др Драган Спасић, ред. Проф.

Факултет заштите на раду, Ниш

ЕКОНОМСКИ АСПЕКТ ПРИМЕНЕ ЗАКОНА О БЕЗБЕДНОСТИ И

ЗДРАВЉУ НА РАДУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

УВОД
Безбедност и заштита здравља на раду имају значајну улогу у склопу остваривања општих
циљева предузећа, поготову што добијају све израженији економски значај. Наиме, повреде
на раду, повреде на раду са смртним исходом, професионалне болести и обољења у вези са
радом проузрокују значајне материјалне губитке и негативно делују не само на економске
резултате пословања предузећа, већ и због своје тежине представљају и озбиљан друштвени
проблем, јер изазивају последице значајне за економију привређивања. Наиме, у таквој
ситуацији истовремено се повећавају обавезе радно активног дела становништва да сноси
терет повећаних давања у оквиру здраваственог и инвалидског осигурања и другим
облицима заштите.
Имајући ово у виду, законодавац је изразу безбедност и здравље на раду, чланом 4 став 4
Закона о безбедности и здравља на раду дао следеће значење „ безбедност и здравље на
раду јесте обезбеђивање таквих услова на раду којима се, у највећој могућој мери, смањују
повреде на раду, професионална обољења и обољења у вези са радом који претежно
стварају претпоставку за пуно физичко, психичко и социјално благостање запослених“.
Међутим, да би се у конкретном предузећу обезбедили такви безбедни услови на раду и
заштитило здравље запослених, неопходно је да послодавци приступите:
• предузимању превентивних мера на свим нивоима рада и
• испуњавању општих и посебних обавеза дефинисаних Законом о безбедности и
здрављу на раду од стране послодаваца.
У циљу бољег организовања активности и спровођења адекватних мера безбедности и
здравља на раду, казненим одредбама Закона о безбедности и здравља на раду предвиђене
су ригорозне новчане казне за учињене прекршаје из ове области.

I ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ И СПРОВОЂЕЊЕ ПРЕВЕНТИВНИХ МЕРА

БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ
Превентивне мере су оне које се обезбеђују применом одређених мера и норматива
безбедности и заштите здравља на раду још у фази пројектовања и изградње
инвестиционих објеката, као и приликом организовања технолошког процеса. Ове мере
имају карактер „уграђене заштите“, којом се обезбеђују сигурни и безштетни услови рада,
што је и основни смисао и циљ Закона о безбедности и здрављу на раду. Иначе, идеју о
„уграђеној заштити“ прва је спровела Међународна организација рада, која је још 1929.
године усвојила „Правилник о заштитним уређајима на машинама“, а нешто касније и
„Конвенцију о заштити машина“. Основна карактеристика ове конвенције односи се на
одредбу према којој би производња машина са опасним деловима, уколико нису
снабдевени заштитним уређајима била забрањена од стране националног законодавства, а
да се од радника не може ни захтевати рад на машини уколико заштитни уређаји нису
постављени. У Србији је ова проблематика регулисана Законом о безбедности и здрављу
на раду (чл. 4, 7, 10, 11 и 12).
Превентивне мере у остваривању безбедности и здравља на раду су оне чијим се
предузимањем на свим нивоима рада спречава и отклања ризик од повређивања или
оштећења здравља запослених или њиховог свођења на најмању могућу меру.
Превентивне мере у остваривању безбедности и здравља на раду обезбеђују се применом:
• савремених техничких, ергономских, здравствених, образовних, социјалних,
организационих и других мера и
• средства за отклањање ризика.
Превентивне мере у отклањању безбедности и здравља на раду спроводе се у поступку:
• пројектовања, изградње, коришћења и одржавања,
• пројектовања, производње и коришћења средстава личне заштите,
• пројектовања, паковања, превоза, складиштења, употребе и уништавања опасних
материја и
• оспособљавања у области безбедности и здравља на раду.
Превентивне мере у остваривању безбедности и здравља на раду које се спроводе у
поступку пројектовања, изградње, коришћења и одржавања примењује се:
• на објектима намењеним за радне и помоћне просторије,
• на објектима намењеним за рад на отвореном простору,
• у технолошким процесима рада и на припадајућој опреми за рад и
• на конструкцијама, помоћним конструкцијама, објектима и другим средствима која се
користе у процесу рада или која су на било који начин повезена са процесом рада.
Примена превентивних мера безбедности и здравља на раду на средствима за рад
омогућава:
• безбедно одвијање процеса рада,
• безбедан рад запослених и
• усклађивање хемијских, физичких и биолошких штетности, микроклиме и осветљења
на радним местима и у радним и помоћним просторијама са прописаним мерама и
нормативима за делатност која се обавља у предузећу.
Превентивне мере у остваривању безбедности и здравља на раду код пројектовања,
производње и коришћења средстава и опреме за личну заштиту на раду омогућавају
отклањање ризика или опасности који нису могли да буду отклоњени применом других
превентивних мера.
Превентивне мере у остваривању безбедности и здравља на раду код производње,
паковања, превоза, складиштења, употребе и уништавања опасних материја отклањају
могућност повређивања или оштћења здравља запослених.
Оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад је превентивна мера у остваривању
безбедности и здравља на раду.
Превентивне мере у оствариванују безбедности и здравља на раду се обезбеђују код:
• пројектовања, изградње, коришћења и одржавања,
• пројектовања, производње и коришћења средстава личне заштите,
• пројектовања, паковања, превоза, складиштења, употребе и уништавања опасних
материја и
• оспособљавања у области безбедности и здравља на раду.
Превентивне мере у остваривању безбедности и здравља на раду у предузећу се заснивају
на следећим начелима:

