OPASNE I ŠTETNE MATERIJE I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

Hemikalije su široko rasprostranjene, od suštinske su važnosti i njihove prednosti su

širom sveta priznate. Njihova upotreba se uglavnom povezuje sa industrijskim postrojenjima,
međutim, gotovo svaki tip radnog mesta koristi hemikalije i samim tim je širok opseg radnika
potencijalno izložen njihovom uticaju. Veoma bitno je podizanje svesti o tome koliko
hemikalije mogu biti opasne po čoveka i njegovu radnu okolinu i životnu sredinu, ukoliko se
sa njima ne postupa sa dovoljnom pažnjom i znanjem. Savremeni tehnološki procesi donose
nove uslove rada i izloženosti novim nepoznatim opasnim materijama (toksičnim,
karcinogenim, zapaljivim, eksplozivnim, korozivnim, radioaktivnim i dr.) koje se ni
najsavremenijim tehničkim, higijenskim i ličnim zaštitnim merama ne mogu odstraniti u
potpunosti. Ipak, kontrola izloženosti ovim hemikalijamana radnom mestu, kao i njegove
ograničene emisije u životnu sredinu, zadaci su i poslodavaca i zaposlenih.

UPOTREBA HEMIJSKIH MATERIJA

Više od 50 miliona različitih hemikalija je izolovano je ili sintetisano, a veliki broj njih
tokom poslednjih decenija. Oko 70 000 različitih hemikalija nalazi se u upotrebi širom planete,
a procena da se na godišnjem nivou proizvede od 200 – 1000 novih hemikalija zabrinjavajuća,
dok je broj mešavina mnogo veći. Ovako velika proizvodnja i upotreba hemijskih materija je
uvećala broj oboljenja čiji su direktni ili indirektni uzročnici hemikalije. Problem je u ceni koju
plaćamo zdravljem, o čemu nismo dovoljno informisani i često je nismo ni svesni.
Upotreba hemikalija, poput boja, lakova, razređivača, lepila, nafte, teških metala u
industrijskim postrojenjima hemijske, petrohemijske industrije, na gradilištima, u proizvodnji
guma, plastike, automobila, strogo je kontrolisana i zakonski regulisana. Ipak, mnoge supstance
danas su pod strogom kontrolom, ali tek pošto su izazvale velike posledice. Sve ovo je posledica
toga što znanje o štetnom uticaju supstanci na zdravlje ljudi nije bilo dostupno pre nego što su
hemikalije ušle u masovnu upotrebu. Iz tog razloga u cilju kontrole izloženosti hemijskim
štetnostima neophodno je pre svega znati karakteristike materija kojim rukujemo, kako bi
preduzeli adekvatne mere pri pakovanju, transportu i manipulaciji tim supstancama. Pored toga
potrebno je ukazati na ogromne štetnosti koje mogu biti posledica izloženosti hemijskim
materijama svih ljudi, a pre svega onih koji su na radnom mestu izloženi negativnom delovanju

1
hemijskih materija. Takođe, hemikalije mogu biti korisne ili štetne za ljude u zavisnosti od toga
kako se koriste.
Tako, upotrebom pesticida koji se primenjuju na useve, u poljoprivrednoj proizvodnji,
povećava se njihov obim i kvalitet, a to pozitivno utiče obim proizvodnje u prehrambenoj
industriji, aditivi poboljšavaju senzorna svojstva prehrambenih proizvoda, farmaceutski
proizvodi pomažu u lečenju bolesti i doprinose zdravlju, ali nekontrolisana upotreba ovih
hemijskih jedinjenja može izazvati štetne efekte po ljudsko zdravlje. Proizvodi za čišćenje
doprinose dobroj higijeni, a mogu negativno uticati na one koji ih koriste kao sredstvo za rad
ili koji su njima svakodnevno izloženi. Takođe pesticidi se neposredno emituju u vazduh, ili
mogu preći u vodene tokove ili se zadržati u zemlji mnogo godina. Zbog prekomerne upotrebe
đubriva i nekontrolisanog ispuštanja i prečišćavanja otpadnih voda, često dolazi do
kontaminacije podzemnih voda fosfatima i azotnim i drugim neorganskim i organskim
jedinjenjima, koji ako se tu nađu u koncentraciji većoj od propisane mogu da predstavljaju
opasnost po živi svet u vodi, ali i zdravlje ljudi. Da bi se izbegle opasnosti do kojih može da
dođe upotrebom vode u kojoj su prisutna ova jedinjenja, pregledi higijenske ispravnosti vode
za piće moraju se vršiti učestalo, prema Pravilniku.
Ipak, radnici uključeni u proces proizvodnje ili upotrebe ovih hemikalija izloženi su
njihovim negativnim efektima. Takođe, ostaci proizvodnje i primene hemikalija mogu izazvati
negativne ekološke efekte koji ostaju mnogo godina nakon upotrebe.
U savremenom urbanom društvu, takođe, svakodnevno komuniciramo sa metalima,
uključujući metalne zagađivače u vode, hrane i vazduha, kao i metalnih tragova u industrijskim
proizvodima (lekovi, plastika itd.). Potpuno izbegavanje takvog indirektnog kontakta sa
komponentama koje sadrže metal je skoro nemoguće. U rutinskoj laboratorijskoj praksi,
istraživač se obično bavi malim količinama metalnih jedinjenja, koja su bezbedni ako se sa
njima pravilno rukuje. Međutim, u velikim industrijskim procesima značajne količine metala
mogu dospeti u životnu sredinu. Ipak podaci su prikupljeni u laboratorijama, a često je teško
ekstrapolirati u industrijsku praksu zbog razlika u količinama hemikalija i njihovim putevima
operacija. Stoga bismo trebali biti svesni da u stvarnom životu jedinjenja koja sadrže metale
mogu na različite načine uticati na žive organizme. Toksičnost metala ne treba posmatrati kao
postojanu karakteristiku: on može varirati u zavisnosti od oksidacionog stanja, liganda,
rastvorljivosti i morfologije jedinjenja i takođe može biti značajno pogođena od strane okoline.
Gotovo svaki tip radnog mesta koristi hemikalije, pa je samim tim širok opseg radnika
potencijalno izložen njihovom dejstvu. Štetni uticaj hemikalija zavisi od stepena izloženosti i
količine kojom se rukuje, ipak, ne postoji sektor koji se jednostavno može izuzeti iz obavezne

