ЗНАЧАЈ ПРЕВЕНТИВЕ

У СИСТЕМУ БЕЗБЕДНОСТИ И
ЗДРАВЉА НА РАДУ

Др Љиљана Стијовић

1
 Семинар

„АКТУЕЛНИ ПРОБЛЕМИ БЕЗБЕДНОСТИ И

ЗДРАВЉА НА РАДУ У СРБИЈИ“

САВА ЦЕНТАР, Београд, 28-29.05.2009.

Организатор: Друштво за услуге у области заштите „TEHPRO“, д.о.о, Београд

2
БОЉЕ ЈЕ СПРЕЧИТИ,
НЕГО ЛЕЧИТИ!

Ова стара народна изрека која се често помиње у

свакодневном животу, веома је применљива у
медицини и основ је свих мера превентивне
медицине.

Доказано је на хиљадама примера у свим гранама

медицине истинитост ове изреке, тј. да је много боље
у смислу очувања здравља људи, продужења
животног века, ефикасније и у економском смислу
јефтиније за државу да се предузму мере
предострожности (боље је спречити...) како би се
смањио број смртних повреда на радном месту,
предупредиле болести и повреде и њихове
многобројне последице (...него лечити).
3
 ШТА ЈЕ ПРЕВЕНТИВА У СИСТЕМУ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ?

ДЕФИНИЦИЈА:
Према Стратегији безбедности и здравља на раду у Републици Србији за
период од 2009.до 2012.године („Сл. гласник Републике Србије“ бр. 32 од
05.05.2009.г.):
« Примена превентивних мера које се предузимају
на свим нивоима рада подразумева стварање
таквих услова рада којима се приликом
организовања рада и радног процеса врши
процена ризика и њихово отклањање или
свођење на најмањи могући ниво , како би се
избегле могућности настајања повреда на раду
или професионалних болести запослених, чиме
се у највећој могућој мери стварају предуслови за
спречавање или елиминисање ризика од могућих
повређивања, професионалних болести или
болести у вези са радом , а што као циљ има
остваривање услова за уно физичко, психичко и
социјално благостање запослених.«
4
 Ако то парафразирамо служећи се једном
кратком и садржајном дефиницијом интелигенције
по којој је интелигенција „понашање са
предвиђањем“ можемо рећи следеће:

Превентива је интелигентно понашање

законодавца, послодаваца и запослених заједно
у области безбедности и здравља на раду , које
унапред предвиђа могући ризик (врши процену
ризика) током радног процеса и путем примене мера
предострожности ствара услове за спречавање или
смањење на најмању могућу меру негативних
последица (смртне повреде, повреде на раду,
професионалне болести, инвалидитет и
одсуствовања због боловања).
5
 У ОВОМ КОНТЕКСТУ ПРЕВЕНТИВА:

 ЈЕ УВЕК ПРВА У НИЗУ АКТИВНОСТИ БЗР;

 ПРЕДСТАВЉА ПРИМЕНУ МЕРА ПРЕДОСТРОЖНОСТИ;

 НАЈБОЉЕ И НАЈИСПЛАТИВИЈЕ УЛАГАЊЕ ПОСЛОДАВЦА У

ОБЛАСТИ БЗР;

 ЈЕ КОНТИНУИРАН ПРОЦЕС;

 ТРЕБА ДА БУДЕ УВЕК КОРАК ИСПРЕД ПОВРЕДА И

ПРОФЕСИОНАЛНИХ БОЛЕСТИ.

6
 ПРЕВЕНТИВА У ОБЛАСТИ БЗР ИМА НЕКОЛИКО

ОСНОВНИХ СУБЈЕКАТА:

Држава
Министарство рада и социјалне политике
(законодавац и надзорни орган )
Министарство здравља
Послодавци Министарство просвете
Министарство економије и регионалног развоја

Велика предузећа
Мала и средња предузећа
Пружаоци услуга
у области БЗР
Запослени
Медицина рада
Лице за безбедност и здравље на раду Овлашћене организације за услуге БЗР
Одбор за БЗР Издавачке куће (периодика )
Синдикат Произвођачи опреме и СЛЗ
Невладине организације 7
ПРЕВЕНТИВА у свакој области па и у безбедности и

здрављу на раду треба да има дефинисано следеће:

 Циљеве
 Активности
 Методе
 Приоритете

8
 1. ЦИЉЕВИ
 Општи циљ превентиве исти је као и циљ стратегије БЗР :
 Унапређење и очување здравља радно способног становништва,
односно унапређење услова рада ради спречавања погибија на раду,
повреда на раду, професионалних болести и болести у вези са радом и
њиховог свођења на најмању могућу меру, односно отклањање
професионалних ризика.

