ТЕХНИКУМ ТАУРУНУМ

ВИСОКО ИНЖЕЊЕРСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

ПРОТИВЕКСПЛОЗИВНА
ЗАШТИТА У ПРЕХРАМБЕНОЈ
ИНДУСТИРЈИ

Ментор: Миливоје Филиповић Студент: Иван Михајловић

дипл.ел.инж. Број индекса: М-4524/2018
 УВОД
• Технолошким напретком и развојем, многа модерна постројења раде у
условима где се могу појавити запаљиве материје у облику гаса, паре
или прашине. Како би задовољили услови рада у таквим просторима,
потребно је уградити одговарајућу противексплозивну опрему.
• Сва опрема, електрична и неелектрична и њихове инсталације
намењене просторима угроженим експлозивним атмосфера гасова и
запаљивих прашина, морају бити на посебан начин израђени,
испитани и уграђени.
 ХРОНОЛОШКИ ПРЕГЛЕД
ЕКСПЛОЗИЈА ПРАШИНА У
ПРЕХРАМБЕНОЈ ИНДУСТРИЈИ
• Први записи о експлозијама прашина старији су од 200 година;
• У XVIII веку појављују се и прве фотографије последице
експлозије
 Удео узрока за
Уређај: Извор паљења Удео
експлозију

Елеватор 26,9% Механичке искре/грејање због трења 35%

Силос 21,2% Заваривање 8,8%

Млин 19,4% Тињајућа гнезда 6,9%

Сушара 10,0% Самозапаљење 6,3%

Одсисни састав 8,7% Електростатика 5,6%

Сито 2,5% Електрична искра 5,6%

Састав за грејање 1,3% Пожар, отворена 5,6%

Вруће површине 5,0%

Остало 10,0% Остало 0,6%

Непознат 20,6%
 ПОДЕЛА ЗАПАЉИВИХ ПРАШИНА

• ОРГАНСКЕ
• НЕОРГАНСКЕ
• МЕШОВИТЕ
 ОСОБИНЕ ЗАПАЉИВИХ ПРАШИНА
• Једна од особине запаљиве прашине јесте да су честице наелектрисане, па их могу
привући честице које имају супротно наелектрисање. Многе врсте прашине
органског и неорганског порекла поседују електростатички електрицитет.
• Једна од значајних особина запаљиве прашине јесте да се смањивањем величина
честица знатно повећава њихова укупна површина, чиме се повећава и њихова
хемијска активност односно способност да оксидирају.
• Остале особине запаљивих прашина:
1. да могу садржавати топиве и нетопиве честице;
2. могу бити запаљиве и експлозивне;
3. да могу бити токсичне и нетоксичне.
 ПАРАМЕТРИ КОЈИ УТИЧУ НА ЗАПАЉИВОСТ И
ЕКСПЛОЗИВНОСТ ПРАШИНЕ
• Хемијски састав прашине;
• Величина и геометријски облик честица прашине;
• Концентрација честица, расподела и кретање у простору;
• Величина и затвореност простора;
• Садржај (концентрација) кисеоника;
• Влажност ваздуха и влажност честица прашине;
• Садржај горивих и негоривих материјала у честицама;
• Температура паљења чврстих честица;
• Карактеристике узрочника паљења;
• Разне турбуленције и струјања запрашене атмосфере;
• Извор паљења прашине;
Најважније карактеристике запаљивих прашина које се
испитују:

•састав прашине, величина и облик честица прашине;

