Висока школа електротехнике и

рачунарства струковних студија

СЕМИНАРСКИ РАД
из предмета
БЕЗБЕДНОСТ И ЗАШТИТА НА РАДУ
У ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТИЦИ

ПИТАЊА И ОДГОВОРИ ЗА ПРВИ КОЛОКВИЈУМ

Професор: Студенти:
др Ивана Влајић-Наумовска
 Домаћи бр. 1

1. Законска регулатива Републике Србије у области безбедности и здравља на

раду.

Законска регулатива Републике Србије у области безбедности и здравља на раду

подразумева:
- Закон о безбедности и здрављу на раду
- Закон о енергетици
- Закон о заштити од пожара
- Закон о заштити од нејонизујућих зрачења
- Закон о заштити од јонизујућих зрачења.
Регулатива о техничким нормативима представља:
а) Правилник о општим мерама заштите на раду од опасног дејства електричне струје у
објектима намењеним за рад, радним просторијама и на градилиштима
б) Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини

2. Заштита на раду.

Заштита на раду обухвата скуп мера и активности усмерених на стварање услова који
обезбеђују сигурност на раду, на спречавање и отклањање опасности и штетности које
могу да проузрокују повреде на раду, обољења и оштећења здравља запослених на раду
или у вези са радом, као и на чување живота, здравља и радне способности запослених.

3. Закон о безбедности и здрављу на раду.

Област безбедности и здравља на раду у Републици Србији уређен је законом о

безбедности и здрављу на раду, подзаконским актима и другим прописима. У Закону су
јасно дефинисане обавезе послодавца да приликом организовања рада и радног процеса
обезбеди одговарајуће превентивне мере, као и да за њихову примену обезбеди
потребна финансијска средства, да донесе акт о процени ризика, организује послове
безбедности и здравља на раду, да води и чува прописану евиденцију.

4. Закон о енергетици.

Закон о енергетици, прописује обавезу произвођача електричне енергије да производне

капацитете одржава у исправном стању, да обезбеди њихову сталну погонску и
функционалну способност и безбедно коришћење, као и да се придржава свих услова и
мера утврђених техничким и другим прописима и стандардима, правила за рад и других
прописа који се односе на услове експлоатације те врсте и намене објеката, њихову
безбедност и услове заштите животне средине утврђене законом и другим прописима.

5. OH&S и OHSAS.

Британски институт за стандардизацију дефинише систем менаџмента здрављем и

безбедношћу као део глобалног система менаџмента који олакшава менаџмент
ризицима безбедности и здравља на раду повезаним са пословањем организације.
То укључује организациону структуру, планирање активности, одговорности, праксе,
процедуре, процесе и ресурсе за развијање, постизање, преиспитивање и одржавање
OH&S 3 политике организације.
Међународни индустријски стандард OHSAS за имплементацију и сертификацију
система за управљање сигурношћу и здрављем особа, настао је услед потребе за
осигурањем безбедности у радној средини. Систем менаџмента здрављем и
безбедношћу на раду (OHSAS 18001:2007) се може дефинисати као “начин на који
организација контролише ризике кроз менаџмент процесом”. Систем менаџмента
здрављем и безбедношћу на раду представља део укупног система управљања
организације који се користи да развије и примени политику здравља и безбедности на
раду и управља својим хазардима по здравље и безбедност на раду.

6. Опасна дејства електричне струје и штетности.

Основна опасна дејства електричне струје су опасност од директног додира са

деловима електричне инсталације и опреме, опасност од индиректног додира, опасност
од топлотног дејства коју развија електрична опрема или инсталације, опасност услед
удара грома и последица атмосферских пражњења, опасност од штетног утицаја
електростатичког наелектрисања. Штетности које настају или се појављују у процесу
рада су штетност услед јонизујућег и нејонизујућег зрачења.

7. Узроци повреда и несрећа узрокованих електричном струјом.

Узроци повреда и несрећа узрокованих електричном струјом потичу од неодговарајуће

обуке и тренинга, рада са струјним колима под напоном, лошег уземљења, недостатка
информација о локацији електричне опреме и уређаја, недостатка одговарајућег алата
или избора погрешног при електричим радовима, грешке при испитивању електричних
уређаја, грешке у комуникацији са осталим радницима и управом, када се појави
опасност од електричне струје.

8. Међународна удружења и организације у области заштите од електричне

енергије.

Најзначајније међународне организације, удружења и института су: OSHA, MSHA,

NIOSH и MEMSA.
OSHA представља организацију безбедности и заштите на раду и здравствена управа
Америчког института за рад. Ова организација дефинише и објављује начине заштите
од електричне енергије и законску регулативу за ову област у целокупној индустрији.
MSHA представља организацију безбедности у рударству и здравствена управа из САД
основана 1978.г.
MSHA је задужена за послове инспекције и спровођење државних прописа из области
безбедности и заштите на раду у рударству. Регулатива коју су MSHA и ОSHA развили
бави се анализом опасности од електричне струје процедурама и праксом за безбедан
рад, као и личном заштитном опремом потребном за заштиту од опасности изазване
електричном струјом.
NIOSH представља национални институт за заштиту и здравље на раду из САД.
Посебан део овог института се бави заштитом и здрављем на раду у енергетици и
рударству.
MEMSA представља удружење одржавања електричних уређаја и заштите на раду
основано 1999.г. у САД. Циљ организације MEMSA је унапређивање практичних
стандарда примењених за електротехнику и одржавање рударства, као и да промовише
безбедну праксу за заштиту особља и опреме.
 9. Појам безбедности и здравља на раду.

