UVOD U

MEDICINU RADA

Prof dr Jovica Jovanović

www.drjovicajovanovic.com
Definicija pojma medicine rada
Multidisciplinarna delatnost
usmerena na:
zaštitu i poboljšanje zdravlja
zaposlenih,
kontrolu profesionalnih bolesti
i povreda na radu,
procenu rizika na radu i njihovu
eliminaciju ,
održanje i razvoj radne
sposobnosti fizičkog, mentalnog
i socijalnog blagostanja
zaposlenih.
 PREDMET PROUČAVANJA
MEDICINE RADA
Medicina rada teži
da unapredi i održi najveći stepen
fizičkog,duševnog i socijalnog
blagostanja radnika svih profesija,
da spreči svako oštećenje zdravlja
koje bi moglo da bude izazvano
uslovima na radu,
da zaštiti radnike od opasnosti usled
prisustva štetnih agenasa na radnom
mestu,
da prilagodi rad čoveku i svakog
čoveka njegovom radnom mestu.
 CILJEVI MEDICINE RADA
Smanjenje,suzbijanje i
sprečavanje profesionalnih
bolesti, bolesti rada i povreda na
radu.
Ostvarenje što boljih uslova na
radu, racionalizacija ljudskog
rada i efikasne tehničke i lične
mere zaštite u cilju očuvanja
telesnog i duševnog
zdravlja,radne sposobnosti,
povećanja produktivnosti rada,
produženja radnog i životnog
veka.
 ZADACI MEDICINE RADA
Dijagnostika i lečenje profesionalni
bolesti
Dijagnostika bolesti u vezi sa radom
Prevencija profesionalnih bolesti i
bolesti vezi sa radom
Prevencija povreda na radu
Procena profesionalnih rizika na radu
Praćenje novih tehnologija i njihovih
efekata
Promocija zdravlja na radnom mestu
 ZADACI MEDICINE RADA
Proučavanje profesionalnog
traumatizma
Prevencija invalidnosti zaposlenih
Ocena radne sposobnosti zaposlenih i
nezaposlenih
Zdravstvena zaštita radnika
zaposlenih na radnim mestima sa
povećanim rizikom
Zdravstvena zaštita svih zaposlenih
(WHO)
Pružanje prve pomoći kod
povređenih i otrovanih
ISTORIJSKI
RAZVOJ
MEDICINE
RADA
 Prvo saznanje o
profesionalnim
bolestima staro je koliko
i sama medicina.
Poznato je da su robovi
koji su radili na izgradnji
piramida bolovali od
silikoze.
 Istorijat medicine rada
Egipat - papirusi - silikoza pluća
Hipokrat - značaj zanimanja
Ramazini 1700. god - De morbis
artificum di atriba
Prve bolnice u 1910 u Milanu i
Njujorku
U Njujorku 1906. - Prvi
međunarodni kongres medicine
rada
 Pravi početak medicine rada
početak razvoja medicine
rada vezuje se za
italijanskog lekara
Bernardina Ramazzinija
(1633-1714.) koji je 1700.
godine objavio knjigu “De
Morbis Artificium Diatriba”
(“Bolesti radnika”)
Ramazzini je uveo pojam
“profesionalna bolest”
posmatrajući radnike koji
su čistili smeće i kod kojih
je gastro-eneteritis
predstavljao endemsko
oboljenje. Ramazzini je
otkrio vezu imeđu njihovog
zanimanja i ove bolesti.
 Istorijat medicine rada u Srbiji
1953. - Klinički centar za
profesionalne bolesti
1959. - Institut za medicinu
rada
1963. - Prvi kongres medicine
rada Jugoslavije
1963. - Jugoslovensko
udruženje za medicinu rada
 Organizacija službe medicine rada
Organizacija službe medicine rada
Institut za medicinu rada i
radiološku zaštitu
Zavodi za zdravstvenu zaštitu
radnika
Službe medicine rada pri
zdravstvenim centrima
Dispanzeri medicine rada pri
domovima zdravlja
Zdravstvene stanice medicine rada
po preduzećima
 Zakonska regulativa u medicini
rada

Pravilnik o prethodnim i periodičnim

pregledima radnika
Pravilnik o privremenoj sprečenosti
sprečenosti za rad
Standardi o maksimalno dozvoljenim
koncentracijama, nivoima i dozama
Zakon o bezbednosti i zdravlju na
radu
Pravilnik o postupku pregleda i
ispitivanju radne sredine i oruđa za
rad
 Zakonska regulativa u medicini
rada
Zakon o zdravstvenoj zaštiti
Zakon o zdravstvenom osiguranju
Zakon o penzijskom i invalidskom
osiguranju
Lista (pravilnik) o profesionalnim
bolestima
Pravilnik o utvrđivanju telesnih
oštećenja
Zakon o zaštiti od jonizujućih
zračenja
Međunarodni propisi od značaja za
medicinu rada

