TEHNIČKA ŠKOLA

PODRUČJE RADA: EKONOMIJA, PRAVO I

ADMINISTRACIJA
OBRAZOVNI PROFIL: EKONOMSKI TEHNIČAR

OBLAST: TROŠKOVI POSLOVANJA PREDUZEĆA

-MATURSKI RAD-

TEMA: TROŠKOVI POSLOVANJA U TRGOVINSKOM

PREDUZEĆU

Mentor: Učenik:
Anesa Derdemez Rafeta Sašanin
 Tutin, 2021. god.

SADRŽAJ

UVOD..........................................................................................................................................................3
1. POJAM I PODELA TROŠKOVA..........................................................................................................4
2. TROŠKOVI TRGOVINE, POJAM, VRSTE I EVIDENCIJE...............................................................5
3. ROBA, POJAM I CENE.........................................................................................................................8
4. TROŠKOVI POSLOVANJA U TRGOVINSKOM PREDUZEĆU.....................................................11
5. TROŠKOVI MATERIJALA SITNOG INVENTARA I AMBALAŽE...............................................12
6. SITNI INVENTAR I NJEGOVO RAČUNOVODSTVENO PRAĆENJE......................................15
7. VREMENSKO RAZGRANIČENJE TROSKOVA..............................................................................16
AKTIVNA I PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA................................................................16
8. PRIMER ZA EVIDENCIJU TROŠKOVA POSOVANJA TRGOVINE.............................................19
9. KLASA 7 – OTVARANJE I ZAKLJUČAK RAČUNA STANJA I....................................................26
USPEHA....................................................................................................................................................26
ZAKLJUČAK............................................................................................................................................30
LITERATURA..........................................................................................................................................32

2
 UVOD

Preduzeća ili preduzetničke organizacije su privredni subjekti u kojima se obavljaju ciklusi

reprodukcije na bazi društvene podele rada. Ovi organizacioni sistemi predstavljaju samostalne subjekte
društvene raprodukcije, koji se povezuju u makroekonomski sistem cirkulacijom vrijednosti u pojedinim
fazama: proizvodnji, razmeni i potrošnji.

Svaki put kada se neki od resursa u preduzeću uloži u proces proizvodnje: npr. materijalni u
obliku tekuće ili stalne imovine, finansijska imovina te čovjekov fizički ili umni rad, a zbog stvaranja
učinaka u obliku proizvoda ili usluge prouzrokuje se trošak. U procesu stvaranja zarade pojava troškova
je nužnost.

Osnovni motiv organizovanja proizvodnje u preduzeću jeste profit. Profit je deo

novonastale vrednosti koja ostaje preduzeću nakon podmirenih svih troškova proizvodnje. Pošto je
profit neophodan uslov njegove egzistencije, preduzeće nastoji u što većem stepenu poboljšati svoju
profitabilnost i time ostvariti veći profit. Troškovi, koji nastaju u procesu proizvodnje, su činioci od
kojih profitabilnost poslovanja preduzeća najviše zavisi.

3
 1. POJAM I PODELA TROŠKOVA

Troškovi predstavljaju u novcu izraženu vrednost utrošenih resursa u proizvodnji novih ili
stvaranju određenih učinaka.

U užem smislu pod troškovima se smatra potrošnja resursa zbog izrade novih proizvoda.
Troškovi shvaćeni na ovaj način imaju karakter prenete vrednosti. Prema pojmovnom određenju u
najužem smislu troškovi predstavljaju svesno uništavanje korisnih resursa u procesu proizvodnje s
namerom da se u zamenu za to dobiju još korisniji proizvodi, odnosno neki drugi učinci. Može se reći da
troškovi predstavljaju vrednosno izražene utroške rada, materijala, trajne i tekuće imovine te tuđih
usluga zbog ostvarivanja određenih učinaka ( proizvod, roba ili usluga). Iz ovog pojmovnog određenja
vidljivo je da se naglasak stavlja na vrste troškova.

Podelu troškova moguće je izvršiti prema brojnim kriterijima i to:

 Prema elementima proizvodnje: troškovi materijala, sredstava za

rad i troškovi radne snage
 Prema mjestu nastanka: troškovi režijskih poslova i proizvodnog
izvršenja
 Prema vezanosti za nosioce: pojedinačni i zajednički
 Prema načinu obračuna po nosiocima: direktni i indirektni
 Prama uslovljenosti proizvodnjom i njenom pripremom: fiksni,
relativno fiksni i proporcionalni

Svako preduzeće ima drugačiju strukturu troškova, koja se razlikuje zavisno od vrste i veličine
preduzeća, područja na kome preduzeće posluje, organizacije, broja zaposlenih itd. Kako faktori koji se
angažuju u procesu proizvodnje mogu biti fiksni i varijabilni, tako i troškovi u preduzeću mogu biti
fiksni i varijabilni. Razlikujemo troškove u kratkom i dugom vremenskom periodu. Ova podjela
proizilazi iz činjenice što su u kratkom vremenskom periodu neki inputi u proizvodnji fiksni, a neki
varijabilni, dok su u dugom vremenskom periodu svi inputi u proizvodnji varijabilni.

Troškovi nisu nepromenljiva kategorija. Oni se kontinuirano menjaju u zavisnosti od promene

korišćenja proizvodnog kapaciteta. Zbog toga se fiksni i varijabilni troškovi nazivaju još i troškovima
kapaciteta.

4
 2. TROŠKOVI TRGOVINE, POJAM, VRSTE I EVIDENCIJE

Troškovi nisu isto što i rashodi.

Troškovi = u * Cu (utrošci * cena utrošaka)

Troškovi su cenovni izraz utrošaka.

Rashodi su sva smanjenja neto imovine preduzeća proistekla iz poslovanja bez mogućnosti
povraćaja.1

Prihodi su sva povećanja kapitala (neto imovine) proistekla iz poslovanja bez obaveze vraćanja.

Razlike između rashoda i troškova:

Rashodi
– šira kategorija
– bez njih možemo da poslujemo
– oni su luksuz

Troškovi
– vrsta rashoda
– bez njih nema proizvodnje i dobitka
Bilans uspeha je prikaz rashoda, prihoda i finansijskog rezultata u određenom periodu.
Predstavlja predračun kapitala binasa stanja. Na strani rashoda se knjiže sva smanjenja, a na strani
prihoda sva povećanja.

Vrste rashoda (klasa 5)

 Troškovi materijala (-51)

 Troškovi zaliha (-52)
 Troškovi proizvodnih usluga (-53)
 Transportne usluge
 Usluge održavanja
 Zakupnina
 Sajmovi
 Reklama
 R & D (istraživanje i razvoj)
 Amortizacija (-54)
 Nematerijalni troškovi (-55)
 Troškovi neproizvodnih usluga (550)

1
Ranković, J.M,. Teorija Bilansa I, Ekonomski fakultet, Beograd 1998.

5
  Zdravstvene
 Advokatske
 Čišćenje
 Usluge PPa (platnog prometa)
 Reprezentacija (551)
 Osiguranje (552)
 Troškovi PPa (553)
 Članarine (554)
 Porezi (555)
 Finansijski rashodi (-56)
 Kamate (562)
 Negativne kursne razlike (563)
 Kasa-skonto (5690)
 Ostali rasodi (-57)
 Gubici (573)
 Mankovi (574)
 Vanredni rashodi (-59)
 Rashodi po osnovu obezvređenja imovine (-58)

Finansijski rashodi su rashodi proistekli iz finansijskih transakcija sa drugim preduzećem.

Osnovne vrste finansijskih rashoda su :

 rashodi kamata
 negativne kursne razlike
 dat kasa-skonto.
 Promena kursa
↑

Inostrana dugovanja Negativna kursna razlika Pozitivna kursna razlika

Inostrana potraživanja Pozitivna kursna razlika Negativna kursna razlika
Troškovi amortizacije predstavljaju postepeno smanjivanje vrednosti osnovnih sredstava. Ne
svih jer neka vremenom dobijaju na vrednosti (knjige, slike…)

Vrednosti osnovnih sredstava:

1. nabavna vrednost
– 2. otpisana vrednost
= sadašnja vrednost
Metodi izračuvanavanja amortizacije:
6
 Vremenski:

Linearni (svake godine otpisujemo istu vrednost)

Progresivni (svake godine otpisujemo sve veću vrednost)
Degresivni(Koristi se za otpisivanje sredstava sa dužim vekom upotrebe. U prvim godinama je
veći, a posle sve manji)
Aritmetičko degresivni (Koristi se nabavna vrednost, ali je osnovica degresija (D) nju dobijamo
preko nabavne vrednosti , n je broj godina
Geometrijsko degresivni (Osnovica za obračun amortizacije je sadašnja vrednost do prve
polovine veka upotrebe, u drugoj polovini se prelazi na linearni metod).
2. Funkcionalni (Polazi od količine koju proizvede jedna mašina. Računa se preko troška otpisa
po jedinici(TO/q).
, Q – ukupna proizdvonja

Amortizacija se računa na nabavnu vrednost kod svih metoda osim kod gemetrijsko degresivnog.
Kod geometrijskog je osnovica za obračunavanje sadašnja vrednost.

