ВИСОКА

ПОСЛОВНО- ТЕХНИЧКА
ШКОЛА
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У
УЖИЦУ

ОПАСНОСТИ И ШТЕТНОСТИ ПРИ

ОБРАДИ МЕТАЛА ПЛАСТИЧНИМ
ДЕФОРМИСАЊЕМ

Аутори: Мр Живко Јоковић

и
Др Стјепан Панић
 ЦИЉЕВИ ПРЕДАВАЊА
 Сагледавање укупног технолошког процеса обраде
метала пластичним деформисањем са аспекта
утицаја на безбедност и здравље непосредних
учесника у тим процесима
 Упознавање будућих инжењера машинства и
заштите животне средине са опасностима и
штетностима при обради метала пластичним
дефоермисањем
 Упознавање будућих инжењера са основним
мерама за смањење и одржавање ризика на
прихватљивом нивоу
 КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРОИЗВОДЊЕ
ПЛАСТИЧНИМ ДЕФОРМИСАЊЕМ

 производња производа одређеног нивоа

квалитета
 производња што већег броја производа у
јединици времена
 производња са што мањим трошковима
 производња уз минимални ниво ризика за
безбедност и здравље
 производња уз минимални утицај на животну
средину
 ШЕМЕ ТЕХНОЛОШКИХ ПРОЦЕСА

ОБРАДА МЕТАЛА ТОПЛИМ ОБРАДА МЕТАЛА ХЛАДНИМ

ПЛАСТИЧНИМ ДЕФОРМИСАЊЕМ ПЛАСТИЧНИМ ДЕФОРМИСАЊЕМ
 ПОМОЋНИ СЕРВИСИ-КОНТРОЛА
2. Улазна, међуфазна и завршна контрола која обухвата:
 контролу хемијског састава,
 контролу физичко-хемијских и металуршких својстава
коришћењем рнтген зрака и радиоактивних изотопа и
 контролу облика и мера полупроизвода и готових
производа,
3. Остали сервиси:
 трафостанице,
 котларнице,
 компресорске станице,
 ресторани,
 магацини сировина, енергената и готових производа и др
 РОТИРАЈУЋИ И ПОКРЕТНИ ДЕЛОВИ
Ротирајући и покретни делови опреме и алата су
опасности континуираног дејства као што су: ваљци на
ваљачким становима, намоталице, одмоталице, затезачи,
вучни бубњеви и вучна кола на машинама за извлачење,
маљеви на ковачким чекићима, притискивачи на пресама,
извлакачи, обликачи, ударачи, избацивачи, обратци при
ротационом дубоком извлачењу и др.
Највећи број повреда се догађа при кретању и
подешавању уређаја, када су електромеханичке заштите
искључене а радници се налазе у непосредној зони
опасности или чак у контакту са ротирајућим и покретним
делом
 СЛОБОДНО КРЕТАЊЕ ОБРАДАКА

У процесима ковања, дубоког извлачења, савијања,

просецања и пробијања обрадци се после деформације
избацују из алата при чему се слободно крећу до
прихватних сандука.
При хладном ваљању, извлачењу и савијању јавља се тзв.
„spring“ ефекат тј. ефекат еластичног исправљања услед
кога обрадак или део обратка има неконтролисано
кретање и може да повреди радника.
 КОРИШЋЕЊЕ ТРАНСПОРТНИХ СРЕДСТАВА
 Маса обрадака: од неколико десетих делова грама па до
неколико десетина тона и који су загрејани на
температуре до 1400оС .
 Неки материјали, који се транспортују, су: запаљиви,
ексолозивни и опасни
 Количина: до неколико милиона тона/1 год и за 1
фабрику.
 Транспортна срества:
a) класична: железница, камиони, трактори, виљушкари,
кранови, монореји и др.
b) специјализованa: хидраулични манипулатори, ролганзи,
бескрајне транспорне траке, елеватори, корачни
транспортери, роботи и др.
 ОПАСНА СРЕДСТВА ЗА РАД