- Безбедност и здравље на раду у ужем смислу применом мера техничке, хигијенске,

медицинске и ергономске заштите на радним местима спречава настајање повреда и
болестизапослених.
- У ширем смислу, организационе и социјалне мере заштите на раду обухватају и
остале услове рада као што су: радно време, одмори, специфични услови рада у
појединим делатностима, плате, исхрана, превоз, накнаде за време незапослености,
инвалидности, болести и друго.

10. Безбедност и здравље на раду, према дефиницији Међународне

организације рада.

Безбедност и здравље на раду, према дефиницији Међународне организације рада, је

дисциплина која се бави унапређивањем услова рада и радне срединe, превенцијом
повреда, професионалних обољења и болести у вези са радом, те заштитом и
унапређивањем здравља запослених.

11. Набројати основне појмове из области безбедности и здравља на раду.

Запослени, Послодавац, Представник запослених, Безбедност и здравље на раду,

Превентивне мере, Радно место, Радна околина, Средство за рад, Средства и опрема за
личну заштиту, Опасне материје, Опасна појава, Ризик, Акт о процени ризика, Процена
ризика, Радно место са повећаним ризиком, Лице за безбедност и здравље на раду,
Правно лице, Служба медицине рада, Стручни налаз, Одговорно лице, Лиценца.

12. Средства и опрема за личну заштиту на раду.

Средства и опрема за личну заштиту на раду јесте одећа, обућа, помоћне направе и
уређаји који служе за спречавање повреда на раду, професионалних обољења, болести у
вези са радом и других штетних последица по здравље апосленог.

13. Појам рада.

Рад је свесна активност људи помоћу које они задовољавају своје личне и друштвене
потребе. Појам рада обухвата само оне активности које су условљене свесним
деловањем људи, без обзира да ли се за извршавање тих активности служе или нe
служе неким оруђима.

14. Радни процес. Елементи који су потребни за обављање радног процеса .

Радни процес представља поступак или начин одвијања радних активности којима се
остварује жељени циљ рада. Радни процес се обавља на радном месту.
Елементи који су потребни за обављање радног процеса су:
1) човек који обавља рад,
2) средства за рад,
3) простор за рад,
4) материја и сировине за рад или предмети рада,
5) енeргија,
6) технологија рада.
 15. Услови рада.

Радник као носилац процеса рада изложен је разним утицајима у радној околони који
чине услове рада. Услови рада и фактори који их сачињавају у одређеној радној
средини значајно утичу на безбедност и здравље радника. Они могу бити изложени
разним опасностима и штетним утицајима у процесу рада и радној околини који
нарушавају комфор у радној околини и доводе до промене радне способности и
здравственог стања. Под условима рада у ширем смислу подразумевамо све оне
чиниоце и околности у процесу рада који одређују физичку, психичку и интелектуалну
тежину рада, као и степен хуманизације и социјализације. Човеку треба обезбедити
такве услове рада да он у току свог радног века очува своје здравље и радну
способност.

Домаћи бр. 2

1. Дефиниција опасности или штетности.

Опасност или штетност је свака ситуација, ствар или активност која потенцијално може
изазвати штету у виду повреде или нарушеног здравља, штете имовине, нарушавања
радне околине или комбинације истих. Опасности имају своје изворе, узроке и
последице.

2. Шта су узроци, а шта последице опасности и штетности.

Узроци опасности и штетности су стање или облици деловања материјалних елемената

и енергије, начин одвијања радног процеса и понашање човека у процесу рада.
Последице опасности и штетности су повређивање или нарушавање здравља
запослених, оштећивање материјалних средства и загађивање радне и животне околине.

3. Извори опасности и штетности.

Извори опасности и штетности су предмети, материја и енергија или радни поступци и

радно место где се може десити незгода или испољити штетно дејство по здравље
запослених. Извори опасности се могу поделити у много категорија, као што су:
1) радна опрема,
2) радно место,
3) опасне материје и супстанце,
4) услови околине,
5) радни поступци.

4. Опасности на радном месту.

Опасности делују у кратком временском периоду и изазивају повреде радника које

могу битии са фаталним исходом. Најчешће опасности на радном месту јесу:
- механичке опасности које потичу од опреме за рад (ротирајући и покретни делови
машина и опреме, слободно кретање делова и материјала, различити технолошки
процеси обраде, средстава унутрашњег транспорта и слично),
- опасности везане за карактеристике радног места (рад на висини или дубини, рад у
скученом простору, клизави, закрчени и неравни подови, опасне површине са којима
радник долази у додир, физичка нестабилност радног места и друго),
- опасности од електричне струје (директан или индиректан додир делова електричних
инсталација и опреме под напоном, електрични лук, статички електрицитет, удар грома
и слично),
- опасности од пожара (употреба материјала и уређаја који могу изазвати пожар,
употреба отвореног пламена и рад са ужареним предметима у присуству запаљивих
материја, неправилно коришћење или неисправне инсталације и слично).

5. Штетности на радном месту.

Штетности делују у дужем временском периоду и изазивају различита професионална

обољења, односно обољења у вези са радом. Основне групе штетности на радном месту
јесу:
- штетности које се појављују у процесу рада (неповољни микроклиматски и климатски
услови, лоше осветљење, физичко дејство буке и вибрација, штетно зрачење, хемијске
штетности и биолошке штетности),
- физички и психички напори (ручно преношење терета, неповољан положај телау раду,
стрес, монотонија, различити облици одговорности, рад са странкама и новцем и
слично),
- штетности везане за организацију рада (прековремени рад, рад ноћу, рад по сменама,
дежурства, приправност за случај интервенција),
- остале штетности (насиље на радном месту, рад са животињама, рад у близини воде
или испод површине воде, повишен или снижен атмосферски притисак).

6. Појам ризика.

