Visoka zdravstveno - sanitarna škola strukovnih studija “Visan”

Beograd

predmet: HIGIJENA SA ZDRAVSTVENIM VASPITANjEM

Higijena rada
Seminarski rad

Studenti:

Aleksandar Mijatović, 1-VII/2019

Strahinja Predović, 11-VII/2019

Mentor: Nikola Marić, 19-VII/2019

Prof. dr Grbić Gordana Marko Dragojević, 5-/2019

 Beograd, 2019.god.

Sadržaj

1. Uvod 3
2. Higijena rada 4
2.1. Fiziologija rada 4
3. Pojam zaštite na radu 4
3.1. Posledice nepovoljnih uslova rada 5
4. Higijena radne sredine 5
5. Profesionalne nokse 6
5.1. Negativni faktori mikroklime 6
5.2. Energija zračenja 6
5.3. Buka i vibracija 6
5.4. Otrovni gasovi i pare 7
6. Profesionalna oboljenja 8
7. Zdravstvena zaštita radnika 8
7.1. Opšta zaštita zaposlenih 9
8. Mere za ostvarivanje bezbednosti i zdravlja na radu 10
9. Zdravstveno - vaspitne aktivnosti u higijeni rada 11
10. Zaključak 12
11. Literatura 13

2
1. Uvod

Većina odraslih i sposobnih za rad, trećinu života provede na radu, zbog čega je neophodno
sprovesti adekvatne i blagovremene preventivne mere kad su u pitsnju negativni efekti rada na
zdravlje zaposlenog, radnu sposobnost i kvalitet života svakog pojedinca. Činjenica da rad može
da predstavlja opasnost po bezbednost i zdravlje, podstakla je primenu zaštitnih mera kako bi se
rad učinio bezbednim. Neposredne posledice koje nastaju iz nepovoljnih uslova rada i odražvaju
se na zdravlje radnika, manifestuju se u obliku: povreda na radu, profesionalnih bolesti i opštih
oboljenja kod osoba, koje su profesionalno izložena njima.

3
2. Higijena rada

Higijena rada je grana higijene, koja proučava uticaj rada, radne sredine i drugih faktora u
radnom procesu, na zdravlje pojedinca i na čitavu radnu zajednicu, kao i mere za sprečavanje
bolesti i povreda uzrokovanih nepovoljnim faktorima radne sredine. U okviru higijene rada,
postoje samostalne discipline, kao što su: fiziologija rada, psihofiziologija rada, industrijska
toksikologija i druge.

2.1. Fiziologija rada

Fiziologija rada proučava promene u organizmu čoveka pri obavljanju posla tj. pri nekom
fizičkom radu. Fizički rad deli se na statički (grčenje grupe mišića bez pomeranje
tela) i dinamički (sa pomeranjem tela). Pri radu dolazi do zamora, a zamor je signal da čovek treba
da prekine sa radom i da se odmori da ne bi došlo do premora. Subjektivni znaci zamora su: lupanje
srca, otežano disanje, gušenje i sl., a objektivni znaci zamora su: hipoglikemija, smanjena brzina
pokreta, smanjena efikasnost u radu, bol u mišićima. U toku rada predlaže se odmor posle 55 min
rada od 5 min i pauza od pola sata na polovini radnog vremena (posle 4 sata). Veoma je važno
imati na umu i dnevni, nedeljni i godišnji odmor, koji su i te kako neophodni.

3. Pojam zaštite na radu

Zaštita na radu podrazumeva celokupni sistem mera za sprečavanje i eliminisanje

potencijalnih opasnosti koje ugrožavaju život i zdravlje radnika. Zaštita na radu obuhvata
higijensko-tehničke mere, socijalnu, psihološku, ekonomsku i druge vrste zaštite na radu. Na
osnovu sagledavanja mogućeg štetnog uticaja rada na zdravlje, potrebno je sprovesti mere zaštite.
Zbog dugotrajnijeg izlaganja tela istim štetnim faktorima mogu se pojaviti profesionalne bolesti.
Uklanjanjem štetnih uslova zaštićuje se zdravlje zaposlenih, smanjuje broj dana provedenih na
bolovanju, smanjuje invaliditet, a samim tim povećava radni učinak.