Troškovi zarada

BRUTO ZARADA = NETO ZARADA(450) + POREZI (4519) + DOPRINOSI (452, 453)

Zarada je naknada koju radnik dobija za svoj rad.

7
 3. ROBA, POJAM I CENE

Roba spada u obrtna sredstva preduzeća u obliku stvari, koju ono nabavlja radi dalje prodaje, tj.
trgovine.2 Trgovina se obavlja kao trgovina na veliko i trgovina na malo. Za razliku od trgovine na
veliko, trgovinom na malo smatra se prodaja robe krajnjim potrošačima (kupljenu robu kupci koriste za
sopstvene potrebe, tj. ne prerađuju je, niti je dalje prodaju, već je definitivno koriste). U prometu na
veliko roba se nalazi u skladištima i stovarištima. Skladište je prostor u kojem se obavlja promet robe na
veliko i obavljaju usluge: preuzimanja, konzerviranja, čuvanja, sortiranja, pakovanja, markiranja i
prepakivanja robe za otpremu. Stovarište je prostorija ili ograđeni prostor u kojem se obavlja promet
robe na veliko (a može i na malo). Za svrhe računovodstvenog obuhvatanja robe značajne su i sledeće
klasifikacije trgovine:
1. uvoz i izvoz robe - u osnovi ove klasifikacije trgovine je činjenica da se promet odvija sa
poslovnim partnerom koji se nalazi u nekoj stranoj državi;
2. komisiona prodaja robe - u osnovi ove klasifikacije trgovine je činjenica da roba koja se
prodaje nije vlasništvo trgovinskog preduzeća već pravnog ili fizičkog lica iz zemlje.
Trgovinsko preduzeće naplaćuje proviziju za obavljene usluge;
3. konsignaciona prodaja robe - u osnovi ove klasifikacije trgovine je činjenica da roba koja se
prodaje nije vlasništvo trgovinskog preduzeća već pravnog ili fizičkog lica iz inostranstva.
Trgovinsko preduzeće naplaćuje proviziju za obavljene usluge;
4. tranzitni robni promet - suština ove vrste trgovine je u tome da roba ne dolazi do trgovinskog
preduzeća koje nju istovremeno i kupuje i prodaje, već trgovinsko preduzeće ugovara da se roba od
proizvođača ili nekog drugog trgovinskog preduzeća direktno isporuči njenom kupcu. Dakle, kod ove
vrste trgovine faze kupovine i prodaje se istovremeno odvijaju.
2) Vrednovanje: Vrednosti robe su:
FAKTURNA CENA, NABAVNA CENA I PRODAJNA CENA .
FAKTURNA CENA je vrednost koju kupac plaća za robu. Utvrđuje se na osnovu cene koja je
ugovorena prilikom kupovine robe. Ova cena sadržana je u fakturi a pre toga u ugovoru o kupoprodaji i
zaključnici. Ako je fakturna cena umanjena za date rabate , popuste uopšte (neto fakturna cena) fakturnu
cenu čini iznos koji je kupac dužan da plati prodavcu za robu.
NABAVNA CENA je zbir fakturne cene i zavisnih troškova nabavke. U zavisne troškove
nabavke spadaju troškovi : prevoza, utovara, istovara, skladištenja, manipulacije robom,osiguranja robe
u transportu. To su sve troškovi koji nastaju direktno u postupku nabavke robe. Smatraju se proizvodno
promentnim troškovima, prvobitno se uračunavaju u nabavnu vrednost robe i evidentiraju na klasi 1. a
naknadno nakon prodaje robe deo zavisnih troškova nabavke – za prodatu robu prelazi na klasu 5. na
kojoj se evidentiraju troškovi poslovanja. O čemu će biti reči u narednom ciklusu – realizacija robe.
PRODAJNA CENA je cena po kojoj se roba prodaje. Nju određuje (izračunava) trgovinsko
preduzeće ili proizvodno preduzeće vodeći pri tome računa da se njome pokrije nabavna vrednost robe,
troškovi poslovanja i ostvari normalna zarada. Razlika između prodajne i nabavne cene se naziva
Razlika u ceni.
Razlika u ceni (često se upotrebljava izraz "marža") predstavlja potencijalne prihode trgovinskog
preduzeća iz kojih bi trebalo da se naknade njegovi troškovi poslovanja, a eventualni ostatak bi
predstavljao ostvareni finansijski rezultat (pozitivan ili negativan). Zavisno od toga da li se odnosi na

2
Ranković, J.M,. Teorija Bilansa I, Ekonomski fakultet, Beograd 1998.

8
zalihe robe (u stovarištima i prodavnicama), ili, pak, na prodatu robu, razlika u ceni može biti ostvarena
i neostvarena tj ukalkulisana. Ostvarena razlika se odnosi na prodatu robu i ona je uglavnom definitivna,
tj. nepromenljiva. Ukalkulisana tj neostvarena razlika je samo potencijalna. Naime, njen se iznos može
povećavati ili smanjiti, ukoliko u međuvremenu, dok se roba ne proda, dođe do izmena njenih prodajnih
cena, a može se desiti da se nikad i ne ostvari (ako se roba ne bi prodala).
Više je načina formiranja razlike u ceni:
1. slobodno formiranje razlike u ceni - postoji kod onih roba kod kojih trgovinsko preduzeće tj
prodavac samostalno, vodeći se svojim ekonomskim interesima, određuje prodajnu cenu proizvoda.
Razlika u ceni se određuje:
- tako što trgovinsko preduzeće na nabavnu vrednost primeni onaj procenat razlike u ceni koji
će dovesti do formiranja prodajne cene po kojoj će kupci biti spremni da kupuju proizvode
ili
- preduzeće prvo odredi takvu (za kupce prihvatljivu) prodajnu cenu a razliku u ceni utvrdi
tako što od te prodajne cene oduzme nabavnu cenu;
2. marža postoji kod onih roba čiju krajnju prodajnu cenu utvrđuje proizvođač ili država. Marža
se utvrđuje procentualno u odnosu na prodajnu vrednost robe.
3. formiranje razlike u ceni u visini dobijenog rabata –u situaciji kada dobavljač odlučuje o
prodajnoj ceni robe on može odobriti rabat u obliku popusta i njegova visina ne utiče na
prodajnu cenu. Naime, ovaj rabat se direktno evidentira na računu ukalkulisane razlike u ceni,
dok se dobijeni rabat u situaciji kada dobavljač ne odlučuje o prodajnoj ceni ne evidentira ni na jednom
računu (tada je on samo odbitna stavka u fakturi da bi se došlo do neto fakturne cene);
Postupak za formiranje cene robe naziva se kalkulacija. Kalkulacija je ujedno i knjigovodstveni
dokument u kome su navedene stavke iz kojih se sastoji vrednost robe. Kalkulacija se obavezno
sastavlja prilikom nabavke robe, i to ponaosob za svaku nabavku.
3) Promene kod trgovačke robe mogu biti vrednosne i količinske i to u obliku povećanja i
smanjenja.
Najčešće promene povećanja su:
1. nabavka robe, kod koje se mogu pojaviti sledeće situacije:
- nabavka jedne vrste robe ili više vrsta roba,
- nabavka robe od domaćih proizvođača ili uvozom,
- nabavka bez postojanja direktnih zavisnih troškova nabavke i sa direktnim zavisnim
troškovima nabavke,
- direktni zavisni troškovi nabavke su iskazani u fakturama i obračunima dobavljača ili se
radi o direktnim zavisnim troškovima nabavke u obliku usluga pojedinih organizacionih
delova preduzeća (interne usluge),
2. nivelacija cena naviše,
3. povraćaj robe od strane kupca,
4. viškovi.
Najčešće promene smanjenja su:
1. prodaja robe,
2. nivelacija prodajnih cena naniže,
3. manjkovi,
4. kalo, rastur, kvar, lom,
5. vraćanje robe dobavljaču.