Ризик је појам који одређује ниво или степен угрожености од опасности и штетности
присутних на радним местима и у радној околини у току одвијања радног процеса.
Одређује се као комбинација вероватноће настанка удеса и могућих последица по
живот и здравље људи, материјална средства и животну средину. Ризик је већи што је
вероватноћа настанка удеса већа, или што су веће последице испољавања опасности и
штетности. Ризик се обично рангира као мали, средњи и велики ризик. При томе се
мали ризик сматра прихвиљивим, средњи ризик је условно прихватљив, а велики ризик
је неприхватљив.

7. Основне групе превентивних мера и мера заштите.

Основне групе превентивних мера и мера заштите према приоритету у примени су:
1) елиминисање опасности или смањење ризика кроз реконструкцију средстава за рад,
радног места и технолошких процеса,
2) замене опасног мање опасним или безопасним, или измештање радног места ван
опасне зоне,
3) прилагођавање рада и радног места запосленом применом нових сазнања,
4) коришћење заштитних направа и других колективних средстава заштите,
5) коришћење средстава личне заштите,
6) спровођење организационих мера заштите.

8. Процена ризика.

Процена ризика је преиспитивање свих аспеката радног процеса да би се установили

извори и узроци опасности који могу проузроковати повреде или штету и оценили
ризици. За процену ризика у предузећу одговоран је послодавац који за процену ризика
ангажујетим стручњака разних специјалности из предузећа, а по потреби и спољне
службе.

9. Акт о процени ризика.

Акт о процени ризика садржи процену ризика на радним местима и мера за отклањање
или смањење ризика. Зато послодавац мора стално располгати актом о процени ризика,
који је потребно редовно ажурирати, нарочито када постоје посебно изражене
опасности по БЗР радника. Сваки радник треба да буде упознат са опасностима и
штетностима које су идентификоване на његовом радном месту, као и са процењеним
нивоом ризика и прописаним мерама заштите.

10. Повреда на раду.

Повреда на раду представља нежељен догађај који има за последицу нарушавање

телесног интегритета радника у виду озледа или траума, при чему повређени подноси
известан бол. Повреда која се назива озледа и траума јесте насилно оштећење
организма изазвано механичком силом (ударцем, пригњечењем, убодом, резом),
електричном енергијом, високом температуром и слично. Повредом на раду сматра се
повреда која се догоди у вези са обављањем посла, а проузрокована је непосредним и
краткотрајним механичким, физичким или хемијским дејством, наглим променама
положаја тела, изненадним оптерећењем тела или другим променама физиолошког
стања организма.

11. Узроци поврђивања на раду.

Узроци повређивања на раду или настанка обољења су у оквиру научно стручних

области превентиве рада највећим бројем испитани и утврђени и могу се свести у две
најважније групе:
- узроци који се налазе у понашању човека и
- узроци који се налазе у радној околини и радном процесу.
Први су узроци субјективне природе, а други су објективни, мада се несреће на раду
често догађају у комбинацији оба узрока. Ипак, највећи број несрећа на раду се догађа
због субјективних слабости у примени прописаних мера БЗР. Чињеница је да ће неки
недостатак, ако се одмах не уклони, кад тад изазвати несрећу.

12. Професионалне болести.

Професионалне болести јесу одређене болести настале у току обављања рада,

проузроковане дужим непосредним утицајем штетности на радним местима и у радној
околини.

13. Болести у вези са радом.

Болести у вези са радом према дефиницији Светске здравствене организација

обухватају веома широк спектар болести, које су на неки начин повезане са
занимањемили условима рада. Узроци тих болести су бројни. Ове болести се не налазе
на листи професионалних болести и немају бенифиције, које су специфичне за
професионалне болести.
 14. Мере заштите на раду.

Под појмом мера заштите на раду подразумева се одређивање начина и поступака

којима се врши спречавање или уклањање опасности на раду. Мере заштите на раду,
које прописују државни и други органи, могу се поделити на:
а) опште мере заштите,
б) посебне мере заштите и
в) мере у вези са условима рада.
Опште мере заштите на раду примењују се по правилу на сва радна места или послове
где се налазе лица у вези са радом. Посебне мере заштите се примењују када се, због
специфичне природе послова, општим мерама не може обезбедити неопходна
безбедност на раду. Мере заштите у вези са условима рада односе се на безбедност
лица на раду и уклањање потенцијалних опасности чији узроци могу бити распоред
радног времена и одмора, прековремени и ноћни рад, смештај и исхрана, заштита жена,
инвалида и омладине на раду, услови које треба да испуњавају радници на одређеним
пословима и слично.

15. Повреде прописа о заштити на раду.

Повреде прописа о заштитина раду могу да буду оквалификоване као дисциплинска

грешка, прекршај или кривично дело. Кршење прописа о БЗР углавном се квалификује
као прекршај за који су предвиђене новчане казне. За прекршаје највећу одговорност
сноси послодавац и за њега су предвиђене највеће новчане казне (до милион динара).
Поред послодавца новчане казне за прекршај прописа о БЗР могу се изрећи и директору
или другом одговорном лицу, лицу за БЗР и запосленом, у сразмерно мањем износу
(које износе 10 до 50 хиљада динара).

Домаћи бр. 3

1. Утицајни фактори на безбедност и здравље на раду.

Основни фактори који одређују услове рада могу сврстати у следеће групе утицајних
фактора:
- Технички и технолошки;
- Ергономски и организациони;
- Медицински и хигијенски;
- Физиолошки и психолошки;
- Социолошки и образовни;
- Економски и нормативни.

2. Технички и технолошки аспекти БЗР.