4
3.1. Posledice nepovoljnih uslova rada

Štetni i negativni uticaja rada, koji se javljaju kao posledica nepovoljnih uslova rada,
odražavaju se na zdravlje, a samim tim i na živote radnika. Neposredne posledice koje nastaju iz
nepovoljnih uslova rada i odražvaju se na zdravlje radnika, manifestuju se u obliku povreda na rad
i profesionalnih bolesti.

4. Higijena radne sredine

Higijena radne sredine proučava odnos između čoveka i radne sredine koja
ga okružuje i bavi se smanjenjem procenta obolevanja i invalidnosti, a samim tim i povećanjem
radne sposobnosti i efikasnosti radnika. Štetni faktori u radnoj sredini (fabrike, industrije, razni
poslovi i profesije) koji se javljaju na poslu, nazivaju se profesionalne nokse i upravo one mogu
dovesti do tzv. profesionalnih oboljenja.
Profesionalne nokse na radu su :
● negativni faktori mikroklime (visoka ili niska temperatura, vlažnost vazduha, strujanje
vazduha, nadmorska visina, atmosferski pritisak, vlaga)
● energija zračenja (jonizujuća, mikrotalasna, infracrvena, ultraviolentna)
● buka i vibracija, osvetljenost
● otrovni gasovi, dimovi, prašina i pare
● mikroorganizmi - bakterije, virusi, gljive i paraziti
● prekomerni rad
Profesionalna oboljenja:
● alergijske reakcije na koži (šamponi, deterdženti, lakovi, cement)
● promene na plućima (prašina, rudari)
● promene na rukama (vibrirajući alat)
● proširene vene kod radnika koji stoje
● hronična upala ždrela i glasnih žica kod radnika koji često govore (nastavnici, ućitelji)
● deformisana kičma (đaci, vozači, posao gde se puno sedi)

5
5. Profesionalne nokse

5.1. Negativni faktori mikroklime

Rad u preterano toploj sredini dovodi do hipertermije. Radnik se preterano znoji i tako gubi
vodu i mineralne materije, dolazi do povećanja telesne temperature, zamora i grčevima u mišićima.
Rad pri niskim temperaturama dovodi do prehlada, pojave reume i bolesti bubrega. Pri sniženom
atmosferskom pritisku (piloti, avijatičarska bolest, planinari) javlja se ubrzan rad srca, ubrzano
disanje, rast krvnog pritiska, smanjenje oštrine vida. Kod rada na povišenom atmosferskom
pritisku (u kesonima, ronioci) nastaje poseban problem sa azotom koji rastvoren u tkivima može
izazvati začepljenje nekog krvnog suda. Suština kesonske bolesti je nagli prelazak azota iz tečnog
u gasovito stanje i nastanak embolije pluća ili mozga, koja može imati smrtni ishod. Do ovoga
dolazi pri brzom prelasku iz sredine povišenog pritiska u sredinu niskog pritiska.

5.2. Energija zračenja

Sunčevo zračenje čine: UV, X zraci, gama i kosmički zraci, infracrveni zraci i radio talasi.
Pozitivan efekat UV zračenja je njegovo baktericidno i antirahitično dejstvo, a negativni efekat je
što izaziva maligne bolesti. Infracrveni zraci imaju toplotno dejstvo i utiču na pojavu katarakte.
Jonizujuće zračenje koristi se u terapijske i naučne svrhe. Kod visoke doze zračenja nastaju
promene na koži, kostima, očima, genima itd. (Černobil).