2
prevencije i kontrole opasnih materija. Tako je postojala povećana zabrinutost poslednjih
godina o hemikalijama koje se koriste u kozmetičkim salonima, štamparijama, stomatološkim
ordinacijama zbog akrilata i drugih hemikalija. Dok su potrošači u takvim objektima takođe
izloženi, njihova izloženost je retka i kratkog trajanja, i razlikuje se od one kojoj su izloženi
radnici koji ih koriste svakodnevno. Posebna pažnja trebalo bi da se posveti pravilnim
preventivnim i zaštitnim merama, kao sto su adekvatna ventilacija, zaštitna oprema, ili obuka
radnika.
Dinamika istraživanja bezbednosnih i zdravstvenih aspekata hemikalija mnogo sporija
u odnosu na brzinu razvoja i upotrebe hemikalija. Nanotehnologije se bave proizvodnjom
veoma malih struktura, veličine obično od 1 do 100 nanometara, čija proizvodnja se pokreće
pre nego što se rizici pravilno procene, na taj na čin potencijalno izlažući radnike nepoznatim
rizicima. Naučne i ekološke organizacije takođe su uključene u pružanju važnih saveta u vezi
sa pitanjima vezanim za nanotehnologiju i životnu sredinu.
Mnoge pojedinačne hemijske supstance neadekvatno se procenjuju u pogledu njihovog
efekta na bezbednost i zdravlje. Mešavina takvih supstanci je generalno svojstvena radnom
mestu, ali se retko se procenjuje ili testira u obliku smeše. Većina radnika je izložena smešama
pre nego pojedinačnim hemijskim supstancama, i samim tim kontrola mešovite izloženosti je
od suštinske važnosti za efikasan program zaštite.

ŠTETNO DEJSTVO (TOKSIČNOST) HEMIKALIJA

Toksikologija je nauka koja se bavi proučavanjem otrova i njihovog uticaja na telo.

Hemikalije se široko koriste u industriji i u svakodnevnom životu. Mnogi korisni proizvodi
sintetisani su od hemijskih materija, poput plastike, boja, farmaceutskih proizvoda,
deterdženata itd. Neke hemikalije mogu delovati bezopasno, ali mogu imati negativne efekte
na zdravlje odmah nakon kontakta ili nakon dužeg izlaganja. Neki štetni efekti na zdravlje
razvijaju se tek nakon produžene izloženosti i nakon latentnog perioda. One mogu ući u ljudsko
telo inhalacijom i gutanjem (gde dolazi do brze apsorpcije hemikalije) ili kožnim kontaktom
(gde je apsorpcije obično sporija). Izlaganje udisanjem i kožom predstavljaju glavne puteve
izlaganja opasnim supstancama na radu. Apsorpcija hemikalija kroz kožu može nastati a da
radnik to ne primeti (npr. pesticidi, organski rastvarači). Pesticidi koji su rastvorljivi u mastima
uglavnom se apsorbuju kroz kožu i sluzokožu. Za takve oblike izloženosti radnici moraju nositi
zaštitnu odeću za kožu, uključujući rukavice i zaštitu za oči. Radnici mogu nesvesno u

