ПРВА ЕКОНОМСКА ШКОЛА

Београд

СЕМИНАРСКИ РАД
●
Значај изградње савременог информационог
система у банкама

Симов Јован ИВ/8

2010.
●САДРЖАЈ

.....................................3.................................
1.Увод-Опште напомене о информационом систему у банци

.....................................6.................................
2. Основне концепције развоја информатике у банкама

.....................................7.................................
3. Развој безготовинског и електронског плаћања
3.1 Модели плаћања
3.2 Начини плаћања преко интернета
3.3 Kуда иде развој пластичних кредитних картица? 
3.4 Кратка историја банкомата

....................................13................................
4. Аутоматизација послова са становништвом
5.1 Приоритет аутоматизације послова
5.2 Кретања у свету

.....................................15.................................
5. Значај повезивања банкарских и берзанских
информационих система

.....................................17.................................
6. Закључак

.....................................18.................................
7. Литература

Значај изградње савременог информационог система у банкама Симов Јован IV/8

1.УВОД

1.УВОД

Информациони системи имају веома значајну улогу у банци.

Примена укупне информационе технологије утиче на ефикасност
банкарског пословања.
У садашњим условима привређивања све је већа улога тзв.банака
података, које се, на професионалној и комерцијалној основи, баве
прикупљањем,анализом и достављањем свих врста информација
заинтересованим лицима.
Велике банке имају веома моћне истраживачке секторе који обезбеђују
изузетно важне податке и информације таквим банкама, што је фактор
њихове повољне позиције у привређивању. Мале банке имају могућности
да користе податке специјализованих банака података или да преко
неких облика кооперације са великим банкама користе информације
њихових истраживачких сектора.
Информациони системи у банкама под снажним су утицајем привредног
система земље. То знаци да је његова ефикасност одређена факторима
економске,политичке и социјалне природе, као и мерама монетарно-
кредитне политике. Извори информација су: биланс централне банке,
биланси пословних банака, финансијски извештаји итд.
Да би информације биле релевантне за доношење пословних
одлука, морају бити:
●Актуелне
●Потпуне
●Квалитетне
Наведена својства информације представљају:
● Временску
● Квантитативну и
● Квалитативну димензију информација информационог система.
Савремени информациони системи представљају основу пословног
банкарског комуницирања у међународним разменама.
Прихватање филозофије производње која је интегрисана рачунарима
( Цомпутер Интегратед Манифацтуринг-ЦИМ) и обезбеђење квалитета на
бази међународних стандарда основне су претпоставке за укључивање
банака на светско тржиште. Такође прихватање стандарда електронске
размене података ( Елецтрониц Дата Интерханге- ЕДИ ) и одређивање
скупа стандарда под заједничким називом електронска размена података
у администрацији,трговини и транспорту од великог је значаја за
банкарске активности у свим развијеним тржишним земљама.
Утицај информационих система огледа се у:
● Преносу инфрмација преко јефтиних светских мрежа, што се на
практичном нивоу своди на појам ''повезаног света'', где је најзначајнији
информациони феномен на крају хх века тзв. мрежа свих мрежа-
ИНТЕРНЕТ.