9
 Na ovom mestu nećemo šire objašnjavati ove promene jer su različite u zavisnosti od toga gde se
roba
nalazi: u magacinu, stovarištu, skladištu ili maloprodajnom objektu.
4) Dokumenta: Najčešća dokumenta za knjiženje promena zaliha robe su:
- prijemnica i kalkulacija prodajne cene,
- faktura dobavljača,
- otpremnica i faktura za kupca,
- nivelacija prodajnih cena robe,
- obračuni razlike u ceni i poreza sadržanog u prodatoj robi,
- priznanice i nalozi za naplatu za uplatu pazara.

10
 4. TROŠKOVI POSLOVANJA U TRGOVINSKOM PREDUZEĆU

Pod pojmom troškova se podrazumevaju utrošene vrednosti u reprodukciji koji se utvrđuju kao
proizvod utrošaka elemenata proizvodnje i njihovih cena po jedinici utrošaka.

Cilj preduzeća nije samo proizvodnja što veće količine proizvoda ili pružanje usluga, već i ostvarivanje
što nižih troškova. Svako povećanje troškova, iznad objektivno uslovljenih, neposredno utiče na dobit
preduzeća.
Ukupni troškovi su samo cenom izražena trošenja do kojih dolazi u vezi sa proizvodnjom, ali oni
nisu jedini izdaci koje preduzeće ima da bi obezbedilo proizvodnju. Da bi preduzeće moglo utrošiti
materijalna sredstva u proizvodnju, prethodno treba da ih angažuje. Sredstva koja preduzeće angažuje su
osnovna ili obrtna sredstva. Na angažovana sredstva, bilo osnovna ili obrtna, preduzeće plaća kamatu, a
ponekad i zemljarinu. Kamata i zemljarina su osnovna sredstva i kamata na obrtna sredstva predstavljaju
neophodne izdatke, baš kao što su i troškovi neophodni izdaci da bi bilo proizvodnje.3
Upravljanje troškovima deo je ukupnog procesa upravljanja poslovnim uspehom preduzeća. Iz
praktičnih iskustava i veština, razvilo se u nauku koja proučava metode pripreme i korišćenja
informacija za potrebe donošenja upravljačkih odluka u poslovnoj praksi. Obuhvata sve postupke
kojima se u poslovanju preduzeća procenjuje odnos između troškova i koristi. Cilj je u dugom roku
maksimizirati dobit. Nije svrha troškove po svaku cenu snižavati, već je svrha preduzimati aktivnosti,
premda one stvaraju troškove radi osiguravanja trajno profitabilnog poslovanja.Treba reći da značenje
upravljanja troškovima proizilazi iz praktične činjenice da žrtvovanje resursa koji su u vezi sa
određenim učincima nije nipošto neograničeno. Naime, u tržišnoj ekonomiji troškovi se moraju kretati u
ograničenim okvirima. Ograničenja obično leže u činjenici da je potrošnja resursa, za određene učinke,
ograničena prodajnom cenom koja se u konkurenciji sa drugima može postiči na tržištu. Prema tome
mogućnosti pokrivanja troškova za određene tržišne proizvode redovno se kreće unutar odnosa između
sledećih ključnih ekonomskih kategorija:
PRIHODI – RASHODI = DOBIT
PRODAJNA CENA – TROŠKOVI = DOBIT
Iako se u trgovini ne stvaraju materijalne upotrebne vrednosti, prometni proces, takođe,
prouzrokuje trošak. Naime, trgovinska preduzeća kao nosioci prometa nabavljaju robu od proizvođača, a
zatim je dopremaju, čuvaju, sortiraju, razmeravaju, pakuju i najzad, prodaju. Stručne i druge službe sve
ove radnje evidentiraju i knjigovodstveno obrađuju. Prodajom robe i njenom primopredajom završava se
kupoprodajni proces u trgovini. Ovaj proces i ostale radnje koje obavlja trgovinsko preduzeće
prouzrokuju angažovanje i trošenje živog i minulog rada. Pored toga trgovina, kao i druge privredne
organizacije, plaća doprinose društvu. Zbog toga se troškovi trgovinskih preduzeća u kalkulativnom
smislu širi od troškova u smislu ekonomske teorije. Troškovi trgovine definišu se se kao navčani izraz
utrošenih elemenata radnog procesa, uključujući društvene doprinose i druge izdatke koji sačinjavaju
cenu robe i usluga trgovinskih preduzeća.Troškovi kao naočani izraz utrošenih elemenata radnog
procesa ( sa doprinosima i drugim izdacima ) moraju se po logici ekonomije nadoknaditi. To se obavlja
iz prihoda koje ostvari preduzeće prodajom svojih proizvoda i usluga. U trgovini se u tu svrhu pri
obračunu cena primenjuje tzv.razlika u ceni.

3
Ranković, J.M,. Teorija Bilansa I, Ekonomski fakultet, Beograd 1998.

11
 5. TROŠKOVI MATERIJALA SITNOG INVENTARA I AMBALAŽE

Troškovi materijala, sitnog inventara i ambalaže su u novcu izraženi utrošci materijala, sitnog
inventara, ambalaže. To zna či da se visina ovih troškova utvr đuje množenjem utrošenih koli čina sa
odgovaraju ćim cenama koje mogu biti nabavne ili planske. Troškovi Troškovi materijala, materijala,
sitnog inventara inventara i ambalaže ambalaže obuhvatamo obuhvatamo preko jedinstvenog ra čuna
Troškovi materijala. Da bi se izbeglo razvijanje velikog broja ra čuna na ra čunu Troškovi materijala
knjiže se i ostali troškovi materijala,kao što su: troškovi pomo ćnog i ostalog materijala,troškovi
kancelarijskog materijala, goriva i maziva, kalo, rastur, lom, kvar materijala, robe i gotovih
proizvoda,troškovi elektri čne energije, troškovi vode.

U troškove materijala, koji se obuhvataju na računima, spadaju troškovi materijala za

izradu, troškovi ostalog materijala i troškovi goriva i energije. Pod troškovima materijala
podrazumjevamo novčano izražene utroške materijala

Prilikom nabave zaliha materijala iste evidentiramo prema trošku nabave, a trošak nabave
obuhvaća: kupovnu cijenu (koju zaračunava dobavljač), uvozne carine, poreze koji ne možemo
odbijaju te sve ostale troškove koji se mogu pripisati nabavi predmetnog materijala. Takvi
troškovi mogu biti npr: prijevoz zaliha od dobavljača do skladišta, troškovi utovara/istovara,
troškovi pakiranja, čuvanja i dr. Važno je pritom napomenuti da trgovačke popuste, rabate,
količinske rabate odbijamo od troškova nabave.

MRS 2 i HSFI 10 ne dopuštaju da se u nabavnu cijenu zaliha, a tako ni u zalihe materijala

uračunaju troškovi skladištenja, troškovi administracije, troškovi prodaje, drugim riječima svi
troškovi koji ne služe dovođenju zaliha na sadašnju lokaciju i u sadašnje stanje.

Zalihe se dakle trebaju evidentirati prema trošku nabave. Kasnije pri upotrebi materijala
evidenciju vršimo u skladu s nekom od metodama obračuna zaliha ( npr. FIFO metoda, metoda
prosječne ponderirane cijene, metoda posebne identifikacije). U određenim je slučajevima
omogućeno da vrijednost zaliha smanjimo ispod troška nabave, a najniže do svote utržive
vrijednosti. To se može dogoditi u slučajevima kada su zalihe materijala oštećene, kada su zalihe
zastarjele ili kada je vrijednost zalihe materijala veća u odnosu na vrijednost proizvoda u koji će
biti ugrađen taj materijal. U takvim slučajevima moramo vrijednost zaliha vrijednosno uskladiti.

U skladu sa MRS-om 2 i HSFI 10 zalihe materijala ne trebamo vrijednosno usklađivati

ispod troška nabave ako se očekuje da ćemo gotove proizvode prodati po cijeni koja je jednaka ili
veća od troška nabave materijala. S druge strane ako je trošak proizvodnje gotovih proizvoda veći
od prodajnih cijena koje možemo postići na tržištu, tada vrijednost zaliha materijala treba otpisati
do razine utrživih vrijednosti. Vrijednosno usklađenje zaliha treba provjeravati na svaki dan
bilance iz razloga što bi imovina društva u bilanci trebala biti iskazana sukladno vrijednosti koju
je moguće realizirati.