Техничке и технолошке мере којима се унапређује БЗР могу се обезбедити следећим

активностима:
1) Побољшањем услова радне околине,
2) Побољшањем заштите на средствима за рад и
3) Коришћењем колективних и личних заштитних средстава,
4) Унапређењем технологије рада.
Побољшање услова радне околине подразумева елиминацију штетних утицаја који се
јављају у току процеса рада који су редовни пратилац свих радних процеса, само се
разликују у узроку и обиму. Побољшање заштите на машинама и уређајима и уопште
на средствима за радвезано је за инвестициона улагања у модернизацију производње и
реконструкцију и модификацију објеката и опреме. Коришћење личних заштитних
средстава је мера која само ублажава, а суштински не елиминише опасност на њеном
извору. БЗР је саставни део радног процеса и технологије рада, па се стога може
успешно остварити и унапређивати заједно са организовањем и унапређивањем
технолошког процеса и процеса и поступака рада уопште.

3. Ергономски аспекти БЗР.

Ергономија је наука која се бави проучавањем и прилагођавањем људском телу рада и

односа при раду, тако да они буду у складу с менталним и телесним способностима
људи. Ергономија се суштински бави прилагођавањем средстава за рад, радне околине
и радних активности раднику и његовим потребама, уместо прилагођавања радника
потребама посла. Ергономијa у суштини и садржајно јесте интердисциплинарна наука
која се бави системом човек-машина како би се машина прилагодила човековим
захтевима и могућностима, како би употреба машине била ефикаснија, безбеднија и
поузданија.

4. Oрганизациони аспекти БЗР.

Организација је наука која проучава односе у процесу рада, ради побољшања услова и
учинка људског рада. То је процес утврђивања послова који чине делатност радне
организације, њихова подела међу запосленима и усклађивање радних активности. За
побољшање организација рада, потребно је:
- ергономски обликовати радно место,
- уклонити сувишне задатке и операције,
- победити монотонију да би запослени остали будни, пажљиви и продуктивни,
- поставити сразмерност одговорности и овлашћења,
- уредити ефикасније планирање и надзор послова,
- производњу усагласити са пословним циљевима.
Када се говори о организацији рада, мисли се на уређење радних поступака и радне
околине у којем долази до најмањег трошења радникове енергије.

5. Медицински и хигијенски аспекти БЗР.

Медицина рада је превентивна дисциплина која стручно и научно анализира утицај

штетности из радне околине на организам човека и обезбеђује спровођење прописаних
норми и мера заштите. Медицина рада се стара да се раднику обезбеди здрава и
безбедна радна околина и да се избегну или сведу на минимум ризици од повреда на
раду, професионалних обољења и болести у вези са радом. Делатност медицине рада
састоји се у обезбеђивању здравља запослених, излечењу оболелих радника и
продужавању радног и животног века.
 6. Физиолошки аспекти БЗР.

Физиологија рада проучава утицај рада и радног процеса на организам човека. То је

више теоријска дисциплина која проучава последице које у човековом организму
настају под утицајем рада и различитих услова рада и физиолошке могућности човека
да савлада све утицаје у процесу рада и њихово узајамно деловање. Задатак
физиологије рада је да дефинише радна оптерећења и захтеве услова рада које човек
уложеним напором може да савлада тако да функционална способност његовог
организма и његово здравствено стање нису угрожени.

7. Психолошки аспекти БЗР.

Психологија рада се дефинише као грана примењене психологије која се бави

проучавањем психолошких аспеката људског рада ради његовог унапређења,
усклађивањем психолошких захтева рада и психолошких особина радника.
Од значајних психолошких фактора који утичу на безбедност и здравље на раду
потребно је истаћи следеће:
- искуство и знање;
- способности и особине личности;
- ставове и расположења;
- међуљудске односе.

8. Социолошки аспекти БЗР.

Социолошки аспект БЗР обухвата утицаје односа у производној радној групи на

повређивање на раду и утицај шире друштвене заједнице, односно утицај односа у
друштвеним групама чији је запослени стални или повремени члан.
Социјални аспекти организације рада су врло широко подручје, али најважнија питања
којима се бави индустријска социологија су:
1) Проблеми руковођења (методе избора и образовања руководилаца, стилови
руковођења и друго).
2) Проблеми радне групе (групна кохезија, утицај величине групе на рад, понашање
појединца и група унутар организације, међуљудски односи, структура и
функционисање групе).
3) Проблеми комуникације на раду (организацијска култура, култура пословног
одлучивања).

9. Образовни аспекти БЗР.

Оспособљавање за безбедан и здрав рад стиче се општим и стручним образовањем у

школама свих ступњева. То знање треба да помогне запосленима да се лакше и брже
снађу у условима радне праксе. Услед нижег нивоа образовања запослених долази до
честог кршења дисциплине рада и мера
заштите на раду од стране радника, као и грешака од стране одговорног особља у виду
лоше организације рада, лоших метода и начина рада и неодговарајућег надзора.Зато
образовање и оспособљавање за безбедан и здрав рад у радној средини треба да буде
саставни део стручног оспособљавања за све запослене, како за раднике, тако и за
руководеће особље и послодавца.
 10. Економски аспекти БЗР.

Основни елементи који имају економски утицај могу се сврстати у две основне групе
трошкова:
1. Трошкови за обезбеђење услова рада у којима ће се повреде свести на најмању
могућу меру и
2. Трошкови које, посредно или непосредно, сносе различити субјекти производње
повређени, његова породица, предузеће и друштвена заједница. Ове две групе су
узајамно зависне по функцијама и последицама и то тако што у принципу већа улагања
у побољшање услова рада смањују трошкови за санирање последица евентуалних
повреда чиме се утиче на повећање продуктивности. Економска улагања у БЗР у основи
чине:
- улагања у побољшање заштите и услова рада,
- улагања у оспособљавање кадрова,
- улагања у организацију послова БЗР,
- улагања у санацију повреда и обољења.

11. Међународна организација рада.