3
digestivni sistem da unesu hemikalije na radnom mestu, ukoliko jedu, piju ili drže cigaru
kontaminiranim rukama.
Profesionalne bolesti, do čije pojave može doći, odnose se na bilo koju bolest dobijenu
kao rezultat izloženosti faktorima koji proističu iz radne aktivnosti. Lista profesionalnih bolesti,
koju je pripremila Međunarodna organizacija rada, ima četiri glavne grupe: profesionalna bolest
uzrokovane izloženošću agensima koji proističu iz radnih aktivnosti (kao što su hemijski, fizički
i biološki agensi); profesionalna bolest po sistemima ciljnih organa; profesionalni rak; i druge
bolesti. Hemijski agensi su najčešći profesionalni rizik koji može dovesti do profesionalne
bolesti.
Efekti hemikalija na zdravlje mogu biti lokalni, koji se javljaju na mestu kontakta sa
telom, poput iritacije kože ili očiju i sistemski, koji se javljaju na mestu udaljenom od puta
ulaska hemikalija, kao što je oštećenje jetre ili bubrega. Takođe, zdravstveni efekti mogu biti
akutni, koji trenutni, rezultat kratkotrajne i često visoke izloženosti i hronični efekti, koji su
odloženi početak zdravstvenih efekata nakon kumulativne izloženosti hemikalijama. Takođe,
učinci na zdravlje izlaganja hemikalijama mogu biti reverzibilni (privremeni-dermatitis zbog
izloženosti blagim iritantima) ili nepovratni- trajne zdravstvene promene koje se ne mogu
popraviti (rak, silikoza i azbestoza).
Međutim, hemikalije se mogu bezbedno koristiti ako se izlaganje drži ispod tolerantnih
granica. Postoje različiti faktori koji utiču na toksičnost i zdravstvene efekte hemijskog agensa-
fizičko stanje čoveka izloženog dejstvu hemikalije, doza ili koncentracija hemikalije,
aerodinamički prečnik ili veličina, put apsorpcije, trajanje izlaganja, prisustvo drugih
hemikalija, podložnost radnika štetnim efektima neke hemikalije (genetske faktore, starost, pol,
zdravstveno stanje, preosjetljivost, lične navike i higijenu, te trudnoću i dojenje i drugo).
Kako bi se pomoglo zemljama u prevenciji, evidentiranju, obaveštavanju i, ukoliko je
primenljivo, kompenzaciji oboljenja izazvanih radom, sastavljena je lista profesionalnih
oboljenja, koja odražava najsavremeniju identifikaciju i prepoznavanje profesionalnih
oboljenja. Većinu profesionalnih oboljenja na listi izazivaju hemijski agensi, a njihova
prevencija može spasiti živote, poboljšati kvalitet života radnika i znatno smanjiti socijalne
troškove izloženosti hemikalijama.
Izloženost hemijskim štetnostima može imati različite negativne efekte po ljudsko
zdravlje. Posledice njihove aktivnosti beleže se često tek nakon većih “incidenata” kada postoje
i ljudske žrtve. Danak profesionalnih oboljenja usled izloženosti hemikalijama je veoma veliki.
Hemijske materije mogu da izazovu oštećenja tkiva kao što su koža i oči, respiratorni sistem,
oštećenja nerava i drugih elemenata centralnog nervnog sistema. Mogu onemogućiti vezivanje

4
kiseonika u krvi i usloviti niz drugih oštećenja kardiovaskularnog sistema. Hemikalije osim što
mogu usloviti trenutna oštećenja organa često izazivaju posledice koje se ne mogu uočiti
odmah. Neke hemikalije mogu imati negativan uticaj nakon jednog izlaganja dok druge su takve
da do oštećenja može doći tek posle dužeg vremena izlaganja toj materiji, pa tako pri
dugotrajnom izlaganju karcinogenima može doći i do pojave kancera.
Hemijske materije imaju širok spektar potencijalno negativnih efekata, od zdravstvenih
rizika, kao što je karcinogenost, fizičkih, kao što je zapaljivost, do ekoloških, kao što je široko
rasprostranjeno zagađenje i toksičnost po živi svet. Mnogi požari, eksplozije, i druge katastrofe
rezultat su neadekvatnog upravljanja fizičkim rizicima. Na taj način dolaz do ugrožavanja
ekosistema i infrastukture i širenja zagađujućih materija, proizvoda sagorevanja. Ipak,
poznavanje opasnosti i povezanih rizika od hemikalija koje dospevaju u životnu sredinu
značajno je poraslo u poslednjih 40 godina. Ovo povećanje svesti potiče od napretka u našoj
sposobnosti da merimo hemikalije pri niskim koncentracijama u životnoj sredini,
prepoznavanja niza efekata na organizme i svetskog rasta stručnosti.