Prilikom vrijednosnog usklađenja zaliha materijala upozoravamo Vas da obratite pažnju na

Zakon o porezu na dobit prema kojem se rashodi nastali uslijed smanjenja vrijednosti zaliha
12
 priznaju u razdoblju u kojem je imovina prodana ili na neki drugi način uporabljena. Vrijednosno
usklađenje zaliha materijala ne podliježe obračunu PDV-a iz razloga što pritom nije nastao promet
(isporuka)dobra ili usluge. Zalihe su zadržane na istoj lokaciji, kod istog vlasnika te u istoj
količini. Prema Zakonu o porezu na dodanu vrijednost porez obračunavamo isključivo na isporuke
dobara i usluga uz naknadu

Troškove materijala možemo vrjednovati po slijedećim metodama:

1) metoda stvarnih nabavnih cijena
2) metoda dnevne cijene i
3) metoda planske nabavne cijene.
METOD STVARNIH NABAVNIH CIJENA. Račun Materijal potražuje, račun troškovi
materijala duguje za isti iznos.
U okviru ovih metoda razvijene su:
- metoda cijena po partijama,
- fifo metoda,
- lifo metoda,
- hifo metoda,
- metod prosječnih cijena.
Prema metodi cijena po partijama, izbor cijena za vrijednovanje počiva na fizičkom toku
materijala. Svaka nabavljena partija materijala se vodi u knjgama prilikom trošenja materijala, iz
koje se partije troši materijal, te se troškovi materijala utvrđuju kao umnožak količine materijala i
odgovarajuće cijene iz partije.
Prema MRS-u 2 i HSFI 10 utrošak zaliha možemo obračunavati prema metodi specifične
identifikacije (specifični projekti), metodi prvi ulaz – prvi izlaz (FIFO metoda) i metodi
ponderiranog prosječnog troška nabave. FIFO metoda pretpostavlja da materijal koji je prvi
kupimo, prvo i utrošimo. Iz tog razloga na zalihama se nalaze materijali koji su kupljeni na kraju
obračunskog razdoblja. Primjenom ove metode vrlo je vjerojatno da su nam zalihe uistinu
iskazane prema realnoj vrijednosti. Upotrebom metode prosječnog ponderiranog troška vrijednosti
svodimo na srednju vrijednost i moguće je u određenom trenutku one na iskazuju realnu
vrijednost zaliha, ali nam ta metoda u isto vrijeme može biti korisna u slučaju čestih promjena
cijena i nestabilnih tržišnih uslova.4
Evidencija po stvarnom trošku nabavke:
1. FIFO (prva cijena ulaza, prva cijena izlaza) – metoda FIFO naziva se kronološka
metoda. Materijal se iz skladišta izdaje po cijeni po kojoj je nabavljen tako dugo dok se ne iscrpe
zalihe materijala po njihovoj nabavnoj cijeni. Nakon toga se materijal izdaje iz skladišta o cijeni
slijedeće nabave i tako redom.
2. Metoda PROSJEČNIH CIJENA - primjenjuje se za obračun utroška materijala
tako da se ukupna vrijednost materijala na zalihama dijeli se ukupnom količinom materijala na
zalihama. Prije svake izdatnice izražava se nova prosječna cijena.
3. metoda LIFO – zadnja ulazna cijena, prva izlazna. Količinski izlaz sirovina se
obračunava po prvoj ulaznoj cijeni sve dok se zalihe po toj cijeni ne utroše, nakon čega se prelazi
na sljedeću posljednju cijenu.

4
Ranković, J.M,. Teorija Bilansa I, Ekonomski fakultet, Beograd 1998.
13
 4. metoda HIFO - količinski izlaz se obračunava po najvećoj ulaznoj cijeni sve dok
se ne utroše zalihe po toj cijeni, nakon čega se prelazi na slijedeću najveću ulaznu cijenu.
5. metoda NIFO – ne može se koristiti zbog toga što se temelji na budućim ulaznim
cijenama koje nisu prošle knjigovodstvo.
Evidencija po planskom trošku nabave:
Metoda planskih cijena podrazumijeva se da za svaku vrstu SIM na početku razdoblja
odredi planska ili stalna cijena po kojoj će se obračunavati svi ulazi, izlazi, nabave, utrošci zaliha
po istoj cijeni bez obzira na stvarne troškove nabave. Svođenje planiranih troškova nabave na
stvarne troškove nabave provodi se zbirno u sintetičkoj evidenciji glavne knjige. Planske cijene
svedene su pomoću odstupanja na stvarne vrijednosti.
Postoje dvije situacije:
a) planski trošak nabave je veći od stvarnog troška nabave – «pozitivno odstupanje» -
knjiženjem utroška SIM, stvarni trošak je manji od planskog
b) planski trošak nabava je manji od stvarnog troška nabave – «negativno odstupanje» -
knjiženjem utroška SIM, stvarni trošak je veći od planskog

Materijal u doradi, obradi i manipulaciji

Postoje takve situacije kad poduzeće mora slati materijal i sirovine na doradu u drugo poduzeće
da bi se mogle koristi u tehnološkom procesu. Nakon završene dorade materijal se vraća na skladište
poduzeća po većoj vrijednosti.

ZALIHE REZERVNIH DIJELOVA

Podjela:
1. veliki – spadaju pod dugotrajnu imovinu
2. mali – zalihe se vode jednako kao zalihe SIM, ali kad se zaključi
konto 309, prenose se na konto 320

14
 6. SITNI INVENTAR I NJEGOVO RAČUNOVODSTVENO PRAĆENJE

Kao sitan inventar tretira se sva ona imovina čiji je vijek korištenja duži o jedne godine a
istovremeno je pojedinačna nabavna vrijednost mana od 1000kn
3 metode otpisa sitnog inventara:
1) metoda 50% otpisa
 stavljanjem sitnog inventara u upotrebu, 100% se otpisuje njegova
vrijednost na teret troškova
2) metoda 100% otpisa
 stavljanjem sitnog inventara u upotrebu 50% se otpiše odmah, a 50% u
trenutku rashodovanja
3) metoda kalkulativnog otpisa
 sitan inventar se otpisuje kao i dugotrajna imovina. Prvo se utvrđuje stopa
otpisa, a nakon toga godišnji iznos otpisa

TROŠKOVI PROIZVODNIH USLUGA -PODJELA I KNJIGOVODSTVENO

OBUHVATANJE-OBUHVATAJU:
 530-Troškovi usluga na izradi učinaka (troškovi zanatske, industrijske
prerade, obrade...);
 531-Troškovi tansportnih usluga
(PTT usluge, prevoza...);
 532-Troškovi usluga održavanja (t.o. Nekretnina, potrojenja...);
 533-Troškovi zakupnine (t.z.nekretnina, potrojenja...);
 534-Troškovi sajmova (t.izlaganja robe, ...);
 535-Troškovi reklame i propagande (oglasi u novinama...);
 536-Troškovi istraživanja...
 …539
Knjigovodstveno obuhvatanje troškova proizvodnih usluga se vrši:
1) Zaduživanjem sintetičkog računa - Troškovi prizvodnih usluga i odobravanjem računa -
Dobavljači za visinu izvršene usluge potvrđene fakturom; račun - Tekući račun/Blagajna zavisno
od toga da li se usluga plaća u gotovu ili po nalogu za prenos (uplatu);
Unaprijed obračunati troškovi (AVR)
Dobavljači
Unaprijed plaćeni troškovi
(AVR)
Blagajna/Tekući račun Troškovi proizvodnih usluga
(1)
Napomena: U praksi je obavezno u potpunosti koristiti konta iz kontnog plana, pa je neophodno
troškove prikazivati po konkretnim nazivima.
Dakle, u praksi se ne otvara konto po nazivu grupe npr ”Trošak proizvodnih usluga”, nego
konkretan konto u okviru ove grupe (Trošak reklame i propagande; Trošak transportnih usluga, Trošak
sajmova itd). Na taj način se obezbjeđuje potpuna i adekvatna evidencija nastalih troškova po vrstama,
što je značajno sa aspekta izvještavanja (upravljačko i finansijsko računovodstvo), kao i interne i
eksterne kontrole.
15
 7. VREMENSKO RAZGRANIČENJE TROSKOVA

AKTIVNA I PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA

Primena vremenskih razgraniĉenja (aktivnih ili pasivnih) obezbeĊuje pravilno

utvrĊivanje finansijskog rezultata u bilansu uspeha.
Vremenska razgraničenja obuhvataju sve poslovne dogaĊaje plaćanja kao i sve
obraĉunate prihode i rashode koji ne pripadaju bilansu uspeha, jer nisu prihodi i rashodi
tekućeg perioda, ali ne predstavljaju konkretna potraživanja ili obaveze.

AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIĈENJA

Aktivna vremenska razgraniĉenja (AVR) obuhvataju: □

1. obraĉunate, a nenaplaćene prihode i
2. unapred plaćene troškove.

- OBRAĈUNATI A NENAPLAĆENI PRIHODI1

Primer.
1. Preduzeće je dalo u zakup poslovnu prostoriju ĉija zakupnina iznosi 100.000
dinara na meseĉnom nivou. Izvršiti obraĉun zakupnine za tekući mesec.
2. Ispostavljena je krajem tekućeg meseca faktura koja glasi na 100.000 dinara.

AVR –
obraĉunati
nenaplaćeni Prihod od Kup P
prihodi zakupnine ci
za
kupnine
1) 2) 1) 2) 100.000
100.000 100.000 100.000

- UNAPRED PLAĆENI TROŠKOVI

Primer.
1. Sa tekućeg raĉuna je isplaćeno 12.000 dinara na ime polugodišnjih troškova reklame.
2. Obraĉunati i proknjižiti troškove reklame za tekući mesec.

AVR –

16
unapred Troškovi
pla Tekući P proizvodnih
ćeni račun usluga (reklame)
troškovi
reklame
1) 2) 1) 2) 2.000
12.000 2.000 12.000

17
 PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIĈENJA

Pasivna vremenska razgraniĉenja (PVR) obuhvataju:

1. obraĉunate, a neisplaćene rashod i
2. unapred naplaćene prihode.
- OBRAĈUNATI NEISPLAĆENI
RASHODI Primer.
1. Obraĉunati troškovi investicionog održavanja iznose 3.000 dinara.
2. Sa tekućeg raĉuna isplaćeni su troškovi investicionog održavanja.

PVR –
Obraĉunati
troškovi Troškovi
inve proizvodnih Tekući P
usluga račun
sticionog
održavanja
2) 1) 1) 3.000 2) 3.000
3.000 3.000
- UNAPRED NAPLAĆENI
PRIHODI Primer.
1. Preduzeće je naplatilo kiriju za naredni tri meseca u ukupnom iznosu od 120.000 dinara.
2. Izvršiti obraĉun kirije za tekući mesec.

PVR – Prihodi od
Tekući obračunati zakupnine
račun prihodi (kirije)
kirije
1) 120.000 2) 1) 2) 40.000
40.000 120.000

18
 8. PRIMER ZA EVIDENCIJU TROŠKOVA POSOVANJA TRGOVINE

Primjer knjiženja nabavke materijala

Primljena je faktura od dobavljača za nabavljeni materijal za izradu u iznosu od

50,000 din (PDV 18%). Za troškove transporta materijala primljena je faktura dobavljača na
iznos od 1,500 din (18% PDV). Istovar materijala izvršili su radnici preduzeća u vrednosti
od 1,000 din.5

Zalihe materijala se vode po stvarnoj nabavnoj vrednosti

 Faktura 50,000
 Faktura za prevoz 1,500

 Istovar materijala u sopstvenoj režiji 1,000 din po radnom nalogu, nema

obračuna PDV-a niti ispostavljanja fakture

 Obračun PDV-a na fakturnu vrednost i troškove prevoza:

 9,000 PDV (18% x 50,000)+270 PDV (18% x 1,500)

Obračun nabavne vrednosti materijala (troškova nabavke)

 Troškovi nabavke = Neto fakturna vrednost + Direktni Zavisni troškovi nabavke

(ne uključivati PDV)

 Troškovi nabavke= 50,000 +1,500+1,000= 52,500

R D P Opis promene D P
.br.
1 Materijal za izradu 52,5
1.010 00
PDV u primljenim
2 fakturama 9,27
70 0
Prihodi od
6aktiviranja ili potrošnje
21 proizvoda i usluga za
sopstvene potrebe 2,00

5
Đorđević D., Bešić C., Bogetić S.,Osnove funkcionisanja savremene ekonomije, TF Mihajlo Pupin, Zrenjanin, 2005.
19
 0

Dobavljači

4 Nabavka materijala 59,7

33 70

Knjiženje troškova materijala za izradu

Na zalihama ima 1.000 kg šećera po nabavnoj ceni od 1 din za kg.

1. Nabavljeno je po fakturi br. 5 i prijemnici br. 2, 400 kg šećera od firme KKK iz

Crvenke po nabavnoj ceni od 1.20 din za kg (u cenu nije uračunat PDV). U vezi ove
nabavke preduzeće je samostalno izvršilo prevoz i obračunalo 100 din.

2. Izdat je radni nalog br. 1 za proizvodnju čokolade M1. Po trebovanju br. 1

utrošeno je 500 kg šećera

Nabavka materijala , obračun troškova nabavke = 1.20 x 400 kg + ZTN- prevoz u

sopstvenoj režiji (100 din)= 480+100=580 din

Nova nabavna cena materijala = 580 din /400 kg = 1.45 din

PDV u primljenom fakturi (1.20 x 400 kg = 480 din x 18% = 86 din (zaokruženo)

Na ZTN u sopstvenoj režiji nema obračuna PDV-a

R D Opis promene d p
.br.
1 Materijal za izradu 58
1010 0
. PDV u primljenim
2 fakturama 86
70 din
Prihodi od
aktiviranja proizvoda i
12 usluga za sopstvene potrebe
10
0
20
 Dobavljači

Nabavka materijala 56
33 6

53 – Troškovi proizvodnih usluga

Troškovi proizvodnih suluga se vezuju za ekonomske odlive koji nastaju po osnovu

izrade učinaka, trasportnih uglua, usluga održavanja i i sl. Osnvna konta ove grupe su:
530 – Troškovi proizvodnih usluga 531 –
Troškovi transportih usluga, 532 – Troškovi
usluga održavanja, 533 – Troškovi zakupnina,
534 – Troškovi sajmova,
535 – Troškovi reklame i propagande, 536 –
Troškovi istraživanja
539 – Troškovi ostalih usluga.

530 – Troškovi usluga na izradi učinaka

Troškovi usluga na izradi učinaka nastaju u vezi sa procesom proizvodnje. To su

naknade koje se plaćaju izvršiocima usluga obrade, izrade, dorade, prerade ili proizvodnje
određenih proizvoda. Knjiženje ovih usluga obavlja se zaduživanjem računa 530 – Troškovi
usluga na izradi učinaka i računa 270 –PDV u primljenim fakturama , a u korist računa 433
– Dobavljači u zemlji (za zbir obaveze i PDV-a). Primer:
I) Za usluge lakiranja proizvoda preduzeće „Metal“ je primilo fakturu br.3621 na iznos
od 50.000 rsd. PDV 20 %.

br. O Du Potra
.b. računa pis guje žuje

530 Troškovi usluga na 50.

. 270 izradi učinaka PDV u 000
primljenim fakturama 10. 60.00
33 Dobavljači iz zemlje 000 0

21
 Po fakturi 3621

531 – Troškovi transportnih usluga

Na ovom računu vodi se evidencija o nastalim transportnim troškovima preduzeća.

Pored troškova prevoza robe i upslenika, kao u ove troškove ubrajmo i troškove za plaćanje PTT
usluga. Knjiženje se vrši zaduživanjem računa 531 – Troškovi transportnih usluga (za iznos
bez PDV-a), kao i računa 270 – PDV u primljenim fakturama za pripadajući PDV, dok
potražuje račun 433 – Dobavljači iz zemlje (241 Tekući račun, 243 – Blagajna) za iznos sa
PDV –om.

22
 Primer:
I) Preduzeće za prevoz „Putnik“ dostavilo je preduzeću „Metal“ račun za mesečni
prevoz uposlenika na iznos od 80.000 rsd, PDV 20%
br. O Du Potra
.b. računa pis guje žuje

531 Troškovi 80.

. 270 transportnih usluga PDV u 000
primljenim fakturama 16. 96.00
33 Dobavljači iz zemlje 000 0

Za prevoz putnika

532 – Troškovi usluga održavanja

Ovi troškovi nastaju u vezi sa održavanjem osnovnih sredstava. Knjiženje se vrši

zaduživanjem računa 532 – Troškovi usluga održavanja za iznos bez PDV-a, kao i račun
270 – PDV u primljenim fakturama, dok potražuje račun 433 – Dobavljači iz zemlje, 241 –
Tekući račun, 243 – Blagajna (za iznos sa PDV-om).