5.3. Buka i vibracija

Buka je neželjeni zvuk, meri se pomoću fonometra ili bukometra, a izražava u decibelima. Tihi
govor je na granici od 40dB, normalni govor oko 60dB, a vikanje 80dB. Između 120-130dB javlja
se osećaj bola. Dozvoljeni nivo buke pri radu je do 90dB. Pri buci od 170dB nastupa smrt. Buka
na ljude utiče na više načina:
1) jaki zvuci oštećuju sluh
2) promene u veličini krvnih sudova, ritma rada srca i krvni pritisak
3) ljudsku psihu

Razlikuje se industrijska, gradska i komunalna buka. Industrijsku buku stvaraju pneumatskii alati,
prese, motori, kompresori, dok gradska buka potiče od saobraćaja, od aparata u domaćinstvu,

6
avionskog saobraćaja i sl. Kontrola i zaštita od buke, podrazumeva upotrebu prigušivača buke,
tampona za uši, izmeštanje aerodroma dalje od naseljenih mesta itd. Dejstvo buke je različito u
zavisnosti od životnog doba, stanja nervnog sistema i ranijih oboljenja.

Vibracije predstavljaju oscolovanje tela izazivajući promene na krvnim sudovima, nervima i

kostima. Radnici izloženi vibracijama na radu osećaju trnjenje i peckanje prstiju ruku, osetljivost
je smanjena, javljaju se grčevi, predmeti ispadaju iz ruku, povišena je potrošnja kiseonika,
slabljenje refleksa, oštećenje kičme, oštećenje zglobova i smanjenje protoka krvi. Zaštita se sastoji
u primeni prigušivača, skraćenju vremena rada, redovna kontrola kod lekara.

5.4. Otrovni gasovi i pare

Otrovna materija je svaka materija koja kada dospe u ili na čovekov organizam, izaziva
otežano funkcionisanje čoveka ili smrt. Otrovne materije dospevaju u organizam preko organa za
disanje, preko kože i organa za varenje. Od delovanja otrovnih materija, najčešće je trovanje
teškim metalima (olovo, živa, mangan, kadmijum), a zatim i trovanje gasovima (ugljen monoksid,
azotni dioksidi, sumporvodonik, cijanidi), kao i trovanje pesticidima. Industrijska prašina može da
izazove hronični bronhitis, astmu, upalu pluća. Povećanje koncentracije neke otrovne materije u
telu čoveka naziva se bioakumulacija. Nauka koja se bavi proučavanjem hemijskih supstanci koje
izazivaju oboljenja kod ljudi, naziva se toksikologija.
● Mutagene materije - izazivaju promene u DNK, spermatozoidima, jajnim ćelijama
(Daunov sindrom, hemofilija, anemija srpastih ćelija).
● Teratogene materije - izazivaju oštećenja u periodu rasta i razvoja embriona čoveka, u
prvih 3 meseca trudnoće (arsen, olovo, živa, steroidni hormoni).
● Kancerogene materije - potpomažu rast malignih ćelija
● Toksične materije - oštećuju imuni sistem, nervni sistem i endokrini sistem.

7
6. Profesionalna oboljenja

Profesionalna oboljenja najčašće nastaju kao posledica kontinuiranog i dugotrajnog

hemijskih, fizioloških i nefizioloških faktora.

● Hemijski faktori su razna zagađenja vazduha, štetne hemijske materije, gasovi i aerosoli
(prašina, dim i magla). Preventivne mere zaštite na radu ovde se sprovode instalisanjem
adekvatnih sistema ventilacije, kontrolom zagađenosti vazduha, korišćenjem adekvatnih
ličnih zaštitnih sredstava (gas maske, respiratori za zaštitu od prašine, primenom
izolacionih aparata, sistema za dovod svežeg vazduha, upotrebom zaštitnih odela i sl.)
● Fiziološki faktori uključuju konfor radne sredine odnosno temperaturu na radnom mestu,
osvetljenost, buku, vibracije, strujanje vazduha, relativnu vlažnost i dr. Nepovoljni
mikroklimatski uslovi mogu se odraziti na zdravlje uposlenika u vidu akutnih i hroničnih
oboljenja disajnih organa, reumatizma, toplotni grčevi, toplotni udar, digestivni sistem i dr.
Fiziološki nepovoljni faktori u radnoj sredini mogu se otkloniti poboljšanjem
mikroklimatskih uslova primenom odgovarajućih tehničkih mera, redovnim zdravstvenim
pregledom radnika, pravilnom ishranom, ličnom higijenom, provođenjem deratizacije,
dezinfekcije i dezinsekcije.
● Nefiziološki faktori predstavljaju prekomerni rad, intenzitet rada, prekovremeni rad,
neracionalan način rada, nepovoljan i dugotrajan prisilan položaj tela i preopterećenje
drugih organa. Ovi nepovoljni faktori mogu se otkloniti dobrim planiranjem ljudskih
resursa.