 Такође , циљ су здрави радници у доброј психо-физичкој кондицији, који

раде у безбедној радној средини, на исправним средствима за рад,
максимално обучени и компетентни за посао који обављају , који
примењују опрему и средства личне заштите, редовно информисани о свим
променама услова рада, задовољни и мотивисани за посао који обављају
а тиме и продуктивни.

 Циљ превентиве је правовремена и адекватна заштита запослених од

могућих ризика радног процеса који могу да угрозе њихову безбедност и
здравље (фактори: физички, хемијски, биолошки, психички, социјални и тд).

 Крајњи циљ је хуманизација и унапређење рада .

9
 2. АКТИВНОСТИ
 Напред наведени циљеви реализују се у
пракси јасном стратегијом превентиве у
области БЗР и следећим мерама и
активностима:
2.1 РЕГУЛАТОРНИМ
2.2 КОНТРОЛНИМ
2.3 ОБРАЗОВНИМ
2.4 ТЕХНИЧКИМ
2.5 ОРГАНИЗАЦИОНИМ
2.6 ЕРГОНОМСКИМ
2.7 ЗДРАВСТВЕНИМ
2.8 СОЦИЈАЛНИМ

10
 2.1 РЕГУЛАТОРНА АКТИВНОСТ
(функција државе)

 Регулаторна активност значи успостављање

правног оквира у области БЗР и превентиве:
закони, прописи, правилници, уредбе . Надлежно је
Министарство рада и социјалне политике и

 такође подразумева усаглашавање са

међународним стандардима, препорукама и
најбољом праксом.
 Закони
 1.ЗАКОН О БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉУ НА РАДУ («Службени гласник РС», број 101/05)
 2. ЗАКОН О ЗАБРАНИ ПУШЕЊА У ЗАТВОРЕНИМ ПРОСТОРИЈАМА

11
 Правилници и уредбе
 1. Правилник о програму, начину и висини трошкова полагања стручног испита за обављање послова безбедности и здравља на раду и послова
одговорног лица («Службени гласник РС» број 29/06)
 2.Правилник о изменама и допунама Правилника о програму, начину и висини трошкова полагања стручног испита за обављање послова безбедности и
здравља на раду и послова одговорног лица («Службени гласник РС» број 62/07)
 3.Правилник о условима и висини трошкова за издавање лиценци за обављање послова у области безбедности и здравља на раду («Службени гласник
РС» број 29/06)
 4.Правилник о измени и допуни Правилника о условима и висини трошкова за издавање лиценци за обављање послова у области безбедности и
здравља на раду («Службени гласник РС» број 72/06)
 5. Правилник о изменама и допунама Правилника о условима и висини трошкова за издавање лиценци за обављање послова у области безбедности и
здравља на раду («Службени гласник РС» број 62/07)
 6.Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини («Службени гласник РС» бр. 72/06 и 84/06-исправка)
 7.Правилник о поступку утврђивања испуњености прописаних услова у области безбедности и здравља на раду («Службени гласник РС» број 60/06)
 8.Правилник о висини трошкова поступка утврђивања испуњености прописаних услова у области безбедности и здравља на раду («Службени гласник
РС» број 60/06)
 9.Правилник о евиденцијама у области безбедности и здравља на раду («Службени гласник РС» број 62/07)
 10.Правилник о садржају и начину издавања обрасца извештаја о повреди на раду, професионалном обољењу и обољењу у вези са радом («Службени
гласник РС» бр. 72/06 и 84/06-исправка)
 11.Правилник о поступку прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне околине («Службени гласник РС» бр. 94/06 и 108/06-
исправка)
 12.Правилник о претходним и периодичним лекарским прегледима запослених на радним местима са повећаним ризиком («Службени гласник РС» број
120/07)
 13.Правилник о изменама и допунама Правилника о претходним и периодичним лекарским прегледима запослених на радним местима са повећаним
ризиком («Службени гласник РС», број 93/08)
 14.Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу средстава за личну заштиту на раду («Службени гласник РС», број 92/08)
 15.Уредба о безбедности и здрављу на раду на привременим или покретним градилиштима («Службени гласник РС», број 14/09)