У процесима обраде метала пластичном

деформацијом користи се релативно велики број
материјала који су опасни јер су запаљиви и
експлозивни: ацетилен, генераторски гас, пропан,
бутан, крековани амонијак, кисеоник, бензин, уљни
и нитро разређивачи, алкохол, компримовани
ваздух, течни азот и др.
 КАРАКТЕРИСТИКЕ РАДНОГ МЕСТА
1. Степеништа и мердевине за приступ платформама или
подземним просторијама, крановима, деловима уређаја
и прелази преко ваљоничких пруга најчешће немају
одговарајућу ширину, немају рукохвате, нису осветљени
а газишта су им неодговарајућа (неравна, нестабилна,
оштећена и клизава од просутих подмазних средстава),
2. У непосредној околини машина за за обраду пластичном
деформацијом врло често се налазе просута подмазна
средства тако да је под клизав.
3. Поступање са отпадним метеријалом је нерегулисано-
налази се расут по поду и представља сталну опасност
да изазове саплитање, падање и повреду радника.
 КОРИШЋЕЊЕ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ

Електрична енергија се користи за покретање свих

производних постројења, за осветљење радног простора,
као енергент за загревање припремака и при
електролитичкој припреми површине и галванској заштити
финалних производа.
Основна опасност је индиректан и директан додир са
деловима електричне инсталације или опреме под
напоном и дејство елекромагнетног поља
 ПОСТУПЦИ УКЛАЊАЊА ОКСИДА СА
ПОВРШИНЕ ПРИПРЕМКА

 Механички поступцим: глодањем, бомбардовањем

површине песком или металном сачмом и четкањем,
 Хемијски поступци: обрадци се потапају или
континуирано пролазе кроз водене раствор растворе
минералних (хлороводична, сумпорна, азотна) на собној
или на повишеним температурама, до 95оС.
 Електрохемијски поступци (анодним рстварањем
површине обрадака).
 Комбиновани поступци.
 КОРИШЋЕЊЕ КИСЕЛИНА
Узроци штетног дејства киселина:
У току допреме, складиштења, припреме раствора, самог
процеса и поступањa са отпадном киселином, та киселина
може доћи у контакт са кожом и очима и изазвати телесне
повреде у виду опекотина, оштећења или губитка вида,
У свим фазама коришћења киселина оне испаравају и
прелазе у околни ваздух и радници их удишу при чему им
се оштећује респираторни тракт,
 КОРИШЋЕЊЕ КИСЕЛИНА

 Из ваздуха паре киселина се кондензују са воденом

паром на телу и очима радника, производној опреми и
биљкама изазивајући њихово оштећење.
 У завршној фази уклањања оксидне коре остаци
киселина се неутралишу и испирају водом тако да
доспевају у водене токове и врше њихово загађење.
Исто се дешава и при преради отпадних киселина,
уколико она постоји
 КОРИШЋЕЊЕ ОДМАШЋИВАЧА

Завршно одмашћивање обрадака изводи се и у органским

одмашћивачима (растварачима) као што су: бензин,
корозин, етилалкохоол, трихлоретилен, перхлоретилен
који у контакту са кожом и очима изазивају иритацију коже
и слузокоже, опекотине и оштећење очију.
С обзиром да су ово лако испарљиве материје њихова
концентрација у ваздуху врло често (услед лоше
вентилације) прелази граничне вредности што доводи до
обољења респираторног тракта и нервног система.
КОРИШЋЕЊЕ ПОДМАЗНИХ СРЕДСТАВА
Подмазна средства која се у процесима обраде
пластичним деф. користе ради смањења трења на
контактној површини алат-обрадак су синтетичка
минерална уља, водене емулзије минералних уља и врло
ретко природна уља и масти. Због релативно високе
температуре на коју се она загревају (до неколико стотина
степени) и због релатино велике површине испаравања
(нарочито при ваљању лимова, трака и фолија) из њих
испаравају лакоиспарљиве компоненте (ароматични
угљоводоници). Њихово удисање у дужем временском
периоду изазива обољења дисајних органа и потенцијално
може довести до појаве канцера.
Подмазна средства и њихова испарења су запаљива и
експлозивна.
 БУКА И ВИБРАЦИЈЕ