Основна делатност састоји се у доношењу међународних норми у области рада путем

конвенција и препорука. При томе, главни принципи су:
1. Рад није роба;
2. Слобода изражавања и удруживање су битне за стални напредак;
3. Сиромаштво ма где постојало, је опасност за опште благостање;
4. Борбу против сиромаштва треба водити у свакој земљи подједнаком упорношћу.
Основна преокупација и приоритет у делатности МОР-а су хуманизација услова рада и
унапређење безбедности и здравља на раду.

12. Најважније конвенције о БЗР.

Најважније конвенције о БЗР су:

- Конвенција 187 о промотивном оквиру БЗР из 2006. године,
- Конвенција 155 о заштити на раду и здравственој заштити у радној средини из
1981. године,
- Конвенција 161 о службама медицине рада из 1985. године и
- Конвенција 81 о инсекцији рада у индустрији и трговини из 1947. године.

13. Конвенција 187 о промотивном оквиру БЗР.

Конвенција 187 о промотивном оквиру БЗР, обавезује све чланице на промоцију

сталног побољшавања БЗР кроз развој:
- националне политике,
- националног система и
- националног програма.
Све чланице се обавезују да кроз формулисање националне политике промовишу БЗР и
основна начела. Национални систем БЗР представља инфраструктуру за спровођење
националне политике и
националног програма БЗР. Национални програм БЗР представља преглед активности
за унапређење БЗР.
 14. Конвенција 155 о заштити на раду и здравственој заштити у радној средини.

Конвенција 155 о заштити на раду и здравственој заштити у радној средини има

посебан значај јер се у њој захтева да државе чланице организују и спроводе систем
БЗР на трипартитном принципу на националном нивоу. Њом се дефинишу принципи
националне политике, акције на националном плану и мере на нивоу предузећа. Свака
држава чланица МОР-а треба да формулише, спроводи и преиспитује јединствену
националну политику о БЗР са циљем спречавања незгода на раду, професионалних
обољења и повреда на раду, сводећи на најмању могућу меру узроке опасности у радној
средини.

15. Конвенција 81 о инспекцији рада.

Конвенција 81 о инспекцији рада захтева да свака чланица МОР-а, мора да има један
систем инспекције рада у предузећима.
Системи нспекције рада има задатак да:
- осигура примену законских одредби које се односе на услове рада и на заштиту
радника на раду,
- да пружају обавештења и техничке савете послодавцима и радницима о
најефикаснијем начину за поштовање закона,
- да обавесте надлежне власти о слабостима и злоупотребама које нису посебно
покривене постојећим законским прописима.

Домаћи бр. 4

1. Правна акта за уређивање БЗР у ЕУ.

Најзначајнија акта која су донета на основу оснивачких Уговора ради ближег

дефинисања БЗР у ЕУ су:
1) Европска социјална повеља;
2) Резолуција Савета ЕУ о безбедности, хигијени и здрављу на раду;
3) Нова стратегија ЕУ у области здравља и безбедности на раду 2002.- 2006. године;
4) Стратегија ЕУ о БЗР 2007.–2012., Побољшање квалитета и продуктивности на раду;
5) Директиве Савета ЕУ о минималним захтевима и мерама у области БЗР. Прва
Европска социјална повеља донета је 1961. Године ради унапређења заштите основних
социјалних и економских права грађана држава ЕЗ. Резолуција Савета ЕУ о
безбедности, хигијени и здрављу на раду усвојена је 1987. године.

2. Директиве ЕУ из области БЗР.

Директиве ЕУ из области БЗР су упутства о предузимању мера за побољшање и

уједначавање система БЗР држава чланица. Њиховом применом се остварује
хармонизација или усклађивање националних прописа у овој области.
Савет ЕУ путем директива усваја минималне захтеве за подстицање побољшања која ће
гарантовати бољи ниво услова рада, безбедности и заштите здравља радника.
Директиве омогућавају уједначавање услова рада и мера заштите на раду држава
чланица чиме се уклања нелојална конкуренција на рачун мера БЗР и умањује висока
цена повреда на раду и професионалних обољења радника.
 3. Општа директива 89/391/ЕЕЗ.

Савет ЕЗ је на предлог комисије, 1989. године донео Општу директиву о увођењу мера
за подстицање побољшавања безбедности и здравља на раду 89/391/ЕЕЗ. Ова Општа
директива служи као основа за посебне (специфичне) директиве које обухватају све
ризике у вези са БЗР на радним местима. До сада је усвојено 18 посебних директива.
Општа директива 89/391/ЕЕЗ садржи опште принципе за спречавање опасности и
уклањањеризика од незгода на раду, за чију примену је одговоран послодавац, уз
учешће радника и њихових представника у решавању свих питања у области БЗР.

4. Обавезе послодавца из Опште директиве 89/391/ЕЕЗ.

Основне обавезе послодавца нарочито се односе на:

- примену превенције од професионалног ризика,
- обезбеђивање, организовање и спровођење општих мера БЗР,
- организовање пружања прве помоћи, заштите од пожара и евакуације радника,
- информисање радника,
- консултовање радника и
- обуку радника.
Трошкови предузимања мера БЗР не могу бити на терет радника.

5. Обавезе радника из Опште директиве 89/391/ЕЕЗ.

Обавезе радника дате су у посебном поглављу да што је могуће боље води рачуна о
безбедности и здрављу као својој, тако и других лица на које његове активности могу
штетно да утичу. У том смислу, у складу са обуком и упутствима добијеним од
послодавца, радници морају нарочито:
• да исправно користе машине, алате, опасне материје, опрему и друга средства,
• да исправно користе личну заштитну опрему и да је после употребе правилно чувају,
• да се уздрже од искључивања, промене или уклањања безбедносних уређаја на
машинама, алатима, опреми или објектима и да их исправно користе,
• да одмах обавесте послодавца и раднике одговорне за БЗР о свакој ситуацији за коју
сматрају да представља озбиљну и непосредну опасност, по БЗР и о свим недостацима
у организовању заштите,
• да сарађују са послодавцем и радницима одговорним за БЗР на решавању проблема и
захтева у вези БЗР у оквиру њиховог делокруга рада.