-3-
Значај изградње савременог информационог система у банкама Симов Јован IV/8
1.УВОД
● Могућности доступности суперкомпјутера,чија се брзина рачунања
стално увећава
● Промени концептуалног информационог односа, где ће у будућности
већи проблем представљати руковање него прикупљање информација
● Побољшању животног стандарда
● Другим утицајима информационих система и информационе
технологије
Иновације у области информационих система јављају се у краћим
периодима и захтевају њихово праћење и промену у банкарском
пословању.То се односи на иновације у области:
●техничке опреме ( hardware)
● програмске опреме ( software)
● организационе подршке (оrgware)
Значај и улога Информационог система не своди се само на обарду
података већ ће свој циљ испунити ако се стави у функцију менаџмента.
Због тога су настали тзв. управњачки информациони системи.
Савремени информациони системи представљају кључне ресурсе за
доношење: стратешких пословних одлука у банкама, затим за
операционализацију донетих одлука и контролу ефикасности донетих
одлука у банкама.
Увођење и праћење промена у банкарским информационим системима
представља стратегијску инвестицију која се може исплатити само ако се
информациони системи ефективно и ефикасно користе.
Традиционално пословање се заснива на коришћењу
структурираних папирних докумената у доброј дефинисаној и
општеприхваћеној комуникацији између учесника у процесу пословања.
Савремене дигиталне технологије омогућавају ефикасније пословање,
без коришћења папирних докумената и без непосредног контакта између
учесника у процесу пословања. Пословање у коме се пословне
трансакције превасходно остварују електронским путем познато је под
именом електронско пословање (е-бусинесс). Процењује се да укупан
годишњи промет електронског пословања износи око 750 милијарди
долара. Најпопуларнији канал електронског пословања је Интернет.
Еволуција електронског пословања започела је разменом поште у
електронском облику (”електронска пошта”).
Први задатак Wеб технологије, био је
електронско публиковање пословних информација,
као замена за класично штампање. Широка
прихваћеност Wеб сервиса касније је
створила услове за реализацију пословних
трансакција, као елемента система
електронског пословања, а процес продирања
Wеб технологија у све поре пословних система
и даље траје. То доводи до претварања
конвенционалне у виртуелну организацију у
којој се све пословне трансакције организације
одвијају искључиво механизмима електронског
пословања.
-4-
Значај изградње савременог информационог система у банкама Симов Јован IV/8
1.УВОД
Познати су успеси појединих фирми ”преконоћи”, али генерално
говорећи електронско пословање је посао на дуге стазе. Није довољно
применити нову технологију. Потребно је и направити и многе
организационе промене, направити нови модел пословања. Електронско
пословање углавном подразумева пословање путем рачунара, али даљим
ширењем мобилне телефоније све више мобилних трансакција, одвијаће
У овом семинарском раду покушаћемо да Вам објаснимо значај
изградње савременог информационог система у банкама.

-5-
Значај изградње савременог информационог система у банкама Симов Јован IV/8
2.ОСНОВНЕ КОНЦЕПЦИЈЕ РАЗВОЈА ИНФОРМАТИКЕ У БАНКАМА

2. ОСНОВНЕ КОНЦЕПЦИЈЕ РАЗВОЈА ИНФОРМАТИКЕ

У
БАНКАМА

Изградња и развој информационих система и информационе

технологије у банкама има следеће основне концепцијске
карактеристике:
●неопходно је интезивно обезбеђивање јединствене методологије и
технологије у пословном банкарству, што се огледа у коцепту ДБ/ДЦ
(регулисање пословних промена у тренутку њиховог настанка)
●програмирање основних груша банкарских послова на одговарајући
режим аутоматске обраде података
●увођење микрофилмова у пословање банке, чиме се омогућава
смањење банкарског архивског пословног простора (преко посебног
уређаја, тзв. COM-а)
●опремање банака дуплекс-системом централних рачунара, што значи да
банке увек имају у резерви један рачунар
●развој информационе технологије на главним банкарским пунктовима
(где се одвија највећи део пословних банкарских трансакција)
●развој пословне мрежебанке ван седишта банке и њено савремено
информационо опремање (повезаност терминалским системом,
способност комуницирања са централним рачунаром преко јавне
телефонске мреже, тј преко JUPAC-а као посебне мреже код нас за
пренос података)
●посебан развој обраде банкарских података (плате, кадрови,
инвестиције итд., уз тзв ON LINE)
и друге концепцијске карактеристике
Савремено банкарство не може се замислити без добро
организованих концепција информационог система. То је предуслов за
израду и реализацију пословне политике банака. Сложени тржишни
услови привређивања, који повећавају неизвесност и ризик, уз бројност
финансијских трансакција, не могу се решавати без одговарајућег
информационог система у банкама.