7. Zdravstvena zaštita radnika

Zdravstvena zaštita radnika se sastoji od primene preventivnih i dijagnostičko-terapijskih

metoda u Domu zdravlja i u radnoj organizaciji u cilju unapređenja i zaštite zdravlja radno aktivnih
zaposlenih lica, poboljšanja uslova životne i radne sredine, sprečavanja povreda na radu i
prevenciji profesionalnih bolesti i obuhvata sledeće procedure:

8
 ● Periodične i kontrolne preglede radnika koji rade pod posebnim uslovima rada
● Periodične i kontrolno periodične preglede profesionalnih vozača
● Sistematske ciljane preglede svih ostalih kategorija zaposlenih lica
● Preglede lica pred zapošljavanje u cilju utvrdjivanja i ocene opšte i posebne
zdravstvene sposobnosti za rad na odredjenim poslovima i zadacima
● Preglede lica pred polaganje vozačkog ispita i kontrola zdravlja vozača amatera posle
65-te godine
● Funkcionalna ispitivanja u okviru pojedinih navedenih preventivnih pregleda: ekg,
spirometrija, ortorajter, psihološka testiranja
● Higijensko i sanitarno izvidjanje radnih mesta u cilju praćenja i proučavanja
higijenskih, sanitarnih, tehnoloških i socijalnih uslova radne sredine, pronalaženja
štetnih noksi i sprečavanja njihovog delovanja na zdravlje zaposlenih i procese rada
● Zdravstveno vaspitne aktivnosti
● Ukazivanje hitne pomoći licima povredjenim i obolelim u procesu rada
● Preglede i lečenje obolelih radno aktivnih zaposlenih lica
● Obradu radnika zbog upućivanja na lekarsku komisiju (bolovanje preko 30 dana)
● Obradu radnika za upućivanje na invalidsku komisiju
● Preglede radno aktivnih zaposlenih lica pred polazak na klimatsko lečenje ili
rehabilitaciju.

7.1. Opšta zaštita zaposlenih

Propisi o higijeni rada određuju maksimalno trajanje radnog vremena, propisuju vreme
odmora tokom dnevnog rada, utvrđuju trajanje godišnjeg odmora, predlažu rekreativne programe
tokom radnog vremena i na pauzi, propisuju mere za uklanjanje štetnih fizičkih i hemijskih faktora
u radnoj sredini kao što su: štetna zračenja, nepovoljni klimatski uslovi, nepovoljna temperatura i
vlažnost vazduha, nepovoljni gasovi u atmosferi, prisutnost prašine, buke i drugo. Problem
stvaranja bezbednih uslova rada i zaštite zdravlja zaposlenih javlja se u svim delatnostima i
procesima rada. Funkcija zaštite na radu sastoji se iz niza aktivnosti čiji je cilj sprečavanje nezgoda
na radu i stvaranje uslova za bezbedan rad lica na radu. Ova funkcija se danas odvija u
mnogobrojnim strukturama društva i nju vrše brojne organizacije i pojedinci, kao na primer:
inženjeri, inspektori, lekari, sudije, profesori i drugi.

9
8. Mere za ostvarivanje bezbednosti i zdravlja na radu

Zaštita na radu se ne može obezbediti samo tehničkim, higijenskim i zdravstvenim

merama, već se pažnja mora pokloniti čovekovim sposobnostima, prilagođavanju uslova rada
čoveku i čoveka radu. Početna pažnja je bila posvećena zaštiti fizičkog integriteta od mehaničkih
povreda, a sa bržim razvojem tehnike i tehnologije, kao i društvenih odnosa, pažnja se posvećuje
zaštiti celokupne ličnosti radnika, a to znači zaštiti njegovog fizičkog, psihičkog i moralnog
integriteta. Preventivne mere u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu obezbeđuju se
primenom savremenih tehničkih, ergonomskih, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih,
organizacionih i drugih mera i sredstava za otklanjanje rizika od povređivanja i oštećenja zdravlja
zaposlenih, i/ili njihovog svođenja na najmanju moguću meru. Vrlo je važno sprečiti, ako ne
smanjiti broj povreda na radu.

