UVOD U

MEDICINU RADA

Prof dr Jovica Jovanovi

drjovicajovanovic@yahoo.com
Definicija pojma medicine rada
Multidisciplinarna delatnost
usmerena na:
zatitu i poboljanje zdravlja
zaposlenih,
kontrolu profesionalnih bolesti i
povreda na radu,
procenu rizika na radu i njihovu
eliminaciju ,
odranje i razvoj radne
sposobnosti fizikog, mentalnog i
socijalnog blagostanja zaposlenih.
.
 PREDMET PROUAVANJA
MEDICINE RADA
Medicina rada tei
da unapredi i odri najvei stepen
fizikog,duevnog i socijalnog
blagostanja radnika svih profesija,
da sprei svako oteenje zdravlja
koje bi moglo da bude izazvano
uslovima na radu,
da zatiti radnike od opasnosti usled
prisustva tetnih agenasa na radnom
mestu,
da prilagodi rad oveku i svakog
oveka njegovom radnom mestu.
 CILJEVI MEDICINE RADA
Smanjenje,suzbijanje i
spreavanje profesionalnih
bolesti, bolesti rada i povreda na
radu.
Ostvarenje to boljih uslova na
radu, racionalizacija ljudskog
rada i efikasne tehnike i line
mere zatite u cilju ouvanja
telesnog i duevnog
zdravlja,radne sposobnosti,
poveanja produktivnosti rada,
produenja radnog i ivotnog
veka.
 ZADACI MEDICINE RADA

Dijagnostika i leenje profesionalni

bolesti
Dijagnostika bolesti u vezi sa radom
Prevencija profesionalnih bolesti i
bolesti vezi sa radom
Prevencija povreda na radu
Procena profesionalnih rizika na radu
Praenje novih tehnologija i njihovih
efekata
Promocija zdravlja na radnom mestu
 ZADACI MEDICINE RADA
Prouavanje profesionalnog
traumatizma
Prevencija invalidnosti zaposlenih
Ocena radne sposobnosti zaposlenih i
nezaposlenih
Zdravstvena zatita radnika
zaposlenih na radnim mestima sa
poveanim rizikom
Zdravstvena zatita svih zaposlenih
(WHO)
Pruanje prve pomoi kod povreenih
i otrovanih
ISTORIJSKI
RAZVOJ
MEDICINE
RADA
 Prvo saznanje o
profesionalnim
bolestima staro je koliko
i sama medicina.
Poznato je da su robovi
koji su radili na izgradnji
piramida bolovali od
silikoze.
 Istorijat medicine rada
Egipat - papirusi - silikoza plua
Hipokrat - znaaj zanimanja
Ramazini 1700. god - De morbis
artificum di atriba
Prve bolnice u 1910 u Milanu i
Njujorku
U Njujorku 1906. - Prvi
meunarodni kongres medicine
rada
 Pravi poetak medicine rada
poetak razvoja medicine
rada vezuje se za
italijanskog lekara
Bernardina Ramazzinija
(1633-1714.) koji je 1700.
godine objavio knjigu De
Morbis Artificium Diatriba
(Bolesti radnika)
Ramazzini je uveo pojam
profesionalna bolest
posmatrajui radnike koji su
istili smee i kod kojih je
gastro-eneteritis
predstavljao endemsko
oboljenje. Ramazzini je
otkrio vezu imeu njihovog
zanimanja i ove bolesti.
 Istorijat medicine rada u Srbiji
1953. - Kliniki centar za
profesionalne bolesti
1959. - Institut za medicinu
rada
1963. - Prvi kongres medicine
rada Jugoslavije
1963. - Jugoslovensko
udruenje za medicinu rada
 Organizacija slube medicine rada
Organizacija slube medicine rada
Institut za medicinu rada i
radioloku zatitu
Zavodi za zdravstvenu zatitu
radnika
Slube medicine rada pri
zdravstvenim centrima
Dispanzeri medicine rada pri
domovima zdravlja
Zdravstvene stanice medicine rada
po preduzeima
 Zakonska regulativa u medicini
rada

Pravilnik o prethodnim i periodinim

pregledima radnika
Pravilnik o privremenoj spreenosti
spreenosti za rad
Standardi o maksimalno dozvoljenim
koncentracijama, nivoima i dozama
Zakon o bezbednosti i zdravlju na
radu
Pravilnik o postupku pregleda i
ispitivanju radne sredine i orua za
rad
 Zakonska regulativa u medicini
rada