12
 2.1. РЕГУЛАТОРНЕ МЕРЕ И АКТИВНОСТИ – наставак

(функција државе)

 Превентива мере и активности ослањају се на:

 чл. 7, т. 1-6 Закона о БЗР («Сл. гласник РС»,бр.101
од 21.11.2001.г.)
 чл.11, обавезе послодавца у вези примене
превентивних мера (исти закон)
 чл.12, т 1-7 , начела превентиве (исти закон )
 чл.13, доношење Акта о процени ризика , обавеза
послодавца, (исти закон )
 ПРАВИЛНИК о начину и поступку процене ризика на
радном месту и у радној околини («Сл. Гласник РС
», бр. 101/05)

13
 2.1. РЕГУЛАТОРНЕ МЕРЕ И АКТИВНОСТИ – наставак
(функција државе)

 Према напред наведеној Стратегији у чл. 9.2.1. Активности у процесу

придруживања ЕУ
 Постоје краткорочни приоритети (за 2009.годину ) по којима се планира
доношење:
 8 Правилника из области превентивних мера (који треба да регулишу мере
за безбедан и здрав рад у разним условима физичких, хемијских и др.
штетности);
 Постоје средњерочни приоритети (2010- 2011 године) по којима се планира
доношење :
 12 правилника из области превентивних мера (који треба да регулишу мере
за безбедан и здрав рад са биолошким агенсима , ем зрачењима,
експлозивним атмосферама, канцерогеним материјама, на пловилима за улов
рибе, са биолошким агенсима, у рудницима и дубинским бушотинама и тд .)

 Што укупно чини 20 Правилника о превентивним мерама у области БЗР до

2011 године и довољно указује на значај ПРЕВЕНТИВЕ.

14
 2.2. КОНТРОЛНЕ МЕРЕ И АКТИВНОСТИ
(функција државе и послодавца)

Активности у области контроле значи успостављање контролних

механизама у циљу провере примене законских одредби, и могу
бити:

2.2.1 Контролни механизми државног органа : Инспекторат за рад ,

орган Министарства рада и социјалне политике РС

2.2.2 Контролни механизми код послодавца :

-овлашћено лице за безбедност и здравље на раду ,
- Одбор за безбедност и здравље на раду , или
- друга врста интерне контроле уколико послодавац има
усвојен и развијен систем квалитета ;

2.2.3. Синдикати (заступају интересе запослених )

2.2.4. Невладине организације ( заступају интересе запослених ,

посебно осетљивих ризичних група) 15
2.3. ОБРАЗОВНЕ МЕРЕ И АКТИВНОСТИ
Министарство просвете има важну улогу у стварању услова на пројекцији
образовних потреба и подизању нивоа знања у области безбеднсоти и
здравља на раду и посебно превентиве. Активности везане за образовање
значи континуирану обуку стручњака, послодаваца и запослених из свих области
везаних за безбедност и здравље на раду , посебно превентивних мера :

2.3.1 усавршавање образовних модела обуке ;

2.3.2 увођење нових програма обуке за запослене и послодавце ;
2.3.3 унапређење постојећих програма за стручњаке у области БЗР :
лекаре, психологе, запослене у просвети, овлашћее стручњаке
за БЗР-у , и тд. ;
2.3.4 обука из области регулативе : права и дужности послодаваца и
запослених ,
2.3.5 обука запослених за безбедан и здрав рад ;
2.3.6 обука за руковање средствима за рад (возила, машине , алати,
опрема ) ;
2.3.7 обука из пружања прве помоћи;
2.3.8 обука из заштите од пожара ;
2.3.9 обука из тимског рада и руковођења ;
2.3.10 обука из области радног места и радне средине ;
2.3.11 обука кроз редовно информисање , обезбеђивање штампаних
материјала (периодика, извештаји, стручни часописи, анализе
из области БЗР ) ;
16
2.3.12 присуствовање и учешће на курсевима , семинарима и конгресима из
области безбедности и здравља на раду запослених и послодаваца ;
2.3.13 обука ради освежења знања (поновљени унапређени курсеви);
2.3.14 доступност електронским медијима ( програми ИКТ , сајтови,
линкови,веб адресе – које су тематски везане за БЗР );
2.3.15 стварање базе података о свим конкретним питањима и проблемима
везаним за безбедност и здравље на раду код послодавца ( на сајту
послодавца ) ;
2.3.16 стварање и унапређење сарадње и комуникације између факултета ,
школа, службе медицине рада, и предузећа (посебно малих и средњих
);
2.3.17 стварање атмосфере поверења између запослених и послодаваца;
2.3.18 интерактивно учешће запослених у мерама превентиве БЗР уместо
досадашње пасивне улоге;
2.3.19 обука лица БЗР
2.3.20 обука послодаваца из свих тема везаних за БЗР ;
2.3.21 обука инспектора рада ;