Primer:
I) Za vodoinstalaterske usluge preduzeće je serviseru platilo u gotovu iznos od
100.000 rsd. PDV 20%.
br. O Du Potra
.b. računa pis guje žuje

532 Troškovi usluga 100

. 270 održavanja PDV u .000
primljenim fakturama 20. 120.0
43 Blagajna 000 00

Po fakturi 3621

533 – Troškovi zakupnine

Ovi troškovi se knjivodstveno evidentiraju tako što zadužujemo račun 533 – Troškvi
zakupnine za iznos bez PDV-a,kao i račun 270 – PDV u primljenim fakturama za iznos PDV-a.
Potražije račun 433 – Dobavljači, 241 – Tekući račun, 243 – Blagajna (za iznos sa PDV-om) U
praksi, je čest slučaj da preduzeća unapred plaćaju zakupninu. U tom slučaju zadužujemo račun
280 – Unapred plaćeni troškovi (zakup), kao i račun 270 – PDV u primljenim fakturama, kako
se unapred plaćanje vrši na osnovu profakture dobavljača, nastaju nam obaveze prema
23
dobavljačima. Kada izmirimo obaveze prema dobavljačima duguje nam račun 433 – Dobavljači
iz zemlje, dok potražuje račun 241 – Tekući račun. U trenutku razgraničenja troškova za tekući
period, zadužujemo račun 533 – Troškovi zakupnine (npr. za mesečni iznos troškova), dok
potražuje račun 280 – Unapred plaćeni troškovi zakupa.

Primer:

0) Stanje na pojedinim računima preduzeća „Trend“ je sledeće : 242 – Tekući račun

850.000 rsd.
I) Preduzeće „Trend“ je primilo profakturu br. 3685 vlasnika za zakup poslovnih
prostorija za period od godinu dana unapred počev od 01.12. tekuće godine, do
01.12. naredne godine, na iznos od 500.000 rsd. Profaktura je plaćena sa tekućeg
računa. PDV 20%
II)Proknjižiti troškove zakupnine za tekući mesec.

br. O Du Potra
.b. računa pis guje žuje

280 Unapred plaćeni 500

. 270 troškovi (zakup) PDV u .000
primljenim fakaturama 100 600.0
33 Dobavljači iz zemlje .000 00
Profaktura 3685
433 Doba 600
a) vljači u .000 600.0
41 zemlji 00
Tekući račun
Za izmirenu profakturu
533 Troškovi zakupnine 41.
Unapred plaćeni troškovi 666 41.66
80 (zakup) Za zakupninu za 6
decembar

535 – Troškovi reklame i propagande

Radi pospešivanja prodaje proizovoda i usluga i buđenja interesovanja kupaca za

ponudu preduzeća, neophodno je iste reklamirati. Zastupljenost u medijima, kao i razne
propagandne aktivnosti zahtevaju često da preduzeće izdvaja zanačajna sredstva za njihovo
finansiranje. Knjigovodstvena evidencija o ekonomskim odlivima nastalim u vezi sa
reklamiranjem i propagandnim aktivnostima preduzeća, vodi se preko računa 535 – Troškovi
reklame i propagande koji zadužujemo za iznos bez PDV-a, takođe, duguje račun 270 –

24
 PDV u primljenim fakturama, dok nam potražuje račun 433 – Dobavljači iz zemlje (241 –
Tekući račun, 243 – Blagajna i sl.) za iznos sa PDV-om.
Primer:
I) Preduzeće „Lindeks“ je platilo izdavanjem čeka br. 3666, troškove reklame na
lokalnoj televizijskoj stanici u iznosu od 800.000 rsd. PDV 20%.
br. O Du Potra
.b. računa pis guje žuje

535 Troškovi reklame i 800

. 270 propagande PDV u .000
primljenim fakturama 160 960.0
26 Obaveze po .000 00
kratkoročnim
hart. od vr.
Za dati ček br. 3666

25
 9. KLASA 7 – OTVARANJE I ZAKLJUČAK RAČUNA STANJA I

USPEHA

Na početku poslovanja preduzeća, odnosno, na početku obračunskog perioda otvaraju se

računi glavne knjige. U toku obračunskog perioda dolazi do knjigovodstvenog evidentiranja
poslovnih promena u poslovnim knjigama preduzeća koje čine:6
- glavna knjiga (sintetička evidencija)
- dnevnik (hronološka evidencija)
- analitičke evidencije (knjiga blagajne, knjiga osnovnih sredstava i druge knjige koje su
potrebne radi obezbeđivanja odgovarajućih podataka).
Na kraju obračunskog perioda zaključuju se računi stanja i uspeha, čime se pristupa
pripremi finansijskih izveštaja. Zaključivanju računa glavne knjige predhodi sprovođenje
određenih predzaključnih knjiženja koje se ogledaju u međusobnom usaglašavanju
knjigovodstvenih evidencija i usaglašavanja knjigovodstenog stanja sa stvarnim stanjem. Nakon
predzaključnih knjiženja računi glavne knjige oslikavaju stvarno stanje imovine, obaveza, kapitala
rashoda i prihoda preduzeća. Salda računa stanja i uspeha predstavljaju sadržaj osnovnih
finansijskih izveštaja (bilansa stanja i bilansa uspeha), te oslikavaju imovinski, finansijski i
prinosni položaj preduzeća. Zaključivanjem računa na kraju poslovne godine, vrši se „presek“
poslovanja preduzeća. Otvaranjem poslovnih knjiga u narednom obračunskom periodu na
računima stanja prenosi se samo saldo ili krajnje stanje, ali ne i promet iz prethodne godine.
Računi uspeha se na kraju poslovne godine gase u postupku utvrđivanja razultata poslovanja
preduzeća. Zaključivanje poslovnih knjiga vrši se s ciljem da se:
- izvrši podvajanje poslovanja između dve poslovne godine;
- računi oslobode prometa koji se knjiženjem promena na njima kumulira;
- da se pruže potrebni za računovodstvenu analizu, jer je period od godinunu dana dovoljno
dug da bi se na osnovu kretanja računovodstvenih kategorija mogli izvući zaključci o razvoju
preduzeća.
Formalno zaključiti račun, vrši se unošenjem salda za izravnanje na manju stranu
izjednačiti promet leve i desne strane računa. Zbir prometa računa podvlači sa dve paralelne linije.
Nakon ovako zaključenih računa svako dalje knjiženje smatra se nevažećim.
70 – Otvaranje glavne knjige
700 – Račun otvaranja glavne knjige
Otvaranje računa stanja glavne vrši se putem računa 700 – Račun otvaranja glavne knjige.
Otvaranje aktivnih računa glavne knjige (računa sa aktivnim početnim saldom) vrši se tako što ove
račune zadužujemo za iznos njihovih početnih salda, dok potražuje račun 700 – Račun otvaranja
glavne knjige. Otvaranje pasivnih računa glavne knjige (računa sa pasivnim karakterom salda) vrši
se zaduženjem računa 700 – Račun otvaranja glavne knjige, dok potražuju pasivni računi za iznos
početnog salda.
71 – Zaključak računa uspeha
Najznačajniji računi ove grupe su:
710 – Račun rashod i prihoda
711 – Račun vanrednih prihoda i rashoda

6
Đorđević D., Bešić C., Bogetić S.,Osnove funkcionisanja savremene ekonomije, TF Mihajlo Pupin, Zrenjanin, 2005.
 712 – Prenos ukupnog rezultata
710 – Račun rashoda i prihoda
1 Dr Kata Škarić Jovanović „Finansijsko računovodstvo“, CID, Beograd, 2009 god. Str.
55-56

