FAKULTET ZA ISLAMSKE STUDIJE

U NOVOM PAZARU

SEMINARSKI RAD
PREDMET: EPISTEMOLOGIJA
TEMA:

KOLIKO JE VAŽNO SAMOPOUZDANJE

Mentor: Student:
Prof. dr Hafzo Gološ Almasa Mujezinović

Novi Pazar, 2019.

Sadržaj:

1. Uvod.......................................................................................................................2
2. Self koncept- pojam o sebi......................................................................................3
3. Samopoštovanje......................................................................................................5
4. Visoko i nisko samopoštovanje...............................................................................7
4.1. Visoko samopoštovanje...................................................................................7
4.2. Nisko samopoštovanje.....................................................................................7
4.3. Tri oblika niskog samopoštovanja..................................................................11
4.4. Posledice niskog samopoštovanja...................................................................12
5. Tri koraka do boljeg samopoštovanja....................................................................13
5.1. Prvi korak: rekonstrukcija unutrašnjeg glasa..................................................13
5.2. Drugi korak: voditi računa o sebi....................................................................14
5.3. Treći korak: potražiti pomoć od drugih..........................................................15
6. Zaključak................................................................................................................16
7. Literatura................................................................................................................18

1
 1. Uvod

Ko sam ja?

,, Bože moj, bože! Kako je danas sve čudno! A još juče stvari su tekle kao obično!
Da se nisam možda noću ja promenila? Čekaj da razmislim, malo se sećam da mi je bilo
nekako drugačije. Ali, ako nisam ista, sledeće je pitanje: Ko sam, zaboga?, onda Eto to ti
je zagonetka! I stala je redom razmišljati o poznatoj deci, njenih godina, da vidi nije li se
možda pretvorila u koje od njih. Sigurno nisam Ada, rekla je, njena kosa ima jako duge
kovrdžice, a moja nije uopšte kovrdžava; isto tako ne mogu biti Mabel, jer ja znam svašta
a ona pih!, malo pa ništa! Osim toga, ona je ona, a ja sam ja, a- jao, Bože, kako je to
zagonetno!“
Lewis Carrol, Alisa u zemlji čuda

Self koncept predstavlja ključni faktor integracije ličnosti. U savremenim

naučnim disciplinama koje proučavaju ličnost, self koncept se smatra značajnim delom
iskustva jer predstavlja nezamenljive aspekte ponašanja. Svest o sebi je iskustvena
tvorevina, javlja se u ranom detinjstvu i razvija tokom života.

Brojni faktori doprinose razvoju self koncepta. Self koncept je, pre svega, svest o
sebi i sopstvenim potencijalima, generalizovana na osnovu brojnih situacija, tako da kako
osoba odrasta i self koncept postaje složeniji.

Kako je self koncept dinamički sistem njegov razvoj se ne završava ulaskom u

odraslo doba, već se i dalje menja i razvija.
U suštini, ako je osoba prihvaćena, voljena onakva kakva je, a ona je svesna toga,
stvara se pozitivan self koncept.

2
 Self koncept obuhvata: sklapanje prijateljstva, imati prijatelje i oslanjati se na
njih, harmoničan odnos prema polovima- odsustvo segregacije u odnosu na jedan od
polova, harmonija sa okolinom i odsustvo problematičnog ponašanja.

Pored toga što ljudi stalno pokušavaju pronaći odgovor na pitanje ko sam ja,
takođe traže odgovor i na pitanje kakav sam ja, kolika je moja vrednost. Odgovor na to
pitanje predstavlja naše samopoštovanje. Samopoštovanje se definiše kao pozitivan ili
negativan stav prema samom sebi, deo je pojma o sebi ali i preduslov za ličnu sreću,
kvalitetne međuljudske odnose i uspeh u onome što radimo.

