Вера Божић-Трефалт, дипл.

правник
Директор Управе за безбедност и здравље на раду

УСПОСТАВЉАЊЕ НАЦИОНАЛНОГ СИСТЕМА БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА

НА РАДУ У СКЛАДУ
СА МЕЂУНАРОДНОМ ЛЕГИСЛАТИВОМ

I УВОД

Легислатива којом се у одређеној мери регулише област безбедности и

здравља на раду у Републици Србији садржана је у постојећем Закону о заштити на
раду и подзаконским прописима донетим на основу тог закона.
Као што се дешава у свим областима рада и живота, тако су се у овој
области перманентно дешавају промене што овај систем чини динамичним.
Наиме, у складу са принципима УН, Светске здравствене организације и
МОР-а безбедност и здравље на раду јесу темељна права човека, јер сваки грађанин
има право на безбедан и здрав рад у радној околини којим обезбеђује социјални и
економски продукативан живот.
Ради тога безбедност и здравље на раду није само осигурање здравља
запослених и очување добара, већ и осигурање прудуктивности, квалитета производа,
успостављање мотивације и задовољства на раду, што све укупно обезбеђује
квалитетан живот појединца, па и друштва.
Као што је познато ситем безбедности и здравља на раду, од својих
почетака перманентно се налази у процесу одређених динамичких промена које настају
услед промена технологија рада, које између осталог утичу и на производњу, у
облицима радних и друштвених односа, а који пак утичу на социјално-економске
односе.
Постојећа легислатива која регулише ову област задњих 15 година није
пратила промене које су се догађале у привреди настале услед промена друштвено
економских односа (транзицији), те је Закон о заштити на раду у већем делу
превазиђен. Треба истаћи да се и раније водило рачуна приликом конципирања
националне легислативе у овој области да се конвенције МОР-а уграде у што је
могуће већој мери, а у зависности од објективног стања у друштвено-економским
односима.
Успостављањем нових друштвено-економских односа остварена је
могућност да се постојећа легислатива у области безбедности и здравља на раду у
потпуности усагласи са захтевима који проистичу из докумената МОР-а и ЕУ, што у
односу на опредељење наше државе представља и обавезу.
Систем безбедности и здравља на раду представља међусобни утицај
различитих стручних и научних дисциплина као што су радно право, инспекција,
осигурање, службе медицине рада, информисање, образовање, истраживање,
организација рада, примена техничких мера итд.
 2

II ПОЛАЗНА ДОКУМЕНТА МОР-а И ЕУ ЗА УСПОСТАВЉАЊЕ СИСТЕМА

БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ

Основни документи МОР-а за успостављање система безбедности и здравља на

раду су:

• Конвенција бр.155.о безбедности и здрављу у радној околини (1981.године);

• Препорука бр.164 о безбедности и здрављу на раду у радној околини
(1981.године);
• Протокол за конвенцију бр.155.о безбедности и здрављу на раду (2002.године);
• Конвенција бр.161.о службама за заштиту здравља на раду-службама медицине
рада (1985.године).
• Протокол

Схватајући значај функционисања система безбедности и здравља запослених на

раду, не само са аспекта хуманости, већ и са аспекта повећања производње, Европска
Унија је учинила корак више ка надградњи овог система, те је ову проблематику
обухватила Уговором о оснивању Европске Економске заједнице, члан 118а, којим се
утврђује обавеза земаља ЕУ да ће се безбедност и здравље на раду посебно уредити
директивама.У циљу ближег дефинисања ове области, а на основу Уговора, Савет
европске заједнице је 1987.године донео Резолуцију о безбедности, хигијени и здрављу
на раду, којом се такође прописује да се област безбедности и здравља на раду уређује
путем директива о минималним условима за постепено спровођење безбедности и
здравља на раду у државама чланица ЕУ.
Најновијом изменом Уговора о оснивању ЕУ (члан 209. и 210.) ова област се
регулише тако што су државе чланице ЕУ обавезне да уреде и сва остала питања
дефинисана чланом 3. Европске социјалне повеље која је ступила на снагу 1.јула
1999.године.