17
 2.3. ОБРАЗОВНЕ МЕРЕ И АКТИВНОСТИ – наставак
 Циљ образовања запослених је :

 да се радник добро упозна са својим правима и обавезама по Закону о БЗР –у;

 да је радник добро обучен и информисан о значају безбедности и здравља на раду, у свим аспектима;
 да је способан да сам процени потенцијални ризик опасност уколико постоји и да адекватно и
правовремено реагује;
 да обавести послодавца о свакој промени (погоршању) услова рада,
 да радник одбије да ради на радном месту које је ризично, без СЛЗ, или на коме су се услед разних
околности погоршали услови рада;
 подизање нивоа свести о значају превентиве

 Сврха образовања је радник добро обучен у теоријском и практичном погледу за рад са машином, као и
редовна, смислена и адекватна примена свих мера, средстава и опреме за личну заштиту.
- редовна примена ( значи сваки дан)
- смислена , запослени неће примењивати мере које нису логичне ;
- адекватна СЛЗ ( да штити од ризика )
- квалитетна СЛЗ (атестирана, специфицирана, не формална)

18
 2.3. ОБРАЗОВНЕ МЕРЕ И АКТИВНОСТИ – наставак

 Теме обуке :

 одредбе закона о БЗР ,

 права и обавезе радника и послодавца;
 обука за рад на машинама, опреми, алатима
 процедуре рада, постојеће и нове;
 процедура пријављивања повреда и професионалних болести;
 статистика повреда и смрти на раду , компаративни примери са
употребом СЛЗ;
 радно место , радно окружење;
 физичке, хемијске, хигијенске и биолошке опасности радног места;
 ментално здравље радника, тимски рад

19
 2.4. ТЕХНИЧКЕ МЕРЕ И АКТИВНОСТИ
 Активности у области техничке превентиве значи да:
 запослени користи средства и опрему за личну заштиту
и да је адекватно обучен за рад са возилом , машином ,
опремом или алатом; (Средства личне
заштите – видети радове 1. дана Семинара)
 су средства за рад исправна, редовно одржавана и
контролисана , возила, машине , опрема , алати , морају
бити адекватно припремљена са интеракцију са радником,
тј. мора да постоји:
2.4.1 документација о пуштању у рад – монтирању ( услови –
овлашћена лица, процедура и сл. );
2.4.2 документација о употреби средства за рад – упутство
за руковање , услови за руковање (претходна обука
радника, са условима : ко обучава и како , овлашћени
центри, стручњаци, сертификати за обуку и тд. );
2.4.3 документација о обавезним средствима личне
заштите за ту врсту возила, машине , опреме , алата
(упозорење на потенцијалне опасности);

20
2.4.4 документација о поправкама и одржавању (сервисирање, рокови,
листа овлашћених сервиса, листа произвођача резервних делова);
2.4.5 документација о транспорту;
2.4.6 документација о конзервирању и заштити (упутство) кад је средство
за рад ван употребе;
2.4.7 документација о пружању прве помоћи – (нпр. информација о
против отрову - важно код руковања штетним и опасним материјама);
2.4.8 документација упозорења – знаци упозорења који се стављају у
опасну зону, у близину средстава за рад, на само средство за рад, и сл;

Све напред наведено је обавеза произвођача и није у

надлежности БЗР (а стручно и савесно коришћење уз
поштовање техничке документације је у домену
надлежности послодавца и корисника средстава за рад.)

21
2.5 ОРГАНИЗАЦИОНЕ МЕРЕ И АКТИВНОСТИ

 ПРЕВЕНТИВА у области организације значи :

- постојање процедура за рад;

- поштовање радног времена;
- поштовање одмора на раду и дневног одмора;
- довољан број запослених за одређени радни процес;
- избегавање рада у условима временског дефицита;
- дефинисање послова и надлежности;
- дефинисана и јасна одговорност појединца,
(запосленог и руководиоца);

22
 2.6 ЕРГОНОМСКЕ МЕРЕ И АКТИВНОСТИ

Превентива у области ергономије значи доследно поштовање

принципа људских могућности и ограничења. Тамо где престају
могућности почињу ограничења.