2
• Процена ризика за сва радна места,
• Отклањање ризика на њиховом извору,
• Избегавање ризика,
• Прилагођавање рада и радног места запосленог,
• Правилан избор опреме за рад,
• Правилан избор технолошког поступка,
• Смањивање монотоније у раду,
• Избор најадекватнијих мера безбедности и здравља на раду,
• Правилан избор средстава и опреме за личну заштиту на раду,
• Одговарајуће оспособљавање запосленог за безбедан и здрав рад и
• Издавање упутстава за рад на сигуран начин.
Превентивне мере у оствариванују безбедности и здравља на раду се примењују у фази
организовања рада и радног процеса.
Иначе, чланом 11 Закона о безбедности и здрављу на раду, регулисано је обавеза
послодавца да обезбеди потребна финансијска средства за обезбеђивање превентивних
мера ради заштите живота и здравља запослених.
Собзиром да обезбеђивање и спровођење превентивних мера безбедности и здравља на
раду у већини случајева изискује знатна материјална и финансијска средства, то је чл. 10
Закона о безбедности и здравља на раду прописао да ове активности не могу са
проузрокују:
• финансијске обавезе за запослене и представника запослених и
• утицај на материјални и социјални положај запослених стечених на раду и у вези са
радом.

II СПРОВОЂЕЊЕ ОПШТИХ И ПОСЕБНИХ ОБАВЕЗА ИЗ

ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ
За спровођење општих и посебних обавеза из области безбедности и здравља на раду
неопходно је издвојити одређена финансијска средства на име:
• ангажовања служби медицине рада,
• превентивних и периодичних прегледа и испитивања опреме за рад,
• превентивних и периодичних испитивања услова радне околине, односно хемијских,
биолошких и физичких штетности, микроклиме и осветљености,
• набавке средстава и опреме за личну заштиту на раду,
• вођења и чувања прописаних евиденција и исправа,
• реализације претходних и периодичних лекарских прегледа,
• процене ризика за радна места у радној околини,
• оспособљавања запослених за безбедан и здрав рад,
• оспособљавања запослених за пружање прве помоћи спасавање и евакуације у случају
опасности,
• израде аката, елабората и извештаја из безбедности и здравља на раду,
• ангажовање лица за безбедност и здравље на раду,
• обавезног осигурања од повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези
са радом и др.