2. Self koncept- pojam o sebi

Svi mi imamo self koncept tj. pojam o sebi o tome ko smo, kakvi smo i koliko
vrednujemo u odnosu na ostale. Bez obzira na to koliko je naš pojam o sebi u skladu sa
stvarnošću, on nas prati i vodi iz dana u dan te snažno utiče na sve što činimo od naizgled
nevažnih stvari, poput odabira odeće ili frizure, do životnih odluka, kao što su izbor
zanimanja, radnog mesta, partnera i sl. Pojam o sebi ima 3 dimenzije: znanje o sebi,
očekivanja od sebe i vrednovanje sebe. 1

• Znanje o sebi uključuje svest o sebi kao biću različitom od drugih i određivanje
vlastitih unutrašnjih i spoljašnih karakteristika koje smatramo tipičnim za nas. Oni koji
mogu istraživati, ispitivati i otkrivati svoje „ ja“ obično su bolje prilagođeni. Ako nismo
svesni zbog čega smo u nečemu uspešni ili neuspešni, zašto moramo pobediti ili izgubiti,
zašto nas neki vole ili mrze, zašto smo sretni ili nesretni, teže ćemo se suočiti sa
problemima. Da bi smo promenili kod sebe ono što nije dobro, znanje o sebi je nužno.
Ako ne vidimo kakvi smo, ne možemo se niti početi menjati. Stoga je važno videti sebe
onakvim kakvim jesmo, a ne onakvim kakvi bismo hteli biti.

1
Miljković, D., Rijavec, M. Razgovor sa zrcalom, Zagreb, IEP 2001.

3
• Očekivanja od sebe mogu se pojaviti u obliku „idealnog“ i „očekivanog“ ja.
Idealno „ja“ odnosi se na osobine koje bi osoba htela imati. To su njezine nade i želje. S
druge strane, očekivano „ja“ odnosi se na osobine za koje osoba ili ljudi oko nje smatraju
da ih treba imati. To su dužnosti, obaveze i odgovornosti. Osoba će imati problema ako
se različiti aspekti njezinog „ja“ međusobno ne slažu. Ako je razlika između stvarnog i
idealnog „ja“ velika, osoba je sramežljiva, tužna i razočarana. Oseća kako nije uspela
ostvariti ciljeve, želje i snove koje je postavila sama sebi ili koje su joj drugi postavili.
Ako je razlika između stvarnog i očekivanog „ja“ velika, osoba se boji i ima osećaj
krivice. Čini joj se da nije uspela da se ponaša dobro, odgovorno i u skladu sa svojim
dužnostima.2

• Vrednovanje sebe u pozitivnim i negativnim terminima. Rezultat svakodnevnih

procena šta smo i kakvi smo, s onim što bi smo želeli, mogli ili trebali biti jeste
samopoštovanje. Ako su procene uglavnom negativne, naše samopoštovanje će biti nisko.
Obrnuto, ako su uglavnom pozitivne, naše samopoštovanje će biti visoko.

3. Samopoštovanje

Postoji narodna izrekako sebe ne poštuje, i drugi ga ne poštuju. Samopoštovanje je

vrednosna i emocionalna komponenta pojma o sebi koja se sastoji iz dva dela:

1. Osećaj lične vrednosti odnosi se na naše uverenje kako imamo pravo biti srećni i
kako zaslužujemo postignuće, uspeh, prijateljstvo, ljubav i ispunjenje. Osobi niskog
samopoštovanja nedostaje bazični osećaj lične vrednosti, ona ne veruje da zaslužuje
ljubav i poštovanje od drugih ljudi, oseća kako je predodređena da bude nesrećna te se
boji izraziti svoje mišljenje, osećanje, želje i potrebe.

2
Miljković, D., Rijavec, M. Razgovor sa zrcalom, Zagreb, IEP 2001.

4
2. Samopouzdanje je uverenje kako smo sposobni razmišljati, učiti, birati, donositi
odluke, savladavati izazove i promene. Osoba niskog samopouzdanja ne oseća se
sposobnom suočiti se sa životnim izazovima i nema osnovno poverenje u svoje
intelektualne sposobnosti i način razmišljanja.