Organizacione mere:
● Procena rizika
● Raspored mašina
● Režim rada i odmora (adekvatne pauze pri radu)
● Kruženje radnika u pogonu
● Rad u fleksibilnim timovima
● Izbegavanje rada na traci i drugih vrsta rada sa nametnutim tempom rada
● Rad od kuće

Medicinske mere:
● Profesionalna orjentacija
● Profesionalna selekcija
● Prethodni pregledi (pregledi pre stupanja na radno mesto sa povećanim rizikom)
● Periodični pregledi
● Promocija zdravlja na radu

10
9. Zdravstveno - vaspitne aktivnosti u higijeni rada

Bezbednost i zdravlje na radu predstavlja stanje uslova rada u kojima se obavlja radni i
tehnološki proces. Usmereni su prema čoveku i uslovima u kojima se obavlja njegova radna
aktivnost tj. na neposrednu zaštitu čoveka u procesu rada. Zadatak bezbednosti i zaštite na radu je
da doprinese očuvanju radnih sposobnosti čoveka uz istovremeno ostvarivanje produktivnosti rada
otklanjanjem rizika koji ugrožavaju život i zdravlje. To podrazumeva stvaranje uslova rada na
radnom mestu i u radnoj okolini koji ne ugrožavaju fizičku i radnu sposobnost, kao i zdravlje
radnika i koji će omogućiti da radnik obavlja radnu delatnost i ostvaruje određeni radni učinak uz
ulaganje uobičajenih fizičkih i psihičkih napora,a da pri tom ne dođe do ugrožavanja njegovog
zdravlja i života.

11
10. Zaključak

Mere zaštite na radu su sastavni deo svakog posla i proizvodnje. One imaju za cilj da se
štetne nokse isključe u potpunosti iz radne sredine ili da se minimalizuju.

✔ Tehničke mere: automatizacija, zatvaranje procesa proizvodnje zamena štetnih materija

manje štetnim, ventilacija, održavanje i čišćenje radnih prostorija.
✔ Lične mere: da se zaštiti telo kacigama, šlemovima, das maskama, rukavicama,
štitnici za noge, oči, ruke, noge, disjni organi, trup itd.
✔ Medicinske mere: zdravstveni nadzor, sistematski pregledi, ciljani pregled, kontrolni
pregled i dr.
✔ Higijenske mere: lična higijena, hig. Prostora, hig. Radnog mesta i hig. Ishrane
✔ Socijalne mere: poboljšanje prevoza, standarda radnika, ishrane, smeštaj dece, rekreativni
centri
✔ Zakonske mere: zakon štiti radnika, inspekcija nadgleda mere zaštite itd.
✔ Sanitarne mere: higijenski nadzor uslova rada (od strane doktora i inspekcije, za
školu dali je čista, ima li đubreta, gde itd )
✔ Zaštita posebnih kategorija radnika: zaštita žena, zaštita omladine, zaštita invalida,
zaštita starih

12
11. Literatura

1. Aranđelović M., Jovanović J., Medicina rada - Prvo elektronsko izdanje za studente
integrisanih akademskih i osnovnih strukovnih studija, 2009.
2. Backović D., Higijena sa zdravstvenim vaspitanjem, Zavod za udžbenike i nastavna
sredstva 2015.
3. Bandalović A., Štambuk D., Ivanček L., Higijena rada i tehnička zaštita rada, Školska
knjiga, Zagreb, 1970
4. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, «službeni glasnik RS» br. 101/05
5. Milutinović J., Organizacija zaštite na radu, Niš, 1978.

13