3
III НОВЧАНЕ КАЗНЕ ЗА ПРЕКРШАЈЕ
За случајеве када се не предузимају превентивне мере, односно опште и посебне обавезе
послодаваца дефинисане Законом о безбедности и здрављу на раду, овим истим законским
актом предвиђене су и значајне новчане казне. Наиме, казненим одредбама овог закона
предвиђено је:
• 33 случајева прекршаја учињених од стране послодавца из области безбедности и
здравља на раду за која се изриче новчана казна од 800.000 до 1.000.000 динара,
• 14 случајева прекршаја учињених од стране послодавца из области безбедности и
здравља на раду за које се изриче новчана казна од 600.000 до 800.000 динара и
• један случај прекршаја учињеног од стране послодавца из области безбедности и
здравља на раду за који се изриче новчана казна од 100.000 до 150.000 динара.
3.1. Новчана казна од 800.000 до 1.000.000 динара
Новчаном казном од 800.000 до 1.000.000 динара, казниће се за прекршај послодавац због
учињених пропуста који се односе на:
• рад на радном месту и у радној околини,
• нормативна акта,
• обавештавање, извештавање и пријављивање,
• оспособљавање за безбедан и здрав рад,
• средства и опрему за личну заштиту на раду,
• прегледе и испитивање опреме за рад,
• лекарске прегледе,
• заштиту здравља запослених,
• средства за рад,
• организацију послова из безбедности и здравља на раду,
• надзор,
• отклањање утврђених надостатака и
• елаборате, програме и упуства.
У циљу сагледавања разлога због којих се изричу новчане казне и одређује њихова
висина, као елемент прекршаја из области безбедности и заштите здравља на раду, износе
се случајеви за које се изриче ова новчана казна, а који су регулисани казненим одредбама
Закона о безбедности и здрављу на раду.
3.1.1. Рад на радном месту и у радној околини
Новчаном казном од 800.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај послодавац због
учињених пропуста који се односе на:
ο необезбеђивање запосленом да ради на радном месту и у радној околини на/и у
којима су спроведене мере безбедности и здравља на раду,
ο обављање послова од стране запосленог на радним местима на којима нису
спроведене мере безбедности и здравља на раду,
ο необезбеђивање превентивних мера ради заштите живота и здравља запосленом,
ο необезбеђивања прописаних мера за безбедност и здравље на раду за запослене
које ангажује од другог послодавца.
3.1.2. Нормативна акта
Новчаном казном од 800.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај послодавац због
учињених пропуста који се односе на:

4
 ο недоношење акта о процени ризика,
ο неизмењивање акта о процени ризика у случају појаве нове опасности и промене
нивоа ризика у процесу рада,
ο неутврђивање начина и мера за отклањање ризика,
ο неутврђивање права, обавеза и одговорности у области безбедности и здравља на
раду општим актом,
ο неодређивање лица за безбедност и здравље на раду,
ο неодређивање посебних здравствених услова које морају испуњавати запослени за
обављање одређених послова или за употребу поједине опреме за рад,
ο незакључивање споразума са другим послодавцем, са којим дели радни простор у
обављању послова у примени прописаних мера за безбедност и здравље на раду
запосленима,
ο неодређивање лица за координацију спровођења заједничких мера,
ο несачињавање посебног програма о поступном отклаљању недостатака из области
безбедности и здравља на раду,
ο неутврђивање рокова за реализацију програма о поступку отклањања недостатака.
3.1.3. Обавештавање, извештавање и пријављивање
Новчаном казном од 800.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај послодавац због
учињених пропуста који се односе на:
ο необавештавање запослених и њиховог представника о увођењу нових технологија
и средстава за рад,
ο необавештавање запослених и њиховог представника о опасностима од повреда на
раду и оштећења здравља који настају увођењем нове технологије или средстава за
рад,
ο неизвештавање надлежне инспекције рада о почетку рада одвојене јединице,
ο неизвештавање надлежне инспекције рада о свакој промени технолошког поступка
којим се мењају услови рада,
ο недостављање прописаног елабората о уређењу градилишта уз извештај о почетку
рада,
ο непријављивање у усменој и у сисаној форми надлежном органу инспекције рада и
надлежном органу за унутрашње послове у року од 24 часа од настанка сваке
смртне, колективне или тешке повреде на раду, повреде на раду због које
запослени није способан за рад више од три узастопна радна дана, или опасну
појаву која би могла да угрози безбедност и здравље запослених,
ο непријављивање надлежној инспекцији рада професионалног обољења у року од
три узастопна радна дана од дана сазнања.
3.1.4. Оспособљавање за безбедан и здрав рад
Новчаном казном од 800.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај послодавац због
учињених пропуста који се односе на:
ο неизвршавање оспособљавања запослених за безбедан и здрав рад,
ο неизвршавање оспособљавања одговарајућег броја запослених за пружање прве
помоћи, спасавања и евакуације у случају опасности.
3.1.5. Средства и опрема за личну заштиту на раду
Новчаном казном од 800.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај послодавац због
учињених пропуста који се односе на:
ο необезбеђивање коришћења средстава и опреме за личну заштиту на раду,