•температура тињања слоја прашине;
•температура паљења облака прашине;
•минимална енергија паљења облака прашине;
•специфични отпор прашине;
•експлозивне карактеристике прашине;
•границе екплозивности облака прашине;
•граница концентрације облака прашине;
•концентрација кисеоника у облаку прашине.
 ЗОНЕ ОПАСНОСТИ ЕКСПЛОЗИВНЕ
ПРАШИНЕ
• Одређивање опасног и угоженог простора, односно његова класификација на зоне
опасности у индустријским погонима и просторима где се јављају експлозивне
смеше има за циљ:
 да обезбеди безбедан и здрав рад услед ризика од Еx атмосфере;
 правилан избор опреме, компоненти и заштитних система за простор Еx
атмосфере.
• Простори се у односу на вероватноћу односно учесталост појављивања
експлозивне атмосфере класификују у зоне опасности од експлозије (Еx зоне).
• Простор или део простора сматра се угроженим од запаљиве и експлозивне
прашине ако у њему постоји или може настати узвитлена прашина у ваздуху у
концентрацији већој од 20% од доње границе експлозивности.
• Простори угрожени запаљивим и експлозивним прашинама класификују се на следећи
начин:
 ПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ
ЕКСПЛОЗИЈА
• У складу са основним приступом противексплозивне заштите, права мера у спречавању
настанка експлозивних запрашених атмосфера је замена запаљиве прашине незапаљивом.
Веома често то није могуће, и зато је неопходно изабрати друге мере.
• пројектовање и извођење одговарајућих вентилационих системa;
• одстрањивање прашина помоћу вакума;
• примена локалних вентилационих система;
• примена индустријских усисивача;
• елиминација извора паљења;
• инертизација локлане атмосфере применом гасова ( азот, CO2, и слично );
• дозирање релативне влажности, у проценту од 70%, где год ту могућност
дозвољава природа технолошког процеса;
• свакодневно чишћење наслага наталожене прашине;
• стриктна контрола начина извођења радова заваривања, резања и лемљења у
погону;
• адекватна примена електричних уређаја у зонама опасности
 АНАЛИЗА ПОТЕНЦИЈАЛНО EX
АТМОСФЕРЕ У ПОГОНУ JAFFA-BANINI
• Део погона „Jaffa - Banini“ обухвата силосе за брашно и транспортне системе у силосу са
комплетним пријемом брашна из аутоцистерне до силоса, као и дистрибуција брашна до
потрошних места у погону. Обухваћен и пријем шећера из „џамбо“ врећа, складиштење и
транспорт до потрошног места у погону.
• Силос за брашно је металне конструкције и састоји се од осам ћелија за брашно и две
ћелије за шећер.
• Капацитет ћелија за брашно је 55,879 t, односно укупно 8x 55,879 = 447,03 t.
• Капацитет ћелија за шећер je 6,65 t , односно укупно 2x 6,65 = 13,3 t.
 ОДРЂИВАЊЕ ЗОНА ОПАСНОСТИ

• ЗОНА “20”
• унутрашњост процесне опреме и система отпрашивања;

• ЗОНА “21”
• 1,0 m око ивица отвора пријемног коша шећера па до нивоа земље;
• 1,0 m око ивица отвора пријемних кошева брашна па до нивоа земље;
• 1,0 m око ивица отвора мешалица па до нивоа земље.

• ЗОНА “22”
• 2,0 m око ивица прикључног места цистерне за пуњење силоса брашна;
• 1,5 m око ивица отвора пријемног коша шећера па до нивоа земље, а у продужетку зоне “21”;
• 1,5 m око ивица отвора пријемних кошева брашна па до нивоа земље , а у продужетку зоне
“21”;
 ЕЛЕКТРИЧНИ УРЕЂАЈИ КОЈИ СЕ МОГУ
УГРАДИТИ ПРЕМА ДЕФИНИСАНИМ ЗОНАМА
ОПАСНОСТИ
• За зону “20” - Ex II 1D
• За зону “21” - Ex II 1D и Ex II 2D
• За зону “22” - Ex II 1D, Ex II 2D и Ex II 3D

• Сви уређаји који се користе у потенцијално експлозивним атмосферама

морају имати важеће исправе о усаглашености, појединачне сертификате
којима се доказује квалитет уграђеног материјала и опреме
 ПРЕГЛЕД И КОНТРОЛА УРЕЂАЈА
• Детаљне прегледе и поправке евидентира овлашћени сервисер у картон уређаја да би се
имало увид у историју активности одржавања уређаја, а на темељу тога ће се одређивати
периодика прегледа.
• Сви уређаји у угроженом простору на постројењу морају имати картон са одговарајућим
подацима.
 АНАЛИЗА ПОСТОЈАЋЕГ СТАЊА СА
ПРЕДЛОГОМ МЕРА ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ
• Израда документа о заштити од експлозије;
• Означавање пода у простоји силоса.
МЕРЕ ПРОТИВЕКСПЛОЗИВНЕ ЗАШТИТЕ У
ПОГОНУ JAFFA-BANINI

1. Примарна противексплозивна заштита;

2. Секундарна противексплозивна заштита;
3. Терцијална противексплозивна заштита.
 ПРИМАРНА ТЕРЦИЈАЛНА ЗАШТИТА
• Под примарном противексплозивном заштитом се подразумевају све
активности којима се спречава настанак експлозивних атмосфера.
• У „ЈАFFA-BANINI“ примарна противексплозивна заштита се постиже:
• Чишћењем наталожене прашине.