-6-
Значај изградње савременог информационог система у банкама Симов Јован IV/8
3.РАЗВОЈ БЕЗГОТОВИНСКОГ И ЕЛЕКТРОНСКОГ ПЛАЋАЊА

3. РАЗВОЈ БЕЗГОТОВИНСКОГ И ЕЛЕКТРОНСКОГ ПЛАЋАЊА

Упоређујући и пратећи технолошке промене и развој банкарских

активности може се уочити одређена законитост. Процес непрестаних
промена у финансијским структурама развијених тржишних привреда
заснива се на финансијским иновацијама које решавају проблем све
већег броја и све сложенијих операција у банкама а неопходан услов за
то су технолошке иновације, а посебно у безготовинском и електронском
плаћању. Банкарске организације су самим тим принуђене да раде што
брже, што ефикасније и што економичније и да у одговарајућем степену
примењују савремене информационе ресурсе (рачунаре, терминале,
микрофилм, телефон...)
Банкарство поставља захтеве које треба да добију своја
технолошка решења, као што су интегрална обрада информација и све
бржег обављања финансијских трансакција. Најзначајнији електронски
уређаји самоуслужног типа који се користе у савременом банкарству су:
●уређаји за израду идентификованих картица
●читач идентификационих картица
●аутоматска каса-трезор
●трезор за стране валуте
●самуслужни штампач извода рачуна
●самоуслужни терминал за клијенте
●аутомати за издавање новца
Примене савремене технологије у банкарству условљена је
потребом извођења операција у што краћем времену, уз што мање
трошкове и смањење учешћа живог рада и са високим степеном
тачности. Банке и њихови комитенти при коришћењу електронских
система сусрећу се са проблемом обезбеђења потпуне сигурности,
тајности и постојаности података, што подразумева интегритет хардвера,
софтвера и података, контролу улаза у просторије, рада уређаја и
приступа подацима и модеран концепт организације као услове за
сигурност и ефикасност. Све су већи захтеви у односу на сигурност
података због могуће злоупотребе (нпр компјутерски вируси).
Последњих година расте учешће безготовинског плаћања у укупној
структури плаћања између учесника платног промета. Посебну важност
има развој банкарских платних картица. Помоћу њих могуће је плаћање
робе и услуга у унутрашњем платном промету и у платном промету са
иностранством. Њихово широко прихватање у светским размерама
омогућило је смањење готовог новца у оптицају. Најпознатије
институције које послују новчаним картицама су ВИЗА, Американ експрес
итд.
Постоје и гарантне картице за плаћање чеком, где је посебно
развијен систем еурочек гарантних картица и чекова.
Највеће достигнуће у раду банака је појава електронског новца, а самим
тим и електронског банкарства. Оно представља најзначајнију

-7-
Значај изградње савременог информационог система у банкама Симов Јован IV/8
3.РАЗВОЈ БЕЗГОТОВИНСКОГ И ЕЛЕКТРОНСКОГ ПЛАЋАЊА
финансијску информацију коју је омогућила информациона технологија.
Електронско банкарство представља систем електронског преноса
средстава (платни промет) и аутоматизацију банкарског пословања.
Електронски новац је специфична монетарна информација која се
путем електронских импулса пеноси између финансијских трансактора.
Облици електронског новца су:
●EFT/POS – доминантан облик електронског новца је електронски
трансфер средстава на месту продаје (Electronic Funds Transfer at Point of
Sale), помоћу инсталираних компјутерских терминала. Ови терминали
омогућују тренутно трансферисање средстава са чековних рачуна купаца
код банака на трансакциони рачун продавца.
●ATM – други облик коришћења електронског новца могућ је
захваљујући инсталираним банкоматима (Automated Teller Machines).
Банкомати омогућују подизање готовине, полагање депозита, пренос
средстава на различите рачуне, плаћање са различитих рачуна.
●HOME BANKING – коришћење личних (кућних) рачунара за финансијске
трансакције трансактора. Кућни терминали су повезани са централним
компјутером у банци и тиме се смањује потреба физичког контакта
комитената и банке.

3.1 МОДЕЛИ ПЛАЋАЊА

●Cash-like, систем који подразумева претплату. У оваквим системима

одређена сума новца се узима од купца пре него што је трговина
обављена. У ову групу спадају: Смарт цард, електронски кеш и
банкарски чекови.

-8-
Значај изградње савременог информационог система у банкама Симов Јован IV/8
3.РАЗВОЈ БЕЗГОТОВИНСКОГ И ЕЛЕКТРОНСКОГ ПЛАЋАЊА
●Check-like, систем код кога се плаћање обавља у
тренутку куповине ( паy-ноw) или по обављеној
куповини ( паy-латтер). Пример за паy-ноw групу
су банкомати (АТМ – Аутоматед Теллер Мацхине),
а за паy-латтер је пример плаћања кредитним
картицама.

