UČITELJSKI FAKULTET

UNIVERZITET U BEOGRADU

Predmet: Prva pomoć

HEMIJSKE I BIOLOŠKE POVREDE

SEMINARSKI RAD

Mentor: Student:

Prof. Meho Mahmutović Amra Gicić

2019/814

Novi Pazar, 2022.god.

 SADRŽAJ
UVOD..............................................................................................................................................3
1. HEMIJSKE POVREDE...............................................................................................................4
1.1. Trovanje kadijumom.............................................................................................................5
1.2 Toksikodinamika...................................................................................................................6
1.3. Klinička slika........................................................................................................................7
1.4. Hronično trovanje.................................................................................................................8
1.5. Lečenje.................................................................................................................................8
2. TROVANJE ETIL-ALKOHOLOM.........................................................................................9
2.1. Klinička slika......................................................................................................................10
2.2. Lečenje...............................................................................................................................10
2.3. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI...................................................................................11
2.4. KLINIKA SLIKA AKUTNOG TROVANJA..................................................................11
2.5. Lečenje................................................................................................................................12
3. BIOLOŠKE POVREDE............................................................................................................12
3.1. Ujedi gmizavaca..................................................................................................................12
3.2. Klinička slika......................................................................................................................13
3.3. Prva pomoć.........................................................................................................................13
3.4. Lečenje................................................................................................................................14
4. UJEDI SISARA.........................................................................................................................15
5. UBOD INSEKATA...................................................................................................................17
6. MEDICINSKA EVIDENCIJA UJEDA I UBODA...................................................................18
ZAKLJUČAK................................................................................................................................19
LITERATURA..............................................................................................................................20

2
UVOD

Povreda (trauma) je nasilno oštećenje tela (organizma), izazvano isključivo dejstvom spoljašnjih
faktora: fizičkih, hemijskih, bioloških i psihičkih. Ako se ljudsko telo sudari sa drugim (živim ili
neživim) telom, kinetička energija sudara može da izazove različite povrede (traume) i u
najgorem slučaju iznenadnu smrt.

Zato se povreda definiše i kao „Telesno oštećenje na organskom nivou, koje nastaje kao
posledica akutnog izlaganja energiji u opsegu koji prelaze prag fiziološke tolerancija.

Koncepcija savremene urgentne medicine nalaže da zbrinjavanje povreda što pre započne na
mestu povređivanja, i da ekipa koja započinje zbrinjavanje povređenog, postupa prema
jedinstvenoj dijagnostičkoterapijskoj doktrini, tako da je svaka sledeća faza, do konačnog
izlečenja povrede (traume), samo logičan medicinski nastavak prethodne faze.

Svaka povreda može da ugrozi život povređenog na tri načina, kao:

Neposredna opasnost – posle povreda može biti trenutna smrt, iskrvavljenje, posttraumatski šok,
primarna infekcija

Rana opasnost (nekoliko sati-nekoliko nedelja) – posle povrede može nastati lokalna gnojna
infekcija (sekundarna infekcija), sepsa, postoperativne komplikacije (ukoliko je povreda
zahtevala operativno lečenje)

Kasna opasnost – ovo su zapravo posledice i komplikacije nastale usled pretrpljene traume, može
nastati: osteomijelitis, atrofija tkiva, kontrakture…

Na vrstu posledica i komplikacija povreda mogu uticati i sledeći faktori: lične karakteristike
(životno doba, pol, urođene ili stečene anomalije, oboljenja i dr.) i posebna stanja organizma
(fiziološka stanja: menstruacija,trudnoća,puerperijum ili patološka stanja – oboljenja)

1. HEMIJSKE POVREDE

3
Klasična sudskomedicinska podela razvrstava u sledeće grupe:1

1.Povrede izazvane otrovima sa lokalnim dejstvom

 korozivne povrede, izazvane su korozivnim otrovima – kiseline i baze

 nadražajne povrede, izazvane nadražajnim otrovima – amonijak

2.Povrede izazvane otrovima sa opštim (resorptivnim dejstvom)

 parenhimski otrovi (arsen, olovo)

 krvni otrovi (ugljen-monoksid)
 nervni otrovi (alkohol, psihoaktivni lekovi, opijati)

3.Povrede izazvane otrovima koji imaju i lokalne i resorptivne efekte (sirćetna kiselina, živa)

1.1. Trovanje kadijumom

• Mek srebrnasto-beli metal, lako topljiv i isparljiv. Na vlažnom vazduhu se prekriva

oksidom i gubi sjaj.

• Javlja se uglavnom u vidu minerala Grinokita, a najčešće se dobija iz ruda cinka kao nus-
produkt.

IZVORI EKSPOZICIJE

1. U topionicama - pri proizvodnji kadmijuma tokom prženja rude i redukcije oksida

2. Pri galvanizaciji metala - u cilju zaštite od korozije

3. Pri autogenom zavarivanju - sečenju i termičkoj obradi metala zaštićenih od korozije

kadmijumom

4. Proizvodnja nikl-kadmijumskih baterija i akumulatora

5. Proizvodnja i upotreba kadmijuskih legura - u stomatologiji, prizvodnji ležišta i nakita

6. Proizvodnja boja, stakla, keramike i emajla - gde se kadmijum koristi kao pigment
1
Arsić D. Zdravstvena nega u infektologiji i akutnim intoksikacijama. Beograd: VMŠ “Milutin Milanković”, 2010.