Zakon o zdravstvenoj zatiti

Zakon o zdravstvenom osiguranju
Zakon o penzijskom i invalidskom
osiguranju
Lista (pravilnik) o profesionalnim
bolestima
Pravilnik o utvrivanju telesnih
oteenja
Zakon o zatiti od jonizujuih
zraenja
Meunarodni propisi od znaaja za
medicinu rada

Konvencije Meunarodnog
biroa rada,
WHO - 1995. Globalna
strategija Medicina rada za
sve zaposlene
Direktive Evropske unije
 GRANE
MEDICINE
RADA
 Patologija rada
Predstavlja posebnu
granu i disciplinu
medicine rada koja
izuava epidemiologiju,
etiologiju i patogenezu
profesionalnih oboljenja
i bolesti u vezi sa radom.
 Industrijska toksikologija
Izuava efekte akutne i
hronine ekspozicije
toksinim materijama na
radnom
mestu,mehanizme
njihovog delovanja i
stepen njihove
toksinosti.
 Psihologija rada
Izuava prihike reakcije u
toku rada, sklonosti i
sposobnosti za rad, motivaciju
za rad, morbiditet i
industrijske neuroze.
Uglavnom se orijentie na
izuavanje mentalnog zdravlja
radnika i na postavljanje
pravog radnika na pravo
radno mesto.
 Profesionalna traumatologija
Izuava problem profesionalnog
traumatizma, medicinske
kontraindikacije za rad na
odreenim "traumatogenim
radnim mestima", psiholoke
aspekte humanog faktora
povreivanja kao i tehniki
aspekt povreivanja na radnom
mestu radi stvaranja i odravanja
to je mogue sigurnijih uslova
za rad.
 Higijena (ekologija) rada
Njen zadatak je prevencija
profesionalnih bolesti,bolesti rada,
povreda na radu,zamora i premora
stvaranjem i odravanjem dobrih
uslova na radnom mestu.
Ona definie MDK za svaku
profesionalnu noksu kojoj mogu da
budu izloeni radnici tokom
osmoasovnog radnog vremena i za
celokupni radni vek a da pri tome kod
njih ne izazove nikakva oteenja
zdravlja.
Stalno vre merenja tetnosti u radnoj
sredini i predlau mere prevencije
 Fiziologija rada
Razvija se u vremenu prvog svetskog rata(1914-
1918), kada je najvei broj radno sposobnih ljudi
bio na frontu.Tada je industrija oskudevala u
radnoj snazi a bilo je potrebno da se povea
proizvodnja i da se radi ubrzanim ritmom.Tada
se mislilo da poveanjem radnog vremena na 12
pa i 14 sati moe doi do poveanja proizvodnje
sa istim brojem radnika. Ali dolo je do sasvim
suprotnih rezultata, odnosno do smanjenja
proizvodnje,poveanja povreda na radu,veeg
odsustvovanja sa posla usled bolovanja i pojavio
se vrlo aktuelan problem ZAMORA i PREMORA
koji je tek tada poeo sa medicinskog aspekta da
se izuava.
Fiziologija rada se dugi niz godina identifikovala
sa izuavanjem problema zamora i premora.
U novije vreme se iz fiziologije
rada izdvaja ERGONOMIJA
(iz grke rei Ergos=rad i
Nomos=pravilo). koja izuava
mogunosti prilagoavanja
rada i maina oveku i iznalazi
najbolju organizaciju u
sistemu "ovek-maina-radna
sredina".
 ZADACI FIZIOGIJE RADA
Ispituje biohemijske promene i procese
koji se u organizmu zbivaju kao i naine
na koje se pojedini organi , organski
sistemi i organizam u celini adaptiraju na
uslove rada i radne sredine.
Izuava kako organizam obavlja zadatke
koje pred njim postavlja proces
proizvodnje.
Izuava fizioloke osnove racionalizacije
rada, odnosno mogunosti za
najracionalnije korienje ljudske
energije.
Prouava fizioloke osnove reima rada i
odmora.
Definie radne zahteve radnog mesta.
 ZADACI FIZIOGIJE RADA
Ispituje fizioloke sposobnosti oveka i veliinu
napora koju on moe da uloi da bi odgovorio
zahtevima radnog mesta,
Izuava problem zamora i premora,
Bavi se problemom profesionalne orijentacije i
selekcije,
Izuava problem profesionalnog stresa,
Izuava ishranu radnika,
Ispituje motivaciju za rad,
Ispituje problem rada u smenama,probleme
nonog rada,rada na traci,rada u normi kao i
probleme starijih radnika.
Bavi se problemima odmora i usmerene
rekreacije radnika.