У складу са наведеним Уговором и Резолуцијом Савета ЕЗ, Савет је донео

Директиву 89/391/ЕЕЦ од 12.јуна 1989.године, о увођењу мера за подстицање
побољшања безбедности и здравља на раду, као основну директиву у области
безбедности и здравља на раду.
Чланом 16.тач.1.ове Директиве, утврђено је да ће се поједине области (безбедност и
здравље на радном месту, коришћење средстава за рад, средстава и опреме личне
заштите и тд.) уредити посебним директивама.
До сада Савет ЕЗ донео је 18 директива из ове области, (последња директива се
односи на буку). Везано са тим, треба имати у виду и чињеницу да је јуна месеца
2003.године, Међународна конференција за рад, у организацији МОР-а, усвојила је и
Глобалну стратегију за безбедност и здравље на раду, којом се промовише концепт
националних програма заснованих на принципима оцене ризика и управљање ризицима
на нивоу радног места. Свеукупни циљ таквих програма је да се унапреди боље
руковођење у области безбедности и здравља на раду и национална превентивна
култура безбедности и здравља на раду.

Из најновијих документата МОР-а донетих на 93. седници предлаже усвајање

инструмената (доношење нове Конвенције) којим се успостављају промотивни оквири
система безбедности и здравља на раду.
Основ за успостављење система безбедности и здравља на раду у Републици
Србији чини и Резолуција Скупштине Србије о придруживању Европској Унији
 3

(«Службени гласник РС», бр. 112/2004) којом као и Резолуција Скупштине Србије и
Црне Горе («Сл.Лист СЦГ» бр.26/05)

У складу са свим напред наведеним, Минисдтарство рада, запошљавања и

социјалне политике приступило је изради новог закона о безбедности и здрављу на
раду којим се уређује систем безбедности и здравља на раду у Републици Србији.
Текст Предлога закона налази се у процедури Скупштине Републике Србије.

III ЗАКОН О БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉУ НА РАДУ

У припреми текста Закона о безбедности и здрављу на раду који је ступио на

снагу 29. новембра 2005. године, а објављен у ''Сл. гласнику РС'', бр.101/05, водило се
рачуна да у највећој мери буде обезбеђена примена захтева који проистичу из
међународних докумената који су напред наведени, што је по оцени овлашћених
представника МОР-а, представника Саветодавног Центра за Правна и Економска
питања ЕУ у Београду, као и представника Светске банке, Канцеларије за
придруживање ЕУ, Европске Агенције за реконструкцију и постигнуто.
Суштина Закона о безбедности и здрављу на раду јесте увођење превентивних
мера остваривање безбедних и здравих услова рада на радном месту, у радном
окружењу запослених, са циљем спречавања повреда на раду, професионалних
обољења и обољења у вези са радом, односно заштите живота и здравља запослених.
У упоредном праву закона, држава чланица ЕУ које су недавно приступиле ЕУ,
ова област уређена је као област безбедност и здравље на раду.

IV ЦИЉ ЗАКОНА О БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉУ НА РАДУ

Циљ овог закона је спровођење и унапређивање безбедности и здравља на раду

лица која учествују у радним процесима , као и лица која се затекну у радној околини,
а ради спречавања повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези са
радом.

• Објашњење израза-појмова који су коришћени у Закону

Објашњење појмова уведена су у Закон ради јасноће тумачења појединих института

Закона, као нпр:запослени који као појам има шире значење у односу на дефиницију
појма «запослени» из члана 5. Закона о раду («Сл.гласник РС» бр.24/05) и подразумева
и лице које по било ком основу обавља рад код послодавца. Ради схватања циља Закона
важно је истаћи следеће појмове:
- Безбедност и здравље на раду јесте обезбеђивање таквих услова на раду
којима се, у највећој могућој мери, смањују повреде на раду, професионална
обољења и обољења у вези са радом и који претежно стварају претпоставку за
пуно физичко, психичко и социјално благостање запослених;
- Превентивне мере јесу све мере које се предузимају или чије се предузимање
планира на свим нивоима рада код послодавца, ради спречавања повређивања
или оштећења здравља запослених;
- Радно место јесте простор намењен за обављање послова код послодавца (у
објекту или на отвореном као и на привременим и покретним градилиштима,
објектима, уређајима, саобраћајним средствима, и сл.) у којем запослени борави
или има приступ у току рада и који је под непосредном или посредном
контролом послодавца;
 4

- Радна околина јесте простор у којем се обавља рад и који укључује радна
места, радне услове, радне поступке и односе у процесу рада;
- Процена ризика јесте систематско евидентирање и процењивање свих фактора
у процесу рада који могу узроковати настанак повреда на раду, обољења или
оштећења здравља и утврђивање могућности, односно начина спречавања,
отклањања или смањења ризика;

• Превентивне мере - основни принцип система безбедности и здравља на

раду

Превентивне мере имају изузетан значај у спречавању настајања свих

врста повреда на раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом
запослених. Увођење принципа примене превентивних мера представља суштинску
промену у односу на важеће прописе и подразумева активно предузимање свих мера у
циљу отклањања ризика од могућих повређивања или настајања професионалних
обољења, односно обољења у вези са радом.