5
 ο необезбеђивање одржавања у исправном стању средства и опреме за личну заштиту
на раду,
ο неиздавање на употребу средстава и опреме за личну заштиту на раду у складу са
Законом,
ο употребљавање средстава и опреме за личну заштиту на раду на којима нису
примењене прописане мере за безбедност и здравље на раду,
ο неконтролисање наменске употребе средстава и опреме за личну заштиту на раду,
ο употребу средстава и опреме за личну заштиту на раду за коју се не располаже
прописаном документацијом за њихову употребу на српском језику.
3.1.6. Прегледи и испитивања опреме за рад и услова радне околине
Новчаном казном од 800.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај послодавац због
учињених пропуста који се односе на:
ο неспровођење превентивних и периодичних прегледа и испитивања опреме за рад,
ο неспровођење превентивних и периодичних испитивања услова радне околине.
3.1.7. Лекарски прегледи
Новчаном казном од 800.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај послодавац због
учињених пропуста који се односе на:
ο необезбеђивање прописаних лекарских прегледа предвиђених актом о процени
ризика,
ο необезбеђивање претходног односно периодичног лекарског прегледа запосленом
на радном месту са повећаним ризиком.
3.1.8. Заштита здравља запослених
Новчаном казном од 800.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај послодавац због
учињених пропуста који се односе на:
ο необезбеђивање пружања прве помоћи,
ο незаустављање сваке врсте рада који представља непосредну опасност за живот
или здравље запослених,
ο необезбеђивање ангажованих служби медицине рада услова за самостално
обављање послова заштите здравља запослених.
3.1.9. Средства за рад
Новчаном казном од 800.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај послодавац због
учињених пропуста који се односе на:
ο необезбеђивање одржавања у исправном стању средства за рад,
ο неприлагођавање средстава за рад новом технолошком процесу,
ο употребљавање средстава за рад на којима нису примењене прописане мере за
безбедност и здравље на раду,
ο неконтролисање наменске употребе средстава за рад,
ο употребу опреме за рад за коју се не располаже прописаном документацијом за
њихову употребу на српском језику.
3.1.10. Организација послова из безбедности и здравља на раду
Новчаном казном од 800.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај послодавац због
учињених пропуста који се односе на:
ο неорганизовање послова безбедности и здравља на раду,

6
 ο обављање послова безбедности и здравља на раду од стране лица које нема
положен стручни испит,
ο обављање послова безбедности и здравља на раду од стране ангажованог правног
лица које нема одговарајучу лиценцу.
3.1.11. Надзор
Новчаном казном од 800.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај послодавац због
учињених пропуста који се односе на:
ο неомогућавање вршења надзора односно уласка у објекте и просторије инспектору
рада у свако доба када има запослених,
ο неомогућавање увида у доказе о објекту, актима и документима из области
безбедности и здравља на раду,
ο неомогућавање увида у опрему за личну заштиту на раду или у податке и
евиденције о коришћењу и складиштењу опасних материја,
ο неодређивање најмање једног запосленог који ће инспектору рада пружити
потребне информације и обавештења.
3.1.12. Отклањање утврђених недостатака
Новчаном казном од 800.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај послодавац због
учињених пропуста који се односе на:
ο неотклањање утврђених недостатака и неправилности по решењу инспектора рада,
ο непремештање запосленог који обавља послове на радном месту са повећаним
ризиком на друго радно место у случају неиспитивања прописаних здравствених
услова.
3.1.13. Елаборати, програми и упуства
Новчаном казном од 800.000 до 1.000.000 динара казниће се за прекршај послодавац због
учињених пропуста који се односе на:
ο недоношење одговарајућих упутстава за безбедан рад,
ο неизрађивање прописаног елебората о уређивању градилишта.