4
7. Prizvodnja plastičnih masa - gde se kadmijum koristi kao stabilizator

8. Proizvodnja veštačkog đubriva i pesticida

9. Elektronska industrija - U proizvodnji flurescentnih ekrana, ispravljača, fotodioda i

tranzistora

10. Nuklearna industrija - gde se koristi kao apsorber neutrona u reaktorima.

1.2 Toksikodinamika

Toksično delovanje kadmijuma svodi se nanjegovo vezivanje za enzime sa SH-grupama

(inaktivacija enzima).2

I - OŠTEĆENJE BUBREGA

Poremećaj glomerularne filtracije i tubularne resorpcije - Mehanizam ovih oštećenja nije poznat.
Urinom se gube najpre niskomolekularni proteini (β2-mikroglobulini), potom i proteini veće
molekuske mase (albumini, transferini, Ig-G), a kasnije i fosfati, glukoza, aminokiseline,
kalcijum i dr.

II - OŠTEĆENJE KOSTIJU

Osteomalacija i osteoporoza - Nastaje usled

• Gubitka fosfata, glukoze i proteina

• Povećanja nivoa paratireoidnog hormona

• Inhibicije enzima koji učestvuju u produkciji vitamina D

• Inhibicije enzima koji učestvuju u metabolizmu kolagena.

III - OŠTEĆENJE RES-a

Iritacija sluzokože disajnih puteva i oka

2
Arsić DŽ. Infektivne bolesti sa epidemiologijom. Ćuprija: Viša medicinska škola, 2006.

5
Edem pluća - kod ekspozicije veoma visokim koncentracijama kadmijuma usled
oštećenja alveolarnog epitela dolazi do nakupljanja ekstravazata u alveolama i razvoja
edema pluća.

IV - OŠTEĆENJE KRVI I KRVOTVORNIH

ORGANA (Anemija)

V - OŠTEĆENJE JETRE

VI - KANCEROGENO DEJSTVO (Karcinom

pluća i prostate) - kadmijum je dokazani kancerogen.

1.3. Klinička slika

AKUTNO TROVANJE PRI INHALACIJI

Posle latentnog perioda od nekoliko sati javlja se klinička slika koja podseća na metalnu
groznicu:

• Groznica i glavobolja

• Dispneja i kašalj

• Bolovi u grudima

• Konjuktivitis i rinitis.

Kod ekspozicije većim koncentracijama:

• Akutni pneumonitis

• Bronhopneumonija

• Edema pluća.

Rö pluća pri akutnom edemu - pojačan plućni crtež, hilusi voluminozni nejasno ograničeni,
perihilarno blaga, nehomogeno, nejasno ograničena pahuljasta zasenčenja prečnika od nekoliko

6
mm do nekoliko cm. Vremenom pahuljaste senke postaju sve brojnije tako da u razvijenom
edemu prekrivaju sva plućna polja sem vrhova i periferije. U najtežim slučajevima razvija se
akutna respiratorna insuficijencija i smrt.

PRI INGESTIJI

Nakon latentnog perioda od 15-30 minuta

• Muka i Gađenje

• Povraćanje i Proliv

U najtežim slučajevima se razvija

• Hepatorenalna i kardiovaskularna insuficijencija

• Šok i Smrt - nekoliko dana posle ingestije.

1.4. Hronično trovanje

1. Poremećaj funkcije bubrega3

• Proteini male molekuske mase u urinu - u početku

• Enzimurija, Proteinurija i Aminoacidurija - pri dužoj ekspoziciji i težem oštećenju tubula

• Kalciurija i Fosfaturija što dovodi do Renalne kalkuloze

• Smanjenje koncentracione sposobnosti bubrega

2. PROMENE NA KOSTIMA (Osteoporoza i osteomalacija) - Javlaju se kod dugotrajne

ekspozicije

• Skelet je u celini demineralizovan i atrofičan

• Bolovi u ekstremitetima i krsnom delu kičme i Otežan hod

3
Arsić DŽ. Infektivne bolesti sa epidemiologijom. Ćuprija: Viša medicinska škola, 2006.

7
Rtg skeleta karlice - u predelu preponskih i sedalnih kosti i vratu butne kosti mogu se videti
svetle pruge. Koštane strukture se ne raspoznaju i izgledaju kao posmatrani kroz mlečno staklo

PROGNOZA

Simptomi nakon peroralnog uzimanja kadmijuma obično ne traju duže od 24 časa. Posle udisanja
kadmijuma preživljavanje više od 4 dana vodi ozdravljenju, ali je za potpuni oporavak potrebno
6 meseci, nakon čega sledi oscena redne sposobnosti.