Uz pomoć računa 710 – Račun rashoda i prihoda zaključuju se računi rashoda i prihoda
(osim vanrednih prihoda i rashoda). Zaključenju računa rashoda i prihoda predhodi
knjigovodstvena evidencija prenosa rashoda pomoću računa 599 – Prenos rashoda, i prenos
prihoda putem računa 699
– Prenos prihoda.
Prenos rashoda vrši se zaduživanjem računa 599 – Prenos rashoda za zbir svih računa
rashoda, dok potražuju računi grupe 50 do 59.
Zaključivanje računa rashoda obavlja se zaduživanjem računa 710 – Račun rashoda i
prihoda za zbir računa rashoda, dok potražuje račun 599 – Prenos rashoda za isti iznos.
Prenos prihoda vrši se zaduživanjem računa grupe 60 – 69, dok potražuje račun 699 –
Prenos prihoda za zbir svih računa prihoda.
Nakon prenosa prihoda na račun 699, zaključuju se računi prihoda. Zaključak računa
prihoda obavlja se zaduživanjem računa 699 –Prenos prihoda za zbir prihoda, dok potražuje račun
710 Račun rashoda i prihoda.
Saldo računa 710 – Račun rashoda i prihoda, po prenosu prihoda i rashoda predstavlja
rezultat poslovanja preduzeća i prenosi se na odgovarajući račun 712 – Prenos ukupnog rezultata.
U slučaju kada su nam prihodi ostvareni u toku poslovanja veći od rashoda, prilikom
prenosa ukupnog rezultata račun 710 – Račun rashoda i prihoda duguje za razliku između
ostvarenih prihoda i rashoda, dok potražuje račun 712 – Prenos ukupnog rezultata za isti iznos.
Kada su rashodi veći od prihoda, prenos ukupnog rezultata knjiži se zaduženjem računa
712 – Prenos ukupnog rezultata za razliku između rashoda i prihoda, dok potražuje račun 710 –
Račun rashoda i prihoda za isti iznos.
711 – Račun vanrednih prihoda i rashoda
Putem računa 711 – Računa vanrednih prihoda i rashoda zaključuje se vanredni prihodi i
rashodi.
Pre zaključivanja ovih računa vrši se prenos prihoda i rashoda.
Prenos vanrednih rashoda knjiži se zaduženjem računa 599 – Prenos rashoda za zbir salda
vanrednih rashoda, dok potražuju pojedinih računi 59. Zaključivanje vanrednih rashoda obavlja se
zaduživanjem računa 711 – Račun vanrednih prihoda i rashoda za zbir vanrednih rashoda, dok
potražuje račun 599 –
Prenos rashoda.
Prenos vanrednih prihoda evidentira se zaduženjem pojedinih računa grupe 69, dok
potražuje račun
699 – Prenos prihoda za zbir salda vanrednih prihoda. Zaključivanje vanrednih prihoda
knjiži se zaduživanjem računa 699, dok potražuje račun 711 – Račun vanrednih prihoda i rashoda
za zbir vanrednih prihoda.
Saldo računa po prenosu vanrednih rashoda i prihoda, se prenosi na račun 712 – Prenos
ukupnog rezultata. Ukoliko je ostvaren vanredni dobitak račun 711 duguje, a potražuje račun 712.
Kada preduzeće ostvari vanredni gubitak račun 712 duguje, a potražuje račun 711.
712 – Prenos ukupnog rezultata
27
 Račun 712 – Prenos ukupnog rezultata služi za iskazivanje rezultata poslovanja na kraju
obračunoskog perioda. Kada preduzeće posluje sa dobitkom, karakter salda ovog računa će biti
potražni te će prilikom prenosa dobitka ovaj račun dugovati, dok potražuje račun 720 – Račun
dobitka ili gubitka.
Prilikom poslovanja sa gubitkom, karakter salda ovog računa će biti dugovni. Prenos
gubitka vrši se zaduženjem računa 720 – Račun dobitka ili gubitka, dok potražuje rčaun 712 –
Prenos ukupnog rezultata.
72 – Račun dobitka i gubitka
720 – Račun dobitka ili gubitka
Na ovom računu se iskazuje stanje dobitka ili gubitka na kraju obračunskog perioda
odobrenjem ili zaduženjem ovog računa na teret ili u korist računa 724 – Prenos dobitka ili
gubitka.
Pri poslovanju sa dobitkom prenos dobitka se vrši zaduživanjem računa 720 – Račun
dobitka ili gubitka, dok potražuje račun 724 – Prenos dobitka ili gubitka. Kada preduzeće ostvari
gubitak na kraju poslovne godine račun 724 – Prenos dobitka ili gubitka duguje, dok potražuje
račun 720 – Račun dobitka ili gubitka.
721 – Poreski rashod perioda
Na računu poreski rashod perioda evidenitra se obračunati porez na rezultat tekućeg
perioda, a skladu sa zakonskim propisima. Iznos poreza knjiži se zaduženjem računa 721 – Poreski
rashod perioda, dok potražuje račun 481 – Obaveze za poreze iz rezultata. Plaćanja poreza vrši se
akontativno u toku godine, sa tekućeg računa. Po sastavljanju poreskog bilansa iznos utvrđene
konačne obaveze za porez iz rezultata može biti veći ili manji u odnosu na plaćene akontacije.
Kada je obaveza veća zadužuje se račun 721 – Porezi iz dobitka, dok potražuje račun 481-Obaveze
za poreze iz rezultata za razliku između utvrđene obaveze u poreskom bilansu i plaćenih
akontacija.
U slučaju da su plaćene akontacije za porez iz rezultata veće od utvrđene obaveze u
poreskom bilansu, knjiženje razlika se vrši zaduživanjem računa 721 – Poreski rashod perioda za
storno iznos razlike između plaćenih akontacija i manjeg iznosa utvrđene obaveze u poreskom
bilansu. Takođe, u ovom slučaju duguje račun 2230 – Potraživanja za više plaćeni porez na
dobitak
Prenos salda računa 721, vrši se zaduživanjem računa 724 – Prenos dobitka ili gubitka, dok
potražuje račun 721 – Poreski rashod perioda.
722 – Odloženi poreski rashodi i prihodi perioda
Na računu 722 - Odloženi poreski rashodi i prihodi perioda, iskazuju se odloženi poreski
rashodi i prihodi obračunati u skladu sa MRS 12.
723 – Lična primanja poslodavca
Na računu 723 – Lična primanja poslodavca, knjiže se primanja koja se u toku godine
isplaćuju akontativno poslodavcima – preduzetnicima. U ovom slučaju poslodavci unapred podižu
određene sume novca, a na ime neto prihoda za koji se pretpostavlja da će biti ostvaren u toku
godine. Osim, podizanja novčanih sredstava za primanja poslodavca, na ovom računu se vodi
evidenicja o obračunatim i isplaćenim međudividendama koje se u toku godine mogu isplaćivati
vlasnicima kapitala, pod određenim zakonskim uslovima. Ako se iznos izvrešnih isplatane može
pokriti iz ostvarenog iznosa dobitka, nepokreveni iznos se prenosi, na kraju obračnunskog perioda,
na teret računa 724 – Prenos dobitka ili gubitka.

28
 Knjiženje isplata primanja poslodavaca, u toku godine, vrši se zaduživanjem računa 723 –
Lična primanja poslodavca za isplaćeni iznos, dok potražuje 241 – Tekući račun.
Kada se vlasnicima kapitala isplaćuje u toku godine međudividenda zadužuje se račun 723
– Lična primanja poslodavca, dok potražuju odgovarajući računi obaveza i to: 462 – Obaveze za
učešće u dobiti za iznos isplaćene međudividende i račun 489 – Ostale obavezez za poreze,
doprinose i druge dažbine za iznos pripadajućih dažbina.
724 – Prenos dobitka ili gubitka
Na računu 724 – Prenos dobitka ili gubitka iskazuje se ostvareni dobitak ili gubitak na
kraju obračunskog perioda. Kada preduzeće ostvari dobitak na kraju obračunskog perioda
zadužujemo račun 720 – Račun dobitka ili gubitka, dok nam potražuju račun 721 – Poreski rashod
perioda, 722 –
Odloženi poreski rashodi i prihodi perioda, 723 – Lična primanja poslodavca, kao i račun
724 -
Prenos dobitka ili gubitka. Ostvareni dobitak koji nije raspoređen na kraju obračunskog
perioda prenosi se zaduženjem računa 724 - Prenos dobitka ili gubitka, dok potražuje račun 341 –
Neraspoređena dobit tekuće godine.
Kada preduzeće posluje za gubitkom duguje nam račun 724 – Prenos dobitka ili gubitka
duguje za iznos gubitka, 721 – Poreski rashod perioda, 723 – Lična primanja poslodavca, dok
potražuje račun 720 –Račun dobitka ili gubitka. Ostvareni gubitak na kraju obračunskog perioda
prenosi se na gubitak tekućeg prediosa 351 – Gubitak tekuće godine, dok potražuje račun 724 –
Prenos dobitka ili gubitka.
73 – Zaključak računa stanja
730 – Račun izravnanja računa stanja
Račun 730 – Račun izravnanja računa stanja ima prinenu u zaključivanju računa glavne
knjige.
Knjiženje na ovom računu se odvija po pojedinim pozicijama Bilansa stanja. Zaključivanje
računa aktive podrazumeva zaduženje računa 730 – Račun izravnanja računa stanja za zbir salda
za izravnanje svih aktivnih računa, dok potražuju računi akitve.
Računi pasive zaključuje se zaduženjem pojedinih računa pasive bilnsa stanja za iznos
pripadajućih salda za izravnanje, a potražuje račun 730 – Račun izravnanja računa stanja za zbir
salda za izravnanje svih pasivnih računa.

