrtnim ishodom
 БРОЈ ПОВРЕДА НА РАДУ И СМРТНИХ
ПОВРЕДА У СРБИЈИ
ПОВРЕДЕ НА РАДУ

• 1948-2004. ≈ 3,9 милиона

• Годишњи просек 69 хиљада
• Месечно 5700
• Дневно 192
• На свака 7’ 1 повреда

СМРТНЕ ПОВРЕДЕ НА РАДУ

• 1960-2004. ≈ 7.307
• Годишњи просек 162
• Месечно 14
• Сваког другог дана 1

БРОЈ СТАРОСНИХ ПЕНЗИОНЕРА ≈ БРОЈ ИНВАЛИДСКИХ ПЕНЗИОНЕРА

 БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ

Члан 4 став 4 Закона о безбедности и здравља на раду

„Безбедност и здравље на раду јесте обезбеђивање таквих услова на

раду којима се, у највећој могућој мери, смањују повреде на раду,
професионална обољења и обољења у вези са радом који претежно
стварају претпоставку за пуно физичко, психичко и социјално благостање
запослених“.
 ОБАВЕЗА ПОСЛОДАВЦА У ОСТВАРИВАЊУ
БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ

Да би се у конкретном предузећу обезбедили такви безбедни услови на раду и

заштитило здравље запослених, неопходно је да послодавци приступите:

 предузимању превентивних мера на свим нивоима рада и

 испуњавању општих и посебних обавеза дефинисаних Законом о
безбедности и здрављу на раду од стране послодаваца.

У циљу бољег организовања активности и спровођења

адекватних мера безбедности и здравља на раду, казненим
одредбама Закона о безбедности и здравља на раду
предвиђене су ригорозне новчане казне за учињене прекршаје
из ове области.
Послодавац
 ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ И СПРОВОЂЕЊЕ
ПРЕВЕНТИВНИХ МЕРА
БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАД

Превентивне мере су оне које се обезбеђују применом одређених мера и

норматива безбедности и заштите здравља на раду још у фази пројектовања и
изградње инвестиционих објеката, као и приликом организовања технолошког
процеса.

УГРАЂЕНА ЗАШТИТА
„Уграђену заштиту“ прва је спровела Међународна
организација рада, која је још 1929. године усвојила:

 „Правилник о заштитним уређајима на машинама“ и

 „Конвенцију о заштити машина“.
Превентивне мере у остваривању безбедности и здравља на раду су оне
чијим се предузимањем на свим нивоима рада спречава и отклања ризик од
повређивања или оштећења здравља запослених или њиховог свођења на
најмању могућу меру.

Превентивне мере у остваривању безбедности и здравља на раду у предузећу се

заснивају на следећим начелима:

Утешно је знати да имамо

 Процена ризика за сва радна места, заштитне ципеле и шлемове

 Отклањање ризика на њиховом извору,

 Избегавање ризика,
 Прилагођавање рада и радног места запосленог,
 Правилан избор опреме за рад,
 Правилан избор технолошког поступка,
 Смањивање монотоније у раду,
 Избор најадекватнијих мера безбедности и здравља на раду,
 Правилан избор средстава и опреме за личну заштиту на раду,
 Одговарајуће оспособљавање запосленог за безбедан и здрав рад и
 Издавање упутстава за рад на сигуран начин.
 ФИНАНСИЈСКЕ ОБАВЕЗЕ ОКО
СПРОВОЂЕЊА ПРЕВЕНТИВНИХ МЕРА

Чланом 11 Закона о безбедности и здрављу на раду, регулисано је обавеза

послодавца да обезбеди потребна финансијска средства за обезбеђивање
превентивних мера ради заштите живота и здравља запослених.