1.5. Lečenje

1. Provokacija povraćanja i Gastrična lavaža - kod ingestije

2. Reanimacija respiratorne insuficijencije i lečenje edema pluća - kod inhalacionog

trovanja

3. Davanje CaNa2EDTA kod akutnog trovanja (O primeni kod hroničnog trovanja -

različita mišljenja)

4. Simptomatska terapija oštećenja bubrega i jetre

5. Korekcija disbalansa vode i elektrolita

2. TROVANJE ETIL-ALKOHOLOM

Etanol je u manjim dozama društveno prihvaćen anksiolitik, dok je u visokim dozama otrovan i
može da dovede do respiratorne depresije i smrti. Trovanje etanolom je od posebnog su socio-
medicinskog značaja zbog stvaranja zavisnosti i tolerancije na etanol. Značaj etanola je i u tome
što potencira toksičnost brojnih drugih organiskih rastvarača.

 TOKSIKOKINETIKA

Popijeni alkohol se nakon jednog sata resorbuje i počinje njegova eliminacija.

1. Manji deo resorbovanog etanola (2-10%) izlučuje se nepromenjen preko pluća i bubrega.

2. Najveći deo se u jetri oksidiše preko Sirćetne kiseline i Acetilkoenzim A sve do CO2 i
H2O.
8
3. Mali deo resorbovanog alkohola (1-2%) oksidiše u Acet-aldehid.

TOKSIKODINAMIKA

1. Depresijacns-a - Najpre se javlja ekscitacija, a potom depresija do narkotičkog efekta.

2. Metabolička acidoza - zbog stvaranja kiselih produkata (Acet-aldehid i Sirćetna kiselina)

3. Hipoglikemija - zbog poremećaja glikogenolize

4. Inhibicija termoregulacije - centralno

5. Povećana gastrična sekrecija

6. Gađenje i povraćanje

7. Povećana diureza - posledica većeg unosa tečnosti

2.1. Klinička slika

Simptomi akutnog trovanja etanolom zavise od nivoa alkohola u krvi, straosti, navike i ritma
pijenja, zdravstvenog stanja

EKSPOZICIONI TESTOVI

1. Određivanje etanola u krvi i urinu

2. Određivanje pH krvi (ketoacidoza)

3. Određivanje šećera u krvi (blag porast glikoze)

4. Određivanje nivoa K, Mg, Ca, Zn i P u krvi (smanjeni)

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA

1. Kranijalne povrede

2. Trovanje drugim depresorima CNS-a

3. Dijabetička acidoza

4. Postkonvulzivna depresija

9
2.2. Lečenje

1. Ispiranje želudaca - u toku prva dva sata posle ingestije (kasnije nema efekta)

2. Infuzija 20% glikoze ili 10% fruktoze - za ubrzanje oksidacije alkohola

3. Korekcija acidoze (3-5% Natrijumbikarbonat)

4. Kofein - kao antagonist

5. Hemodijaliza ili hemoperfuzija - kod alkoholemije preko 5 mg/ml

2.3. OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Od posebnog je značaja kod hroničnih alkoholičara. Potrebno je proceniti stanje CNS-a

(postojanje i težina psihoorganskog sindroma), kao i stanje perifernog nervnog sistema, jetre,
pankreasa uz uvid u zahteve radnog mesta.

Kod težeg oštećenja pomenutih organa rada sposobnost je izmenjena za poslove sa neuro i
hepato-tropnim noksama, kao i za teže fizičke poslove

2.4. KLINIKA SLIKA AKUTNOG TROVANJA

• Akutno trovanje prolazi kroz tri stadijuma

2. LATENTNI
1. STADIJUM PIJANSTVA STADIJUM
- Period poboljšanja
stanja (traje 12 do 18
- Praćen nadražajem gornjih sata)
RES-puteva i oka - Vreme za koje se
akumuliraju toksični
metaboliti
3. MANIFESTNI STADIJUM
KOD TEŠKOG
KOD LAKOG TROVANJA TROVANJA

10
 - Po - Glavobolja
- Neurosenzorne - Vrtoglavica
smetnje ozdravljenju
mogu da - Jaki bolovi u
- Glavobolja
- Vrtoglavica ostanu trbuhu
- Gađenje - Neurološke - Povraćanje
- Poremećaj sekvele krvavih masa
ravnoteže - Gluvoća - Pad krvnog
- Oslabljena pritiska
 Posle 2-3 dana motorna funkcija - Filiformni puls
- Smetnje u vidu - Cijanoza
- Rigidnost,
- Dispneja
- Skotomi i spasticitet i - Mentalna
Fotofobija hiperkinezija konfuzija
- Suženje vidnog polja - Poremećaj
- Konvulzije i
- Slepilo funkcije Koma
pankreasa i - Smrt usled
Jetre paralize disanja

2.5. Lečenje

1. Ispiranje želudca 3-5% natrijumkarbonatom

2. Davanje etanola (per os ili u infuziji)

3. Sprovođenje mera kardiocirkulatorne i respiratorne reanimacije

4. Korekcija acidoze

5. Hemodijaliza kod teškog trovanja (može i peritonealna)

6. Supraorbitalnodavanje atropina i hidrokortizona kod poremećaja vida

 OCENA RADNE SPOSOBNOSTI

Zavisi će od posledica, kao i od procene stanja čula vida, nervnog sistema, funkcije jetre i
pankreasa.