●Електронски или дигитални новац – представља електронску замену

папирног новца, и као такав може се чувати и трошити.
●Електронски чекови – електронски документ, дигитално потписан,
аналогно потписаном папирном документу, којим се налаже банци
потписника да исплати износ новца са потписниковог рачуна у
одређеном року. Е-чек може бити послат и примљен као било који е-
маил.
●Кредитне картице – подаци са картице се размењују путем Интернета,
без шифрирања, проблем су тајност података и идентитет правог
власника картице;
●Шифроване кредитне картице – подаци о кредитној картици се шаљу у
виду шифроване поруке, прималац (продавац) проверава идентитет
купца као власника кредитне картице, продавац врши проверу
информација о картици и дигиталном потпису, банка шаље потврду
исправности;
Потврда треће стране – бројеви кредитних картица не путују Интернетом,
већ преко финансијског посредника.

-9-
Значај изградње савременог информационог система у банкама Симов Јован IV/8
3.РАЗВОЈ БЕЗГОТОВИНСКОГ И ЕЛЕКТРОНСКОГ ПЛАЋАЊА
3.2 НАЧИНИ ПЛАЋАЊА ПРЕКО ИНТЕРНЕТА

●Плаћање поузећем - Корисник на Интернету налази тражену робу.

Поручује пријавом на сајту.Робу доноси достављач или поштар.
Плаћа се дирекно достављачу. Лоша страна је што се један део робе
враћа, није преузета, а трошкови су већ направљени.
●Плаћање преко жиро рачуна - Корисник налази робу на Интернету
Са сајта добија цену и број жиро рачуна на који треба да уплати новац.
Корисник плаћа у банци и шаље потврду трговцу.
Роба се после тога доставља поштом или достављачем.
Лоша страна је што корисник мора да одради велику процедуру са
банком, а роба стиже касније.
●Плаћање картицама – Фаза информисања са електронског каталога,
фаза договора и уговарања регистрација на страни трговца, провера и
потврда аутентификације, избор сервиса и поручивање, провера
кредитне способности и балидности картице, потврда започетог
плаћања.
●Фаза плаћања- слање криптованих података, провера и потврда
криптованих података, слање кључа за декриптовање и слање дебитног
рачуна, декриптовање и потврда сервиса, слање потврде.
Фаза банкарског постпроцесирања пријем података о извршеним
трансакцијама, задуживање рачуна корисника, формирање збирних
налога по трговцима, извршење плаћања трговцима .
●Електронским чековима
●Електронским налогом
Плаћање путем потврде треће стране Фирст Виртуал.
На сајту трговца купац проналази тражену робу и попуњава ФВ ПИН
Трговац проверава ФВ ПИН
Трговац иницира трансакцију плаћања преко ФВ шаљући му следеће
податке: ФВ ПИН трговца, ФВ ПИН купца, износ, валута, опис производа.
Фирст Виртуал шаље е-маил поруку купцу на коју он треба да одговори и
потврди куповину. Ова порука у себи садржи следеће информације: име
трговца,износ, опис производа.
Купац потврђује са да или не, прихвата ли куповину или је одбија. То
ради путем е-маил поште. Уколико не одговори у неком задатом року
трансакција се поништава.
Фирст Виртуал шаље поруку трговцу да је продаја прихваћена и да ће
након 91-ог дана новац бити уплаћен на његов рачун.
Ово је први платни систем на Интернету1994.
На Интернету је дефинисано више од 150 различитих система
плаћања :
●Плаћање обичним картицама: First Virtual
CyberCash
E-cash
●Плаћање смарт картицама: NetCash
Mondex
Разлика између E-cash i NetCash начина плаћања коришћење
обичне односно смарт картице је у току новца, који у првом случају иде
-10-
Значај изградње савременог информационог система у банкама Симов Јован IV/8
3.РАЗВОЈ БЕЗГОТОВИНСКОГ И ЕЛЕКТРОНСКОГ ПЛАЋАЊА
из банке, а у другом од купца дирекно продавцу, јер новац поседује на
својој смарт картици. У оба случаја купац најпре обавља трансакцију у
оба правца, са банком. Продавац у првом случају обавештава банку и
тражи потврду о извршеном плаћању, а у другом сам трансферише новац
својој банци.
Ови системи, како сам назив каже, користе се за мала плаћања.
Систем Миллицент-а подразумева да купац купи картицу, као
телефонску. Новац се скида са ње. Прослеђује се посредством брокера
који га прикупља и периодично доставља продавцу.
●Руски платни системи: PayCash
Cyberplat
Раде се у сарадњи са конкретним банкама. PayCash обезбеђује
потпуну анонимност, корисник отвара рачун преко Интернета, добија PIN
и PASWORD и надаље располаже њиме коришћењем поменутих шифара.
Банка користи адекватне безбедносне системе. ЦyберПлат ради
коришћењем картица и електронских чекова. Купац формира корпу са
робом, продавац дигитално потписује овај захтев и то се сматра рачуном.
Купац својим потписом – потписује рачун, који се сада сматра чеком. Чек
продавац доставља банци и новац се преноси са рачуна купца на рачун
продавца, наравно уз све провере од стране банке.
●Банкарски системи: Billpoint, Ecount, EmoneyMail, WingspanBank, Gmoney,
MoneyZap, PayMe, PayPal.
●Небанкарски системи: Bills, Checkfree, DirectPayment, MoneyCentral,
YahooBillPay, VirtualPay, StatusFaktory.