Бука чији интензитет захтева константну примену личних

заштитних средстава се јавља често у свим процесима
обраде метала пластичним деформисањем. Нарочито је
изражена у погонима са већим бројем ковачких чекића или
механичких преса за производњу заковица, ексера и у
погонима за обраду лимова просецањем, пробијањем и
дубоким извлачењем.
Вибрације целог тела се јављају у ковачницама, а делова
тела у погонима за извлачење где радници руком
придржавају обрадке у појединим фазама обраде.
 ШТЕТАН УТИЦАЈ МИКРОКЛИМЕ

На релативно великом броју радних места (загревање

припремака за топло пластично деформисање, термичка
обрада, припрема површине топлим поступцима,
цинковање и калаисање из ртастопа) температура околине
је виша од 30оС а у летњим месецима достиже и 40оС.
У зимском периоду, због релативно ниских температура и
релативно великог простора производних погона који треба
загревати, температура се често спушта и испод 10оС.
 ШТЕТАН УТИЦАЈ МИКРОКЛИМЕ

Због транспорта релативно великих количина материјала

улазно-излазна врата на погонима су врло често
истовремено отворена тако да се јавља повећана брзина
струјања ваздуха-промаја.
У близини: ваљачких станова за топло ваљање,
постројења за хлађење трака водом и постројења за топло
бајцовање и прање обрадака релативна влажност ваздуха
је већа а температура је виша од дозвољених вредности.
 ШТЕТНОСТИ УСЛЕД ЗРАЧЕЊЕ
Топлотно и светлосно зрачење се јављају: при
оксиацетиленском сечењу припремака и обрадака, при
загревању обрадака, при топлом пластичним
деформисањем и при термичкој обради.
Последице излагања овим зрачењима су: иритација и
опекотине откривених делова тела, тренутна
заслепљеност, блажа оштећења очију.
У лабораторијама, при испитивању материјала, јавља се
ултразвучно и рентгенско зрачење.
Последице излагања рентгенском зрачењу су: јонизација
молекула ткива, загревање ткива, мутација гена,
хромозома и полних ћелија.
 НЕФИЗИОЛОШКИ ПОЛОЖАЈ ТЕЛА

Већина послова у погонима за обраду метала пластичним

деформисањем захтева дуготрајно стајање, седење,
сагињање, нефизиолошки положај тела (испружене или
благо подигнуте руке), подизање или гурање терета.
Последице су: повећан замор,оболење мишићног,
коштаног и нервног система делова тела који су изложени
дуготрајном оптерећењу.
 ШТЕТНОСТИ ВЕЗАНЕ ЗА
ОРГАНИЗАЦИЈУ РАДА
У већини погона који се баве обрадом метала пластичним
деформисањем рад је организован у сменама или четворо
бригадно.
Веома често се може срести и рад по норми при чему
норма нема заштитни карактер за безбедност и здравље
радника и за производну опрему.
Последице су: повећани психофизички умор, оболење
нервног система.
 МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ РИЗИКА И
ЊЕГОВО ОДРЖАВАЊЕ НА
ПРИХВАТЉИВОМ НИВОУ
Постоји неколико група мера за смањивање нивоа ризика:
Заштитне мере
Техничко-технолошке мере
Организационе мере.
ПРЕ СВЕГА, ДА БИ СЕ ЗНАЛО КОЈИ И КОЛИКИ СУ
РИЗИЦИ НА ПОЈЕДИНИМ РАДНИМ МЕСТИМА И КОЈЕ СЕ
МЕРЕ МОГУ ПРЕДУЗЕТИ ЗА СМАЊЕЊЕ РИЗИКА
НЕОПХОДНО ЈЕ НАПРАВИТИ АКТ О ПРОЦЕНИ РИЗИКА
У КОМЕ ЋЕ СЕ ИЗВРШИТИ ПРОЦЕНА РИЗИКА НА
РАДНИМ МЕСТИМА И У РАДНОЈ ОКОЛИНИ.
 МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ РИЗИКА И
ЊЕГОВО ОДРЖАВАЊЕ НА
ПРИХВАТЉИВОМ НИВОУ
1. За обављање производних процеса, који се изводе
обрадом деформисањем треба користити производну,
транспортну, испитну и другу опрему која је у
функционално исправном стању и која је безбедна за
рад. Да би се то остварило потребно је да постоји и да
се спроводи План одржавања опреме у коме су
дефинисани и периодични прегледи опреме према
важећим прописима,
2. За све производне операције треба да постоји писана
процедура и поступак. Њих треба да уради стручно
лице (технолог), треба да су јасне и да су доступне
извршиоцима,
 МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ РИЗИКА И
ЊЕГОВО ОДРЖАВАЊЕ НА
ПРИХВАТЉИВОМ НИВОУ
3.За сву опрему која се користи у процесу производње
(производни уређаји, транспортна средства, испитна
опрема, помоћни и ручни алати и др.) треба да постоје
писана Упутства за рад и одржавање. Њих треба да
уради одговарајуће стручно лице (за производну опрему
то је технолог) и мора да су доступна извршиоцима који
раде са опремом. Основни садржај упутстава је:
Тезхничке карактеристике и намена опреме,
Руковање: покретање, рад, заустављање и поступање у
ванредним ситуацијама као што су : нестанак струје,
нестанак енергената, нестанак материјала, поједини
откази а нарочито откази управљачког система и др.)
 МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ РИЗИКА И
ЊЕГОВО ОДРЖАВАЊЕ НА
ПРИХВАТЉИВОМ НИВОУ