3. BIOLOŠKE POVREDE

Najveći broj ujeda i uboda potiče od vrsta lokalne faune. Međutim, profesionalne
okolnosti i procesi globalizacije uslovljavaju sve veću izloženost savremenog čoveka i
egzotičnim vrstama tako da i lekar primarne zdravstvene zaštite treba dobro da poznaje ovu

11
oblast. U medicinskoj lit- eraturi se posebno izučavaju ujedi naneti od strane sisara, a posebno od
strane drugih životinjskih vrsta. Najveće opasnosti od ujeda sisara su infekcije rane, kozmetski
defekti i u odredjenim slučajevima transmisija infektivnih oboljenja. S druge strane, mnoge
životinje na nižoj filogenetskoj lestvici su bogate endogenim toksinima tako da su njihove
povrede ne retko praćene znacima intoksikacije koja ponekad ugrožava i život. U novije vreme
se razvija i posebna medicinska disciplina, klinička toksikologija, koja je usmerena na
patofiziologiju, dijagnozu, lečenje i prevenciju bolesti uzrokovanih životinjskim i biljnim
toksinima.

3.1. Ujedi gmizavaca

Zmije napadaju čoveka samo iz straha, i samo i jedino ukoliko ih nagazite. Zmije su jako opasne
i u sezoni parenja ili dok neguju mladunce ali i tada, ako se povučete bez naglih pokreta, neće
napasti. Ukoliko se zmija nagazi ona će se instiktivno okrenuti i ujesti za nogu, najčešće u visini
čuklja. Otrovne zmije se u brzini teško razlikuju od neotrovnih, ali osnovno je to da otrovnice
imaju izraženu trouglastu glavu (kod neotrovnih je ona više jajolika) i dosta sužen vrat, dok kod
neotrovnih to nije slučaj.4

Otrovne zmije imaju jedan do dva šuplja zuba vezana sa jednom kesicom punom otrova. Taj
otrov luči jedna žlezda povezana sa kesicom. Čim zmija zarije svoje zube u meso žrtve, iz kesice
se izruči izvesna količina otrova u ranu.

U zmijskom otrovu postoje, zapravo, dve vrste otrova. Jedan deluje razorno na nervni sistem,
njega toplota ne uništava, drugi deluje na krv i krvarenje.

Ima ljudi koji su otporni prema zmijinom otrovu (imunitet). Neki se sa tom otpornošću rađaju, a
drugi je steknu ujedom zmije sa blažim otrovom ili davanjem seruma protiv ujeda zmije.

3.2. Klinička slika

Na mestu ujeda se vide dve male ubodne ranice koje ne krvare. Ubrzo na tom mestu nastane
crveni prsten koji postaje plavičast, tj. rana pomodri i javi se otok. Nešto kasnije se na tom delu
tela javlja obamrlost. Kad jednom uđe u krv, otrov se raznosi po celom telu. Otrovani oseća i
slabost i javljaju se drhtavica, vrtoglavica, puls mu se ubrzava a disanje postaje sve teže, bled je,
može nastati delimično ili potpuno otkazivanje bubrega. Krv može da prestane da se zgrušava,
4
Arsić DŽ. Infektivne bolesti sa epidemiologijom. Ćuprija: Viša medicinska škola, 2006.

12
ujedena osoba često povraća i ima prolive, gubi svest. Kasnije se javljaju grčevi i potpuna
neosetljivost (koma). Delirijum, smetenost i konvulzije najavljuju intrakranijalno krvarenje koje
je najčešci neposredni uzrok smrti.

Ukoliko se ne reaguje blagovremeno, nastupa paraliza centra za disanje a malo zatim i srce
prestane da radi.

Za razvoj simptoma vrlo je važno mesto ujeda. Najopasniji ujedi su na glavi ili vratu, ili ako je
zmija ubrizgala otrov direktno u krvni sud.

3.3. Prva pomoć

Ne paničiti jer ima dovoljno vremena (i više sati ) da se stigne do lekara. Ne postoji opšta
saglasnost u vezi sa lečenjem. Svi se slažu da je neophodno apsolutno mirovanje, jer se
kretanjem ubrzava cirkulacija krvi i apsorpcija otrova. Pojedini autori ne preporučuju stavljanje
poveske iznad mesta ujeda, zabranjuju stavljanje leda zbog pojačane nekroze, zabranjuju inciziju
rane i isisavanje sadržaja. Preporučuju imobilizaciju i hitan transport u ustanovu u kojoj se može
primiti antiotrov.