Превентивне мере примењују се у свим фазама радних процеса у

поступцима пројектовања, производње, коришћења и одржавања средстава за рад,
средства и опреме за личну заштиту на раду и опасних материја, увођење нове
организације рада и тд.

• Одговорност и обавезе послодавца

Одредбама Закона у складу са усвојеним принципима, утврђена је

одговорност послодавца која се односи на спровођење свих мера у вези безбедности и
здравља запослених. Наиме, према одредбама чл.16. Конвенције бр.155.; чл.5.
Конвенције бр.161, чл.6. до 12. Директиве 89/391 и одговрајућих одредаба посебних
конвенција и директива, које произилазе из наведених, послодавац је одговоран за
примену и спровођење мера које се односе на безбедност и здравље запослених.
Ради тога овим законом уређено је да је послодавац одговоран за безбедност и здравље
на раду у свим аспектима везаним за рад на радном месту у радној околини. Такође,
прописано је да спровођење мера безбедности и здравља запосленог код послодавца не
може проузроковати никакве финансијске обавезе запосленом и представнику
запослених нити може утицати на смањење њихове зараде, односно материјални и
социјални положај стечен на раду.

Као мера у остваривању безбедности и здравља на раду је обавеза

послодавца да актом о процени ризика утврди посебне здравствене услове, које
мора да испуњава запослени, за обављање послова са повећаним ризиком или за
управљање одређеним средством код послодавца. Посебне здравствене услове
запослених утврђују се на основу оцене служба медицине рада коју ангажује
послодавац

Исто тако, у Закону наглашена је општа обавеза послодавца у примени

превентивних мера, да запосленом обезбеди коришћење ( да на употребу) средстава за
рад и опасне материје као и средства за личну заштиту само ако су на истима
примењене прописане мере за безбездност и здравље на раду.
Поред наведених обавеза Законом су утврђене и посебне обавезе, као што су:
пријављивање инспекцији рада почетак рада послодавца, уређивање мера безбедности
 5

и здарвља на раду на градилиштима (пријава градилишта, елаборат о уређењу

градилишта, када 2 или више подизвођача изводе радове и тд.), спречавање приступа
других лица у круг објекта, односно подручја градилишта, запошљавање радника
другог послодавца да запосленом да на употребу средства и опрему за личну заштиту
на раду, у складу са актом о процени ризика, и тд.

Права и обавезе запослених

Ради остваривања права и обавеза запослених Законом се посебно утврђују

њихова права и обавезе у области безбедности и здравља на раду на пословима на које
су одређени. Основно право и обавеза запосленог да се пре почетка рада упозна са
мерама за безбедност и здравље на раду на пословима или на радном месту, на које је
одређен да ради као и да се оспособљава за спровођење тих мера. Посебно је наглашено
да запослени има право:
- да послодавцу даје предлоге, примедбе и обавештења о питањима
безбедности и здравља на раду и
- да контролише своје здравље према ризицима радног места у складу са
прописима о здравственој заштити.
Запсолени који је одређен да ради на радном месту са повећаним ризиком има
право и обавезу да обави лекарски преглед на који га упућује послодавац и може
да ради на таквом радном месту на основу извештаја службе медицине рада којим
се констатује да је здравствено способан за рад на таквим пословима.

Ради очувања сопственог здравља и живота запослени има право да одбије да ради:
- ако у току оспособљавања за безбедан и здрав рад није упознат са свим
ризицима и мерама за њихово отклањање;
- ако му послодавац није обезбедио прописани лекарски преглед или ако се на
лекарском прегледу утврди да не испуњава прописане здравствене услове за
рад на радном месту са повећаним ризиком;
- ако му прети непосредна опасност по живот и здравље на радном месту на
које је одређен;
- дуже од пуног радног вермена, ако би према оцени службе медицине рада
такав рад могао да погорша његово здравствено стање; и
- на средству за рад на којем нису примењене прописане мере за безбедност и
здравље.
Посебно је наглашено право запосленог да, у случају непосредне опасности по
живот и здравље, има право да предузме одговарајуће мере у складу са својим знањем и
техничким средствима којим располаже и да напусти радно место, радни процес,
односно радну околину, при чему није одговоран за штету коју проузрокује
послодавцу.
Исто тако, прописана је обавеза запосленом да примењује мере за безбедност и
здравље на раду, да наменски користи средства за рад, опасне материје и средства и
опрему за личну заштиту на раду и да са њима пажљиво рукује, да не би угрозио своју
безбедност и здравље и безбедност и здравље других лица.
Прописана је обавеза међусобне сарадње послодавца и запсолених у вези са
безбедношћу и здрављем на раду, као и право запослених да се обрате надлежној
инспекцији рада ако послодавац одбије сарадњу.
 6