Da bi smo imali visoko samopoštovanje, potrebni su i osećaj lične vrednosti i

visoko samopouzdanje. Bilo koji deo da nedostaje, samopoštovanje će biti nisko što, pak,
nagriza naš ljubavni i porodični život, onemogućava nas u razvijanju naših potencijala i
izgradnji uspešne karijere te narušava osećaj unutrašnjeg zadovoljstva i lične sreće. Ljudi
s visokim samopoštovanjem, dakle oni koji cene sebe i misle da su vredni poštovanja, u
stvarnosti su uspešni u školovanju, u poslu koji obavljaju i imaju zdrave i čvrste odnose
sa drugima. Takvi ljudi provode manje besanih noći, ređe uzmiču pred pritiskom,
otporniji su na stres, skloniji prihvatanju izazova, uporniji u rešavanju problema i
jednostavno- srećniji su! Što nam je osećaj lične vrednosti i vera u sebe veća, veća je i
verovatnoća da ćemo postići ono što želimo. Nasuprot tome, ljudi niskog samopoštovanja
ne vide sebe nužno kao bezvredne ili loše, već jednostavno na sebi teško pronalaze bilo
šta dobro, lako gube nadu ili se boje da će biti odbačeni od drugih. Poteškoće koje su
usko povezane sa nedostatkom samopoštovanja su preterana sramežljivost i povučenost,
sklonost konformiranju, nemogućnost da se izborimo za svoja prava, strah od bliskosti s
drugim ljudima ili povlačenje od života. Vrlo često osećaj nesreće i očaja idu zajedno s
niskim samopoštovanjem. Osobe čiji pojam o sebi ni približno ne odgovara onome što bi
one trebale biti, izložene su većem riziku od pritiska ili depresije. Nedostatak
samopoštovanja uveliko utiče na ishode događaja koji su tek pred nama, javlja se tzv.
samoispunjavajuće proročanstvo: očekujući nešto, ponašamo se tako da povećavamo
verovatnost upravo takvog rezultata. Očekivanje neuspeha zasigurno utiče na to koliko
ćemo napora uložiti u neku aktivnost i koliko ćemo biti uporni kada se suočimo s
određenim izazovom. Bez obzira kolika bila naša želja za uspehom, očekivanje neuspeha
može umanjiti prilagođenu i odlučnu reakciju, što će na kraju povećati verovatnost
neuspeha, a time i potvrditi naša očekivanja. Radi se o začaranom krugu, jer je osobama
niskog samopoštovanja svaki put kada ne ostvare svoj cilj, to još samo jedan dokaz da su
bezvredni i neuspešni. Ostale razloge neuspeha obično ni ne razmatraj

5
 4. Visoko i nisko samopoštovanje

4.1. Visoko samopoštovanje

Visoko samopoštovanje se ne postiže preko pouzdanja. Ljudi koji imaju visoko

samopoštovanje su uglavnom zadovoljni sobom i nije ih lako poraziti bilo kakvim
preprekama, sposobni su da prihvate i izvuku pouku iz svojih grešaka, otvoreni i asertivni
kada su u pitanju njihove potrebe, odgovorni i puni ideja, ne odbijaju tuđu pomoć, nisu
preterano zabrinuti zbog neuspeha ili toga da li su ispali smešni u društvu ili ne, sposobni
su da zbijaju šale na svoj račun, ne osećaju veliku potrebu za dokazivanjem jer se sasvim
prijatno osećaju ovakvi kakvi su, nisu destruktivno kritični u vezi sebe, aktivni su i
orijentisani ka postizanju ciljeva, ne zauzimaju odbrambeni stav ako neko njima postavlja
pitanja.3

Osobe koje poseduju visoko samopoštovanje mogu povremeno preispitivati sebe

ali njihov osećaj lične vrednosti vraća ih u ravnotežu. To ne znači da se ove osobe
osećaju savršeno. Oni samo ne provode svoje vreme sumnjajući u svoje kvalitete i
sposobnosti. Kod osoba sa pozitivnom, zdravom slikom o sebi ne dešavaju se eskalacije u
vrednovanju tako da se jednog trenutka osećaju jako vrednim a sledećeg trenutka potpuno
beskorisnim.

4.2. Nisko samopoštovanje

Postoje dve osnovne odlike onih koji poseduju nisko samopoštovanje:

3
Miljković, D., Rijavec, M. Razgovor sa zrcalom, Zagreb, IEP 2001.

6
1. Osećaju se bezvredno zbog samog smisla života, kao potpuni promašaj koga svi
tako i vide, stalno su u preispitivanju da li uopšte mogu nešto da postignu u životu ili ne,
plaše se promena i noviteta, previše zavise od drugih i toga da stalno neko vodi brigu o
njima, pronalaze raznorazne načine da izbegnu neprijatnu stvarnost, jako malo se trude u
postizanju rezultata jer unapred „znaju“ da ne mogu uspeti, nisu zadovoljni svopstvenim
izgledom: smatraju sebe previše niskim ili visokim, previše mršavim ili debelim i sl.