3.2. Новчана казна од 600.000 до 800.000 динара

Новчаном казном од 600.000 до 800.000 динара казниће се за прекршај послодавац због
учињених прописа који се односе на:
• приступ у круг објекта или у подручје градилишта,
• упознавање, упозоравање и обавештавање,
• одбор за безбеднсот и здравље,
• обележавање и омогућавање,
• евиденције и извештаје.
3.2.1. Приступ у круг објекта или у подручје градилишта
Новчаном казном од 600.000 до 800.000 динара казниће се за прекршај послодавац због
учињених прописа који се односе на:
ο неспречавање приступа у круг објекта или у подручју градилишта неовлашћеним
лицима,
ο неспречавање приступа у круг објекта или у подручју градилишта средствима
саобраћаја,

7
 ο дозвољавање приступа радном месту и радној околини на коме прети непосредна
опасност од повређивања или здравствених оштећења, лицима која нису
оспособљена за безбедан и здрав рад,
ο дозвољавање приступа радном месту и радној околини на коме прети непосредна
опасност од повређивања или здравствених оштећења, која нису добила посебна
упуства за рад на таквим радним местима,
ο дозвољавање приступа радном месту и радној околини на коме прети непосредна
опасност од повређивања или здравствених оштећења, која нису снабдевена
одговарајућим средствима и опремом за личну заштиту на раду.
3.2.2. Упознавање, упозоравање и обавештавање
Новчаном казном од 600.000 до 800.000 динара казниће се за прекршај послодавац због
учињених прописа који се односе на:
ο неупознавање запосленог о обављању процеса рада на безбедан начин, када
технолошки процес рада захтева додатно оспособљавање за безбедан и здрав рад,
ο необезбеђивање писаног обавештења запосленим женама за време трудноће,
запосленим млађим од 18 година живота и запосленима са смањеном радном
способношћу о резултатима процене ризика на радном месту на које су одређени,
као и мерама којима се ризици отклањају,
ο неупозоравање лица, која се по било ком основу налазе у радној околини, на опасна
места и штетности по здравље које се јављају у технолошком процесу, односно на
мере безбедности које мора да примени,
ο неусмеравање лица, која се по било ком основу налазе у радној околини, на
безбедне зоне кретања,
ο необавештавање надлежне инспекције рада о случају када запослени одбије да ради
у случајевима када му прети непосредна опасност по живот и здравље,
ο неупознавање правног лица, односно предузетника кога ангажује за обављање
послова безбедности и здравља на раду са технолошким процесом, ризицима у
процесу рада и мерама за отклањање ризика,
ο неупознавање представника запослених, односно Одбор за безбедност и здравље на
раду са налазима и предлозима или предузетим мерама инспекције рада или са
извештајима о повредама на раду, професионалним обољењима и обољењима у
вези са радом и о предузетим мерама за безбедност и здравље на раду, или са
мерама предузетим за спречавање непосредне опасности по живот и здравље.
3.2.3. Одбор за безбедност и здравље
Новчаном казном од 600.000 до 800.000 динара казниће се за прекршај послодавац због
учињених прописа који се односе на:
ο онемогућавање запосленима да бирају свог представника за безбедност и здравље
на раду,
ο неименовање представника у Одбор за безбедност и здравље на раду,
ο неомогућавање представнику запослених, односно Одбору ра безбедност и здравље
на раду увид у сва акта везана за безбедност и здравље на раду и да учествују у
разматрању свих питања која се односе на спровођење безбедности и здравља на
раду.
3.2.4. Обележавање и омогућавање
Новчаном казном од 600.000 до 800.000 динара казниће се за прекршај послодавац због
учињених прописа који се односе на:

8
 ο необележавање и неистицање ознака за безбедност и/или здравље запослених,
ο неомогућавање лицу које обавља послове безбедности и здравља на раду да
независно и самостално обавља послове,
ο неомогућавање лицу које обавља послове безбедности и здравља на раду приступ
свим потребним подацима из области безбедности и здравља на раду.
3.2.5. Евиденција и извештаји
Новчаном казном од 600.000 до 800.000 динара казниће се за прекршај послодавац због
учињених прописа који се односе на:
ο навођење и нечување прописаних евиденција из области безбедности и здравља на
раду,
ο недостављање инспекцији рада или представнику запослених извештаја о стању
безбедности и здравља на раду запослених, као и о спроведеним мерама у овој
области.
3.3. Новчана казна од 100.000 до 150.000 динара
Новчаном казном од 100.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај послодавац, због
учињених пропуста који се односи на:
ο необавештавање надлежне инспекције рада у писаној форми у року од осам дана од
дана истека утврђеног рока за отклањање недостатака или неправилности.