• У индустријским објектима чишћење се сматра одговарајућим ако је

видљива структура подлоге. Пре почетка чишћења прашине потребно је
елиминисати све потенцијалне изворе паљења. Чишћење може да се изводи
ручно пајалицама или индустријским усисивачима са одговарајућом
противексплозивном заштитом.
 СЕКУНДАРНА ПРОТИВЕКСПЛОЗИВНА
ЗАШТИТА
• Уколико се опасност од експлозије не може у потпуности избећи применом мера
примарне противексплозивне заштите, морају се предузети мере за спречавање паљења
експлозивне атмосфере. У том циљу се опасна места у производњи класификују као зоне
опасности у складу са вероватноћом настанка експлозивних атмосфера. Након
класификовања, у зонама опасности се захтева уградња уређаја одговарајућег степена
заштите.
• Основну функцију безбедности врше кућишта електричних уређаја на два начина:
• спречавањем штетних спољашњих утицаја; и
• спречавањем директног додира делова под напоном.

• Степен заштите остварен заштитним кућиштем означава се IP кодом.

 ТЕРЦИЈАЛНА ПРОТИВЕКСПЛОЗИВНА
ЗАШТИТА
• Уколико мере примарне и секундарне заштите не дају одговарајуће резултате, процесни
уређаји и објекти морају бити пројектовани тако да последице евентуалне експлозије буду
занемарљиве.Један од примера како се овај циљ постиже у „Jaffa-Banini“ je:
• На врху сило ћелије је постављен противекплозиони поклопац са који се у случају
хаваријског стања тј. појаве експлозије унутар ћелије и стварањем надпритиска избацује
из свог лежишта и експанзионом цеви се одводи надпритисак ван силоса. Поклопац мора
бити везан за силоску ћелију ланцем како не би проузроковао оштећења на околним
објектима при излетању из свог лежишта и што је најбитније да не би дошло до повреда
лица која су запослена у силосу.
 ОРНИЗАЦИЈСКЕ МЕРЕ

Везано за организацијске мере послодавац мора:

1.израдити детаљна радна упутства;
2.осигурати прикладно чишћење просторија;
3.упознати раднике са свим мерама противексплозивне заштите;
4.означити просторе;
5.изводити одржавање опреме;
6.изводити контроле и надзор над извођењем свих радова; и
7.осигурати систем дозвола за радове, који могу проузроковати извор паљења (заваривања,
брушења и слично).
 РАДНА УПУТСТВА
• У радним упутствима морају бити детаљно дефинисане све опасности везане за стварање
експлозивне смсеше и мере које морају спроводити радници.
ОЗНАЧАВАЊЕ
ОДРЖАВАЊЕ
 СПРЕЧАВАЊЕ УНОСА ИЗВОРА ПАЉЕЊА

• Извор паљења може бити узрокован и уносом металних елемената или самог пламена
унутар технолошке опреме. За издвајање непожељних примеса великих димензија служи
решетка изнад усипног коша, а за мање делове сви састави имају углавном на пријему
уграђено сито, који из система извади превелике елементе.
• У саставима прераде шећера уграђен је магнет, који има функцију елиминисања свих
металних предмета.
• Унос отвореног пламена може се спречити само организационим мерама везаним за
забрану пушења и за употребу отвореног пламена у близини усипног коша.
 ЗАКЉУЧАК
• Да би се остварила ефикасна противексплозивна заштита потребно је правилно имплеметирати
заштитне мере у свим фазама изградње и експлоатације објекта. Како процес изградње објекта
отпочиње израдом не само економске документације него и техничке документације,
неопходно је још у раној фази пројектовања предвидети све могуће опасности од експлозије и
израдити стратегију примене свих заштитних мера.
• Циљ увођења обимније техничке регуативе је свакако смањење или елиминисање опасности од
настанка штетних последица по људство и материјална добра изазавана екплозијом или
пожаром. Интезивним истраживањима у овој области, развојем технике и технологије и
потребним материјалним улагањима у противексплозијску заштиту остварује се значајни
успеси на том пољу.
• Реално је очекивати да ће се захваљујући повећању људске свести о неопходности заштите у
овој проблематици у будућности предавати све већи значај.