2. Osećaju se iznervirano i besno, brzo planu, brzo započinju svađe, okrivljuju druge
osobe ili okolnosti zbog ličnih neuspeha, stalno pronalaze greške i loše stvari u svetu,
ponašaju se negativno jer za njih ništa nije dovoljno dobro, sve je užasno, uživaju i slade
se potresnim pričama o životima drugih osoba i sl.

Ove osobe pogrešno upoređuju i povezuju svoja osećanja sa tuđim ponašanjem.

Zbog svega što se dešava u mislima osoba sa niskim samopoštovanjem i ponašanjem koje
reflektuju drugima, sasvim je normalno primetiti da se svi ostali ponašaju srećnije i
zadovoljnije od njih. To ih dovodi do zaključka da se niko drugi ne može osećati tako
loše kao oni sami. Samim tim stvaraju jedan začarani krug i njihovo pouzdanje još više
opada a slika postaje još negativnija. Oni se često oslanjaju na posao i radnje koje
trenutno obavljaju i povezuju ih sa svojim trenutnim ponašanjem i osećanjima koja
postoje kod njih. Stalno im je potrebno pozitivno iskustvo iz spoljašnjeg sveta da bi
potisnuli negativne misli i osećanja koja ih stalno obuzimaju. Čak i tad, dobar, pozitivan
osećaj koji se javi kod njih samo je privremen.

Visoko samopoštovanje je preduslov sreći. Da bi smo bili srećni, moramo pre

svega biti zadovoljni sobom, da osećamo da vredimo kao osoba. Ključ visokog
samopoštovanja je postati svestan svojih vrlina i prihvatiti sebe kao osobu koja zaista
vredi bez obzira na mane i slabosti koje posedujemo. Što više kritikujemo sami sebe, gore
se osećamo. Ako pak pronalazimo krivicu u svima i svemu što nas okružuje neće nam
nimalo pomoći. Jedino će nam pružiti trenutno olakšanje. Dobra vest je to da možemo
promeniti način na koji vidimo sebe bez promena osnovnih crta ličnosti. Značajan
početak je shvatanje da svi ljudi teže tome da svoje prednosti i vrline ne uvažavaju jer su

7
one za njih sasvim prirodne, obavljaju ih sa lakoćom i ne predstavljaju ništa posebno za
njih. Ipak, stvarnost je da ono što mi zaista volimo da radimo, što nam je lako i sasvim
prirodno su u stvari lične vrline i prednosti.

Da bi izgradili visoko samopoštovanje, od velikog značaja je da umemo

prepoznati ali i uvažiti naše prednosti i vrline. Takođe, dobro je i provesti više vremena
radeći nešto korisno a manje sedeti i razmišljati o sebi. I tako se izgrađuje pozitivna slika
o sebi i visoko samopoštovanje. Razgovor sa drugim osobama pomaže nam da uvidimo
da nismo jedini sa problemima. Svi mi imamo nešto kod nas što nam se ne sviđa, nešto
zbog čega se ne osećamo prijatno. Međutim, moramo izbegavati generalizacije poput:
„ Imam neke nepoželjne osobine, znači da sam i ja nepoželjan.“, ili „ Imam neke
neprivlačne karakteristike, to znači da sam i ja neprivlačan.“ Ne smemo dozvoliti da naše
negativne strane prevladaju pozitivnim i pokvare nam pravu sliku o sebi. Pomagati
drugima i biti dobar slušaoc, što je najlakše uraditi, samo je jedan od načina kako
razvijati osećaj da smo dobra osoba i poboljšati sliku o sebi. Svi žele da budu voljeni i
prihvaćeni, ali mi doživljavamo sebe kao nekog ko mora biti drugačiji da li u izgledu ili
ponašanju. Istina je da su najpoželjnije osobine te da se pokaže interesovanje za nešto i da
se lepo ponašamo prema drugima.
Samopoštovanje se razvija i usavršava tokom naših života, i mi gradimo sliku o
sebi kroz iskustvo koje stičemo u interakciji sa drugim ljudima i poslovima koje
obavljamo. Iskustva koja stičemo tokom našeg detinjstva imaju izuzetno veliku ulogu u
oblikovanju naše pozitivne slike o sebi i izgradnji samopoštovanja. Tokom odrastanja,
naši uspesi ( i neuspesi) i način na koji su nas najbliži članovi porodice tretirali, kao i
odnos sa nastavnicima, trenerima, vršnjacima, sve to daje svoj doprinos u izgradnji
pozitivne slike o sebi i zdravog samopoštovanja.
Samopoštovanje se u najvećoj meri razvija tokom detinjstva.
Visoko samopoštovanje
Iskustva iz detinjstva koja formiraju visoko samopoštovanje obuhvataju:
• pohvale i isticanja
• pažljivo su slušani
• pružan im je odnos pun poštovanja i raumevanja