6. Нормативно уређивање БЗР.

Уређивање БЗР представља систем друштвених норми којима се: - дефинишу одређена
добра која се штите,
- регулишу начини и облици њихове заштите (кроз одређене процедуре, нормативе,
стандарде, накнаде и санкције),
- уређују права и дужности појединаца у том систему,
- оснивају институције са надлежностима у области заштите,
- утврђују одређена финансијска средства и фондови, као и
- дугорочно планирају и усклађују све те активности.
Под нормом подразумевамо одређено правило понашања људи у друштву, прецизније у
одређеној друштвеној средини. Норма је настала на одређеном ступњу развоја друштва,
када су људи постали свесни да им је заједнички живот и напредак могућ једино
уколико имају одређена правила понашања.
 7. Национални систем БЗР.

Национални систем БЗР представља инфраструктуру за спровођење мера заштите и

побољшавање стања БЗР. Све државе се обавезују да успоставе, одржавају, преиспитују
и унапређују национални систем БЗР у договору са организацијама послодаваца и
радника. Национални систем БЗР обухвата:- законе, прописе и колективне уговоре о
БЗР,
- органе надлежне за БЗР,
- контролу и инспекцију,
- трипартитно деловање на унапређивању превентивних мера.

8. Субјекти носиоци БЗР на националном нивоу.

Систем БЗР подразумева интеракцију више субјеката на националном нивоу, који у

складу са прокламованим и прописаним захтевима извршавају одређене активности у
циљу свеобухватног обезбеђења и унапређења безбедности и здравља запослених.
Субјекти носиоци БРЗ на националном нивоу, по својим функцијама, могу се сврстати
у три следеће групе:
1) Државни органи који воде политику заштите и вршенормативну, контролну и
репресивну функцију чији основни видови су предузимање активности наунапређењу
БЗР и организације надзора над применом прописа.
2) Стручне и научне организације које се баве пословима у вези са спровођењем
и унапређењем БЗР.
3) Радне организације као основни носиоци функције БЗР су реализатори послова
изадатака организовања и спровођења мера заштите на раду у радним процесима.

9. Систем БЗР у радној организацији.

Основни носиоци послова и задатака БЗР у радној организацији су: - Послодавац је

обавезан да спроведи све прописане мере БЗР и да обезбедифинансијска средства за
њихову примену. Обавезе послодаваца представљају правазапослених у вези са
спровођењем мера БЗР.
- Запослени има права и обавезе да се упозна са прописаним мерама БЗР напословима и
радном месту, да се оспособљава за њихово спровођење, да сеинформише о стању БЗР,
да примењује прописане мере, да предлаже унапређењеБЗР и да одбије да ради ако му
прети непосредна опасност по живот и здравље.
- Представник запослених или одбор за БЗР остварују сарадњу са послодавцем посвим
питањима БЗР, при чему заступају интересе запослених који су их изабрали.
- Лице за БЗР именује послодавац из реда запослених са положеним стручним испитом
или ангажује правно лице са лиценцом за обављање послова из области БЗР у складу са
Законом и осталим прописима.

10. Међународни правни извори у области БЗР.

Правни извори ЕУ:1) Уговори о оснивању ЕУ:

a. Уговор о оснивању ЕЕЗ, потписан 1957. године у Риму, члан 100. и 118.;
b. Јединствени европски акт, потписан 1987. године у Луксембургу, члан 118А.;
c. Уговор о оснивању ЕУ, потписан 1992. године у Мастрихту, члан 136. и 137.;
d. Уговор о ЕУ, потписан 2004. године у Ници, члан 209. и 210.
2) Европска социјална повеља (члан 3.),
3) Резолуција Савета ЕУ о безбедности, хигијени и здрављу на раду,
4) Нова стратегија ЕУ у области здравља и безбедности на раду 2002. - 2006. године;
5) Стратегија ЕУ о БЗР, Побољшање квалитета и продуктивности на раду, 2007.–2012;
6) Директиве Савета ЕУ о минималним захтевима и мерама у области БЗР (Општа
директива 89/391 и 18 појединачних).

11. Национални извори права у области БЗР (3 групе).

Домаћи извори права могу се груписати у три групе:

1) нормативни акти које доноси држава,
2) општи акти организација, предузећа и установа и
3) колективни уговори.
У прву групу извора спадају Устав Републике Србије и републички закони. У другу
групу спадају статути, правилници, пословници, одлуке итд. Колективни уговор је
основ за закључивање уговора о раду којим настаје радни однос а који закључују
послодавац, синдикат и запослени.

12. Основ за успостављање система БЗР у Републици Србији.

Основ за успостављање система БЗР у Републици Србији чине следећа правна акта:
1) Међународна документа из области БЗР.
2) Резолуција Скупштине Србије о придруживању ЕУ.
3) Стратегија Србије за приступање ЕУ.
4) Политика Србије у области БЗР.
5) Устав Републике Србије.

13. Који закони су донети 2005. године?

У току 2005. године донето је 6 важних закона којима се уређују радни односи,
здравствена заштита, здравствено, пензијско и инвалидско осигурање, област БЗР и то:
1. Закон о безбедности и здрављу на раду (СГ РС бр. 101/05),
2. Закон о раду (СГ РС бр. 24/05 и 61/05),
3. Закон о здравстеној заштити (СГ РС бр. 107/05),
4. Закон о здравственом осигурању (СГ РС бр. 107/05 и 109/05),
5. Закон о пензијском и инвалидском осигурању (СГ РС бр. 34/03, 64/04, 84/04,
85/05,101/05),
6. Кривични законик (СГ РС бр. 85/05)

14. Устав Републике Србије.