IV САГЛЕДАВАЊЕ ЕФЕКАТА УЛАГАЊА У

БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ
Сазнања да је безбедности и здравље на раду значајан фактор економике продире све
више у предузећа. Тако, код великог броја привредника преовладава мишљење да су
услови рада и безбедност и здравља на раду битан фактор веће продуктивности. Међутим,
то не значи да нема и случајева где се штеди на мерама безбедности и не посвећује
довољна пажња сигурности на раду. Инвеститори, руководећи и пословодни органи,
неретко, у бици за доходак, имајући у виду само краткорочне интересе, или због
тренутних недостатака средстава, “забораве”, да уграде средства претходне техничке
заштите - штеде на филтерима, вентилацији, заштитним оградама, простору и слично.
Касније се све то као бумеранг враћа колективу. Често услед великог броја повреда и
обољења, инвалидизирања, односно раста боловања, такви колективи су унапред осуђени
на губитке. Да потврдимо ове чињенице само неким предузећима у азбесној индустрији,
цементаре, ливнице итд. Зато, носиоцима оваквог схватања, којима је све сем данашњих
дохотка ван видног поља, треба дугорочнијом економском рачуницом доказати да им је
економски рачун нетачан. Наиме, много бисмо више постигли кад бисмо у предузећима
сваке године кад правимо завршни рачун, имали у виду и подручје безбедности и здравља
на раду с економског аспекта. Ту смо премало урадили и скоро ни у једном предузећу не
знамо да кажемо колико нас коштају повреде на раду. А знамо да кажемо колико стаје,
или да сувише кошта, када треба да се побољшају оруђа за рад или радни услови. Из овога
произлази и задатак да се на свим нивоима у сваком предузећу води борба за победу
схватања о потреби истраживања економске проблематике у области безбедности и
здравља на раду. Ако она продре до људи који су директно погођени овим проблемом и
масовно буде прихваћена од њих, онда се не требамо бојати да они у нашим друштвеним
условима неће бити у стању да се за његову материјализацију и изборе.
Упознавање начина и интензитета деловања примењених мера безбедности и здравља на
раду на принципе пословања веома је значајно са становништва економије предузећа. На

9
овај начин се и практично потврђује економска улога безбедности и здравља на раду и
њен утицај на остваривање економских принципа, јер се економски ефекти заштите и
оцењују према њеном деловању на степен продуктивности, економичности и
рентабилности у раду предузећа.
У циљу даљег продубљивања економске стране безбедности и здравља на раду овом
приликом презентираће се нека од досадашњих искустава на плану сагледавања утицаја
заштите на раду на резултате пословања предузећа.
С обзиром на комплексност заштите на раду, готово да нема подручја у активности
предузећа где се применом мера у области безбедности и здравља на раду не би могло
утицати на повећање продуктивности рада. У литератури из области безбедности и
здравља на раду, како светској, тако и нашој, дат је велики број примера парцијалног
разматрања утицаја безбедности и здравља на раду на продуктивност рада. Међутим, с
обзиром на просторну ограниченост, у овом раду се наводе само неколико
карактеристичних примера на основу којих је могуће добити потпуну слику о овом
начину израчунавања утицаја безбедности и здравља на раду на продуктивност рада.
У ком обиму неке од мера безбедности и здравља на раду могу да утичу не само на
смањење броја повреда на раду и обољења, већ и на продуктивност рада, може се видети
из наредних примера.
Пример 1: Да би се направила смеша за производњу детерџената, било је потребно ручно
истресати хемикалије у котао с водом. Поступак ручног припремања једне смеше
детерџената трајао је 30 минута. Пошто је истресање хемикалија вршено ручно,
постојале су следеће опасности и штетност:
ο могућ пад радника при преношењу врећа уз степенице до платформе за истресање
хемикалија у котао,
ο неповољни микроклиматски услови услед прашине која се дизала приликом
истресања џакова и повишене темепратуре од 50оC, чиме се непосредно
угрожавало здравље запослених радника и
ο тежак физички рад због ношења врећа са хемикалијама од 50 kg уз степенице до
платформе.
На предлог службе заштите на раду приступило се изради инсталације за претакање
амонијака, као и завојног конвејера. На тај начин почео је да се одвија контролисани
довод хемикалија у котао, чиме су избегнуте све присутне опасности и штетности. Уз то и
време дозирања-пуњења котла скраћено је са 30 минута по смеши на само 5 минута. Значи
ова је инвестиција допринела, не само да се унапреде услови рада и заштита радника, већ
се непосредно одразила и на производњу, тј. на повећање продуктивности рада (капацитет
фабрике повећао се за око 10%). Уложена средства у ову инвестицију вратила су се у року
од једне године.
Пример 2: Значајну улогу у остваривању рационалне производње има и исправна
осветљеност радних места и радног простора. Наиме, на радним местима на којима
се није водило рачуна о осветљењу долазило је до слабљења вида, повећаних
напрезања и замарања, разних неуроза, а све ово је умањивало радни ефекат,
продуктивност и сигурност на раду. У Немачкој спроведена су испитивања у једном
производном погону у коме се две године користило локално осветљење од 350
лукса на сваком радном месту. Затим је осветљеност просторија повећана употребом
општег осветљења флуоросцентним сијалицама, које су давале равномерно
осветљење јачине 1000 лукса на сваком радном месту. Праћењем кретања
продуктивности рада након тога у наредне две године дошло се до сазнања да је она