8
• dobijanje dovoljno pažnje i zagrljaja
• uspeh u školi ili sportu
• imati pouzdane prijatelje
Nisko samopoštovanje
Iskustva iz detinjstva koja formiraju nisko samopoštovanje obuhvataju:
• strogo su kritikovani
• vikalo se na njih ili su čak često bili tučeni
• bili su ignorisani, zadirkivani i podsmevani
• ako se očekivalo da budu ,,savršeni“ sve vreme
• neuspesi u školi i sportu
Osobama koje poseduju nisko samopoštovanje često su slane poruke da su neuspesi u
njihovim poduhvatima (izgubljena utakmica, dobijanje slabe ocene, itd.) neuspesi njih
samih u svemu.

Zbog toga naša iskustva iz detinjstva, tokom odrastanja, čak i stvari o kojima obično i ne
razmišljamo, sve su potpuno žive i aktivne u našem svakodnevnom radu u obliku
unutrašnjeg glasa. Iako većina ljudi ,, ne čuje“ ovaj glas na isti način kako bi čuli pravi
glas, on ipak funkcioniše na isti način, konstantno ponavljajući originalne poruke nama
samima.
Kao ljudi sa visokim samopoštovanjem poruke unutrašnjeg glasa su pozitivne i
podsticajne. Ljudi sa niskim samopoštovanjem unutrašnji glas doživljavaju kao strogog
kritičara koji stalno kritikuje, kažnjava i omalovažava njihova postignuća i životne
uspehe.

Mnogi ljudi imaju nisko samopoštovanje i teško im je prihvatiti pozitivna

osećanja o samima sebi. Poznati psiholog Rodžers kaže da je uzrok tome ponašanje
važnih ljudi u našem detinjstvu. Naši roditelji, rođaci, učitelji i vršnjaci postavljaju nam u
detinjstvu mnoga ograničenja- Kako samo možeš biti tako glup?; Zar nikad ne možeš
učiniti ništa kako treba?; Ne radi to; Zar se ne možeš ponašati kao i sva ostala deca?.
Kada nešto ne bi smo činili kako treba, često smo bili kažnjeni. Kazne su mogle biti

9
različite, a jedna od najčešćih bila je pretnja uskraćivanjemc ljubavi. Uslovna ljubav je
ona koju nismo dobili dok se nismo pokorili zahtevima roditelja ili drugih važnih osoba.
Rezultat takvog ponašanja jeste nisko samopoštovanje i sklonost donošenja odluka prema
potrebama i standardima drugih, a ne prema našim vlastitima. Budući da je odgoj od vrlo
velike važnosti u razvoju samopoštovanja, važno je omogućiti uvažavanje ličnosti deteta i
njegovog mišljenja, ravnopravan razgovor.