Собзиром да обезбеђивање и спровођење превентивних мера безбедности и

здравља на раду у већини случајева изискује знатна материјална и финансијска
средства, то је чл. 10 Закона о безбедности и здравља на раду прописао да ове
активности не могу са проузрокују:

 финансијске обавезе за запослене и представника

запослених и
 утицај на материјални и социјални положај
запослених стечених на раду и у вези са радом.
 СПРОВОЂЕЊЕ ОПШТИХ И ПОСЕБНИХ ОБАВЕЗА
ИЗ ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ
 ангажовања служби медицине рада,
 превентивних и периодичних прегледа и испитивања опреме за рад,
 превентивних и периодичних испитивања услова радне околине, односно
хемијских, биолошких и физичких штетности, микроклиме и осветљености,
 набавке средстава и опреме за личну заштиту на раду,
 вођења и чувања прописаних евиденција и исправа,
 реализације претходних и периодичних лекарских прегледа,
 процене ризика за радна места у радној околини,
 оспособљавања запослених за безбедан и здрав рад,
 оспособљавања запослених за пружање прве
помоћи спасавање и евакуације у случају
опасности,
 израде аката, елабората и извештаја из
безбедности и здравља на раду,
 ангажовање лица за безбедност и здравље на
раду,
 обавезног осигурања од повреда на раду,
професионалних обољења и обољења у вези са
радом и др.
 НОВЧАНЕ КАЗНЕ ЗА ПРЕКРШАЈЕ

За случајеве када се не предузимају превентивне мере, односно опште и посебне

обавезе послодаваца дефинисане Законом о безбедности и здрављу на раду,
овим истим законским актом предвиђене су и значајне новчане казне. Наиме,
казненим одредбама овог закона предвиђено је:

 33 случајева прекршаја учињених од стране послодавца из

области безбедности и здравља на раду за која се изриче
новчана казна од 800.000 до 1.000.000 динара,
 14 случајева прекршаја учињених од стране послодавца из
области безбедности и здравља на раду за које се изриче
новчана казна од 600.000 до 800.000 динара и
 један случај прекршаја учињеног од стране послодавца из
области безбедности и здравља на раду за који се изриче
новчана казна од 100.000 до 150.000 динара.
НОВЧАНА КАЗНА ОД 800.000 ДО 1.000.000 ДИНАРА

Новчаном казном од 800.000 до 1.000.000 динара, казниће се за прекршај

послодавац због учињених пропуста који се односе на:

 рад на радном месту и у радној околини,

 нормативна акта,
 обавештавање, извештавање и пријављивање,
 оспособљавање за безбедан и здрав рад,
 средства и опрему за личну заштиту на раду,
 прегледе и испитивање опреме за рад,
 лекарске прегледе,
 заштиту здравља запослених,
 средства за рад,
 организацију послова из безбедности и здравља на раду,
 надзор,
 отклањање утврђених надостатака и
 елаборате, програме и упуства.
НОВЧАНА КАЗНА ОД 600.000 ДО 800.000 ДИНАРА

Новчаном казном од 600.000 до 800.000 динара казниће се за прекршај

послодавац због учињених прописа који се односе на:

 приступ у круг објекта или у подручје

градилишта,
 упознавање, упозоравање и обавештавање,
 одбор за безбеднсот и здравље,
 обележавање и омогућавање,
 евиденције и извештаје.
НОВЧАНА КАЗНА ОД 100.000 ДО 150.000 ДИНАРА

Новчаном казном од 100.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај

послодавац, због учињених пропуста који се односи на:

 необавештавање надлежне инспекције рада у писаној форми у року од

осам дана од дана истека утврђеног рока за отклањање недостатака или
неправилности.
 САГЛЕДАВАЊЕ ЕФЕКАТА УЛАГАЊА У
БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ
Инвеститори, руководећи и пословодни органи, неретко, у бици
за доходак, имајући у виду само краткорочне интересе, или због
тренутних недостатака средстава, “забораве”, да уграде средства
претходне техничке заштите - штеде на филтерима, вентилацији,
заштитним оградама, простору и слично. Касније се све то као
бумеранг враћа колективу. Често услед великог броја повреда и
обољења, инвалидизирања, односно раста боловања, такви
колективи су унапред осуђени на губитке. Да потврдимо ове
чињенице само неким предузећима у азбесној индустрији,
цементаре, ливнице итд. Зато, носиоцима оваквог схватања,
којима је све сем данашњих дохотка ван видног поља, треба
дугорочнијом економском рачуницом доказати да им је економски
рачун нетачан. Наиме, много бисмо више постигли кад бисмо у
предузећима сваке године кад правимо завршни рачун, имали у
виду и подручје безбедности и здравља на раду с економског
аспекта. Ту смо премало урадили и скоро ни у једном предузећу
не знамо да кажемо колико нас коштају повреде на раду. А знамо
да кажемо колико стаје, или да сувише кошта, када треба да се
побољшају оруђа за рад или радни услови. Из овога произлази и
задатак да се на свим нивоима у сваком предузећу води борба за
победу схватања о потреби истраживања економске
проблематике у области безбедности и здравља на раду.
Пример 1. Производња детерџента