Većina autora ima skoro suprotno mišljenje i predlažu sledeće postupke: ujedeni ekstremitet
treba podvezati, umereno stegnuti poveskom neposredno iznad mesta ujeda, i imobilisati.
Povremeno (3-5min) popuštati povesku jer krv mora da cirkuliše i kroz otrovani deo tela,
odnosno od vena ka srcu. Na samom mestu ujeda naprave se kroz kožu dva unakrsna reza (slovo
"X") u dubini od 3-4mm, i pusti se da rana iskrvari. Tako će sa krvlju izaći i veći deo otrova.
Nikako se ne preporučuje isisavanje rane ustima, jer je i najmanja ranica na ustima ili usnoj
duplji, kao i kvaran zub, dovoljna da se otruje i onaj koji pokušava da pomogne. Rezovi se prave
nožem, žiletom ili drugim oštim predmetom čije je sečivo opaljeno na plamenu ili obrisano
alkoholom. Treće što treba urediti kod ujeda zmije to je da se na ranu stavi jak rastvor
hipermangana i, ako ima mogućnosti za to, da se svuda oko rane ubrizga jednoprocentni rastvor
hipermangana. Unesrećenom davati što više tečnosti: ali nikako alkohol. Zatim ga treba što pre
preneti do najbliže medicinske ustanove gde će primiti serum protiv zmijskog ujeda.

3.4. Lečenje

13
Što ranije dati serum antiviperinum (intravenski ili intramuskularno), po protokolu sa testiranjem
na preosetljivost. Serum antiviperinum delotvoran je protiv poluotrovnih i otrovnih zmija koje se
javljaju u Evropi.

Deci sa alergijskim bolestima ili reakcijama, kada se dobiju podaci u ličnoj i porodičnoj
anamnezi, poželjno je dati serum antiviperinum u bolničkim uslovima, intramuskularno, i uz
oprez.Treba uzeti mikrobiološki bris rane, a zatim je isprati antiseptickim sredstvom.U svim
slučajevima, potrebno je proveriti i sprovesti antitetanusnu zaštitu i dati antibiotike koji
pokrivaju gram-negativnu i anaerobnu floru koja dominira u ustima zmije.

Treba suzbijati bol davanjem analgetika. Kod izražene hemolize treba dati transfuziju
koncentrovanih eritrocita, a kod diseminovane intravaskularne koagulacije plazmu. Potrebno je
održati diurezu i sprečiti ili lečiti šok. Hirurško lečenje je potrebno kada se javi nekroza tkiva. U
slučaju velikog otoka koji remeti arterijsku cirkulaciju ekstremiteta indikovana je hitna
fasciotomija.

4. UJEDI SISARA

Ujedi pasa čine najveći udeo ujednih rana nanetih od strane sisara (80-90%) potom slede
ujedi mačaka (5-10%), ljudi (2-3%) i glodara (2-3%) a sporadično drugih domaćih (goveda,
konji, svinje) i divljih životinja. U profesional- nim uslovima (zoološki vrt, laboratorije) i nekim
zemljama medicinski značaj imaju ujedi specifičih ili raširenih lokalnih vrsta poput kamila,
majmuna i rakuna. Deca, muškarci i vlasnici kućnih ljubimaca su posebno rizična kategorija
stanovništva. Uopšte uzev, mnogi ujedi pasa su posledica spontanog ponašanja životinja (blizu
polovine) a za neke neke pasmine postoje podaci da su ipak češće povezani sa ujedima (nemački
ovčar, pitbul terijer, doberman, rotvajler).5

Rane od ujeda imaju izgled koji je unekoliko karakterističan za vrstu a uslovljen je

morfo-funkcionalnim osobinama zuba i vilice i okolnostima povredjivanja. Rane od ujeda pasa
su većinom široke razderotine a zbog znatne snage čeljusti često ostavljaju duboke kozmetske
defekte sa povredama mišića, tetiva i kostiju. S druge strane, rane od mačjeg ujeda su obično
manje primetne i imaju najčešće punktiformi oblik koji pogoduje razvoju infekcija zbog an-
aerobnih uslova. Povrede od ujeda ljudi nastaju najčešće u tučama pa su lokalizovane na šakama
i prstima a ponekad i u specifičnim situacijama kao što je seksualni odnos kada se rane mogu
nalaziti na usnama ili u genitalnoj regiji. Sve rane od ujeda su opasnije ako se nalaze na glavi i
vratu, što je posebno često u dečjem uzrastu.

5
Arsić DŽ. Infektivne bolesti sa epidemiologijom. Ćuprija: Viša medicinska škola, 2006.

14
 Za sve rane od ujeda najveća opasnost jeste nastanak posledične infekcije. Rizik od
infekcije rane zavisi od vrste koja je ranu nanela. Kod rana od ujeda mačaka on je najveći (28-
80%) a znatno manji kod ujeda pasa (~25%), glodara (~10%) i drugih vrsta sisara.
Mikroorganizmi ujedne rane potiču od oralne flore, flore domaćina ili okoline.2 Najčešće rane
sadrže polimikrobnu floru sačinjenu od aerobih i anaerobih klica (tabela 2). Visok rizik za
pojavu infekcija postoji u sledećim slučajevima: punktiformne i kraš povrede, rane koje
penetriraju dublje strukture i one u osetljivim regijama (ruka, lice, vrat, genitalije), odloženo
javljanje le- karu (više sati) i imunokompromitovane osobe ili one sa specifičnim promenama na
mestu ujeda (npr. edematozni ekstremitet).