4.3. Tri oblika niskog samopoštovanja

Većina nas ima predstavu o tome kako nisko samopoštovanje izgleda, ali nije
uvek tako lako prepoznati ga. Ovde su predstavljena tri oblika koja se mogu uočiti kod
osoba sa niskim samopoštovanjem:
1. Varalica- ponaša se srećno i uspešno, ali je u suštini prestrašen neuspeha. Živi u
neprestanom strahu da će on ili ona biti ,, razotkriven“. Potreban mu je uspeh u
kontinuitetu da bi zadržao masku pozitivne slike o sebi i visokog samopoštovanja, što
može dovesti do problema u vidu perfekcionizma, takmičarstva, brzog trošenja, itd.
2. Pobunjenik- ponaša se kao da mu mišljenje i dobra volja drugih ljudi- naročito
onih koji su bitni ili moćni uopšte nije bitna. Živi u stalnoj ljutnji i besu da on ili ona
nikada nisu dovoljno dobri. Konstantno im je potrebno da dokazuju kako njih procene i
kritike drugih ljudi ne pogađaju što može dovesti do određenih problema kao što su
stalno optuživanje drugih, kršenje zakona ili suprotstavljanje autoritetima.
3. Gubitnik- ponaša se bespomoćno i nemoćno da se uklopi sa svetom, čeka da se
neko pojavi i izbavi ih iz situacije u kojoj se nalaze. Koristi se samosažaljenjem ili
indiferentnošću kao nekim štitom od straha da preuzme odgovornost i promeni svoj život.
Neprestano očekuje od drugih ljudi uputstva kako da se ponaša ili radi, što može dovesti
do problema kao što su nedostatak asertivnih veština, nedovoljno postignuće i izrazito
oslanjanje na druge u interakciji sa drugim osobama.

4.4. Posledice niskog samopoštovanja

10
 Nisko samopoštovanje može dovesti do ozbiljnih posledica.
• može stvoriti uzmenirenost, stres, usamljenost i povećati verovatnoće pojave
depresija.
• može prouzrokovati probleme u odnosima sa prijateljima ili vezama.
• može ozbiljno ugroziti akademske i radne sposobnosti.
• može dovesti do neuspeha i ne postizanja dobrih rezultata, povećati ranjivost kod
tih osoba kao i moguća upotreba alkohola ili droge.

Što je najgore, ove negativne posledice same po sebi pojačavaju isitcanje

negativne slike o sebi i može dovesti osobu do spirale silaznog toka sve nižeg i nižeg
samopoštovanja i povećati neproduktivnost ili samodestruktivno ponašanje.

5. Tri koraka do boljeg samopoštovanja

Pre no što neko uopšte krene da radi na svom samopoštovanju i njegovom

poboljšanju, mora iskreno verovati da može popraviti trenutnu situaciju. Promena se neće
desiti brzo ili lako, ali će se ipak desiti. Bitno je da se shvati da niko nije bespomoćan.
Kada se jednom prihvati ta činjenica, ili ako je neko u najmanju ruku voljan da razmotri
da nije bespomoćan, postoje tri koraka koja dovode do poboljšanja samopoštovanja:
• Prvi korak: rekonstrukcija unutrašnjeg glasa
• Drugi korak: voditi računa o sebi
• Treći korak: potražiti pomoć od drugih.

5.1. Prvi korak: rekonstrukcija unutrašnjeg glasa

Prvi značajan korak u poboljšanju samopoštovanja i pozitivne slike o sebi je

započeti suprotstavljanje negativnim porukama koje nam šalje kritičar- unutrašnji glas.
Evo nekoliko tipičnih primera unutrašnjeg glasa i kako možete to promeniti:

11
 Unutrašnji glas kritike: Poboljšanje:4
Ako je nepravedno strog:
"Ljudi kažu da im se dopalo moje izlaganje, ali ono nije bilo ni izbliza dobro kao što je
trebalo biti. Ne mogu da poverujem da niko nije primetio sva mesta na kojima sam
zabrljao. Prava sam varalica." Razuverenje:
"Oho, zaista im se dopalo! Možda nije bilo savršeno, ali naporno sam radio na toj
prezentaciji i uradio sam dobar posao. Ponosan sam na sebe. Ovo je bio veliki uspeh."
Nerealne generalizacije:
"Nisam položio test. Ne razmem ništa na ovom času. Pravi sam idiot. Koga zavaravam?
Ne bi trebao uopšte ni da pohađam ovu nastavu. Glup sam i nije mi mesto na fakultetu."
Konkretnost:
"Stvarno sam slabo uradio test, ali svi domaći zadaci sam uradio dobro.Ima ovde nekih
stvari koje mi nisu jasne onoliko dobro kako sam mislio da će biti, ali savladaću sve to –
Dobro sam prošao na drugim ispitima koji su bili podjednako teški.”
Nelogično povezivanje:
"On se mršti. Ništa nije rekao, ali ja sam siguran da to znači da mu se uopšte ne sviđam!"
Ispitivanje logičnog povezivanja:
"U redu, mršti se, ali ja ne znam zašto. Možda to nema nikakve veze samnom. Možda bi
trebao da ga pitam."
Katastrofiranje:
"Odbila je da izađe samnom na sastanak! Tako sam posramljen i povređen. Nikome se ne
sviđam i nikome nije stalo do mene. Nikada neću naći devojku. Uvek ću biti sam."
Objektivnost:
"Uh! Ovo je bolelo. U redu, ona ne želi da izađe samnom. To ne znači da baš niko drugi
neće. Znam da sam privlačna i fina osoba. Pronaći ću već nekog."