 МЕДИЦИНА РАДА има значајно место у дефинисању ергономских

принципа:
- радног места и радне средине;
- средстава за рад (возила, машине, опрема, алати);
- броја и врсте радних операција и поступака;
- радне и заштитне одеће и обуће;
- свих врста средстава личне заштите;
- хуманизације радног места и средстава за рад.

23
 2.7 ЗДРАВСТВЕНЕ МЕРЕ И АКТИВНОСТИ

 Министарство здравља има кључну улогу у стварању услова за

подизање нивоа психофизичког здравља запослених кроз активну
улогу и делатност Медицине рада, применом мера којима се :

2.5.1 осигурава здравље запослених на радним местима;

2.5.2 врши идентификација и процена ризика рада ;
2.5.3 обављају лекарски прегледи запослених, кроз практичну
примену Правилника о претходним и периодичним лекарским
прегледима ;
2.5.4 обавља превентива болести зависности запослених ;
2.5.5 испитују и утврђују узроци повреда на раду и
професионалних болести ;
2.5.6 врши едукација запослених у вези са ризицима радног места;

24
2.5.7 предлажу превентивне мере, нпр. рекреације, рекреативних
одмора, правилне исхране и сл. (план, програм,
реализација) ;
2.5.8 делује саветодавно према послодавцу (проналажење
адекватног радног места за запосленог) ;
2.5.9 ради на анализи повреда на раду и професионалних
болести;
2.5.10 ради на менталној хигијени запослених, унапређење
међуљудских односа (психолози);
2.5.11 спречавање дискриминације (свих врста: родне, добне,
националне, верске, политичке и тд. );
2.5.12 спречавање мобинга;
2.5.13 унапређење тимског рада и међуљудских односа (излети ,
дружења, јубилеји, скупови);
2.5.14 сарађује са овлашћеним лицем за БЗР код послодавца.

25
 2.8 СОЦИЈАЛНЕ МЕРЕ И АКТИВНОСТИ
социјална политика

 ПРЕВЕНТИВА У ОБЛАСТИ СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ значи бригу

о социјалном статусу запослених (адекватне плате, пензије,
бонуси, бенефиције, награде, напредовање на послу, брига о
самохраним родитељима, женама, младима, равноправност у
послу итд) , што све доприноси осећању социјалне сигурности и
задовољства запослених које је битно за мотивацију и квалитет
посла.

Такође је важна :
 социјална подршка
 социјални програми
 социјална сигурност

26
 3. МЕТОДЕ :
МЕТОДЕ КОЈИМА СЕ СЛУЖИ ПРЕВЕНТИВА СУ СЛЕДЕЋЕ:

 ОБРАЗОВНА (већ наведено);

 ПРАЋЕЊЕ СТАТИСТИЧКИХ ПОДАТАКА (морталитет, морбидитет,
трауматизам на раду, боловања, инвалидитет и сви пратећи подаци);
 АНАЛИТИЧКА
- анализа статистичких података
- ретроспективна анализа (анализа повратних информација);
- анализа трошковне исплативости (cost effectiveness analysis);
- анализа трошковне користи (cost benefit analysis);
- анализа ефикасности примењених мера;
 КОМПАРАТИВНА (упоређивање статистичких показатеља код нас и
у свету);
 - ПОСТЕПЕНА (корак по корак);
 - НЕПРЕКИДНА (не кампањска)

27
 4. ПРИОРИТЕТИ У ПРЕВЕНТИВИ

 Одређивање приоритета у превентиви базира се на

принципима тријаже у медицини: ургентно се збрињава
оно што је витално угрожено, са највећом ефикасношћу
у најкраћем року.
 Приоритети се утврђују статистичким показатељима,
сви напред наведени субјекти, посебно државни органи
(министарства) ургентно треба да делују тамо где је
највећи број смртних повреда, тешких повреда на раду
и професионалних болести, повреда из области радног
права запослених, као и њихових последица (радне
инвалидности, губитка радних дана због боловања ,
социјалне патологије, итд).