Lečenje najčešće treba da započne primarnom obradom rane. Rane od ujeda treba da se
isperu dovoljnom količinom vode, fiziološkog rastvora i/ili povidon-jodida i oslobode prisustva
stranih tela. U principu, u primarnoj zdravstvenoj zaštiti se rane ne ušivaju pa ako je potrebna
opsežnija hirurška intervencija (debridman, drenaža, sutura) bolesnik treba da se uputi u bolnicu.
Pitanje ušivanja rane od ujeda je delom kontroverzno. Primarno zatvaranje rane je opravda- no u
selektovanim slučajevima, pre svega kada su u pitanju kozmetski defekti ili rane na dobro
prokrvljenim regijama (glava i vrat). U svim ostalim okolnostima, posebno kad postoji sumnja
na infekciju, najbolje je ujednu ranu ostaviti otvorenu i ušivanje odložiti za kasnije. Dokazi iz
novijih studija ukazuju na mogućnost i liberalnijeg pristupa (osim kod rana na šakama), posebno
kod rana gde su potrebni kozmetski rezultati (lice, vrat).12-14 Nakon incijalnog zbrin- javanja,
ekstremitet treba da bude eleviran bar 2-3 dana a u nekim slučajevima (npr. povrede šake) može
da koristi i imobilizacija u trajanju od nekoliko dana. Kontrolni pregled bolesnika je obavezan za
24-48 sati.

Primena antibiotika kod ujednih rana može da bude profilaktička i terapijska mera.
Većina ujednih rana ima mali rizik od infekcije pa je profilaktička primena antibio- tika od male
ili bez ikakve koristi. Neke od indikacija koje mogu da opravdaju profilaktičku primenu
antibiotika kod ujeda sisara su: ujedi mačaka, starija životna dob (više od 50 godina), asplenija,
hronični alkoholizam, dijabetes melitus, imunokompromitovani status, vaskularna oboljenja,
lokalni edem i karakteristike ujeda (tip, težina i lokalizacija rane, vreme javljanja lekaru).15,16

Rane od ujeda su po pravilu inficirane polimikrobnom, aerobnom i anaerobnom florom,

pa su lekovi prvog izbora antibiotici širokog spektra ili kombinacija antibiotika.17 Lek prvog
izbora u većini slučajeva je amoksicilin plus klavulanska kiselina (ko-amoksiklav) bilo
profilaktički bilo terapijski koji je efikasan protiv najvećeg broja mikroorganizama očekivanih u
rani (tabela 3).

Tabela 3. Oralni antibiotici u terapiji inficiranih rana od ujeda sisara

Antimikrobni lek Doza*

15
 250 mg svakih 8 sati ili
Amoksicilin plus klavulanska
500 mg svakih 8 ili l2 sati (u odnosu
kiselina (ko−amoksiklav)
na amoksicilin)

CiproȐoksacin 250−750 mg na svakih l2

sati
200 mg prvi dan, potom l00
Doksiciklin
mg dnevno

l50−300 mg, izuzetno 450

Nlindamicin
mg na 6 sati

800 mg prva doza, potom

Metronidazol
400 mg na 8 sati

2 puta po 2 tablete dnevno,

Trimetoprim plus
izuzetno 2 puta po 3 tablete
sulfametok− sazol
dnevno
(ko−trimoksazol)

Lekar u opštoj praksi ima značajnu ulogu u primarnoj i sekundaroj prevenciji ujeda
sisara. Od posebnog značaja je edukacija dece i roditelja u pogledu bezbednog ponašanja sa
kućnim ljubimcima i razvijanje svesti o važnosti njihove uredne vakcijancije. Ujedi mogu da
imaju i forenzički značaj ako se dešavaju u okolnostima izvršenja krivičnih dela. S tim u vezi,
lekar treba da preduzme odgovarajuće mere kao što su detaljno dokumentovanje povrede, uzi-
manje odgovarajućih uzoraka i fotografisanje uz korišćenje merne skale.

5. UBOD INSEKATA

Ujed insekata su lokalna reakcija kože na toksine (otrove) koji su ubrizgani u kožu od strane niza
različitih insekata. Vrlo su česti, a neke osobe su osetljivije od drugih. Insekti ugrizu jednom ili
dvaput, zbog čega ostanu male tačke na koži koje svrbe nekoliko dana. Ponekad prerastu u
plikove, naročito na nogama. Većina ujeda insekata dese se na otkrivenim mestima gde insekti
mogu doći do kože. Grupe ujeda insekata ponekad se mogu pojaviti na telu, tamo gde se insekt
podvukao pod odeću.

Glavna karakteristika ujeda insekata je svrab koji se u toploti pogoršati. Hlađenje mesta ujeda sa
mokrom hladnom maramom za lice može pomoći.