29
 ZAKLJUČAK

Finansijski izveštaji se pripremaju na načelu nastanka poslovnog događaja. Po ovom

načelu učinci poslovnih promena i drugih događaja se priznaju i evidentiraju u poslovnim
knjigama u momentu nastanka (a ne kada se gotovina ili njen ekvivalent primi ili isplati) i
uključuju u finansijske izveštaje u periodima na koje se odnose.
Cilj knjigovodstva je dakle da pruži podatke o visini ostvarenog periodičnog rezultata. Ono
u te svrhe mora da za svaki obračunski period "veže" prihode i rashode (i troškove) koji se odnose
na taj obračunski period. Određivanje prihoda i rashoda koji se odnose na konkretan obračunski
period nije uvek jednostavno. Ti problemi razgraničenja rashoda i prihoda između pojedinih
obračunskih perioda nastaju zbog:
1. unapred plaćenih troškova (ili rashoda) koji se odnose na dva ili više
obračunskih perioda - radi se o iznosima unapred plaćenih troškova koji se odnose na
period do 12 meseci, posmatrano od datuma bilansa. Unapred se može vršiti plaćanje za
sve troškove. Najčešće je u pitanju plaćanje za zakupnine, reklame, premije osiguranja,
pretplate za časopise... Prilikom priznavanja ovog sredstva neophodno je tačno odrediti
vremenski period u kojem će nastati prestanak njegovog priznavanja, tj. kada će se priznati
rashodi uz smanjenje ovog vremenskog razgraničenja;
2. nastanka troškova (ili rashoda) koji se odnose na dva ili više obračunskih
perioda a biće plaćeni u nekom od narednih obračunskih perioda - radi se o iznosima
unapred obračunatih troškova koji se odnose na period do 12 meseci, posmatrano od
datuma bilansa. Unapred se može vršiti obračunavanje svih troškova. Najčešće su u pitanju
troškovi zakupnine, reklame, premije osiguranja, pretplate za časopise... Prilikom
priznavanja ove obaveze neophodno je tačno odrediti vremenski period u kojem će nastati
prestanak njenog priznavanja, tj. kada će se priznati obaveze (uglavnom prema
dobavljačima) uz smanjenje ovog vremenskog razgraničenja;
3. unapred naplaćenih prihoda koji se odnose na dva ili više obračunska
perioda - radi se o obavezama po osnovu unapred naplaćenih prihoda, čije će fakturisanje
biti urađeno u periodu do 12 meseci, posmatrano od datuma bilansa. Prilikom priznavanja
ove obaveze neophodno je tačno odrediti vremenski period u kojem će nastati prestanak
njenog priznavanja, tj. kada će se priznati nastanak prihoda uz smanjenje ovog vremenskog
razgraničenja;
4. nastanka prihoda koji neće biti naplaćen u tekućem, već u nekom narednom
obračunskom periodu - radi se o iznosima ostvarenih a ne fakturisanih prihoda, čije će
fakturisanje biti urađeno u periodu do 12 meseci, posmatrano od datuma bilansa. Prilikom
priznavanja ovog sredstva neophodno je tačno odrediti vremenski period u kojem će nastati
prestanak njegovog priznavanja, tj. kada će se priznati potraživanje uz smanjenje ovog
vremenskog razgraničenja.
Vremensko razgraničavanje prihoda i rashoda koji pripadaju jednom obračunskom periodu
od prihoda i rashoda koji pripadaju nekom drugom obračunskom periodu tehnički se u
knjigovodstvu sprovodi preko računa vremenskih razgraničenja: aktivnih i pasivnih.
Aktivna vremenska razgraničenja su specifičan oblik sredstava. Radi se o "potraživanju"
obračunskog perioda od narednog. S obzirom da obračunski period traje do 12 meseci aktivna
vremenska razgraničenja se svrstavaju u kratkoročna sredstva.
30
 Pasivna vremenska razgraničenja su specifičan oblik obaveza. Radi se o "obavezi"
obračunskog perioda prema narednom. S obzirom da obračunski period traje do 12 meseci pasivna
vremenska razgraničenja se svrstavaju u kratkoročne obaveze.
Vremensko razgraničenje se može vršiti i u toku jedne poslovne godine ukoliko preduzeće
sastavlja periodične obračune.
Vremenska razgraničenja se početno vrednuju po njihovoj nabavnoj vrednosti. Nju čini fer
vrednost datog ili primljenog sredstva ili pružene ili primljene usluge. Ovako utvrđene vrednosti
se umanjuju za imparitetne gubitke (gubitke zbog obezvređenja) i ispravke vrednosti zbog
nemogućnosti naplate.
Evidentiranje vremenskih razgraničenja (evidencija stanja i promena stanja) se vrši u
glavnoj knjizi finansijskog knjigovodstva (na računima propisanim kontnim okvirom) i dnevniku
glavne knjige finansijskog knjigovodstva. U slučaju potrebe vodi se analitička evidencija
vremenskih razgraničenja.
U kontnom okviru su predviđene dve grupe za račune vremenskih razgraničenja:
1. 28 - Aktivna vremenska razgraničenja i
2. 48 - Pasivna vremenska razgraničenja.
Promene su u obliku povećanja i smanjenja. Povećanje nastaje prilikom formiranja
razgraničenja, a smanjenje prilikom njegovog ukidanja.
Dokumenta čine obračuni, fakture i dokumenta platnog prometa.

31
LITERATURA

1. Ranković, J.M,. Teorija Bilansa I, Ekonomski fakultet, Beograd 1998.

2. Đorđević D., Bešić C., Bogetić S.,Osnove funkcionisanja savremene
ekonomije, TF Mihajlo Pupin, Zrenjanin, 2005.
3. Đorđević D., Bešić C., Marketing komuniciranje, TF Mihajlo Pupin,
Zrenjanin, 2004
4. Đorđević Dejan, Mala i srednja preduzeća, KAS, Beograd, 2001.
5. Drucker Peter, Menadzer za budućnost, PS Grmeč- Privredni pregled,
Beograd, 1995.
6. Enerprise Policy, Bulletin EU ½, 1996, (1/3),
7. Grozdanić R., Đorđević D., Osnove ekonomije, TF Mihajlo Pupin,
Zrenjanin, 1999.
8. Grozdanić R., Đorđević D., Strukturni, finansiski i poreski preduslovi
razvoja malih i srednjih preduzeća, Ekonomski anali, vanredni broj decembar 1997,
Ekonomski fakultet Beograd, 1997. str.182.
9. Mala i srednja preduzeća i preduzetnici u Srbiji, Godišnji izveštaj 2003.,
Republika Srbija, Republička agencija za razvoj MSP i preduzetništva, Beograd
10. Mala i srednja preduzeća i zapošljavanje, Republički zavod za tržište rada,
Beograd, 1998.
11. Needles, B.E, Jr, Powers, M, Mills, S.K. & Anderson, H.R, Principles of
Accounting, Seventh Edition, Houghton Mifflin Company, Boston ... New York, 1999
12. Poznanic-Leko Vera, Racunovodstvo, Zavod za udzbenike i nastavna
sredstva, Beograd 2003.
13. Ranković, J.M., Problemi realnosti bilansa, Zavod za savremenu
organizaciju poslovanja, Beograd 1966
14. Sajfert Zvonko, Preduzetništvo, TF Mihajlo Pupin, Zrenjanin, 2003.
15. Stevanović, N., Ilić, G., Zakon o računovodstvu sa komentarom, Savez
računovođa i revizora Srbije, Beograd, 1996
16. Tomić Dragan, Mala preduzeća- velika šansa, CMP i VEDES, Beograd,
1995.
17. Vukotić Veselin, Privatizacija i razvoj preduzetništva, Međunarodni Work
shop o politici razvoja MSP u Jugoslaviji, Zrenjanin, oktobar 1997.

32
33