Konvencije Međunarodnog
biroa rada,
WHO - 1995. Globalna
strategija “Medicina rada za
sve zaposlene”
Direktive Evropske unije
 GRANE
MEDICINE
RADA
 Patologija rada
Predstavlja posebnu
granu i disciplinu
medicine rada koja
izučava epidemiologiju,
etiologiju i patogenezu
profesionalnih oboljenja
i bolesti u vezi sa
 Industrijska toksikologija
Izučava efekte akutne i
hronične ekspozicije
toksičnim materijama na
radnom
mestu,mehanizme
njihovog delovanja i
stepen njihove
toksičnosti.
 Psihologija rada
Izučava prihičke reakcije u
toku rada, sklonosti i
sposobnosti za rad,
motivaciju za rad, morbiditet
i industrijske neuroze.
Uglavnom se orijentiše na
izučavanje mentalnog
zdravlja radnika i na
postavljanje pravog radnika
na pravo radno mesto.
 Profesionalna traumatologija
Izučava problem profesionalnog
traumatizma, medicinske
kontraindikacije za rad na
određenim "traumatogenim
radnim mestima", psihološke
aspekte humanog faktora
povređivanja kao i tehnički
aspekt povređivanja na radnom
mestu radi stvaranja i
održavanja što je moguće
sigurnijih uslova za rad.
 Higijena (ekologija) rada
Njen zadatak je prevencija
profesionalnih bolesti,bolesti rada,
povreda na radu,zamora i premora
stvaranjem i održavanjem dobrih
uslova na radnom mestu.
Ona definiše MDK za svaku
profesionalnu noksu kojoj mogu da
budu izloženi radnici tokom
osmočasovnog radnog vremena i za
celokupni radni vek a da pri tome
kod njih ne izazove nikakva
oštećenja zdravlja.
Stalno vrše merenja štetnosti u
radnoj sredini i predlažu mere
prevencije
 Fiziologija rada
Razvija se u vremenu prvog svetskog
rata(1914-1918), kada je najveći broj radno
sposobnih ljudi bio na frontu.Tada je industrija
oskudevala u radnoj snazi a bilo je potrebno da
se poveća proizvodnja i da se radi ubrzanim
ritmom.Tada se mislilo da povećanjem radnog
vremena na 12 pa i 14 sati može doći do
povećanja proizvodnje sa istim brojem radnika.
Ali došlo je do sasvim suprotnih rezultata,
odnosno do smanjenja proizvodnje,povećanja
povreda na radu,većeg odsustvovanja sa posla
usled bolovanja i pojavio se vrlo aktuelan
problem ZAMORA i PREMORA koji je tek tada
počeo sa medicinskog aspekta da se izučava.
Fiziologija rada se dugi niz godina identifikovala
sa izučavanjem problema zamora i premora.
 U novije vreme se iz
fiziologije rada izdvaja
ERGONOMIJA (iz grčke reči
Ergos=rad i Nomos=pravilo).
koja izučava mogućnosti
prilagođavanja rada i mašina
čoveku i iznalazi najbolju
organizaciju u sistemu
"žovek-mašina-radna
sredina".
 ZADACI FIZIOGIJE RADA
Ispituje biohemijske promene i procese
koji se u organizmu zbivaju kao i načine
na koje se pojedini organi , organski
sistemi i organizam u celini adaptiraju na
uslove rada i radne sredine.
Izučava kako organizam obavlja zadatke
koje pred njim postavlja proces
proizvodnje.
Izučava fiziološke osnove racionalizacije
rada, odnosno mogućnosti za
najracionalnije korišćenje ljudske
energije.
Proučava fiziološke osnove režima rada i
odmora.
Definiše radne zahteve radnog mesta.
 ZADACI FIZIOGIJE RADA
Ispituje fiziološke sposobnosti čoveka i
veličinu napora koju on može da uloži da bi
odgovorio zahtevima radnog mesta,
Izučava problem zamora i premora,
Bavi se problemom profesionalne orijentacije i
selekcije,
Izučava problem profesionalnog stresa,
Izučava ishranu radnika,
Ispituje motivaciju za rad,
Ispituje problem rada u smenama,probleme
noćnog rada,rada na traci,rada u normi kao i
probleme starijih radnika.
Bavi se problemima odmora i usmerene
rekreacije radnika.