16
  Ujedi krpelja

Krpelji su najaktivniji u proleće i jesen, a zadržavaju se u travi i grmlju. Ujed krpelja nanosi
mali, ali izvestan rizik oboljevanja. Računa se da je kod nas, u enzootskim žarištima, inficiran
jedan od deset hiljada krpelja. Prenosnik je mnogih opasnih bolesti, najčešce Lajmske. Krpelji
prenose uzročnike niza zoonoza: virusni krpeljski meningoencefalitis, Coxiella burneti,
Rickettsia conort, Rickettsia rickettsi, Borrelia recurrentis, Fruncisella iniarensis.Nakon ujeda
krpelja zaostaje katkada crvena papula koja svrbi i koja nestaje za nekoliko dana, ali se može
inficirati. Ako u koži ostane deo krpelja, nastaje granulom.

 Prva pomoć

Krpelja treba što pre ukloniti sa kože, pazeći da ne zaostanu delovi rilice. Danas se smatra
zasterelom metoda kada se krpelj poliva naftom, benzinom ili petrolejom (zbog nedostatka
kiseonika izlazi sam), zato probajte sledeće: parčem konca zavežite čvor oko krpelja (na vratu) i
uvrćite konac postepeno stežući omču. Vrlo brzo kada ga konac uvrne krpelj ispada napolje a da
ne ostavlja otkinute delove tela (glavu). Nikada nemojte uvrtati, cimati, cediti, gnječiti ili bušiti
krpelja. Nemojte koristiti ni narodne lekove kao što su vazelin, benzin ili vruća šibica. Ukoliko
niste sigurni u svoje sposobnosti, onda je bolje odete kod lekara koji će lako, bezbolno i brzo
izvaditi insekta iz kože. Uvek posle boravka u prirodi, pregledajte telo kako biste bili sigurni da
nema zakačenog krpelja. Crvenilo na koži ostaje još dan-dva i i izgubi se, a ako se ne izgubi i
crveni rub počne da se širi obavezno potražite lekara.

Profilaksa-preekspoziciona i postekspoziciona profilaksa do četiri dana nakon ujeda može da se

sprovede specificnim humanim imunoglobulinom. Za trajno izložene osobe može da se sprovede
aktivna imunizacija sa tri doze inaktivirane vakcine

6. MEDICINSKA EVIDENCIJA UJEDA I UBODA

Šire dostupni, publikovani detaljniji epidemiološki podaci o raznovrsnim animalnim

ujedima i ubodima kod nas su retki tako da postoji potreba unapredjenja u delu medi- cinske
evidencije i analize prikuljenih podataka. Medjunarodna klasifikacija bolesti (ICD-10) definiše
najmanje četiri kategorije koje se odnose na ova stanja: povrede, toksični efekti nemedicinskih
supstanci, izloženost živoj mehaničkoj sili i kontakt sa otrovnim biljkama i životinjama. Lekar
praktičar bi trebalo da uredno dijagnostikuje svaki medi- cinski značajni slučaj koji je povezan sa
ujedima i evidentira u odgovarajućoj medicinskoj dokumentaciji (tabela 7). To će stvoriti dobre

17
uslove da se u dužem vremenskom roku ustanovi sa većom preciznošću incidenca i prevalenca
ovih oboljenja što će poboljšati adekvatno planiranje i sprovod- jenje edukativnih, preventivnih i
terapijskih mera.

Tabela 7. Dijagnostičke kategorije MKB-10 klasifikacije povezane sa ujedima i ubodima

T00−T07 − Povrede koje uključuju više delova tela

T00.9 − Višestruke površinske povrede − Laesiones traumaticae
supernciales multiplices
T0l.9 − Višestruka otvorena rana − Vulnus apertum corporis multiplex
T08−Tl4 − Povrede na neodređenom delu grudnog koša, ekstremite− ta ili
regiona tela
Tl4.l − Otvorena rana tela neoznačenog predela − Vulnus apertum
corporis regionis non specincatae
T5l−T65 − Toksični efekti supstanci uglavnom ne medicinskog izvora
T63 − Otrovno dejstvo kontakta sa otrovnim životinjama − ERectus
contactus cum animalibus venenosis toxicus
T63.0 − Ujed otrovne zmije − Morsus serpentis venenosi
T63.4 − Ujed drugih zglavkara − Morsus arthropodarum aliorum
W50−W64 − lzlaganje mehaničkim silama
W50 −Guranje, udar, uvrtanje, ujed ili grebanje od strane druge osobe
W53 − Ujed pacova
W54 − Ujed ili udar psa
W55 − Ujed ili udar drugih sisara
W57 −Ujed ili ubod neotrovnih insekata i drugih neotrovnih artropoda
W59 − Ujed ili udar drugih reptila
X20−X29 − Nontakt sa otrovnim biljkama ili zivotinjama
X20 − Nontakt sa otrovnim zmijama i gušterima
X23 − Nontakt sa stršljenima,osama i pčelama