3.3 КУДА ИДЕ РАЗВОЈ ПЛАСТИЧНИХ КРЕДИТНИХ КАРТИЦА? 

Број банкомата засигурно ће наставити да расте готово

несмањеним темпом. Иако постоје размишљања да ће у наредном
периоду доћи до знатно успоренијег пораста броја банкомата како због
високих инвестиционих и оперативних трошкова тако и због
прогнозираног засићења тржишта те све бржег развоја осталих
електронских канала дистрибуције, истраживачке установе предвиђају да
ће до краја 2007. године број банкомата у свету нарасти на 1.500.000.
Главни аргументи у прилог овим пројекцијама су несмањена потражња за
банкоматима услугама, јака конкуренција између банака и њихових
мрежа те рационализација трошкова традиционалне пословне мреже
банака.
Банкомати у Србији - раширеност и квалитета коришћења
Хрватска са око 1300 инсталираних банкомата представља једну од
пропулзивнијих земаља источноевропског подручја. Број банкомата
нагло се повећава из године у годину. Тако је, на пример са 234
банкомата на милион становника у 2001. Години тај број нарастао на
преко 300 уређаја на милион становника у 2002. Години, што је 2,5 пута
више од светског просека и око четири пута више од просека Источне
Европе. Но то је знатно мање од, на пример Западне Европе (600
банкомата на милион становника) Према
недавно спроведеним истраживањима на подручју Србије, укупно четири
-11-
Значај изградње савременог информационог система у банкама Симов Јован IV/8
3.РАЗВОЈ БЕЗГОТОВИНСКОГ И ЕЛЕКТРОНСКОГ ПЛАЋАЊА
петине одрасле популације је повезано са неком од банака било да
поседује текући рачун или картицу, при чему већина (77%) има неку од
АТМ картица. Иста истраживања су показала да се картице још увек
претежно користе за подизање готовине, а мање за плаћање роба и
услуга на продајним местима. То потврђују искуства Ријечке банке.
Корисници картица још увек дају предност готовини и осећају се
безбеднији са готовином у џепу, нарочито у случајевима када плаћају
износе мањих вредности за које трговци и не воле да примају картице.