• Представник запослених за безбедност и здравље на раду

Право запослених је да изаберу једног или више својих представника ради

омогућавања сарадње са послодавцем по свим питањима у области безбедности и
здравља на раду. Код послодавца који има већи број запослених бира се Одбор за
безбедност и заштиту здравља на раду. Поступак избора и начин рада представника
запсолених и Одбора, као и број представника запослених код послодавца, уређују се
колективним уговором. Послодавац је дужан да представнику запослених, односно
Одбору омогући несметан рад у вршењу њихових функција, у складу са овим законом.
На овај начин утврђено је право запослених да непосредно расправљају и указују
послодавцу на проблематику везану за њихову безбедност и здравље на раду, односно у
потпуности је обезбеђена примена Конвенције бр.135. МОР-а о заштити и олакшицама
које се пружају представницима радника у предузезћу.

• Управа за безбедност и здравље на раду

Законом се образује Управа за безбедност и здравље на раду као организација у

саставу министарства надлежног за послове рада. Управа обавља стручне послове у
области безбедности и здравља на раду са основним циљем унапређења и развоја ове
области, односно спречавања настајања свих врста повређивања и обољења
запослених на раду. Узимајући у обзир чињеницу да ова област има изузетно значајну
улогу у спречавању повређивања и обољевања запослених на раду и стварања
оптималних радних услова што утиче и на подизање кавлитета производње , односно
рада у целини, Управа има обавезу да изврши усаглашавање постојеће регулативе са
законодавством које се примењује у развијеним државама Европе, односно са
конвенцијама МОР-а и директивама ЕУ.

• Осигурање од повреда на раду и професионалних обољења

Законом се утврђује обавеза послодавца да запослене обавезно осигура од повреда

на раду, професионалних обољења, у зависности од нивоа ризика на радном месту, а
услови и поступци осигурања утврђују се законом.

• Казнена политика

Висине новчаних казни усаглашене су са Законом о прекршајима, чиме су

отклоњене слабости садашње праксе (предвиђене санкције су између 400.000 до
1.000.000 динара).
Законом су утврђене новчане казне којим ће се казнити за прекршај послодавац са
својством правног лица, послодавац који је приватни предузетник, односно одговорно
лице код послодавца. Такође, утврђено је да ће се новчаном казном казнити за
прекршај лице које обавља послове безбедности и здравља на раду као и правно лице ,
односно предузетник који има лиценцу уколико обавља послове супротно овом закону.
Ради спречавања учестале појаве одбијања ношења средстава за личну заштиту на
раду од стране запослених, уведена је новчана казна за запосленог када добије на
коришћење прописано срдство или опрему за личну заштиту на раду, а исту не користи
или не носи за време рада на радном месту на које је одређен од стране послодавца.

Законом о раду (»Сл. гл. РС», бр.24/05, 61/05) као ситемским законом којим се
регулишу права по основу рада, утврђен је основ за доношење посебног закона који се
 7

регулиште систем безбедности и здравља на раду, односно Закона о безбедности и

здрављу на раду.
Због сложености проблема поједина питања која се односе на безбедност и
здравље на раду регулишту се и другим прописима у правном систему, као што су
прописи у области пензијског, инвалидског и здравственог осигурања и тд.

Резиме

Легислатива у области безбедности и здравља на раду у Републици Србији била

је дефинисана Законом о заштити на раду и подзаконским актима.
У овој области промене се стално дешавају, што систем безбедности и здравља
на раду чини веома динамичним.
Што се тиче принципа УН, СЗО и Међународне организације рада, безбедност и
здравље на раду је основно људско право, из разлога што сваки запослени има право
на безбедан и здрав рад на радном месту и у радном окружењу.
Систем безбедности и здравља на раду је у сталном процесу динамичких
промена, због промена технолошких процеса у производњи и својинских односа у
привреди, који утичу на промене у систему безбедности и здравља на раду.
Легислатива која регулише ову област у последњих петнаест година не прати ове
промене ( транзицију ) у Републици Србији.
Законом о безбедности и здрављу на раду успоставља се нов систем који треба да
буде усаглашен са системом безбедности и здравља на раду са чланицама ЕУ .