 Руковање: покретање, рад, заустављање и поступање у

ванредним ситуацијама као што су : нестанак струје,
нестанак енергената, нестанак материјала, поједини
откази а нарочито откази управљачког система и др.)
 Спречавање злоупотреба тако што ће се дефинисати ко
може и под којим условима управљати опремом и
радити на њој,
 Одржавање које спроводе радници задужени за
експлоатацију опреме,
 МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ РИЗИКА И
ЊЕГОВО ОДРЖАВАЊЕ НА
ПРИХВАТЉИВОМ НИВОУ

 Мере личне и колективне заштите које се

морају примењивати када је опрема у функцији
и када стоји, а које се односе на особље које
ради на опреми и на особље које било којим
поводом борави у зони опасности,
 МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ РИЗИКА И
ЊЕГОВО ОДРЖАВАЊЕ НА
ПРИХВАТЉИВОМ НИВОУ
4. За све материјале који се користе у производном
процесу, нарочито за материјале који су лако запаљиви,
експлозивни, отровни, лако испарљиви, агресивни,
корозивни, отровни тј. који су опасни у било ком погледу
мора постојати Упутство за безбедно складиштење,
транспорт, коришћење и накнадно поступање.
 процедуре,
 обука и тренинг непосредних корисника
 обука и тернинг потенцијално угрожених особа
 информисаност, обука и тренинг безбедносних служби.
 МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ РИЗИКА И
ЊЕГОВО ОДРЖАВАЊЕ НА
ПРИХВАТЉИВОМ НИВОУ
5. При пројектовању технолошких поступака технолози
морају да узму у обзир:
a) Физичко-хемијске, механичке и металуршке
карактеристике материјала у датој фази обраде и да их
(нарочито пластичност) не користе у максималној мери,
b) Каталошко и тренутно стање производне опреме и
алата и да пројектују технолошки поступак који не
преоптерћује опрему и алат ни у једном погледу а
нарочито у погледу брзине (капацитета), оптерећења,
притиска и радне температуре,
 МЕРЕ ЗА СМАЊЕЊЕ РИЗИКА И
ЊЕГОВО ОДРЖАВАЊЕ НА
ПРИХВАТЉИВОМ НИВОУ
c) Утицај технолошког поступка на безбедност и здравље
непосредних извшилаца и утицај на радну средину
6. Сви учесници у технолошком процесу обраде метала
пластичним деформисањем, па и технолози, морају да
спроводе мере за смањење и одржавање ризика на
прихватљивом нивоу.
7. С обзиром да су технолози најбољи познаваоци
технолошког процеса они су и најпозванији да дају и
нове предлоге измене технолошког процеса у циљу
смањена нивоа ризика.

ХВАЛА НА ПАЖЊИ!