5.2. Drugi korak: voditi računa o sebi

Rekonstrukcija vašeg unutrašnjeg glasa je bitan korak, ali nije dovoljan. Kako je
naše samopoštovanje i pozitivna slika o sebi u velikoj meri zavisna od toga kako su nas

4
Burns, David D. Ten Days to Self-Esteem. New York: Quill, 1999.

12
drugi tretirali u prošlosti, drugi korak ka poboljšanju samopoštovanja je da se osoba
prema sebi samome ponaša kao prema nekome ko zaista i zaslužuje poštovanje.
Suprotstavljanje negativnim iskustvima iz prošlosti ili kritičnom unutrašnjem
glasu brinući o sebi na načine koji jasno pokazuju da smo vredni, kompetentni, ljubljeni i
poželjni. To se sve može postići na nekoliko načina:
• Raditi na osnovnoj brizi o sebi- dovoljno spavati, voditi računa o zdravoj ishrani,
redovno vežbati, poboljšati ličnu higijenu, itd.
• Planirati zabavne i opuštajuće trenutke samo za sebe- odlazak u bioskop,
dremanje, masaža, kućni ljubimac, bašta, meditacija i sl.
• Samonagrađivanje- slobodno veče da bi se proslavile dobre ocene, provoditi
vreme sa prijateljima, udeliti sam sebi kompliment, itd.
• Podsetiti sam sebe o ličnim uspesima i postignućima- jedan način je da se napravi
lista stvari koju volimo u vezi sebe, ili istaći na vidljivo mesto sertifikate i nagrade koje
smo dobili.
• Oprostite sebi kada ne uradite sve što ste se nadali da ćete uraditi- ovo može biti
jako težak zadatak ako osba nije navikla da oprosti sebi. Ne budite kritični o sebi kada ne
uradite sve kako ste planirali.

5.3. Treći korak- potražiti pomoć od drugih

Potražiti pomoć od drugih često je najbitniji korak koji osoba preduzima u cilju
poboljšanja samopoštovanja i pozitivne slike o sebi, ali u isto vreme može biti i najteži.
Osobe kod kojih je izraženo nisko samopoštovanje često ne traže pomoć od drugih jer
smatraju da je ne zaslužuju. Ali kako je nisko samopoštovanje u tesnoj uzročno-
posledičnoj vezi sa načinom na koji su se drugi ponašali prema nama tokom odrastanja,
možda će biti sada potrebna pomoć drugih ljudi kako bi se suprotstavila kritičarskim
porukama koje primamo iz prošlih negativnih iskustava. Evo nekoliko načina da
dobijemo pomoć od drugih:

13
• Potražiti podršku od prijatelja- pitati prijatelje šta misle o nama, ili šta misle da
radimo uspešno, zatražite zagrljaj, zamolite nekog ko vas voli da vas povremeno podseti
na to.
• Potražiti pomoć od nastavnika i drugih pomagača- ako imate problema na
pojedinim časovima, pitajte profesora, nastavnika, savetnika da vam pomognu da rešite
problem, ako vam nedostaje samopouzdanje u pojedinim oblastima, pohađajte konkretnu
nastavu ili probajte na neki novi način da povećate vaš osećaj kompetentnosti ( npr.
uzmite časove matematike, časovi plesa, i sl.)
• Razgovarajte sa terapeutom ili savetnikom- ponekad nisko samopouzdanje može
biti vrlo bolno ili teško da se prevaziđe pa je stručna pomoć terapeuta ili savetnika
neophodna. Razgovor sa terapeutom je dobar način da naučite više o samopoštovanju i
započnete njegovo poboljšanje.