28
Приоритети се односе пре свега на :

- високо ризичне секторе привреде (грађевинарство, дрвнопрерађивачки сектор,

саобраћај, хемијска индустрија, пољопривреда и тд) ;
- мала и средња предузећа која никако или недовољно примењују мере БЗР –у;
- предузећа пред стечајем и «губиташе » који не измирују ни основне обавезе према
запосленима (плате ) а БЗР је потпуно занемарена ;
- осетљиве групе запослених ( жене, посебно труднице, млади као и старији запослени,
инвалиди, самохрани родитељи);
- дискриминација и злостављање;
- повреда равноправности запослених ( родна, добна, расна, национална, верска и тд);
- одсуство, недовољност или непримењивање СЛЗ ;
- недовољна безбедност средстава за рад (возила, машине, опрема, алати и производи за
рад и СЛЗ ) ;
- недовољна безбедност и квалитет услуга ( услуге сервисирања, поправке и одржавања
возила, машина, опреме, алата и других средстава за рад );
- недовољна безбедност објеката и радних простора ;
- недовољну евиденцију повреда нараду и професионалних болести .

29
КОЈИ СУ ДО САДА БИЛИ ГЛАВНИ УЗРОЦИ СМРТНИХ ПОВРЕДА,
ПОВРЕЂИВАЊА НА РАДУ И ПРОФЕСИОНАЛНИХ БОЛЕСТИ?

 НЕАДЕКВАТНА И НЕДОВОЉНА РЕГУЛАТИВА , или као друга крајност

обиље прописа , правилника , стандарда и уредби
 НЕДОВОЉАН НАДЗОР – спорост и тромост надзорних органа, недовољно
кквалификованог кадра - инспектора рада
 НЕДОВОЉНА ЕДУКАЦИЈА запослених, послодаваца, лица за БЗР и
инспекора
 НЕПОСЛУШНИ, НЕОБРАЗОВАНИ И НЕОДГОВОРНИ ПОСЛОДАВЦИ који су
због слабе информисаности и знања о последицама свесно кршили прописе,
јер је казнена политика годинама била веома блага и исплативије је било
послодавцу плаћати казне него улагати у образовање запослених, средства
личне заштите и квалитетну опрему.
 НЕОБРАЗОВАНИ И НЕОДГОВОРНИ ЗАПОСЛЕНИ који често у
непримењивању превентивних мера (посебно средстава и опреме личне
заштите) виде неку врсту бунта против послодавца, (овде се долази до
правог узрока, а то је незадовољство запослених - уговором, правима,
платом, радним временом)

30
 НЕИСПРАВНА СРЕДСТВА ЗА РАД (возила , машине , опрема ,
алати), стара и дотрајала средства, без прописне документације,
сервисирања и заштите
 НЕОБЕЗБЕЂЕНИ ОБЈЕКТИ И МЕСТА ЗА РАД - незаштићени
или недовољно заштићени и обезбеђени

31
 ЗАКЉУЧАК
Државни органи (законодавни, надзорни и остали) као и сви субјекти заинтересовани за
превентиву у области безбедности и здравља на раду, требало би да:
 сталним едукацијама, саветодавном улогом и надзором подижу ниво знања и
свести запослених , послодаваца, лица за БЗР, инспектора о значају превентиве;
 остваре бољу комуникацију и сарадњу између државе и послодаваца, послодаваца
и лица за БЗР, и запослених ;
 указују на значај континуиране обуке и примене СЛЗ запослених;
 раде на развоју свесности значаја БЗР а посебно превентивних мера и активности;
 са фазе папирологије ( прописа ) пређу у фазу реализације , у праксу код
послодаваца и запослених;
 суштински а не формално - административно допру до запослених у халама , на
градилиштима, радионицама и канцеларијама ;
 раде на подизању културе рада и хуманизације рада;
 не потцењују послодавце и запослене регулативом која само прописује и кажњава;
 санкционишу у фазама (опомене, дисциплинске казне, удаљавање са посла)

32
 ПОСЛОДАВЦИ – улажите у превентиву јер је
то интелигентни начин за решавање БЗР
запослених, најбољи и најисплативији начин
њихове заштите и средство за проактивно
решавање свих проблема.

 ЗАПОСЛЕНИ - користите сваку прилику за

обуку из безбедности и здравља на раду,
научите своја права и обавезе и примењујте
све мере превентиве и СЛЗ. Паметни се уче
на туђим грешкама !

33
ХВАЛА НА ПАЖЊИ !

Др Љиљана Стијовић
спец. ваздухопловне медицине
Начелник Одељења за људске ресурсе
Директорат цивилног ваздухопловства РС
Омладинских бригада 1 , 11070 Београд
Тел /факс 011 311 75 25
Моб. 064 142 9448
e-мail: ljstijovic@cad.gov.rs

34