Jе основни политичко-правни документ и највиши извор права који одражава основе

друштвено политичког система, уређује питања политичке власти и истовремено је
средство ограничавања власти. То је највиши општи правни акт у некој земљи који
садржи правне норме којима се регулишу основни принципи друштвено-економског
уређења, слободе, права и дужности грађана,
уставност и законитост, судство и јавно тужилаштво и организација државе.

15. Закон о безбедности и здрављу на раду.

Закон о БЗР ("Сл. гласник РС", бр. 101/2005) третира БЗР као стручно-научну
дисциплину која се спроводи превентивним деловањем на основу процене ризика, а
усмерена је на отклањање свих узрока опасности испречавање нарушавања
здравственог стања запослених у вези са радом. Јасно се намеће тенденција да се пре
почетка рада морају створити објективно безбедни услови рада предузимањем свих
превентивних мера. Мере за безбедан рад прописане су низом међународних и
националних прописа, а пре свега Законом о БЗР.

Домаћи бр. 5

1. Дејство електричне струје.

Поред велике користи коју пружа, неправилним и непажљивим коришћењем

електрична струја може да изазове повреде људског организма, често и са смртним
исходом. Дејство електричне струје на човечје тело испољава се на следеће начине:
- механичко (изазива грчење мишића које може да доведе до ломова костију),
- хемијско (изазива електролизу крви),
- топлотно (изазива опекотине на кожи и унутрашње опекотине),
- биолошко (изазива парализу дисања, оштећење нервног и кардиоваскуларног
система).

2. Eлектрични удар.

Једну од најопаснијих несрећа проузрокованих дејством електричне струје представља

електрични удар. Електрични удар настаје протоком струје кроз тело човека приликом
контакта са деловима под напоном. У почетку, код електричног удара особа не може да
одвоји руку од проводника који је под
напоном. Како се продужава проток струје долази до оштећења нервног система,
органа за дисање, крвотока и срца што најчешће доводи до смрти.
До електричног удара може доћи:
- погрешним приступом на раду на објектима који су под напоном или непажњом и
- непрописно пројектованим, односно изведеним или одржаваним објектима и
инсталацијама.

3. Eлектрична импеданса човечијег тела.

Унутрашња импеданса човековог тела представља импедансу измерену између две

електроде у додиру са два дела човечјег тела без коже. Сматра се да је највећим делом
отпорност док се капацитивна компонента занемарује. Њена вредност углавном зависи
од пута струје, а мањим делом од површине додира. Импеданса коже се мери између
електроде на кожи и поткожног ткива и може се представити као мрежа отпорника и
кондензатора.

4. Jачина струје и трајање.

Сматра се да је главни узрок фаталних несрећних случајева, изазваних електричним

ударом, треперење сечане коморе. При треперењу срчане коморе, долази до
заустављања нормалног протока крви кроз организам, наступа застој у циркулацији
крви, прекида се довод кисеоника у мозак, губи се свест и наступа смрт. Праг
треперења срчане коморе представља најмању вредност струје која изазива треперење
срчане коморе и зависи од анатомије тела, стања срчане функције и др. Као и од
трајања протицања, пута струје и врста струје. Код наизменичне струје значајно се
смањује праг треперења ако протицање струје кроз срце траје дуже од једног срчаног
циклуса (око 0,7 s).

5. Пут струје кроз тело човека.

Велики утицај на озбиљност повреда има пут струје кроз човечје тело. Јачина
електричног поља у срцу односно густина струје у срцу је различита за различите
путеве протицања струје кроз човечје тело. Фактор стује срца је однос јачине
електричног поља у срцу за дати пут струје према јачини електричног поља у срцу за
струју једнаке јачине која протиче од леве шаке према стопалима. За различите путеве
струје фактори струје срца очитавају се из табеле.

6. Напон.

Трајно допуштени напон додира тј. највећа вредност напона додира која је допуштена
да се одржава неограничено време (t ≥ 5s) износи 50V за наизменичну струју и 120V за
једносмерну струју при нормалним условима рада. За теже услове трајно допуштени
напон додира износи 25V за наизменичну струју и 120V за једносмерну струју. Унутар
високонапонских постројења је дозвољен нешто виши трајно допуштени напон додира
код кварова у постројењу. Трајно дозвољени напон додира који потиче од земљоспојева
у дистрибутивној мрежи износи 65V (земљоспојеви се у високонапонској мрежи
искључују поузданим заштитним уређајима).

7. Утицај електроенергетских објеката на животну средину.

Са становишта заштите животне средине електроенергетски објекти могу имати штетан

утицај по људе и околину. Најзначајнији елементи и последице рада
електроенергетских објеката који могу да утичу на животну средину су:
- електрично и магнетно поље,
- гас сумпор-хексафлуорид ( SF6 ),
- изолационо уље ,
- бука и
- пожари и експлозије у постројењима.
У близини електроенергетских објеката високог напона делују електрично и магнетно
поље чији је интензитет доста већо од природног које на тим местима постоји. SF6 је
инертан гас, без боје и мириса, незапаљив, неотрован и хемијски неактиван до
температуре од 180 степени целизијусових. Скоро 5 пута је тежи од ваздуха услед чега
пада на дно просторија па може бити опасан по човека у смислу гушења.

8. Прва помоћ код електричног удара.

Повређеног треба што пре одвојити од дејства струје, пазећи на сопствену безбедност и
могуће нове повреде озлеђеног.
• На ниском напону
Применити следеће мере:
- искључити прекидач или извадити уметке осигурача,
- извући утикач код електричних уређаја или прекинути проводник.
• На високом напону
Код високог напона најсигурнији начин прекида електричног удара је прекидачем
односно склопка-растављачем. Ако није могуће тако брзо реаговати, повређеног треба
одвојити од напона изолационом мотком према називном напону објекта. Пожељно је
да спасилац стане на изолациону подлогу.
Прва помоћ
При електричном удару долази до губитка свести, поремећаја у раду срца, отежаног
дисања и опекотина. Повређеног треба положити на равну подлогу, уз опуштање
затегнутих делова одеће која стеже (каиш, оковратник ... ).