3.4 КРАТКА ИСТОРИЈА БАНКОМАТА

Историја банкомата почиње пре отприлике 35 година. Првим

банкоматом сматра се Цасх Диспенсер (уређај за исплату готовине)
употребљен у Барцлис Банк у Великој Британији 1967. године, а служио
је за исплату ваучера вредности од по 10 фунти. Недуго потом, ваучери
су замењени пластицним картицама које су се корисницима враћале
поштом да би их могли поново користити. То је била прва генерација
банкомата која је функционисала офф-лине, а први банкомати те врсте
били су инсталирани у Француској, Шведској и Швајцарској, а две године
касније и у САД-у и Јапану. 
Друга генерација банкомата - претеча садашњих - потиче из 1972.
године. Ради се о ИБМ-овим банкоматима повезаним средишњим
рачунаром, који су користили картицу са магнетним записом каква је у
употреби још и данас. Банкомати се од тада у техничко-технолошком
погледу нису превише мењали, а њихова основна улога, то јест исплата
готовине, и данас је остала њихова главна функција. 
Савремена генерација банкомата може се поделити у две групе: 
-софистицираније, у правилу сложене и скупе са ширим спектром
подржаних услуга; 
-једноставне, са примарном функцијом исплате готовине и 
још неким елементарним функцијама (увид у стање 
рачуна картице, промена ПИН-а, налог за пренос, 
продаја бонова и слично). Прва 
врста је у основи више намењена стварању зараде,
а други су, у ствари, замишљени за
растерећење пословница и брже трансакције.
Заправо, једни и други се продају под
називом АТМ (Аутоматиц Теллер Мацхине),
што упућује на њихову основну
функцију – аутоматизацију
шалтера. 
Београдска банка је
1984. године, прва на простору
ондашње државе, увела
банкомате с пластичним
картицама какве
користимо још и данас. 

-12-
Значај изградње савременог информационог система у банкама Симов Јован IV/8
4.АУТОМАТИЗАЦИЈА ПОСЛОВА СА СТАНОВНИШТВОМ

4.Аутоматизација послова са становништвом

4.1ПРИОРИТЕТ АУТОМАТИЗАЦИЈЕ ПОСЛОВА

Развој банкарских пословних мрежа захтева нов приступ у

креирању и обављању ових послова. То се односи на аутоматизацију
рада (ЕФТ/ПОС, АТМ, ХОМЕ БАНКИНГ).При аутоматизацији банкарских
послова у вези са становништвом тежи се да се омогући тзв. пословање
из стана. То је могуће остварити путем:
●персоналних рачунара
●специјалних терминала
●других техничких информатичких средстава
Посебну важност у банкарским пословима са становништвом имају
персонални рачунари који са техничке тачке гледишта имају све битне
предуслове:
●излаз на екран и штампач
●тастатуру
●велике могућности обраде
●унутрашњу и спољну меморију великих капацитета и брзине рада
међусобно повезивање удаљених рачунара у банкарским мрежама
итд...