6. Zaključak

14
 Verovatno nema čoveka koji sebi u nekom trenutku svoga života nije postavio
pitanje „ ko sam, u stvari, ja?“ . Neki ljudi to čine vrlo retko i ne opterećuju se mogućim
odgovorima. Drugi su, pak, opsednuti njime i spremni posvetiti čitav život tražeći
odgovor. Pojam o sebi u velikoj meri utiče na naš život jer određuje koje ćemo događaje
smatrati važnima, šta ćemo preduzimati, koje ćemo ciljeve pokušati dostići, hoćemo li
biti zadovoljni onim što smo učinili, koji će događaji za nas biti stresni i kako ćemo
reagovati na njih.

Osim što pokušavaju odgovoriti na pitanje ko sam ja, ljudi takođe traže odgovor i
na pitanje „Kakav sam ja? Kolika je moja vrednost?“ Odgovor na to pitanje predstavlja
naše samopoštovanje. Samopoštovanje je vrlo važan aspekt pojma o sebi o kojem u
velikoj meri zavisi naše mentalno zdravlje i prilagodljivost. Ljudi koji dobro funkcionišu
prihvataju sebe sa svojim dobrim stranama i slabostima, ali opšte gledano, misle o sebi
dobro. Oni su čak otvoreniji za promene jer tačnije vide svoje slabosti i spremni su ih
menjati. S druge strane, osoba koja o sebi misli loše ni ne veruje da se isplati uložiti trud i
vreme u vlastito menjanje. Ne iznenađuje, s toga, da se nisko samopoštovanje i loša slika
o sebi krije u osnovi mnogih emocionalnih i motivacionih problema počevši od depresije,
tendencije odvajanja od ljudi, pasivnog prilagođavanja zahtevima okoline itd. U
nastojanju da se spreče te negativne posledice treba ukazati na važnost povećanja
samopoštovanja malim, ali sigurnim koracima. Sumnje koji mnogi od nas nose
ograničavaju naše mogućnosti- dvoumimo se jesmo li dorasli novom poslu, sposobni
uspešno završiti školovanje ili održati kvalitetan odnos s partnerom. U svim takvim
situacijama nude nam se dve temeljne mogućnosti: dopustiti da sumnje prevagnu i utiču
na ono što radimo ili ih prevladati nastojanjem da utičemo na ono što možemo promeniti
i prihvatimo ono što ne možemo promeniti. Na taj način možemo postepeno menjati
negativne aspekte slike o sebi i umesto njih izgrađivati pozitivne.

Svakodnevni primer: odlazimo u kupovinu da kupimo novu odeću. Ona nam na

vešalici lepo izgleda, no nakon što je isprobamo naša nam negativna slika o sebi kaže
„Predebeo/la si, izgledaš smešno!“, pa depresivno odlazimo kući praznih ruku. Pozitivna

15
slika o sebi bi rekla: „Lepo ti stoji, izgledaće odlično sa tvojim najdražim cipelama,
hajde, uzmi!“

Naša slika o sebi presudna je, stoga, za našu sreću i uspeh, pa kako bi bili
uspešniji u školovanju, poslu koji obavljamo, imali čvrste odnose sa drugima i sl., trebali
bi uložiti trud u razvijanje pozitivnog odnosa prema samome sebi jer se to uvek
dugoročno isplati.

7. Literatura

16
1. Burns, David D. Ten Days to Self-Esteem. New York: Quill, 1999.
2. Miljković, D., Rijavec, M. Razgovor sa zrcalom, Zagreb, IEP 2001.
3. McKay, Matthew and Patrick Fanning. Self-Esteem: A Proven Program of
Cognitive Techniques for Assessing, Improving and Maintaining Your Self-Esteem.
Oakland, CA: New Harbinger Publications, 2000.
4. Seligman, Martin. Learned Optimism: How to Change Your Mind and Your Life.
New York: Pocket Books, 1998

17