9. Извори опасности од електричног удара.

На електроенергетским објектима опасности постоје од:

- делова под напоном и заласка у зону опасности ( изнад 1000 V ),
- повратног напона,
- превисоког напона додира и корака, као последица проласка струје квара кроз
уземљивач,
- индукованих напона,
- атмосферског пренапона,
- звездишта трансформатора при паралелном раду,
- неисправног електричног алата,
- побудног вода јавног осветљења,
- изношења опасних потенцијала из постројења,
- хаваријских стања услед елементарних непогода.
На електричним инсталацијама у зградама највеће опасности потичу од непрописно
изведених и одржаваних инсталација. Посебна опасност постоји у купатилу, због
влажне средине и малог отпора тела при купању.

10. Директан и индиректан додир.

Тренутак додира проводника под напоном и деловање струје коју човек осети назива се
електрични удар. Разликује се електрични удар услед:
- Случајног додира с проводљивим деловима инсталације или потрошачима који су
нормално под напоном, на пример грло сијалице, голи проводник, стезаљке осигурача,
склопке, и слично (директни додир с деловима под напоном, у нормалним условима
рада, тј без квара);
- Додира проводних делова потрошача који нису нормално под напоном, на пример
метално кућиште мотора, и слично, али у току рада због квара на изолацији могу доћи
под напон (индиректан додир).
11. Заштита од електричног удара у постројењима ниског напона (табела).

11. Заштиту од директног додира делова под напоном (објаснити).

Заштита од директног додира

1. Заштита изоловањем делова под напоном (Потпуна заштита)
2. Заштита оградама (преградама) или кућиштима (Потпуна заштита)
3. Заштита препрекама (запрекама) (Допунска- није комплетна заштита)
4. Заштита постављањем ван дохвата руке (Допунска- није комплетна заштита)
5. Допунска заштита помоћу заштитних уређаја диференцијалне струје (струјна
заштитна склопка) (Допунска- није комплетна заштита)
Заштита изоловањем се састоји у постављању основног слоја изолације која се може
уклонити само њеним разарањем.
Преграде и кућишта су конструктивно чврста и трајна да спрече додир и обезбеде
трајно растојање од делова под напоном.
Препреке су намењене спречавању случајног физичког додира с деловима под
напоном, али не и намерног приступа заобилажењем препреке, што значи да ово није
потпуна заштита.
Заштита постављањем ван дохвата руке предвиђа се само за спречавање случајних
додира делова под напоном, што значи да није потпуна заштита.
Струјне заштитне склопке могу се употребљавати у ТТ, ТN-S, TN-C-S и ITсистемима
развода или другим речима свуда тамо где су заштитни и неутрални проводник
одвојени (нису спојени).
 13. Истовремену заштиту од директног и индиректног додира (објаснити).

Заштита од директног и индиректног додира

1) Заштита сигурносним малим напоном (SELV) и уземљеним сигурносно малим
напоном (PELV)
2) Заштита употребом малог радног напона (FELV)
При радовима на котловима, челичним стубовима, мостовима, нарочито влажним
подовима, се употребљава заштита од директног и индиректног додира делова под
напоном која се постиже употребом малог напона и применом извора напајања који су
сигурносни (радни напон између фаза и напон између фазе и земље мора бити мањи од
50V наизменичне струје или 120V једносмерне струје). FELV у многим случајевима
имамо мали напон тј. радни напон испод 50V, али нису испуњени услови сигурносних
извора.

14. Заштита од индиректног додира (објаснити).

Заштита од индиректног додира

1) Заштита аутоматским искључивањем напајања (заштитни уређаји за AIN су
осигурачи или FI склопке):
а) у TN систему развода
б) у ТТ систему развода
в) у IT систему развода
г) изједначењем потенцијала
2) Заштитно изоловање (заштита употребом уређаја класе II)
3) Постављањем у изоловане просторије
4) Заштита електричним одвајањем
Заштита аутоматским искључивањем напајања се постиже тако што се изложени
метални делови електричних уређаја и опреме спајају са заштитним проводником
зависно од примењеног система развода (ТN, TT, IT).
Заштита употребом уређаја класе II је предвиђена у циљу спречавања појаве опасног
напона додира на изложеним деловима електричних уређаја у случају квара на основној
изолацијии спроводи се постављањем двоструке изолације око делова под напоном.
Изолована просторија је таква просторија која има изолациони под и зидове. Применом
заштите електричним одвајањем потпуно се одваја штићена електрична направа од
напојне мреже.

15. Заштита аутоматским искључењем напајања (објаснити).

Принцип ове заштите састоји се у томе да се у случају квара у изолацији аутоматски

искључи напајање и тако спречи настајање и одржавање додирног напона у таквој
вредности и у таквом временском трајању у којем би представљало опасност по човека.
Ово се постиже тако што се изложени метални делови електричних уређаја и опреме
спајају са заштитним проводником зависно од примењеног система развода (ТN, TT,
IT). У случају квара на електричном уређају, од извора ће протећи струја грешке, а она
ће изазвати деловање заштитног уређаја који ће аутоматски искључити напајање оног
дела инсталације који тај уређај штити, тако да се на било којој изложеној тачки у том
делу инсталације не може одржати додирни напон који би прекорачио вредности
наведене у табели у функцији времена искључења.
 ЛИТЕРАТУРА

Од литературе коришћена предавања из предмета Безбедност и заштита на раду у

електроенергетици од Др Ивана Влајић-Наумовска.