R4- прашина

R3- t = 50oC

R2- pad

R1 R2 R3 R4

R1- 50kg

T = 5’

Q > 10 %
Инвестиција враћена за 1 годину
T = 30’
ПРИМЕР 2: ОСВЕТЉЕНОСТ РАДНИХ МЕСТА

У Немачкој спроведена су испитивања у једном производном погону у коме се

две године користило локално осветљење од 350 лукса на сваком радном месту.
Затим је осветљеност просторија повећана употребом општег осветљења
флуоросцентним сијалицама, које су давале равномерно осветљење јачине 1000
лукса на сваком радном месту. Праћењем кретања продуктивности рада након
тога у наредне две године дошло се до сазнања да је она порасла за 7,6% у
односу на претходни двогодишњи период. Овај проценат повећања обима
производње за око 13 пута је премашио трошкове који су настали због увођења
појачаног осветљења.

КАКО ОСВЕТЉЕНОСТ РАДНОГ МЕСТА УТИЧЕ НА РАДНИКА?

Повећава продуктивност Умор опада

ПРИМЕР 3: УЛАГАЊЕ У ТЕХНИЧКУ ЗАШТИТУ

Анализом података о улагањима за техничку заштиту и економских последица због

повреда на раду у металуршким фабрикама у Русији добио се следећи однос:

Трошкови по раднику (у рубљама)

Металуршка
фабрика За техничку
Економска штета
заштиту
Новолипецка 29.44 14.76
Доњецка 15.62 20.66
Руставска 10.29 32.57

На основу упоређивања економске штете због повреда на раду са трошковима за

техничку заштиту, уочава се тенденција смањења штете при повећању трошкова
за техничку заштиту и обрнуто.
ПРИМЕР 4: ТРОШКОВИ НЕЗГОДА НА РАДУ
Примери 12 незгода на раду које су се догодиле у немачким предузећима.

Трошкови незгода Трошкови за Трошкови за мере у односу

Случај
на раду у (ДЕМ) мере (у ДЕМ) на трошкове незгода (у %)
1. 991.79 10.90 1.1
2. 1.348.78 450.00 33.4
3. 3.584.50 150.00 4.2
4. 3.561.29 1.015.00 27.37
5. 8.741.59 1.015.00 11.61
6. 6.785.05 2.781.66 41.00
7. 8.177.85 300.00 3.67
8. 3.373.62 190.00 5.63
9. 9.151.00 165.00 1.80
10. 2.077.32 83.20 4.0
11. 15.828.73 2.055.00 12.98
12. 21.136.75 797.50 3.77

На основу података из табеле, уочљиво је да је однос трошкова за техничке мере

безбедности на машинама према трошковима који настају у тим случајевима,
врло низак и креће се између 1.1 и 33.4% изузев у случају 6, где они достижу 41%
али и ту не прелазе половину трошкова због настале незгоде.
 ПОДСТИЦАЈНЕ МЕРЕ, ИНФОРМИСАЊЕ
И УЧЕСТВОВАЊЕ ЈАВНОСТИ

ЗАКОН О БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉУ НА РАДУ

Овај закон не препознаје подстицајне мере, као ни информисање односно
учествовање јавности о проблематици безбедности и здравља на раду.

ЗАКОН О ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Подстицајне мере

 Повраћај, ослобађање или смањење накнада,

 Фонд за заштиту животне средине и
 Економске подстицајне мере.

Информисање и учествовање јавности

 Еколошки знак
 Признања и награде
 Праћење стања животне средине и
 Извештај о стању животне средине.