4.2 КРЕТАЊА У СВЕТУ

Банка у пословима са становништвом треба да инсистира на

поштовању стандарда ИСО 9000. Ради се о томеда нове информационе
технологије омогућују стварање јединственог комуникационог система.
Технолошки је могуће остварити електронско комуницирање, чиме се
превазилазе територијалне и језичке баријере. Услов за то је постизање
сагласности о неопходности стандардизације која се односи на поступке
и документа. Због глобализације финансијских односа, потребно је
утврдити међународно прихватљиве стандарде који омогућују брз,
прецизан и разумљив пренос података и порука. Стандарди се доносе у
оквиру Међународне организације за стандардизацију (ИСО), а под
покровитељством уједињених нација. Стандардизација у банкарству,
иницирана информационом технологијом, до сада се одвијала у
међународном, регионалном и државном нивоу и на нивоу банака
појединачно.
Крајем децембра 1997.године прва наша банка добила је
сертификат ИСО 9001. То је била Континетал Банка из Новог Сада.
Веома је важно приступити дефинисању међународних стандарда
или стандарда групе банака и прећи на светске ИСО стандарде. У ИСО су
укључене скоро све неђународне финансијске и банкарске асоцијације и
организације.
Процес стандардизације у нашој земљи одвија се у оквиру комисија
завода за стандардизацију, а за стандарде у банкарству постоји посебна
 -13-
Значај изградње савременог информационог система у банкама Симов Јован IV/8
4.АУТОМАТИЗАЦИЈА ПОСЛОВА СА СТАНОВНИШТВОМ
комисија. Први стандарди из области банкарства односе се на картице и
чекове, а у припреми је 16 стандарда из области банкарства и финансија.
У нашем пословном банкарству све је веће интересовање за увођење
ИСО стандарда, због чега би Народна Банка Србије морала да у сарадњи
са владом иницира масовно усвајање ових стандарда. Наиме, велики број
субјеката сарађује међусобно кроз пословање банака, па би прихватањем
ИСО стандарда пословне банке имале мање трошкове пословања, бржу и
тачнију обраду података, бржи обрт новца, а тиме и већу конкурентност,
нарочито у међународним размерама где је то услов за опстанак.
Увођењем ИСО стандарда централна банка лакше ће остварити своју
контролну улогу у банкарском систему.
Стратешки циљ процеса међународне стандардизације је да се 80%
докумената потребних за пословање путем ЕДИ технологије преведе у
ИСО стандард. Најновији међународни стандард назива се ИСО 9002, и
представља серију интенационално прихваћених стандарда, а односи се
на системе који се контролиши од почетка до краја. Специфичност ових
стандарда је инсистирање на квалитету производа и услуга, па и
банкарских услуга пошто је квалитет све значајнији фактор
конкурентности. ИСО 9002 омогућује банкама пружање квалитеније
услуге, чему доприноси информациона технологија оптимизирајући
време обраде банкарске документације, приступачност, поузданост и
заштиту података, тачност и потпуност података, као и ефикасност
комуницирања.
Све већи значај информација подстакнут је сталним финансијским
иновацијама, које имају за циљ да неутралишу ризик у банкарском
пословању између банака и становништва.
Повезивање становништва и финансијских институција данас је
могуће остварити преко већ поменутог Интернета. Ова комуникациона
мрежа Wорлд Wиде Wеб (WWW) што значи Светска Мрежа ушла је у
милионе домова широм света за непуне две године од њеног настанка.
Она може задовољити различите врсте потреба и различите сталеже и
типове људи.
Предности Интернета могуће је
користити само уз посредовање
компјутера, тако да је неоходно
одређено образовање,материјална
средства, животни стандард да би
се становништво укључи у
Београд-Вашингтон коришћење ових електронских
Трајање путовања мрежа и тиме би задовољило
поштом: своје финансијске и друге
17 дана потребе.
Трајање путовања
интернетом:
2,4 секунде
 -14-
Значај изградње савременог информационог система у банкама Симов Јован IV/8
5.АУТОМАТИЗАЦИЈА ПОСЛОВА СА СТАНОВНИШТВОМ