Podaci Zavoda za hitnu medicinsku pomoć iz Kragu- jevca ukazuju na porast godišnje
incidence ujeda i uboda tokom poslednje tri godine i to za 26.1% (tabela 8). Najveći broj
slučajeva koji su zbrinuti na terenu odnosi se na dijag- nozu W57 (ujedi opnokrilaca) a skoro sve
dijagnoze T63 se odnose na ubode krpelja koji su zbrinuti u ambulanti Zavoda (sem po jedan
slučaj u prve dve godine koji su zbrinuti na terenu).Podaci takodje ukazuju i na činjenicu da se
rane od ujeda sisara većinom zbrinjavaju u drugim zdravstvenim ustano- vama, najverovatnije u
bolnici (teže povrede) ili domovima zdravlja (lakše ujedne rane). Očigledno je da postoji potreba
objedinjavanja zdravstvene evidencije kako bi se pouzdani epidemiološki podaci dobijali i tokom
rutinskog praćenja bolesti i stanja u celokupnoj populaciji.

ZAKLJUČAK

18
Povreda (trauma) je nasilno oštećenje tela (zdravlja), izazvano isključivo dejstvom spoljašnjih
faktora, za razliku od oboljenja, kao prirodnog oštećenja zdravlja, koje se razvija spontano, pod
uticajem kako spoljašnjih (egzogenih), tako i unutrašnjih (endogenih) činilaca.

Ako se ljudsko telo sudari sa drugim (humanim, živim ili neživim) telom, kinetička energija
sudara može da izazove različite povrede (lat. trauma), rane (lat. vulnus) i u najgorem slučaju
iznenadnu smrt. Povrede su najčešći i najvažniji uzrok prerane smrti i invalidnosti mladih ljudi u
razvijenim zemljama. Jedna trećina svih smrti kao posledica povreda izazvane su motornim
vozilima u saobraćajnim nesrećama, jedna trećina u drugim neželjenim nesrećama (najčešće
izazvanim padom sa visine), a jedna trećina namernim nasiljem (samoubistvo i ubistvo). Npr. u
SAD više od 150.000 povrede završava smrtnim ishodom svake godine, a veliki broj nesmrtnih
trajnim invaliditetom sa velikim socijalnim i medicinskim posledicama

LITERATURA

19
 1) Arsić D. Zdravstvena nega u infektologiji i akutnim intoksikacijama.
Beograd: VMŠ “Milutin Milanković”, 2010.
2) Charles J, Fahrudin S, Britt H. Bites and stings. Aust Fam Physician 2009;
38: 861.
3) Kržanović M. Ujedi pasa na teritoriji opštine Zaječar. Timočki medicinski
glasnik 2010; 35: 71-5
4) Vučinić M, Djordjević M, Radenković Damnjanović B, Janković Lj,
Mirilović M. Ujedi pasa lutalica i pasa poznatih vlasnika u Bogradu. Acta Veterniaria
2008; 58: 563-571.
5) Muškinja N, Lalošević D, Vranješ N, Simin V. Epi- demija psećih ujeda u
Bačkoj, socijani i medicinski aspekti. MD – Medical data 2012; 4: 301-305.
6) Nacionalni registar lekova. NRL 2013. Beograd: Agencija za lekove i
medicinska sredstva Srbije, 2013
7) Arsić DŽ. Infektivne bolesti sa epidemiologijom. Ćuprija: Viša
medicinska škola, 2006.
8) Cvetković Matić D, Ašanin M, Matić D, i sar. Akutni infarkt miokarda
posle ujeda stršljena. Vojnosanit Pregl 2009; 66: 333-7.
9) Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima. Beograd: Sužbeni
glasnik Republike Srbije br. 11/2006, 25/2013, 63/2013, 99/2013, 118/2013.
10) Hrnjaković Cvjetković I, Milošević V, Jerant Patić V, i sar. Najčešće
bakterijske zoonoze u ljudi u Vojvodini u peri- odu 2005-2009. Arhiv veterinarske
medicine 2011; 4: 11.
11) Šašić M, Dragojlović Krušedolac J, Milošević B. Klinički profil
intrahospitalnih infekcija kod bolesnika sa infekcijama nervnog sistema lečenih u jedinici
za intenziv- no lečenje i reanimaciju. Journal of Microbiology, Immu- nology and
Infection 2003; 2: 24-7.
12) Parlić M, Grgić B, Gajić Z, Samardžić S. Epidemiološke karakteristike
tetanusa u Srbiji u periodu od 2000. do 2006. Godine. Glasnik Zavoda za zaštitu zdravlja
Srbije 2008; 80: 9-13.
13) Maksimović Zorić J, Milićević V, Veljović Lj, i sar. Besnilo -
epizootiološka situacija na teritoriji Srbije i ze- malja u okruženju od 2006. do 2012.
Godine. Veterinarski glasnik 2013; 67: 377-94.
14) Lalošević D, Lalošević V, Sarić M, et al. Smrtni slučaj tokom
postekspozicione vakcinacije protiv besnila obolelog od Parkinsonove bolesti. Med Pregl
2004; 57: 487-92.
15) Ficner B, Huzjak N. Akutna trovanja djece. Medicus 1993;2:147-99.

20