10
 порасла за 7,6% у односу на претходни двогодишњи период. Овај проценат
повећања обима производње за око 13 пута је премашио трошкове који су настали
због увођења појачаног осветљења.
Пример 3: Анализом података о улагањима за техничку заштиту и економских последица
због повреда на раду у металуршким фабрикама у Русији добио се следећи однос:
Трошкови по раднику (у рубљама)
Металуршка
За техничку
фабрика Економска штета
заштиту
Новолипецка 29.44 14.76
Доњецка 15.62 20.66
Руставска 10.29 32.57
На основу упоређивања економске штете због повреда на раду са трошковима за техничку
заштиту, уочава се тенденција смањења штете при повећању трошкова за техничку заштиту и
обрнуто.
Пример 4: На основу детаљног описа 12 незгода на раду које су се догодиле у предузећима у
Немачкој извршено је израчунавање трошкова који су настали због тих догађаја. Паралелно
са трошковима за 12 анализираних незгода, овде су константоване техничке мере заштите
које су предузела предузећа , а које треба да убудуће спрече незгоде те врсте. Истовремено
су израчунати трошкови за ове заштитне мере. У наредном табеларном прегледу се даје
приказ трошкова незгода на раду, трошкова за мере заштите на раду и однос трошкова за
мере у односу на трошкове незгода за анализиране случајеве:
Трошкови Трошкови за мере у
Трошкови за
Случај незгода на раду у односу на трошкове
мере (у ДЕМ)
(ДЕМ) незгода (у %)
1. 991.79 10.90 1.1
2. 1.348.78 450.00 33.4
3. 3.584.50 150.00 4.2
4. 3.561.29 1.015.00 27.37
5. 8.741.59 1.015.00 11.61
6. 6.785.05 2.781.66 41.00
7. 8.177.85 300.00 3.67
8. 3.373.62 190.00 5.63
9. 9.151.00 165.00 1.80
10. 2.077.32 83.20 4.0
11. 15.828.73 2.055.00 12.98
12. 21.136.75 797.50 3.77
На основу података из табеле, уочљиво је да је однос трошкова за техничке мере безбедности на
машинама према трошковима који настају у тим случајевима, врло низак и креће се између 1.1 и
33.4% изузев у случају 6, где они достижу 41% али и ту не прелазе половину трошкова због
настале незгоде.
ЗАКЉУЧАК
Сви напред наведени разлози указују на неопходност истраживање економске
проблематике у области безбедности и здравља на раду у циљу унапређења и ефикасније
организације безбедности и здравља на раду. Осим тога, наш динамични друштвено-
економски развој заоштрио је деловање економских закона, због чега сагледавање и
разрада економских законитости и на подручју заштите на раду постаје неопходна
потреба. Због тога, без обзира на све, морамо баш сада, више него икада, бити свесни
чињенице да је улагање у безбедности и здравља на раду а нарочито превентивно,
економски оправдано и да је далеко рационалније, него што су огромне материјалне штете
проузроковане губицима због одсутности услед повреда, обољења или инвалидизирања.

11
Све ово, не указује само на неопходност, веће и на знатне могућности за нова
истраживања економске проблематике у области безбедности и здравља на раду у циљу
унапређивања и ефикасније организације система безбедности и здравља на раду у
предузећима.

ЛИТЕРАТУРА
1. Спасић Д., Економика заштите на раду, „Галеб“, Ниш, 2003.
2. Закон о безбедности и здрављу на раду, „Службени гласник Р Србије“, бр. 101/05.

12