5. Значај повезивања банкарских и берзанских

информационих система

Информациони системи обезбеђују информације о економским,

финансијским и другим трендовима у земљи и свету, поготову о тржишту
капитала, тржишту ХОВ, берзама итд.
Функционални подсистеми интегралног информационог система
обухватају:
●финансијски подсистем,
●берзански подсистем,
●подсистем ликвидности,
●подсистем процене и контроле инвестиционих пројеката,
●подсистем информационе технологије и инвестиционе опреме,
●подсистем пословних партнера,
●подсистем послова са становништвом,
●подсистем маркетинга,
●подсистем кадрова,
●подсистем развоја и истраживања,
●подсистем послова комисионог и сервисног карактера,
●подсистем са мрежом представништава и агенција у иностранству.
Ови подсистеми треба да буду организовани или на нивоу банке,
или на нивоу организационих делова, или на оба нивоа у зависности од
поделе надлежности.
Берза је институција економског система, чији је један од главних
задатака да доприноси његовој стабилизацији. Повезаност банака и
берзи је у томе што банке део свог пословања преносе на берзе,
поготово када је реч о ХОВ (акције и сл.).
Међу брокерима на цени су правила која говоре о томе како бити
сигуран у зараду на берзи, а која кажу: продај када сви купују и купуј
када сви продају, колико ризика, толико добити.
Најреалнију слику на берзама у трговини ХОВ дају берзански
индекси.
Берзански индекси израчунавају се на основу корпе пробраних ХОВ. Те
хартије су, по правилу, оне којима се највише тргује, а при том су и
најстабилније.
Један од најпознатијих, уједно и најстаријих, берзанских индекса јесте
Дау-Џонсов (Dow Jones) индекс.
Други познати берзански индекси су: Standard i Pur (Standard &
Poor – Njujork), FT-SE 100 (Fajnenšel tajms), DAX (Frankfurtska berza), SAS
(берза у Паризу) итд.
Повезивањем банкарских и берзанских информационих система
банке се активно укључују на тржиште новца, као тржиште које
представља укупност новчаних трансакција проистеклих из односа
понуде и тражње слободних финансијских ресурса. Циљ повезивања
ових информационих система
јесте да се кроз финансијске трансакције оптимизира ликвидност, повећа
 -15-
Значај изградње савременог информационог система у банкама Симов Јован IV/8
5.АУТОМАТИЗАЦИЈА ПОСЛОВА СА СТАНОВНИШТВОМ
или смањи количина новца, спроводи одређена монетарна политика итд.
Банке, као директни учесници у берзанском пословању, имају
посебну улогу у примарној и секундарној емисији акција. То се нарочито
односи на инвестиционе и комерцијалне банке. Инвестиционе банке
сугеришу начине стицања нових финансијских средстава. При емисији
ХОВ детаљно анализирају финансијску ситуацију, а затим склапају уговор
са емитерима. Инвестициона банка на основу уговора предузима све
операције у вези са пласманом ХОВ.
За разлику од берзанског пословања
ХОВ, у развијеним тржишним привредама
доста је заступљено и ванберзанско
пословање ХОВ. У неким привредама (нпр.
САД) ванберзанско пословање је по обиму
веће од берзанског пословања дугорочним
ХОВ. У њему учествују следеће
институције: банке, брокерске и дилерске
куће, фирме које се баве гарантовањем
нових емисија ХОВ,куће специјализоване
за трговање обвезницама и остале
институције које имају одобрење да
обављају берзанске послове.
 -16-
Значај изградње савременог информационог система у банкама Симов Јован IV/8
6.ЗАКЉУЧАК

6.ЗАКЉУЧАК

Развој Интернет технологија је свуда у свету, па и у нашој земљи

довео до могућности да се пословање обавља електронским путем. То је
комплексан захват који захтева ангажовање стручњака различитих
области и знатне новчане инвестиције. Привредни и финансијски
субјекти у Србији су заинтересовани за електронско пословање ради
лакшег комуницирања са домаћим и иностраним партнерима и
комерцијалних предности на тржишту.

Интернет банкарства је феномен новијег датума, који се одвија,

бржим или споријим темпом, последњих тридесетак година. Банкарска
индустрија је прилично инертна и склона традиционалним и провереним
методама па права револуција у области банкарства, тек предстоји.

За поуздано функционисање електронског пословања од посебног је

значаја правна регулација. »Закон о електронском пословању и
електронском потпису«, који је у фази доношења код нас, је неопходан
предуслов како за правну заснованост електронског пословања, тако и за
укључење у међународне организације и токове.

Савремени информациони системи представљају основу пословног

банкарског комуницирања у међународним разменама.
Прихватање филозофије производње која је интегрисана рачунарима и
обезбеђење квалитета на бази међународних стандарда основне су
претпоставке за укључивање банака на светско тржиште. Такође
прихватање стандарда електронске размене података и одређивање
скупа стандарда под заједничким називом електронска размена података
у администрацији,трговини и транспорту од великог је значаја за
банкарске активности у свим развијеним тржишним земљама.

Србија мора ухватити корак са напретком електронског банкарства

како би дошла до стабилне финансијске ситуације, већег поверења у
банке. Али, ако желимо да се све то деси морамо пратити стандарде у
свету и довести ниво квалитета услуга на стандардизован ниво.
Узимајући у обзир све чињенице, сматрам да је то могуће, али да са са
трудом и радом који се сада улаже у то, овакво постигнуће у сфери
банкарства није реалан циљ.
 -16-
Значај изградње савременог информационог система у банкама Симов Јован IV/8
ЛИТЕРАТУРА

● Монетарна економија и банкарство-уџбеник за ИВ разред основне

школе-2009.године

●eBusiness.сом/?Bankarstvo?.php

●Савремено банкарство и развој банкарства-публикације

„Агробанке“А.Д.-2007. године

●Larousse енциклопедија-1.том-ЈРЈ 2002.године

● www.scribd.com/doc/ElektronskoBankarstvo

●http://rs.wikipedia.org